https://1.bp.blogspot.com/-mlNCiaaJGtw/YBljytHAOqI/AAAAAAAAEK8/HNNDuRfgNkoowVRPiBJBwUFeeUTO8ExZACLcBGAsYHQ/s468/%25D0%25B2%25D0%25B8%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25BE-%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B0.gif
Вести:
Приказивање постова са ознаком Српске жртве. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Српске жртве. Прикажи све постове

петак, 18. новембар 2022.

НАТО у мишјој рупи

НАТО у мишјој рупи

Искуства Наташе Ђ. Радевић, адвоката из Крагујевца, која заступа жртве НАТО бомбаровања

#НАТО #NATO #uranijum #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti
  • Уместо да се суочи са одговорношћу за око хиљаду умрлих „Заставиних“ радника, НАТО попут сеоског ћилкоша који се крије из плота од судског позивара, одбија да прими предлог за вансудско поравнање и плати штету коју је изазвао

Пише: Ранко Милосављевић



НАТО, иако је највећа војна организација на планети, понаша се кукавички! Избегава да прими писмо адвоката који му  предлаже да надокнади штету које је нанео током бомбардовања Србије 1999. године. Попут сеоског ћилкоша који се крије иза плота избегавајући судског позивара, највећа војна алијанса не само да избегава да одговори на писмо адвоката, већ на жалостан начин изврдава  да прими предлог за вансудско поравнање.


Retko viđene, potresne fotografije NATO bombardovanja: U njima je sav bol  stradanja našeg naroda - Telegraf.rs


У најкраћем, на овај начин Наташа Ђ. Радевић, адвокат из Крагујевца, која заступа оболеле раднике „Заставе“, и чланове породица преминулих радника ове фабрике који су умрли од канцера  услед зрачења осиромашеним уранијумом током бомбардовања највеће српске фабрике 1999. године. Или су били затровани канцерогеним пираленом, који се просуо у фабрички круг, али и у реку Лепеницу,   када је огромне трансформаторе, који су хлађени пираленом,  разрушио НАТО  у априлу  1999. године.

-Трикови НАТО  да избегне суочавање са правдом су карикатурални. Да се не ради о око хиљаду „Заставиних“ радника за чију смрт је директно одговoрна ова војна организација, било би смешно. Овако, сведоци смо посрнућа европске цивилизације, која деценијама понавља мантру о владавини права. Европска конвенција о људским правима казује да свако има права на независтан и непристрасан суд, који ће расправити о правима сваког човека. Моји клијенти су, такође,  људска бића, и ваљда и они имају право на правду. Или НАТО и његови домаћи  експоненти  сматрају другачије. Нека барем то отворено кажу. НАТО је у одговору на тужбу, која је предата београдском суду, одговорио да поседује имунитет, позивајући се на споразум који је, 2005. године  ратификовала Србија. Међутим, тај споразум је потписан после петооктобарских промена 2000. године и доласка пронатовске власти, и не може се примењивати ретроактивно. Начело о немогућности да се пропис примењује уназад је управо тековина европског  права, додуше оног из времена када НАТО није постојао. Чини се да је са рођењем НАТО пакта, као  „усрећитеља“  човечанства, прво умрло еврпско право. Голој сили није потребно никакво право, ту влада закон топуза. Међутим, још је Његош спевао да „тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија“.   НАТО не може сам себи да подари имунитет, онај ко му га је дао, може га и одузети. - каже адвoкат Наташа Ђ. Радевић






Њена канцеларија, суочена са суровом реалношћу да само за тужбу којом се тражи надокнада штете од 100.000 евра, домаћем суду се мора платити  скоро 100.000 динара на име судске таксе,  покушалаје да се са НАТО  нагоди вансудски. Понудили су поравнање предлажући да сваком оболелом плати штету у износу од 100.000 евра.

-Послали смо предлог са комплетном медицинском  документацијом, на званичну адресу НАТО у Бриселу. Преко програма који прати ток пошиљке, утврдили смо да је пошта у Брислу уручила нашу пошиљку НАТО-у. Међутим, сутрадан је НАТО  бриселској пошти вратио пошиљку, и ми смо пошиљкиу добили назад са назнаком да нисмо одредили коме у НАТО та пошиљка треба да буде уручена!?

Где се крије НАТО_примљено па враћено са званичне адресе НАТО





То је без преседана. Прво, како може неко да прими пошиљку, а да је сутрадан враћа. Друго,  ако се шаље писмо некој организацији или правном лицу није потребно навести којој личности у оквиру те организације треба уручити писмо. Потом смо послали исти предлог  насловивши га на Његову екселеценцију Јенса Столтенберга, генералног секретара НАТО. Господин Столтенберг је пошиљку примио, али се нису нашли обавезним да одговоре ни за више од три месеца! 

Писмо Јенсу Столтенбергу


Послали смо, онда, ургенцију. Одговора нема. Да би ову највећу војну силу извукли из мишје рупе на чистину, неколико предлога за вансудско поравнање послали смо и Канцелерији за везу НАТО у Србији, која има седиште у нашем  Министарству одбране у Београду, у Бирчаниновој улици,  са назнаком да пошиљку проследе својој централи у Бриселу. Домаћи поштари су пошиљку уручили Натовцима у нашем Министарству одбране. Након неког времена добили смо одговор званичног представника канцеларије да су их из  Сектора за правна питања у седишту НАТО обавестили  да  кацеларија НАТО у Београду није овлашћена да прима предлоге за поравнања него да такву пошту шаљемо мисији српског  Министарства одбране при седишту НАТО у Брислу. - истиче Наташа Ђ. Радевић, наглашавајући и да су и искуства са контактом са Мисијом Србије  при НАТО у Бриселу, такође, трагикомична.

Ургенција Јенсу Столтенбергу НАТО


Наиме, на писмо којом су тражили да им та мисија одговори  која је званична адреса НАТО у Брислу, српска канцеларија, чији упосленици примају плату из буџета Србије је одговорилан-ћутањем! Амбасада Србије у Краљевини Белгији са седиштем у  Бриселу, тих проблема и није имала - њена електронска адреса  за примање поште је ван функције, упркос томе што на се на  сајту Министарства иностраних послова  та неисправна адреса наводи као контакт са дипломатским представништвом у Бриселу.

Како је наш портал објавио у јулу месецу ове године, зрачење осиромашеног уранијума у Србији током НАТО агресије 1999. године било је сто пута веће од Хирошиме 1945. године. Тада смо објавили  и да је од хиљаду оболелих „Заставиних“ радника  њих 350 умрло. У међувремену  сазнали смо да је број умрлих далеко већи!
 

-После бомбардовања „Заставе“  неколико хиљада радника је радило на рашчишћавању рушевина и обнови фабрике. У фабричком кругу су се формирала  права језера пиралена. Нисмо ни знали шта нас је задесило и да свако ко уђе у ту контаминирану средину кандидат за прерану смрт. Иако нема сређених евиденција, али сигурно је преко хиљаду радника до сада умрло, а неколико  стотина се лечи од канцера за веома лошим изгледима. - рекао нам је Саша Ђорђевић, председник Градског већа Савеза самосталних синдиката Крагујевца, иначе један од синдикалних активиста који је добровољно радио на рашчишћавању рушевина у „Застави“.

адвокат Наташа Радевић

Адвокат Наташа Ђ. Радевић  сматра да је одговор НАТО-а да му се  не може судити за последице гађања Србије пројектилима који су садржали осиромашени уранијум и изазивања хемијске катастрофе разарањем трафостаница које су садржале канцерогени пирален, циничан је и својствен ономе ко због своје бахатости поодавно не зна шта је одговорност. Позивање на Споразум о приступању Партнерству за мир, који је министар иностраних послова  Србије 2005. потписао, а Србија наредне године ратификовала, не ослобађа највећу војну организацију од одговорности за штету коју је починила 1999. године, гађајући  и цивилне циљеве, укључујући фабрике, саобраћајну инфарструктуру, куће, школе,  мостове, па чак и болнице
.
 

Срђан Алексић, адвокат из Ниша, чијих је неколико чланова породице умрло услед зрачења осиронашеним уранијумом,  заступа око пет хиљада оболелих грађана, али и чланова породица оних који су већ преминули услед зрачења осиромашеним уранијумом. Акцију утуживања НАТО-а подржао је и италијански адвокат Анђело Фјоре Тартаља, из Рима, који је италијанским судовима поднео преко неколико стотина тужби заступајући знатан број од око седам хиљада оболелих италијанских војника који су од 1999. године боравили на Косову и Метохији у оквиру КФОР-а. Више од шесто тужби је окончано правоснажним пресудама.



Да су оболења италијанских војника узрочно последично повезана са боравком на контаминираном подручју Космета, потврдила је стручним анализама др Рита Чели, чувена професорица Медицинског факултета у Торину. Проф. Рита Чели је недавно узорке крви два оболела становника Србије однела на анализу у Италију. Резултати који су стигли из Италије су шокантни: у крви је утврђено присуство недозвољених материја 500 пута више од нормалних!!! Адвокат Тартаља, да би могао да наступа пред судовима у Србији, учланио се у нишку Адвокатску комору.

 

Према речима адвоката Алексића НАТО је признао  да је на Србију, током 76 дана агресије 1999. године,  бацио око 15 тона осромашеног уранијума. То је изазвало радијацију која је око сто пута већа од оне у Хирошими, 1945. године. Познато је и да је на Косову и Метохији гађана 81 локација осиромашеним уранијумом.

  -Ми нећемо стати. Може НАТО и даље да се крије у мишјој рупи, избегавајући одговорност. Тужићемо их и домаћим судовима. Затражићемо од Скупштине Србије да се НАТО-у укине имунитет. Морају да одговарају за штету и патње коју су нанели. Очекујемо и измену Закона о судским таксама, како би оболели и чланови породица умрлих, који су махом сиромашни становници Србије, могли да се обрате домаћим судовима без плаћања високих судских такси. Наш тим размишља и о тужбама против оснивача НАТО. Земље које су основале ову организацију, имају одговорност за штету коју је учинио НАТО, а која је без одлуке Савета безбедности УН, без икаквог повода више од два ипо месеца бомбардовао Србију, спроводећи агресију  под циничним називом „Милосрдни анђео“. - каже адвокат Наташа Ђ. Радевић, наглашавајући да њена  канцеларија заступа не само оболеле раднике из Крагујевца и чланове породица умрлих, већ и знатан број грађана са Косова и Метохије, који трпе стравичне последице зрачења осиромашеног уранијума и канцерогеног дејства пиралена. 


Контакт са канцеларијом Наташe Ђ. Радевић у Крагујевцу на: 

064 152 75 14 и 069 152 75 14, 

или имејлом на advokat.natasa.radevic@gmail.com.


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

четвртак, 29. септембар 2022.

Годишњица узвишене жртве коју је поднео мајор Милан Тепић

Годишњица узвишене жртве коју је поднео мајор Милан Тепић

У Комленцу, у Козарској Дубици, родном мјесту народног хероја мајора Милана Тепића, обележена је 31 година од његове мученичке погибије и надљудске жртве коју је поднео.

Годишњица узвишене жртве коју је поднео мајор Милан Тепић

Мајор Милан Тепић је тада у Бјеловару, током борби са усташама, дигао у ваздух касарну ЈНА, не желећи да непријатељу преда складиште са оружјем. Због овог чина Тепић је постухмно одликован и проглашен за народног хероја.

Заједно са мајором тада је страдао и војник Стојадин Мирковић, из Горње Лесковице код Ваљева, који, упркос Тепићевој наредби, није хтео да се преда.


Страдање и посмртни прогон

Пре 23. године, 29. септембра, на почетку ратних сукоба у Хрватској, у бјеловарској касарни на Беденику мајор Југословенске народне армије, Милан Тепић, нашао се опкољен са својим војницима у складишту оружја, у селу Беденик надомак Бјеловара. Опасност је била велика јер је у налету било 2.000 „зенги“. Не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике и народ а после неуспелих преговора, тачно у 10 часова и 29 минута, погинуо је дигавши у ваздух војно складиште и себе. Имао је 34 године кад је жртвовао живот и отишао у легенду.

Уз њега су били махом младићи на одслужењу војног рока. Својим војницима за које је био одговоран и којима је био официр, али и учитељ, одржао је кратак говор.


Војско,

Слушајте ме добро! Не знам колико ћемо моћи још овако да издржимо, усташе ће тек жестоко навалити и настојати да нас заскоче. Зато су пажљиви са ватром и избегавају да ударају по складишту, јер ово што ми имамо овдје за њих је више него драгоцјено. Искључиво је моја брига да они то не добију у руке, јер можете замислити каква би то трагедија била за наш народ. Ово је моја давна одлука и молим да се не коментарише.

Кад дође тренутак да се више не може издржати и кад дође мука до ока, тражићу да се удаљите на пристојну удаљеност од главног објекта. Дакле, не замјерите ми ако сам негдје према неком од вас погријешио, али хоћу двије ствари да урадим уз вашу помоћ: да усташама не дам Беденик и да ви останете живи. Нека неко од вас сачува овај мој ратни дневник. Вољно и збогом, јунаци моји!



Са Тепићем погинуо и војник на редовном служењу војног рока Стојадин Марковић, из околине Ваљева.

Марковић је са топа на оклопном транспортеру дејствовао по нападачима све док није погођен противоклопним пројектилом.

Војник Стојадин Марковић је тек 31.12.1999. године, на иницијативу Удружења бораца из Ваљева и тамошње локалне самоуправе, одликован Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена.

Према различитим проценама, у експлозији је погинуло до 20 припадника ЈНА, који су обезбеђивали складиште, као и неутврђени број хрватских војника. Хрватска страна званично је признала погибију 11 војника, али се још око 200 њих водило као нестали.

Мајор Милан Тепић са супругом и сином

За овај јуначки подвиг мајор Тепић је, само два месеца касније, одлуком Председништва СФРЈ постхумно одликован Орденом народног хероја. 

Њему у почаст, Република Српска је установила орден за посебне заслуге у рату, а Скупштина општине Козарска Дубица 29. септембар је прогласила Даном сећања на овог народног хероја.

Милан Тепић је са шесторицом војника сахрањен на гробљу Мирошевац у Загребу. Хрвати су га завели као Н. Н. лице и скривају му гробницу. Тепићима је забрањено да улазе на гробље Мирошевац.
 
Козарска Дубица - мајор Тепић - сјећање - Фото: СРНА
Симболично гробно место у Козарској Дубици

Навршила се и 31 године од страдања војника ЈНА у истој касарни када су, након што су се предали, убијени командант касарне и двојица његових помоћника, а четири дана касније још шесторица припадника ЈНА.

Тројицу официра хицима у главу из пиштоља убио је предсједник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић, а злочин је и до данас остао некажњен.

Једна улица у Козарској Дубици носи име Мила Тепића, једна у београдској општини Савски венац, као и улице у више градова у Србији и Републици Српској. А у "Парку Народних хероја" у Козачкој Дубици, која је у Другом светском рату дала 14 народних хероја, подигнута је биста с његовим ликом.

* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

недеља, 14. август 2022.

З. Влашковић: Навршило се 19 година од убиства српске деце у Гораждевцу код Пећи 2003. године

З. Влашковић: Навршило се 19 година од убиства српске деце у Гораждевцу код Пећи 2003. године

Убице српске деце на слободи, случај затворен због недостатка доказа?

З. Влашковић: Навршило се 19 година од убиства српске деце у Гораждевцу код Пећи 2003. године
Сахрана Пантелије Дакића

  • Пуних 19 година прошло је од убиства двоjе и рањавања четворо српске деце у Гораждевцу код Пећи 13. августа 2003., а за таj злочин нико jош ниjе одговарао.
  • Од 2016. године поред места где се догодио злочин не тече Бистрица, 500 метара узводно променила ток
  • Tужилац "Kанцелариjе специjалног тужилаштва Kосова" затворио je оваj случаj услед "недостатка доказа".


Пише: Зоран Влашковић


Овог 13. aвгуста 2022. године навршило се 19. година од великог злочина на реци Бистрици поред Гораждевца када су злотвори Албанци пуцали на голоруку српску децу која су се купала у реци.

З. Влашковић: Навршило се 19 година од убиства српске деце у Гораждевцу код Пећи 2003. године
Перо Kастратовић из Гораждевца на место где су се купала и настрадала срска деца / Фото: Зоран Влашковић

Иван Jововић (19) и Пантелиjа Дакић (13) убиjени су из аутоматског оружjа пре 19 година док су се купали у реци Бистрици, 500 метара од центра села, а њихови другови Богдан Букумирић (14), Mарко Богићевић (12), Драгана Србљак (13) и Ђорђе

Угриновић (20) су тешко рањени. Оближња мала река Бистрицасрпској деци из Гораждевца била је море и базен да се мало брчкају и расхладе у води док су их албански злотвори држали на нишану а онда запуцали из ватреног аутоматског оружја са око 90 метака, како је тада саопштила УНМИК полиција! УНMИK jе после напада саопштио да jе непознат броj људи из жбуња отворио ватру из “калашњикова” на педесеторо деце и младих Срба из Гораждевца која су била у реци и на обалама Бистрице. Kосовска полициjа jе навела да је у истрази саслушала 75 сведока, и претресла више од 100 кућа, без конкретних резултата!? Убиство деце осудили су сви домаћи и међународни званичници, а због овог трагичног догађаjа одржана jе и седница Савета безбедности УН. Као и обично, без резултата!?

З. Влашковић: Навршило се 19 година од убиства српске деце у Гораждевцу код Пећи 2003. године
Место где су убијена и рањена српска деца на Бистрици 13. августа 2003.г.

Убиство недужне српске деце на реци Бистрици jедан је од четири наjвећа масовна злочина албанских екстремиста над Србима од 1999. године и доласка међународне мисиjе на Kосово и Метохију. Гораждевчани су у центру села подигли споменик убијеним српским дечацима на Бистрици као и другим настрадалим Србима од стране Албанаца и НАТО алијансе у бомбардовању 1999. године. И споменик су непознати албански вандали оштетили и срушили 6. децембра 2015.г. из аутоматског оружја али је он опет обновљен 25. фебруара 2016. године. 

Споменик убијеној српској деци и жртвама НАТО бомбаровања и убијених од албанских терориста / Фото: Зоран Влашковић

Занимљиво је да је Бистрица, 2016. године, 500 метара узводно од места злочина, променила ток и сада тече 200 метара даље од места где су убијена и рањена српска деца. Река је једноставно спрала невину српску дечју крв и “одшетала“ новим током низ плодну Метохију.

Одавде је Бистрица променила ток / Фото: Зоран Влашковић

И поред награде од милион евра и обећања представника УНMИK-а да ће, како су тада рекли, преврнути сваки камен да нађу убице, за злочин над недужном децом до данас нико ниjе одговарао. Уместо тога - случај је затворен крајем 2010. године! То је и оличење нерада, неодговорности и антисудства тзв. косовског правосуђа кад се зна да су и сви други велики злочини над Србима после 1999. године судски затворени.

Из Eулекса поручуjу, у случају убијене деце у Гораждевцу, да иако су затворили случаj због "недостатка доказа", да постоjи могућност да истрагу обнове ако буде нових сазнања и "апелуjу на грађане" да им доставе било коjу информациjу коjу имаjу о трагичном случаjу од 13. августа 2003. године.

Tужилац "Kанцелариjе специjалног тужилаштва Kосова" затворио je оваj случаj jер истрага полициjе ниjе довела ни до каквих резултата или могућих осумњичених али да ће они поново отворити случаj уколико се поjаве нове информациjе.

Виновници су остали ван домашаjа правде као и у случаjу убиства жетелаца у Старом Грацку код Липљана, убиства породице Столић у Oбилићу и убиства путника аутобуса “Ниш-експреса” у Ливадицама код Подуjева.... У Гораждевцу данас ради основна школа са 30 ђака док је у средњој школи око 20 ученика. У Дому здравља је 32 медицинска радника. Домаћинства у Гораждевцу су до пре 1999. године обрађивала 1380 хектара њива а данас тек око 300 хектара.

Имена убијене и рањене српске деце 13. августа 2003.г.
 У Гораждевцу данас у 220 кућа живи 700 становика док је 50 кућа, на периферији села, празно јер су се Срби иселили због недостатка безбедности. Останак села ћивотима је платило 15 настрадалих.



 author-pic Аутор: Зоран Влашковић

Дугогодишњи је новинар листа "Јединство" који се до 1999. године штампао у Приштини. Вишеструки је добитник награде матичног листа за најбољег новинара године. Аутор је три књиге о Косову и Метохији.

Први је обишао караулу Кошаре после окупације КиМ од стране НАТО-а, први фотографисао немачке војнике окупаторских снага на бункерима из Другог светског рата које су такође Немци саградили на северу КиМ. Данас је сарадник многих гласила у Србији али и широм света где се издају листови на српском језику.

Рођен је и живи у Косовској Митровици.


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересова

петак, 5. август 2022.

Прогнани животом откупио подизање рампе на граници и улазак у Србију

Прогнани животом откупио подизање рампе на граници и улазак у Србију

Весна К. (83) из Лике са сузама у очима сећа се тих летњих дана 1995. године.

Прогнани животом откупио подизање рампе на граници и улазак у Србију



Каже да не прође дан када се не сети ужаса који су претрпели она и њена сестра у колони на путу ка Србији.

– И данас се питам шта би се с нама десило да се човек из колоне испред нас није убио због тога што на граници нису хтели да нас онако гладне и очајне пусте у Србију. Када је одјекнуо пуцањ, свима нам се крв у жилама следила. У општој пометњи, запањени српски полицајци су, видевши тај чин, само подигли рампу и пустили несрећни народ преко границе – каже наша саговорница додајући да се и данас пита ко је био човек који је својим животом платио улазак избеглица у Србију.


– Петог августа сам покупио све што сам могао, стрпао у камион и кренуо са супругом, сином (6), ћерком (9), мајком и сестром.

Отац није желео да иде. Није било шансе убедити га. Колона се полако кретала. Међутим, није било већих проблема. Онда, 7. августа, око поднева, колону су почели да надлећу авиони и кренуло је бомбардовање. Дошло је до експлозије. Ја сам задобио повреде по целом телу, а син, мајка и сестра се нису извукли. Сахранила их је супруга два дана након тога.

Знао сам да су мртви и пре него што су ми рекли – мирно и храбро, покушавајући да угуши сузе, прича Душан, који сада живи у Апатину.

У овом нападу, хрватски авиони „миг-21“ су убили четворо деце, једну девојку (20) и четири старије особе, док је 50 цивила, међу којима највише деце, задобило тешке повреде, а сведоци се и данас сећају угљенисаних лешева, крви, ватре и остатака камиона и трактора.



Све је почело 4. августа 1995, око четири часа ујутро, војном акцијом која је за циљ имала чишћење територије централне Хрватске од српских снага и цивила који су ту живели. Операција је званично трајала четири дана и завршила се падом Републике Српске Крајине (РСК). Босиљка Ђаковић из Петриње, града на подручју хрватске регије Банија, која данас живи у Београду, тог кобног дана изгубила је супруга Станка и остала сама с њихово двоје деце.

– Било је рано јутро када су нас пробудиле гранате. Данима се причало да Хрватска припрема 100.000 војника за напад, међутим, то вече се није разликовало од осталих. Супруг, који је као возач камиона био у резервном саставу и тек с времена на време долазио кући, то вече је био са мном и синовима, који су тада имали две године и десет година. Није веровао да је могућ овакав сценарио. Вече пре бомбардовања питала сам га где да бежимо, а он ми је рекао: „Шта да бежите?! Уколико крене гранатирање, идите код комшије у подрум“, и то је било све. Није веровао да ће војска ући у Петрињу. Мислио је да „плави шлемови“, односно војници УН, то неће дозволити – прича Босиљка. Ипак, неколико дана касније сазнала је да је Станко мртав, да заједно с једним пријатељем није успео да се повуче на резервни положај. Остаци његовог измученог тела пронађени су тек 2009. године.

„У гранатирању су ми страдали шестогодишњи син, мајка и сестра. Све се десило у трену. Авиони, гранате, дим…“.



Само сам се молила: „Боже, само кости да му нађем“ и пре три године ексхумирали су га.

„Повређена су ми оба ока, лице унакажено. Кућа спаљена. Изгубио сам све. Много година је прошло, али не осећам се ништа боље. Једну ствар сам схватио – бол није пролазан!“, каже за лист „Ало!“ Душан Дрча из Лике, сведок страдања цивила на Петровачкој цести 7. августа 1995, када су хрватски авиони бомбардовали колону српских избеглица. А то је само један од стравичних догађаја у операцији „Олуја“, која је на овај дан, пре тачно 17 година, почела и за неколико дана довела до егзодуса више од 250.000 Срба из Хрватске.



– Само сам се молила: „Боже, само кости да му нађем“ и пре три године ексхумирали су га.

У папирима код „узрока смрти“ је једноставно стајало: „Рат.“ Тек накнадно, након више захтева, добила сам комплетан извештај. Писало је да су поред рупе од метка на глави, нашли и преломе лопатице, вилице, руку и ногу, што ми указује да мој муж није само убијен. Нису га тукли после смрти, над њим је извршен злочин – закључује Босиљка.

Међународни кривични трибунал је операцију „Олуја“ окарактерисао као удружени злочиначки подухват, с циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба с простора бивше РСК, док је у Хрватској крвави 5. август државни празник, слављен као Дан победе и домовинске захвалности.

(Вести онлајн)


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

четвртак, 4. август 2022.

''Олуја'' – злочин који траје и данас

''Олуја'' – злочин који траје и данас

Хрватска војно-полицијска акција „Олуја”, у којој је протерано више од 250.000, а убијено око 2.000 Срба, је злочин у коме је Хрватска успела да етнички очисти тај простор од Срба и то се никада не не сме заборавити, поручено је са данашњег скупа „Олуја злочин који траје и данас” поводом обележавања 26.годишњице овог догађаја.

''Олуја'' – злочин који траје и данас



Хрватска војно-полицијска акција „Олуја” почела је 4. августа нападом хрватске војске и Хрватског вијећа одбране на Републику Српску Крајину, због чега се сваке године тај датум обележава као дан посвећен страдалим и прогнаним Србима на територији Хрватске.

Председник „Координације удружења избеглих и расељених лица у Србији” Милан Жунић, рекао је да је циљ скупа „Олуја злочин који траје и данас” подсећање на злочине који су се током акције „Олуја” починили над невиним народом.

„Људи из Републике Српске Крајине који нису успели тог ужасног дана да се убаце у непрегледну колону од 250.000 људи, нису ни преживели ту злочиначку акцију „Олуја”, тако да је Хрватска успела да етнички очисти тај простор од Срба”, рекао је Жунић на конференцији за новинаре у Медија центру.

Фото: И. Милутиновић / Политика


Он је указао да се у Хрватској та годишњица обележава као дан победе и „домовинске захвалности”, истичући да за Србе тај догађај није прослава и апелујући на политичке представнике Срба у Хрватској да не учествују на слављу које се тим поводом организује Книну.

„Ми протерани Срби из Хрватшке не можемо да разумемо те политичке представнике Срба из Хрватске, из разлога што је пре „Олује” у Хрватској живело више од 600.000 Срба, а данас их има мање од 150.000 ,тако да није јасно шта ту има да се слави”, каже Жунић.


Он је истакао да је један од циљева тог скупа да се скрене пажња јавности на тежак положај Срба у Хрватској, али и на такав положај протераних Срба из Хрватске.

„Кључни проблем свих нас који смо протерани из Хрватске је континуирано кршење наших одновних људских права у Хрватској, и то траје већ 26 година”, закључио је он.

oluja je zlocin

Председник удружења „Завичај”, које се бави проблемима избеглих из Хрватске, Ненад Абрамовић каже да 26 година од прогонства још увек постоји велики број породица без крова над главом, иако је регионалним стамбеним програмом 2018. године 16 000 породица требало да буде збринуто кроз стамбену изградњу и куповину сеоских домаћинстава. Скуп „Олуја злочин који траје и данас” одржан је данас у Београду поводом обележавања 26.годишњице од Хрватске војно-полицијске акције „Олуја”, у којој је протерано више од 250.000, а убијено око 2.000 Срба, а организатори су том приликом поручили да се такав злочин никада не сме заборавити..

Хрватска војно-полицијска акција „Олуја” почела је 4. августа нападом хрватске војске и Хрватског вијећа одбране на Републику Српску Крајину, због чега се сваке године тај датум обележава као дан посвећен страдалим и прогнаним Србима на територији Хрватске.




Председник „Координације удружења избеглих и расељених лица у Србији” Милан Жунић, рекао је да је циљ скупа „Олуја злочин који траје и данас” подсећање на злочине који су се током акције „Олуја” починили над невиним народом.

„Људи из Републике Српске Крајине који нису успели тог ужасног дана да се убаце у непрегледну колону од 250.000 људи, нису ни преживели ту злочиначку акцију „Олуја”, тако да је Хрватска успела да етнички очисти тај простор од Срба”, рекао је Жунић на конференцији за новинаре у Медија центру.

Он је указао да се у Хрватској та годишњица обележава као дан победе и „домовинске захвалности”, истичући да за Србе тај догађај није прослава и апелујући на политичке представнике Срба у Хрватској да не учествују на слављу које се тим поводом организује Книну.

„Ми протерани Срби из Хрватске не можемо да разумемо те политичке представнике Срба из Хрватске, из разлога што је пре „Олује” у Хрватској живело више од 600.000 Срба, а данас их има мање од 150.000 ,тако да није јасно шта ту има да се слави”, каже Жунић. 




Он је истакао да је један од циљева тог скупа да се скрене пажња јавности на тежак положај Срба у Хрватској, али и на такав положај протераних Срба из Хрватске.

Председник удружења „Завичај”, које се бави проблемима избеглих из Хрватске, Ненад Абрамовић каже да 26 година од прогонства још увек постоји велики број породица без крова над главом, иако је регионалним стамбеним програмом 2018. године 16 000 породица требало да буде збринуто кроз стамбену изградњу и куповину сеоских домаћинстава, преноси Танјуг.


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању