Вести:

субота, 30. мај 2020.

ФЕЉТОН: Тајна шифра „С/1999/648“ У Резолуцији 1244 СБ УН - подметање и последице њене примене - VI део

субота, 30. мај 2020. | Уреднички колегијум 0


Транскрипте разговора страних обавештајаца у Србији и иностранству, до којих су дошле БИА и ВБА, објавили су дневни листови „Курир“, “Глас јавности“ и „Гром“ средином 2008. године



У овом делу:


  • Једино длегацији Србије било забрањено кретање током намештених преговора у Рамбујеу
  • Народна Скупштина Р. Србије одбила присуство страних трупа на својој територији
  • Споразум није постигнут и зато што је Контакт група   инсистирала на предлозима којима се поништава суверинитет и територијални интегритет Републике Србије и СРЈ

Пише: Михајло Макић



Пошто је завршен  састанак НАТО манијака у Бриселу, у Рамбујеу се врши страховити притисак на председника Србије Милана Милутиновића, да прихвати понуђене предлоге споразума које му доноси Кристофер Хил. Пјер Пеан, у својој  раније цитираној књизи, бележи 2012. године, казивање члана српске делегације проф. др Владимира Штамбука, члана српске делегације, на 71. страни: “Петнаестог марта враћамо се у Париз. Албанци су смештени у истом хотелу с нама и само је неколико полицајаца задужено за нашу безбедност. Сви се сакупљамо у Међународном конгресном центру у авенији  Клебер. На самом почетку Кристофер Хил се обраћа нашој делегацији коју предводи председник Србије: “Да ли сте вољни да прихватите све документе из Рамбујеа?„Не“, одговорио је председник Србије. За време трајања разговора у Рамбујеу, није одржан ниједан заједнички састанак српске и албанске делегације. Организовани су само незванични састанци. Био је присутан велики број личности у дворцу у Рамбујеу. Проф. др Владимир Штамбук наводи: Осим две делегације по дворцу Рамбујеа се врзма много света. “Југоси“ не знају ко су те личности, нити шта ту раде. Тако се иза мене налазио Вилијем Вокер, онај исти  који је „открио„ масакар у Рачку, а који ће послужити као изговор за бомбардовање. Београдски делегати схватиће да је у Рамбујеу  било официра НАТО–а када их, нешто касније, у Клеберу буду видели у униформама. Ту су се врзмали многи функционери савезничких тајних служби, пре свега Американци, који су били смештени у некадашњој овчарници дворца. Било је и британских специјалаца, припадника САС-а (Специјалних ваздухопловних јединица), чак сам разговарао с једним од њих... Сви су се слободно кретали, укључујући и Албанце, док смо се ми такорећи утамничили, не дозвољавајући да се попут других шетамо у Рамбујеу.“

Милан Милутиновић окружен страним представницима.

Као што је познато, Влада Савезне републике Југославије је одлучно одбила постављени ултиматум. Народна скупштине Србије је дана 23. марта 1999. године на својој седници заказаној поводом захтева да се разместе НАТО трупе ради спровођења политичког споразума о самоуправи на Косову и Метохији, који још није постигнут нити договорен и усаглашен са свим националним заједницама који живе на КИМ и претњи бомбардовањем наше земље и народа ако се одбије, донела следећу одлуку:

- Народна скупштина Републике Србије не прихвата присуство страних трупа на Косову и Метохији,

Албански терористи проглашени миротворцима
- Народна скупштина Србије спремна је да одмах, по потписивању политичког споразума о самоуправи о коме се договоре и прихвате га представници свих националних заједница  које живе на Косову и Метохији, размотри обим и карактер мађународног присуства на Космету ради спровођења тако постигнутог споразума.
Народна скупштина Србије је истога дана разматрала Извештај државне делегације о разговорима у Рамбујеу и Паризу и усвојила закључке:

- Народна скупштине Републике Србије најоштрије осуђује претње агресијом нашој земљи и народу и гомилање  НАТО трупа на нашим  границама,


Једини циљ је био бомбардовање
- Претње НАТО пакта представљају директно кршење Повеље УН и угрожавање суверенитета и територијалног интегритета наше земље и гази основне принципе међународних  односа. Захтевамо од Савета Безбедности да спречи кршење  Повеље УН, стави на дневни ред  захтев Владе СРЈ и осуди поступке НАТО пакта,

- Народна скупштина Републике Србије прихвата Извештај делегације Владе Републике Србије о разговорима у Рамбујеу и Паризу. Делегација је деловала у складу са Закључцима од  4. фебруара 1999. године које је усвојила Скупштина РС,

- Констатује се да на разговорима у Рамбујеу и Паризу није постигнут никакав споразум, јер посредници нису нашли начина да убеде делегацију сепаратистичког покрета да седну за исти сто са Државном делегацијом Србије, па разговора двеју делегација није ни било,

- Кривица за неуспех не може се приписати  Државној делегацији Србије, која је сво време инсистирала на непосредном разговору. Кривица је на страни делегације сепаратистичког и терористичког покрета и на страни оних који су дозволили такво понашање,


Длегација Србије
- Споразум није постигнут зато што је сепаратистичко-терористичка делегација Албанаца избегавала директне разговоре, јер није одустала од сепаратистичких циљева и намере да кроз аутономију створе „државу у држави“,


- Споразум није постигнут и зато што је Контакт група   инсистирала на предлозима којима се поништава суверинитет и територијални интегритет Републике Србије и СРЈ и тиме одступала од својих темељних принципа утврђених 29. јануара 1999. г одине, недефинисаном процедуром рада и одлучивања у току разговора уносила конфузију и створила подлогу за подметања и фалсификате документа који нису никад  разматрани ни усвојени од стране Контакт групе у целини,

- Папир који је потписала сепаратистичко-терористичка делегација Албанаца није никакав „споразум“ него њихов  захтев за „Косово  републику“ са парафима спонзора који  их у томе подржавају. Фалсификат који је представљен  као споразум није документ Контакт групе, јер су се од њега  оградиле поједине чланице Контакт групе. То је криминални акт без преседана у међународним правним односима и стварање алибија за нове  претње и притиске на нашу земљу. САД су се на овај начин  отворено ставиле на једну страну и то дипломатски, политички и војно, стављајући НАТО пакт у савезништво са сепаратистима и терористима.

Захвалност косовских Албанаца не мањка

Народна скупштина Републике Србије, оцењује да је Споразум који је предложила и потписала наша државна делегација представља крупни допринос политичком процесу решавања проблема на Косову и Метохији  мирним путем. Потписи чланова наше делегације, представника свих националних заједница које живе на Косову и Метохији а то су: Срби, Црногорци, Муслимани, Турци, Роми, Горанци, Египћани и представници албанских партија које су за заједнички живот у равноправности, потврђују суштинску вредност и значај тог документа. Овај споразум је у потпуности на линији принципа Контакт групе, обезбеђује широку аутономију Косову и Метохији у оквиру Србије и СРЈ, гарантује суверенитет и територијални интегритет СРЈ и Србије и пуну равноправност грађана и свих националних заједница.
Народна скупштина РС изражава одлучност Србије да дође до брзог, мирног и правичног споразума, да сила права и правде ућутка силу и неправду. Истовремено, Народна скупштина  изражава једнодушност у спремности да бранимо Србију и СРЈ од саваког агресора, ма како се он звао и без обзира чиме свој злочин буде мотивисао.



http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html



Влада СР Југославије је такође одбила наведени ултиматум.

Дакле, за време трајања скупа у Рамбујеу и Паризу у периоду од 6. фебруара до 23. марта 1999. године делегције СРЈ и Србије с једне стране и косовских Албанаца с друге стране нису закључиле нити потписале никакав заједнички споразум.
Истина је, да су једнострани предлог споразума потписале заједничке делегације СРЈ и Србије под насловом „Споразум о самоуправи на Космету„. Овај предлог споразума није потписала делегација албанских сепаратиста.

Истина је, да је делегација албанских сепаратиста потписала дана 18. марта 1999. године, предлог споразума „Привремени договор о миру и самоуправи на Космету“. Овај предлог споразума није потписала делегација СРЈугославије и  Србије.

Потписивање документа од стране косовских сепаратиста имало је ту сврху да медијски нанесе пораз Србији како би се оправдало бомбардовање које је већ било припремљено.

Дана 24. марта 1999. године у 20. часова НАТО пакт без одобрења Савета безбедности Уједињених нација почео је оружану  агресију на СРЈ  (Србија и Црна Гора), како је наведено у уводном делу.



Претходно:


 
!!НАСТАВАК у среду 03. јуна!!



author-pic Аутор: Михајло Макић


После основне школе, завршио гимназију у Гњилану, дипломирао на Правном факултету у Нишу. Био запослен у органима управе у Гњилану. Од јуна 1984. до марта 2018. радио као судија у Општинском, а касније Основном суду у Деспотовцу где је обављао функцију председника Општинског суда (2001 - 2005). Активни је члан струковног удружења Друштва судија Србије од оснивања, где је у два мандата био члан Управног одбора. Био је први председник Одељења Друштва судија Србије за подручје Окружног суда у Јагодини.

Објавио три стручна рада из области јавног бележништва на Копаоничкој школи природног права, коју је основао академик проф. др. Слободан Перовић. Писањем почео да се бави од 1996. Ове године навршава се двадесетпет година од како је објављен први његов текст у листу "Нови пут " у Јагодини, под насловом "Судство мора остати самостално".

Рођен у селу Горње Кусце код Гњилана, живи у Деспотовцу. Ожењен, отац двоје деце. Активно се бави писањем хроника, студија и истраживачким радом.

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању


Share/Bookmark

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.