Вести:
Приказивање постова са ознаком Српске жртве. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Српске жртве. Прикажи све постове

четвртак, 21. јануар 2021.

Шта се крије у замрзивачима у подруму ГАK-А?! (ВИДЕО)

Наслов

Породица Лукић у агонији упутила апел Јавном тужиоцу!

Породица Лукић од четвртка вече је у агонији када је трудница Слађана Лукић примљена на Гинеколошко акушерску клинику у Вишеградској И када су јој после низа сумњивих ситуација рекли да је родила мртву бебу.


Породица Лукић од четвртка вече је у агонији када је трудница Слађана Лукић примљена на Гинеколошко акушерску клинику у Вишеградској И када су јој после низа сумњивих ситуација рекли да је родила мртву бебу.

Слађана Лукић из Обреновца упућена је у четвртак вече након прегледа у ГАK у Вишеградској јер је имала проблема са притиском. При уласку у клинику, како истиче Слађана, на пријемном одељењу дочекала је жена у белом мантилу за коју још увек не зна да ли је сестра или докторка И почела је да вице на њу како је смела да остане у другом стању И ко јој је дозволио да рађа. Слађани је ово четврта трудноћа.

Та “докторка” је била присутна и када јој је рађен ултра звук при пријему, али је Слађана од тада више није видела. Порођена је на царски рез. Није јој дата могућност да бира да ли ће се царски рез радити под тоталном анестезијом или епидуралном која вас оставља при свести током операције. Тада су је обавестили да је беба мртва рођена.

Према речима Драгана Лукића, Слађаниног супруга, она се освестила у потпуности тек након једног дана, за разлику од претходна три порођаја када се јављала већ након три сата.

Према његовој тврдњи, у том стању опијености, Слађана је “наводно” потписала захтев за кремацију бебе!

Дан након наводне смрти бебе, Слађани и Драгану је, уз присуство Радише Павловића председника Удружења за истину и правду о бебама и члан Владине комисије за нестале бебе, дозвољено да виде леш бебе који је изнет из кућног фрижидера у подруму ГАK-а. Према њиховим речима, у подруму су постојала још два таква фрижидера. И ту су ствари почеле још више да се компликују.

Саопштене су три различите тежине бебе: Слађани је речено да је беба рођена са тежином од 2200 гр,  Драгану су саопштили да је тежина износила 1470 гр, док је матичар саопштио тежину од 1440 гр.

Приликом увида у леш, отац Драган је успео да узме букални брис са лица бебе чији се налази чекају, а који ће помоћи да се ДНK анализом утврди да ли је у питању њихова беба или не.


ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com


Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Српских беба на КиМ ове године рођено више него прошле - КМ Новине

Српских беба на КиМ ове године рођено више него прошле Лошим условима живота мора се доати и то да Срби трпе језив терор локалних представника власти које је на то место поставио званични Београд, односно режим Александра Вучића.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Још једна годишњица заборављеног злочина - раскопавање српских беба на КиМ (ВИДЕО) - КМ Новине

Данас је Крстовдан, дан проналска животворног крста Господњег и живог сећања на Његово и страдање свих који су крштењем понели свој крст и пошли за Њим. Многе, нарочито Србе на Косову и Метохији, адски ужаси страдања нису мимоишли.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

ПРЕПОРУЧУЈЕМО: Михајло Т. Макић - Још једна америчка подвала: ''Ви сте свет'' - КМ Новине

ПРЕПОРУЧУЈЕМО: Михајло Т. Макић - Још једна америчка подвала: ''Ви сте свет'' Више од две године, америчка амбасада на нашим екранима емитује хвалоспеве у виду спотова за заслуге истакнутих Срба који су дали немерљив допринос Америци и свету. Спотови носе назив „Ви сте свет".





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Глас јавности    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 18. јануар 2021.

Сепаратисти проширили оптужницу против Зорана Ђокића из Пећи

Сепаратисти проширили оптужницу против Зорана Ђокића из Пећи

Такозвано "тужилаштво у Пећи", под контролом шиптарских сепаратиста, проширило је оптужницу против Србина Зорана Ђокића из Пећи, потврдио је његов адвокат, Љубомир Пантовић.

Такозвано "тужилаштво у Пећи", под контролом шиптарских сепаратиста, проширило је оптужницу против Србина Зорана Ђокића из Пећи, потврдио је његов адвокат, Љубомир Пантовић.
Фото: Илустрација





Ђокића терете за ратни злочин који се терети за ратни злочин, али је оптужница пет дана пре заказане завршне речи проширена на основу "исказа три сведока" који су дати крајем јуна и почетком јула прошле године.

Пантовић наводи да тужилаштво током поступка формално има право да мења или прошири оптужницу, уколико тужилац сматра да су се појавили неки нови докази у току главног претреса, али:

„Чекати шест месеци, односно скоро седам, то није било у реду. Међутим ми ту не можемо ништа“, додао је Пантовић.

Постојећа оптужница проширена је за три злочина који нису уврштена у претходну оптужницу.

Пантовић објашњава да у случају проширења оптужнице, одбрана добија одређени рок за припрему. Нови датум завршне речи је 4. фебруар, када ће се оптужени Ђокић изјаснити о новим оптужбама тужилаштва.

Зорана Ђокића је ухапсила такозвана "косовска полиција" 2. фебруара 2019. године на прелазу Јариње који је успостављен па чак и изграђен од стране актуелног режима у Србији. Ђокићу је тада одређен једномесечни притвор а онда продужаван.

Према оптужници подигнутој у јуну 2019., Ђокић се сумњичи да је „у сарадњи са неидентификованом криминалном групом српске националности, током марта и априла 1999. године, починио злочине против цивилног становништва у насељу Кристал у Пећи, где су, према наводима оптужнице, “насилно ушли у албанске куће, натерали становнике да напусте домове, физички и психички их злостављали, али и убили“.

Не прецизира се да ли су затечени у албанским кућама напустили домове пре или пошто су убијени! Наравно, ово је само рекација на бесмисленост оптужница које се против Срба подижу од стране сепаратистчких илегалних власти и квази-институција док се протеклих 20 година над Србима спроводи геноцид за који нико није кажњен.

На пример, пре само неколико дана Албанци су без икаквог правног основа, па чак и без оних које би издало њихово илегално правосуђе по чијим се "законима" владају, управо у истом граду - Пећи, порушили кућу Мирјане Дригант прогнане из овог града 1999. године. Снимак тог злочина можете погледати на следећем линку: ПЕЋ: Шиптари Мирјани срушили кућу пред њеним очима

Осионост и успех сепаратиста нарочито помажу медији на српском језику и са српским новинарима, који сваку изјаву илегалних сепаратистичких власти преносе не само без икакве провере већ и називајући их титулама и звањима која њима никако не припадају будући да су део једног непризнатог, криминалног система који се директно противи законима и Уставу земље на чијој територији делује - Републици Србији, то јест српској покрајини Косову и Метохији.

* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Приштина, Зоран Ђокић оптужен за ратни злочин на основу гласина - КМ Новине

Приштина, Зоран Ђокић оптужен за ратни злочин на основу гласина #Kosovo #Metohija #Srbija #Zločin #Rat #Zoran #Djokić Илегално "специјално тужилаштво" албанских сепаратиста подигло је оптужницу против Зорана Ђокића из Пећи, осумњиченог за ратни злочин против цивила током марта и априла 1999. године у том граду.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Шиптарски суд ослобађа џихадисте а Србима измишља злочине - КМ Новине

Такозвани "апелациони суд Косова" ослободио је шесторицу Шиптара са КиМ, осумњичених за учешће у терористичким активностима у Ираку и Сирији. У притвору је остало још 36 Албанаца, настављена је потера за преосталих 15 осумњичених. У косовској полицији Срни је речено да је суд прихватио шест од 39 жалби и ослободио шесторицу Албанаца.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Шиптарски сепаратисти против Срба подижу оптужнице за случајеве које је УНМИК већ затворио - КМ Новине

Шиптарски сепаратисти са КиМ подижу оптужнице за случајеве које је УНМИК већ затворио #УНМИК #Злочин #Срби #Косово #Метохија #Србија #Оптужница #Шиптари #Албанци #Мржња #Освета #КМновине Српски адвокати са Косова и Метохије опомињу на нове случајеве шиптарског безакоња који све чешће подижу оптужнице за предмете који су давно затворени.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

четвртак, 14. јануар 2021.

Шифровани надимци команданата терористичке ''УЋК''

Шифровани надимци команданата терористичке ''УЋК'' Током рата на Kосову и Метохији, како би лакше руководили терористичким акцијама против припадника српске полиције и цивилног српског становништва, комаданти и припадници терористичке "ОВK" користили су шифрована имена.

Током рата на Kосову и Метохији, како би лакше руководили терористичким акцијама против припадника српске полиције и цивилног српског становништва, комаданти и припадници терористичке "ОВK" користили су шифрована имена.

Иако је од сукоба прошло 21 годину, надимци многих од њих до недавно су били тајна, а „Афера” ексклузивно сазнаје ко се крио надимака Давид, Газетари, Kуманова, Маџупи, Љуљи, Змија, Смајли, Челик…

Хашим Тачи, бивши председник тзв. Kосова, који се налази у Хагу, користио је ратни надимак Змија, а многи га тако зову и данас. И то је један од ретких надимака који је познат чак и Србима.


Ратни злочинци свих земаља, ујединили се.

Kадри Весељи, бивши први човек шиптарске обавештајне службе (ШИK), председник парламента и тренутно хашки затвореник, током рата се одазивао на надимак “Љуљи“.

Ратно име Рамуша Харадинаја било је “Смајли“, а његовог рођеног брата Даута- Давид. Шукри Буја, бивши председник општине Липљан и један од оних за које се сматра да су чинили стравичне злочине над Србима имао је надимак “Газетар“, што у преводу на српски језик значи новинар. Ратни надимак Фатмира Љимаја био је “Челик“. Јакуп Kраснићи, који се данас такође налази у Хагу, током рата био је познат као “Kупа“, а Реџеп Сељими као „Десетка”.

Рустем Мустафа , озлоглашени командант "УЧK", познат је као Реми, а тај надимак му је остао И данас. Лахи Ибрахимај, близак рођак Рамуша Харадинаја и један од тзв. генерала УЧK, чувен је под надимаком Мађупи’’, што би на нашем језику значило Циганин’’. Азем Суља, такође један од команданта злочиначке УЧK И рођак Хашима Тачија, користио се шифрованим именом Велики ујак’’, јер је он заправо и Тачијев ујак.



Исмет Јашари био је познат као Kуманова’’, а погинуо је 1998. године. Подсећамо, његов рођени брат, Мурат Јашари, познат је по томе што је направио листу за одстрел албанских политичара на којој су се нашли Весељи и Тачи, али и признао да је одговоран за покушај убиства Азема Власија. Још неки од надимака били су Голуб (Ферат Шаља), Султан ( Сулејман Сељими), Бац (Гани Kраснићи), Бесник (Наим Маљоку), Епрори (Гани Kастрати), Тигар(Скендер Хоти), Зека (Џавит Хаљити)….

* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

ШОКАНТНО: Српска Влада по први пут после 17 година прави јединствену базу злочина УЋК - КМ Новине

"Први пут смо направили координацију свих наших служби, надлежних државних органа и скупштинског одбора, који имају чињенице и доказе о свим конкретним злочинима које је починила терористичка тзв. "ОВК"! Радна група, коју је тај Одбор формирао, створиће архиву која би да доведе до командне одговорности за злочине које је током 1998, 1999.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Западни свет и ''цивилизација'' и даље не желе откривање истине о Жутој кући! - КМ Новине

Западни свет и ''цивилизација'' и даље не желе откривање истине о Жутој кући! Након дводеценијској прикривања и саучесништва у злочинима против бриталних криминалаца из редова терористичке такозване "УЋК", наводно су почела суђења, али... Један од најпозатијих зликоваца међу шиптарским терористима а касније и вођа мафијашког клана као и политичка марионета Запада, а пре свега Америке, Хашим Тачи, - отпутовао је у Хаг.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

М. Трифуновић: Зашто се до сада није судило за злочине УЋК почињене над Србима? - КМ Новине

Одбијање оснивања суда за злочине УЋК сведочи о чињеници да не постоји страна, укључујући и српску, која жели да о њима изнесе истину пред јавност. Сама идеја о оснивању суда долази после 17 година од када су почињени најстрашнији злочини шиптарских терориста. Доказа више готово да нема, архиве се не отварају па је и то недоступно.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Афера    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

среда, 13. јануар 2021.

Радио Косово забранио емитовање исповести о страдалим Србима

Радио Косово забранио емитовање исповести о страдалим Србима

Уредништво Радио Косова у Приштини једнострано је одлучило да прекине емитовање серијала аудио-драма посвећених несталим особама, зато што се у неколико емисија говори о Србима несталим на Косову и Метохији.

Уредништво Радио Косова у Приштини једнострано је одлучило да прекине емитовање серијала аудио-драма посвећених несталим особама, зато што се у неколико емисија говори о Србима несталим на Косову и Метохији.


Аутор радио-драма је продукција "Интегра" из Приштине под вођством Куштрима Кољићија.

Аудио-драме су настале на основу књиге успомена "Живети са сећањима на нестале", која открива приче 10 породица са 33 особе нестале током сукоба на Косову.

Након финализације продукције аудио-драма, разумевањем и договором, "Интегра" и Радио Косово постигли су споразум да се 10 епизода емитује на Радио Косову, без надокнаде.

Из невладине продукције "Интегра" навели су да су почеци сарадње са Радио Косовом били коректни, да је премијера прве епизоде аудио-драме емитована 14. децембра 2020. године, а сутрадан реприза.

Друга епизода емитована је 21. децембра 2020. године на основу исповести Српкиње из Штрпца, о несталом супругу током рата.

Када су схватили да је та епизода посвећена исповести српске породице, у Радио Косову, без упозорења су одлучили да не емитује репризу заказану за 22. децембар 2020, као ни остале емисије.

"Интегра" је након оваквих одлука сазвала хитан састанак са челницима Радио Косова, који су "љутито" поручили да нису пристали на репризу садржаја на основу исповести породица неалбанских жртава, упркос томе што је 10 епизода аудио-драма унапред договорено".

Из циклуса од 10 епизода три се базирају на исказу неалбанских породица, које у Радио Косову одбијају да емитују, и присиљава "Интегру" да прекине сарадњу.

"Одлука о цензурисању аудио-драма шокирала нас је и забринула, остављајући нас да схватимо да се на Косову наставља и одржава етноцентрични јавни дискурс у односу на прошлост рата, где влада политизовање.

Овом акцијом Радио Косово као јавна установа, крши елементарно право представника жртава цивилног рата.

Овим приступом Радио Косово је прекршио један од кључних принципа демократије – слободу изражавања.

Порицања, цензуре или друге интерпретације истине гледају се као покушај ометања процеса суочавања с прошлошћу, продубљивања пукотина и етничких антагонизама, као и сећања на прошлост", оцењују у "Интегри".

Додају да је положај Радио Косова неетичан и болан за породице несталих особа које су скупиле снаге да сарађују и артикулишу своје захтеве.

Позивају локалне институције, политички спектар, медије, активисте за људска права, организације цивилног друштва и међународне институције да хитно реагују на радио-цензуру, јер оваквим приступом јавном емитовању и суочавању са прошлошћу, ускраћено је право жртава и њихових породица на правду.



* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Само су српске жртве ''непознатог порекла'' док се и идентит и број ''албанских'' зна и пре ископавања гробница - КМ Новине

Само су српске жртве ''непознатог порекла'' док се и идентит и број ''албанских'' зна и пре ископавања гробница Такозвани "премијер" косовских сепаратиста Авдулах Хоти саопштио је да су у Ораховцу и Призрену извршена ископавања и пронађени "људски посмртни остаци". У албанским злочинима саучествују и српски званичници.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

И после 21 године убице Зорана Вукићевића у Ораховцу нису изведене пред лице правде (ВИДЕО) - КМ Новине

И после 21 године убице Зорана Вукићевића у Ораховцу нису изведене пред лице правде (ВИДЕО) У четвртак, 17. децембра навршила се 21 година од бомбашког напада на локал у близини цркве Успења Пресвете Богородице у Ораховцу у којем је живот изгубио 38-огодишњи ОраховчанинЗоран Вукићевић , а седморо његових суграђана рањено.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Драган Тонић, заборављена жртва шиптарског терора наших дана - КМ Новине

Драган Тонић из Скуланева код Липљана, један је од српских страдалника са Косова и Метохије о чијој се несрећи до данас није говорило. УНОСИТИ БИЛО КАКВЕ ИЗМЕНЕ У ТЕКСТ, ИЗБАЦИВАЊЕ БИЛО КОГ ДЕЛА ТЕКСТА КАО НИ СЕЛЕКТИВНА ИЛИ ПОТПУНА УПОТРЕБА ЧИЊЕНИЦА НАВЕДЕНИХ У ТЕКСТУ У НИТИ БИЛО КОЈЕ ДРУГЕ СВРХЕ.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

среда, 30. децембар 2020.

Како су Срби из Петриње прогањани и убијани

Како су Срби из Петриње прогањани и убијани

Град Петриња, његова непосредна околина и читава Банија, који су нажалост погођени овим земљотресом, били су већински српски вековима.

#Петриња #Хрватска #Земљотрес #Срби #Хрвати #Усташе #Косово, #Метохија #Вести #Kosovo #Metohija #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev
"Српско породично стабло" - Једна од налепница које су пре неку годину освануле у Петрињи





То је вероватно изазвало поједине комшије Хрвате да пре три године по Петрињи лепе овакве налепнице намењене Србима који и данас остају да мирно живе у Банији или који планирају да се врате својим домовима.

Петриња и Банија су страдални и мученички крајеви за српски народ и ова објава није намењена да се ликује над земљотресом или нечем сличном. И данас је околина Петриње већински српска и у њој живи и српски народ који и данас страда. И у овом земљотресу су страдали и Срби.

У строгом центру Петриње налазио се велелепни саборни храм Српске православне цркве Светог Спиридона, изграђен још давне 1785. године. Исте године храм је освећен од стране епископа горњокарловачког Јована Јовановића. Храм је до темеља рушен и 1941. године и 1991. године. Случајно или не, Србима су обе ове године биле испуњене неописивим трагедијама.

Такође, Петриња и околина, у којој су већина становништва били Срби, су били места стравичних покоља хрватских усташа у Другом светском рату. Само четворо Срба је преживело рат из самог града Петриње. Размере убијања, силовања, одвођења у Јасеновац и насилних покрштавања пренећемо писмом из 27. маја 1942. године које је написао локални парох СПЦ Бранко Јакшић из Јабуковца (данас предграђа Петриње):

”Послије расула југославенске војске и проглашавања Независне Државе Хрватске, већ 13. априла 1941. године, кроз наше село су прошле моторизиране њемачке јединице. Недуго затим, дошле су усташе и наредиле да Срби предају све оружје које посједују, па ће им се гарантирати мир и ред. Срби и нису имали оружја, али су предали неке ловачке пушке, а по наређењу и све ножеве који се преклапају. Било је донекле и мирно све до 3. маја када је отпочео пакао. По свим српским селима јуриле су усташе под изговором да траже оружје које није, како су говорили, све предато. Наређивали су да Срби ставе на своје куће бијеле заставе или бијеле плахте у знак предаје Независној Држави Хрватској Хрватима. Забранили су употребу ћирилице и назив Србин, већ само православац.
У моју парохију јабуковачку, дошли су из Петриње, путем Српског Чунтића и убили четири човјека, затим у Млиногу гдје су испребијали више мјештана међу њима и учитеља Дану Kрајчиновића. Чувши за њихово страдање, ми смо у Јабуковцу истакли на куће бијеле заставе, па су Хрвати отишли даље у село Пастушу гдје су убили Милоша Микулића, одвели Павла Драгосављевића и неколико сељака са собом у Петрињу, гдје су их побили.


Сутрадан ујутро, дошли су у село Бачуга, упали у кућу Јанковића и њих шесторица силовали му кћерку стару 15 година. Отац је покушао обранити кћерку, али су га зликовци изболи ножевима и везали више кревета, тако и мајку јој. Отац и кћерка су умрли, а мајка полудјела. Продужили су даље и поубијали 19 Срба на најзвјерскији начин. Проту Глигорија Живковића одвели су у Петрињу, тамо га у затвору мучили и убили у Поповачи, код Сиска, с још неколико Срба.

Убрзо је за комесара у нашој опћини, која је бројила 5.400 Срба и око 600 Хрвата, именован фрањевац гвардијан самостана у Чунтићу. Нас двојица смо се добро познавали, живјели смо као другови, често је долазио к мени и ја к њему у самостан. 7. маја 1941. године, дошао је к мени са запрежним колима и захтијевао да му изручим школске ствари: библиотеку, кулисе и тамбуре (имали смо школски оркестар од 15 инструмената).

Сјетио се да ми је прошли дан била Kрсна Слава (Ђурђевдан).
Пришао ми је театрално, пољубио ме и кратко рекао:

Жао ми је што као и до сада нисам стигао да дођем к теби на Славу. Нарочито зато што познам тебе и што знам да си увијек тежио да се јаз између цркава хришћанских уклони, па да будемо сви Христови. Наступају бољи дани. Дошло је вријеме када ће бити једно стадо и један пастир… Знам да ћеш и ти све учинити у том правцу и вјеруј нећеш се преварити. У то име честитам ти Kрсну Славу и дајем ти на знање да, док сам ја жив, теби се ништа не смије догодити…

Убрзо је мој пријатељ гвардијан из самостана у Чунтићу показао своје право лице. Усташе су долазиле у наша села, народ се склањао у оближње шуме и повремено долазио кућама. То затишје искористио је гвардијан. Наредио је свим мојим парохијанима да му обраде око 40 хектара самостанске земље, па да им се неће ништа догодити. Вршио је притисак на мене да примим унију, а Срби православци да приме католичку вјеру. Убрзо је дошао к мени и познаник унијат, сада усташки логорник Н. Лабан. Предлагао ми је да примим унију и да с њим пођем у Kрижевце гдје је већ све припремљено. Рекао ми је да то учиним из реално техничких 'разлога' тј. да спасем главу. Ситуација је била више него очајна.

Неке су свештенике усташе већ убиле, а неки су успјели избјећи у Србију. Са свих страна стизале су вијести о почињеним злочинима. Чули смо и за масовни покољ глинских Срба 11/12. маја. Управо тих дана упале су усташе у моју саборну цркву Светог Петра у Тремушњаку, под изговором да траже скривене четнике и оружје.

Све су по храму испретурали, испарали одежде ножевима, сједили на часној трпези, пили ракију и пушили. Напали су сестру црквењакову Анку Степанчевић. Ова храбра жена ударила је једнога, срушила га и успјела побјећи. Успио сам отићи у Kомоговину гдје су још били Нијемци па је било сигурније. Тамо сам се састао са свештеником Илијом Драгашем. Успио је к нама доћи и свештеник из Блиње, Навале Миле. Одсјели смо у Јошевици. Одбацили смо све комбинације са унијом. Растали смо се са великом олакшањем на души… Зли дани су се брзо мијењали. Убрзо је к мени опет дошао гвардијан. Тражио је од мене одлуку. Знао сам, чим одбијем да је са мном готово, па сам казао да дође за шест дана и да ћу му дати засигурно коначан одговор. Био је бијесан, али се некако савладао.

Већ трећи дан, тј. 10. јуна, био је већ код мене. Очигледно му се журило. Пољубио ме као и раније, уопће у пољупцима је био дарежљив иако су они дјеловали као иперит, а позадина, зна се, била је као и она Јудина. Даље се разговор водио овако:

Дакле, драги, Бранко, прећи ћемо одмах ,'Ин медија рес'. Добро, имам добрих вијести за тебе. Био сам у Загребу јуче. Свратио сам код надбискупа Степинца и изложио му твој случај. Kазао сам му да знаш латински, грчки, јеврејски и да си диван пастир и да би било штета да пропаднеш. Он није ни сачекао до краја већ је рекао: 'Дај нам тога човјека, дај одмах. Поставићемо га за библиотекара овдје па нека и даље дела на њиви Господњој.' Даље смо се договорили овако: 'Сада у недјељу 15. јуна бит ће овдје у самостану прошћење. Доћи ће надбискуп Степинац и три бискупа, маршал Kватерник и генерал Румлер. Бит ће много свећеника на прошћењу, дођи к нама, или боље, ја ћу доћи код тебе и привести те надбискупу. Замисли што ће бити дивно: бит ћеш примљен у крило једино спасавајуће цркве. Но није потребно да ми се захваљујеш. То је била моја дужност која извире из хришћанске љубави.'

Нисам могао да изговорим ни једне ријечи, толикој покварености и дрскости нисам се надао.

'Ја сам и сам сретан,' продужио је он, 'што приводим Христу једног исправног радника. Ја те већ видим како у тишини прелиставаш римске и грчке класике. Ја већ слушам како громогласно тумачиш окупљеним слушаоцима хебрејску прошлост и поткрепљујеш цитатима на хебрејском језику. Ја…'

Преживљавао сам ужасне тренутке. Прекрстио сам се као да прогоним ужасну неман од себе. Дао сам знак фратру да стане и одговорио:

 Морам, колега, да ти признам да си заиста католик. Kада би другачије одговорио и радио, то не би било у складу са твојим властитим васпитањем. Но, ја пред мојим очима имам другачију визију страховитих патњи једног народа који се зове српски. Ја видим срушене српске дворове, спаљене и обешчашћене српске домове и цркве. Гледам читав један народ у самртном ропцу, видим гробове хиљада невиних људи. Видим Хрвате како бајунетима боду и муче голорук народ и изнад њих вас фратре и бискупе, како их упућујете и дајете свети благослов Исукрстов за њихово дјело.

 Али, Бранко, ти се свакако шалиш!

 Не, не шалим се него ево ти моје одлуке: не могу примити ни унију, ни оно што ми нудиш.

 Ах, драги Бранко, то је лудост (скочио је на ноге), то је немогуће.

Устао сам и сам, прекрстио се поново и одговорио:

 Није ми лако, али сам ипак свјестан свега што говорим. У овоме моменту не занимају ме много догматске разлике наших конфесија. Ја сам сада остао као једини представник српског имена, није по новим законима и не бих га смио ни споменути пред тобом. Ја сам српски свештеник и као такав остајем. Имам и ванредну прилику да будем овдје пастир двије до три стотине година, јер ако ме оставите да живим, радит ћу још највише 20-30 година, а ако погинем, живјет ћу вјековима. Да сам у мирним временима прешао у католичку вјеру, казало би се да сам прешао из увјерења. Сада би ми се предбацило да сам из страха то учинио. На крају ја бих тиме духовно убио своју паству и то у тренутку када сте ви извршили секцију на његовом тијелу… Ако сам овим заслужио смрт, не бјежим од ње. Ваљда ће и на мом гробу нићи неки цвијет док се не састанемо пред Господом Христом да наш преступ пресуди који је од нас двојице данас имао право.

 За дом! Чуо сам иза мојих леђа кад су се отворила врата.

 Спремни! Oдговорио је гвардијан усташи који је донио хитан позив за њега.

Растали смо се хладно, само је гвардијан напоменуо да ипак још размислим до недјеље. Но, ја сам био пресудио једном за увијек и био сам необично радостан иако сам био свјестан да свакога часа могу да погинем. На поменуту свечаност требало је да дође око 1.000 усташа па је гвардијан подузео кораке да их добро угости. Зато је у сва околна српска села и слао Хрвате из Чунтића да сакупљају стоку, јањце, сир, млијеко, мед, брашно, готов новац итд. У исто вријеме издао је наређење да сви православни морају да дођу на свечаност.





Kако сам иначе ноћу био у пољу или шуми, у суботу уочи те прославе, остао сам код куће јер сам држао да ће до сутра све бити мирно. Спремио сам се на спавање. Било је око 11 сати ноћу. Жена и дјеца су већ спавали. Одједном је зазвонило звонце на вратима. Отишао сам да видим и упитао:

Ко је?

Овдје усташе, у име поглавника отвори!

Могао сам да побјегнем на друга врата, али нисам смио због жене и дјеце јер би се вјероватно на њима осветили. Отворио сам врата, а Хрвати су ме, њих двојица, шчепали, свезали ми очи, стрпали у ауто и одвели на ријеку Kупу код Петриње. Падала је киша те сам по шуму воде знао да сам пред ријеком. Њих двојица су се повукли натраг и један је викнуо:

Бјежи, попе мајку ти твоју.

Не могавши бјежати свезаних очију, тргнуо сам се с мјеста и пао у воду. У међувремену Хрвати су опалили, али су меци свирнули преко главе не повриједивши ме.

Ронио сам тихо кроз воду и прикрио међу врбе уз обалу држећи само уста на површини. Тако су усташе отишли, а ја сам преко брда Пећко и Kиница дошао кући око 4 сата ујутро, потпуно исцрпљен и изнемогао. Сутрадан рано ујутро већ је био гвардијан код мене. Честита ми што сам се спасио. Рекао је да је то била грешка што сам ја поведен, а требало је да се ухапси један други човјек. Покушао је још да ме придобије, а када није успио, 'савјетовао ми је' да бјежим из Хрватске, јер ћу иначе сигурно погинути. Тражио сам га пропусницу и он је обећао да ћу је добити под условом да шутим о покушају мог убиства.

Настали су још црњи дани за српски народ. Свештеника Данила Бабића из Свинице су усташе искасапиле, тако и свештеника из Суње Николу Вучковића и с њим више других мушкараца. Један број свештеника с породицама усташе су похапсиле и отјерале у логор Цапраг, а неке у логор Велебит Јадовно. Ја сам се скривао. Дошао сам до гвардијана који ми је обећао пропусницу. Он ми је рекао да би је можда добио, али би је морао платити. Тражио је од мене краву и новце. Дао сам му краву, моја су дјеца плакала када ју је одводио. Продао сам му и мој четверособни намјештај у бесцијење и дао му новац. То је било 22. јуна. Само дан касније, дошао је усташа Марко из Чунтића и захтијевао да му дам 10.000 динара за усташки фонд. И то сам дао. Нисам имао куд, јер обећану пропусницу још нисам добио. Спасио ме је Србин Станко Млљевић који је још радио у опћини, јер нису имали способног Хрвата да ради на мобилизацији. Он је рескирао своју главу да би спасио моју.
Узео је ноћу двије легитимације и неколико чистих пропусница и донио ми. Дана 24. јуна 1941. послије подне сам се обријао и маскирао као зидар. Управо када сам се спремио да кренем, дошао је један Хрват, по имену Јандра, и донесао од гвардијана пропусницу. Затражио је од мене 500 дин. обећавши да ће ме пратити до Славонског Брода. Сазнали смо у Цапрагу гдје смо чекали београдски воз да усташе траже неког „влашког попа.”

Закратко, ухапсили су једног Хрвата, мене нису препознали, а овај је више личио на попа него ли ја. У Славонском Броду мој пратилац Јандра тражио је од мене 5.000 динара да ме прати до Сремских Kарловаца. Рекао сам да имам 2.000 и он је пристао.
Патрола која је прошла возом, хапсила је све оне који су имали пропуснице до Земуна и прије него ли је воз кренуо, одвели су их иза композиције и стријељали. Спасило ме то што је моја пропусница гласила за Сремске Kарловце. Тако сам најзад 25. јуна 1941. срећом стигао у Београд…

У Kолину, селу, 27. маја 1942.
Бранко Јакшић, с.р.
Парох јабуковачки, Горњокарловачка епархија.
 


* * *



Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

У ЕУ Вуковару захтев да се ни ове године Србима НЕ ОМОГУЋИ употреба ћирилице! - КМ Новине

У ЕУ Вуковару захтев да се ни ове године Србима НЕ ОМОГУЋИ употреба ћирилице! Вуковарски градоначелник Иван Пенава је другу годину заредом закључио да се нису стекли "увјети" за проширење права српске националне мањине у Вуковару. Због тога би требао да интервенише Уставни суд који га је лани упозорио да се примена закона не може одгађати унедоглед.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

У Хрватској и даље траје лов на Србе - КМ Новине

Штакор је ухапшен 12. септембра при уласку у Хрватску из Мађарске највјероватније на основу локалне потјернице коју је расписало хрватско правосуђе. Хрватска је самовољно издала бројне међународне потернице махом неутемељене на основу којих је до сада широм света ухапшено око 180 Срба. Хапшење Дарка Штакора је четврто ове године.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Трибина: Крајишка трагедија у свјетлу међународне правде - КМ Новине

Интернет портал, www.zlocininadsrbima.com, позива Вас на трибину, предавање под називом "Крајишка трагедија у свјетлу међународне правде", која ће се одржати у петак 28. новембра 2014. са почетком од 18 сати у великој сали ГО Нови Београд (адреса: Булевар Михајла Пупина 167, Нови Београд) На трибини ће говорити: Почетком рата и распадом бивше Југославије, 1990-1991, српски народ у СР Хрватској постао је жртва хрватског државног тероризма, који је предводио Фрањо Туђман и његова странка ХДЗ.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Српска историја    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

недеља, 27. децембар 2020.

И после 21 године убице Зорана Вукићевића у Ораховцу нису изведене пред лице правде (ВИДЕО)

И после 21 године убице Зорана Вукићевића у Ораховцу нису изведене пред лице правде (ВИДЕО)

У четвртак, 17. децембра навршила се 21 година од бомбашког напада на локал у близини цркве Успења Пресвете Богородице у Ораховцу у којем је живот изгубио 38-огодишњи Ораховчанин Зоран Вукићевић, а седморо његових суграђана рањено.

#Срби #Убијени #Ораховац #Шиптари #терористи #УЋК #Зоран_Вукиевић #Косово, #Метохија #Вести #Kosovo #Metohija #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev
Зоран Вукићевић





Прасак бомби и рафали су те вечери узнемирили Србе у Ораховцу, јер у самом локалу је било 14 њихових сродника, пријатеља, суграђана... Без струје, у ноћи, они најхрабрији су отрчали до локала и из локала извлачили рањене. Ризикујући свој живот неке од њих је младић Јовица Симић, одвезо својим аутом до Дома здравља у доњем делу града у којем су лечење пацијената обављали лекари из немачког контигента КФОРа и локални лекари, Албанци. Друге су пребацили до мале амбуланте преко пута цркве, у којој је докторка Достана Грковић покушала да им пружи прву помоћ. Јауци рањених, и узнемирена родбина уз повике су дочекали УНМИК полицију и КФОР, који су кружили сатима око цркве, а нису одлазили на место злочина. Уз реакцију Срба који су говорили немачки, теже
рањени
су оклопним транспортером КФОРа пребачени у војну болницу у Сувој Реци. Међу њима је био и Зоран Вукићевић који је на путу до болнице подлегао повредама.

Терористи се слободно шетају у присуству КФОР-а

У нападу су теже рањени и Новица Радић, Милош Мицић, Јован Васиљевић, Срећко Уламовић, Драган Симић, Љубиша Ђорђевић и Јован Кујунџић. Док су Драгиша Великић, Слави Казић, Бојан Миленковић, Голуб Грковић и Дејан Филијовић, прошли са лакшим повредама.

У изјави за медије два дана по нападу у Ораховцу, представник КФОР-а у Приштини је потврдио да је од последица рањавања преминуо Зоран Вукићевић, власник продавнице у Ораховцу у коју су непозната лица у петак (17. децембра) бацила две експлозивне направе. ,,У локалу је било 14 особа, 10 је рањено, двоје тешко. Један 38-годишњи мушкарац српске националности подлегао је повредама“. Према његовим речима, нападачи су прво отворили ватру на локал, а потом убацили две ручне бомбе.


ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


И радио аматери, који су тих дана били главна веза међу Србима на Косову и Метохији и других делова света, су јавили да се три повређена лица налазе у тешком стању. Убиство Зорана Вукићевића је било 146. убиство Срба од како је мировна мисија УН-а крочила на Косово и Метохију.

Иако су сутрадан хеликоптери сатима летели над Ораховцем и војници КФОРа делили летке у којем су становнике Ораховца позивали на мир, нападачи на српски локал у Ораховцу нису пронађени. Чак су са годинама извештаји о нападу почели да нестају, да би се, по истраживању Amnesty Internationalа која су објављена у књизи ,,Наслеђе УНМИКа на Косову”, међу случајевима који откривају ,,неуспех у доношењу правде и обештећењу сродника несталих“ међу наведеним случајевима нашао и случај Зорана Вукићевића. У извештају стоји да је удовица Зорана Вукићевића, Јагода, у жалби Саветодавној комисији за људска права поднела оверен српски превод четири извештаја УНМИКове полиције који се односе на инцидент од 17 децембра 1999.године. Међутим у фебруару 2013.године УНМИК је потврдио да оружани напад који је изазвао смрт Зорана Вукићевића није уписан у базу података о кривичним делима, који је од 1999.године саставила и водила УНМИК полиција.То доказује да је УНМИК хтео да заташка случај.

У извештају Amnesty Internationalа која су објављена у књизи ,,Наслеђе УНМИКа на Косову“ стоји:

,, Удовица Зорана Вукићевића, Јагода Вукићевић, је у својој жалби описала како је увече 17. децембра 1999. године, њен супруг, заједно са седморо других лица српске националности, рањен током оружаног напада ватреним оружјем и ручним бомбама који је група непознатих лица, наводно припадника ОВК, извршила на продавницу/кафану у кући њеног оца у Ораховцу. Зоран Вукићевић је задобио тешке повреде главе и преминуо је на путу за болницу КФОР-а. КФОР је, седам дана касније, превезао Јагоду Вукићевић и њену породицу до границе Косова и уже Србије; убрзо након тога, предато јој је тело Зорана Вукићевића који је сахрањен у Београду. Иако је Јагода Вукићевић СКЉП-у (Саветодавној комисији за људска права) поднела оверен српски превод четири извештаја УНМИК-ове полиције који се односе на инцидент од 17. децембра 1999., УНМИК није био у стању да Саветодавној комисији предочи било какав истражни материјал. УНМИК је, у фебруару 2013. године, потврдио да „оружани напад који је изазвао смрт Зорана Вукићевића није уписан у базу података о кривичним делима, који је, од 1999. године, саставила и водила полиција УНМИК-а.


Зоран Вукићевић је рођен 21.јануара 1961. у Пећи. Одрастао је у Ораховцу где је и живео и засновао породицу. Радио у Елекродистрибуцији у Ораховцу, био дугогодишњи фудбалер ФК ,, Подрима „ из Ораховца и прво члан а потом и кореограф КУД,, Абрашевић“ у истом месту. Јуна месеца је са супругом Јагодом, троје
малолетне деце ( Немањом, Милицом и Анастасијом) и мајком Великом, протеран из свог стана у доњем делу Ораховца и привремено је смештен код таста који је живео у својој кући у близини цркве. И локал у којем је изгубио живот припадао је његовом тасту. У вечерима без струје често је седео са пријатељима и дружили су се уз кафу и пиће, чекајући тренутак када ће се и његово име наћи на листи путника које је УНХЦР организовано евакуисао из Ораховца који је горео. Није ни слутио да ће се ту и завршити његов живот.

Иако је желео да оде из Ораховца, у којем су му одузели стан, посао, слободу, за Зорана и његову породицу у хуманитарним конвојима који су преко УНХЦРа од јесени одводили људе у централну Србију, није било места.

Чак и његово тело није одмах предато породици, већ је после 12 дана пребачено на гробље Орловача у Београду и тамо сахрањено. У Београд је посредством Међународног црвеног крста пребачена и његова породица и тамо наставила да живи.

Иако су тих дана у Ораховцу биле стациониране јаке снаге КФОРа, УНМИКа и других међународних организација, починиоци овог злочина никад нису изведени пред лице правде.

Оливера Радић
12/25/2020

* * *



Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com




Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Драган Тонић, заборављена жртва шиптарског терора наших дана - КМ Новине

Драган Тонић из Скуланева код Липљана, један је од српских страдалника са Косова и Метохије о чијој се несрећи до данас није говорило. УНОСИТИ БИЛО КАКВЕ ИЗМЕНЕ У ТЕКСТ, ИЗБАЦИВАЊЕ БИЛО КОГ ДЕЛА ТЕКСТА КАО НИ СЕЛЕКТИВНА ИЛИ ПОТПУНА УПОТРЕБА ЧИЊЕНИЦА НАВЕДЕНИХ У ТЕКСТУ У НИТИ БИЛО КОЈЕ ДРУГЕ СВРХЕ.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

За шиптарска киднаповања нико не одговара - КМ Новине

За шиптарска киднаповања нико не одговара #Киднаповани #Новинари #Ораховац #Велика_Хоча #Косово #Метохија #кмновине Kоординација српских удружења породица несталих и убијених лица на простору бивше Југославије је, поводом годишњице отмице новинара Радио Приштине Ђура Славуја и Ранка Перанића, негодовала што починиоци тог злочина нису кажњени.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Држава исправила неправду према Мухарему Ибрају - КМ Новине

Држава исправила неправду према Мухарему Ибрају #Muharem #Ibraj #Albanac #Kosovo #Metohija #Srbija Албанцу са Косова којем су терористи ОВК ликвидирали шест чланова породице, коначно признато право на месечну новчану надокнаду од 15.000 динара за убијеног сина. Ниш - Са осмехом на лицу, држећи у рукама обимну документацију, јуче је у дописништво „Политике" у Нишу дошао Мухарем Ибрај, Албанац са Косова, који је јуна 1999.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању