Вести:
Приказивање постова са ознаком Временска линија. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Временска линија. Прикажи све постове

четвртак, 09. јул 2020.

Логор Плав: Заборављени албански логор за српске цивиле, жене, децу и старце

На североистоку Црне Горе, у Плаву, 4. јула 1941.албански балисти и вулнетари под надзором италијанских окупационих власти основали су концентрациони логор.

Плав данас

У овај казамат смрти су довођени православни Срби из околине Плава, процењује се преко 500 цивила, од којих највећим делом жене и деца. У самом логору је уморено преко 30 малишана млађих од 10 година.

Логор Плав је био једини логор на територији окупиране Црне Горе у Другом светском рату за жене и децу. У њему су албански балисти утамничили искључиво цивиле, а највећим делом били су то жене, деца и старци.

Сам логор је основан почетком јула месеца 1941. године и то у приватној вишеспратној кући породице Вукоте Џудовића. Касније су албански балисти уз помоћ вулнетара и по другим кућама у Плаву правили затворе, што је од саме варошице направило систем казамата.

С обзиром да се овај логор налазио под италијанском окупационом надлежношћу, то су након ужасних тортура над беспомоћним цивилима стражари замењени италијанским војницима.

Услови у логорима су били неподношљиви и застрашујући, који су били још страшнији због психо-физичких тортура од логорских чувара.

Плавски систем логора је затворен крајем 1942. године, када су логораши пребачени један део у Пећ, а други у албански град Кавају. Трећи део је успео да побегне. Кроз овај логор у Плаву је прошло најмање 500 Срба, иако поједини аутори и сведоци тврде да овај број је далеко већи.

Овај логор је више од осам деценија табу тема, не само у комунистичком режиму већ и и након 1991. године. Врло мало има литературе и документарних филмова о Плавском логору, свега две књиге.



ОСНИВАЊЕ ЛОГОРА

Читава Црна Гора је у пролеће 1941. године потпала под Муслолинијеву зону одговорности где су италијанске фашистичке јединице биле задужене за контролу злочина и етничког чишћења, односно геноцида над Србима, које су организовано и систематски спроводили албански балисти и вулнетари.

Вулнетари су била нека врста добровољачке милиције, састављена углавном од Арбанаса са Косова и Метохије, али и северних делова Албаније. Били
су квислинзи под контролом италијанске окупационе команде. И Арбанаси и Италијани су имали гесло: „Ако хоћеш да убијеш један народ, прво му убиј децу!“

Кућа Вукоте Џудовића (десно) у којој се налазио Плавски логор 1941 године

Већ 4. јула 1941. године вође локалних банди балиста и вулентара Шемсо, Ризо и Шабо Феровић су заузели вишеспратну кућу Вукоте Џудовића и ту је почело довођење невиних и ненаоружаних цивила: жена и деце. Мушкарци и младићи овог краја су већ били по шумама, јер се спремао устанак, а било је спорадичних борби герилаца са окупаторима.

Плав је тако био концентрациони и једини логор за жене и децу у Црној Гори. Најбројније жртве овог стратишта била су деца. Окупатори су крваво гушили устанак и побуну српског народа у овом делу отаџбине… жене и деца су остали у својим домовима, а један део цивила је побегао у Васојевиће, други део цивили из Рженице и Новшића је остао код неких Албанаца, својих комшија мислећи да ће тако да се спасу.

Међутим, када су дошли наоружани вулнетари, домаћини су “испарили”, а све избеглице су похапсили и одвели у Плав, тј. кућу Џудовића. Одмах је започело иживљавање и тортура над немоћним цивилима. Пре тога су сви опљачкани.

Иначе, како је ова кућа Џудовића брзо напуњена, албански балисти и вулентари су почели и у друге српске куће да затварају цивиле који нису били наоружани и тако је почео да функционише систем концетрационог логора у Плаву. Породице су најчешће довођене са подручија Ржанице, Војног села, Плава, Ђуричке Ријеке, Брезојевице и Метеха…



СПИСАК ЛОГОРАША

Према проценама Плавски логор је током Другог светског рата, имао преко 500 Срба заточеника, од чега је најмање 30-оро деце млађе од 13 година није преживело, односно или су умирали од глади, болести, убијани…




  • Милка Кнежевић, преживела пакао логора
  • Марко В. Кнежевић, преживео пакао логора
  • Мирко В. Кнежевић, преживео пакао логора
  • Борислав В. Кнежевић, преживео пакао логора
  • Мирослав В. Кнежевић, убијен у логору
  • Перса В. Кнежевић, преживела пакао логора
  • Коса В. Кнежевић, убијена у логору
  • Вујадин Оташевић, преживео пакао логора

Савезни завод за статистику СФРЈ из Београда је крајем 1940-их година избројио да је у Плавском логору именом и презименом убијено или умрло 27-оро деце, али је овај списак накнадно допуњен са четири имена, тако да је остао податак да је 31 дете уморено.


ИМЕНА УБИЈЕНЕ ДЕЦЕ

РБ ПРЕИЗМЕ (ИМЕ ОЦА) ИМЕРОЂЕН-АМЈЕСТО
1 Лалевић (Радивоје) Милица1935Горња Ржаница
2 Нововић (Алекса) Радосава1940Горња Ржаница
3 Нововић (Арса) Милунка1937Горња Ржаница
4 Нововић (Јован) Милован1941Горња Ржаница
5 Нововић (Јован) Радунка1935Горња Ржаница
6 Нововић (Милорад) Драгица1941Горња Ржаница
7 Оташевић (Максим) Батрић1941Горња Ржаница
8 Оташевић (Максим) Драгица1939Горња Ржаница
9 Оташевић (Радомир) Божидар1939Горња Ржаница
10 Оташевић (Радимир) Милица1936Горња Ржаница
11 Оташевић (Миленко) Рада1940Горња Ржаница
12 Оташевић (Радуле) Радојица1939Горња Ржаница
13 Оташевић (Радуле) Станица1940Горња Ржаница
14 Попадић (Урош) Драгица1936Горња Ржаница
15 Попадић (Војислав) Митар1939Горња Ржаница
16 Кнежевић (Вучеља) Мирослав1939Новшиће
17 Кнежевић (Вучеља) Коса1941Новшиће
18 Јокић (Сена) Милијана1938Велика
19 Петровић (Радуле) Радомир1939Велика
20 Ђуричанин (Михајло) Богић1940Ђуричка Ријека
21 Ђуричанин (Радомир) Ратомир1941Ђуричка Ријека
22 Ђуричанин (Радомир) Станица1939Ђуричка Ријека
23 Турковић (Крста) Нада1940Војно Село
24 Љутић (Радивоје) Марко1941Војно Село
25 Љутић (Радоје) Станија1940Војно Село
26 Симоновић (Вукман) Миомир1941Војно Село
27 Дашић (Перо) Светимир1939Брезојевице
28 Ђуричанин (Марко) Жарко1939Ђуричка Ријека
29 Магделинић Т. БожоПлав
30 Симоновић (Вукман) Миомир1941Ђуричка Ријека
31 Нововић (Велимир) Драгослав1939Горња Ржаница



ИМЕНА ЗЛОЧИНАЦА

Злотвори који су окрвавили своје руке до рамена и чија имена не смијемо заборавити су:
Осман Растодер из Бихора, који је спалио и похарао многа српска села око Берана


УСЛОВИ У ЛОГОРУ

Као и у сваком другом логору, тако и у овом владала је нехигијена, логораши нису имали лекарску заштиту, а у првих седам дана жене и девојке су масовно силоване. Такође и храна им је била ретко давана, што је довело до велике смртности од глади. Поред тога, о квалитету хране се није водило рачуна, па је то доводило да логораши умиру од болести.

Команда италијанске окупационе војске је увидела да балисти и вулентари имају сурове методе, па су стражари брзо и замењени италијанским војницима. Тада је у самом логору почела контрола уласка, али није много допринело да се услови побољшају.

Како су затвореници били у кућама, тако су собе биле тамнице, односно затвореници су били смештени између голих зидова без намештаја, столова и столица… били су на бетону. У самим собама је било пуно заточеника, што је опет довело да нико не може да се опружи… заправо логораши су били у чучећем положају згрчени.

Вашке су све врло брзо појавиле и сврабеж, као епидемија због нехигијене, јер логораши нису имали могућност да се купају. Један клозет и то пољски био је ван куће, који је користило неколико стотина логораша.

Деца у логору су имала понекад излазак до зграде италијанске Магазе, где би ишли да просе храну од тамошњих војника. Неки војници су били сажаљиви и давали су им из својих порција. Али поред њих било је неколико муслимана, нпр. породица Реџепагић, који су долазили у логор и познаницима доносили оброке.

Насиље у Плавском логору је било брутално и свакодневно. Албански балисти и вулнетари нису имали милости ни према деци већ су их све редом тукли и мучили. Десетине деце је умирало пред очима својих мајки тражећи воде и хране.


СВЕДОЧЕЊА

Вујадин Оташевић, један од преживелих логораша, о Плавском логору казује овако:

„Код улаза у логор налазила се пекара која је радила читав дан. Из пекаре се ширио мирис хљеба, па су дјеца излазила на балконе да га уздишу. То им је била једина храна!“.


ЗАТВАРАЊЕ ЛОГОРА

Плавски логор је неометано радио у току прве половине Другог светског рата, све до децембра 1942. године, када је један део затвореника пребачен у Пећ, град у Метохији под италијанском окупационом зоном, а други део је пребачен у албански град Каваја, 35 км југо-западно од Тиране.
Процењује се да је у њему преко 500 православних Срба, од чега 31 дете именом и презименом познато, али је још десетине жена убијено или нестало. Нажалост, жртве Плавског логора никада нису изборојане.


ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Југославенски комунисти, после 1945. године су забрањивали да се јавно причао злочинима над Србима, јер је то наводно нарушавало братство и јединство јужнославенских народа, темељ на коме је сазидана социјалистичка Југославија. Чак и Покољ у Велици јула 1944. године био тема о којој се причало са шапатом, а тек о Плавском логору није се смело причати на глас никако, а камоли написати...


Мустафа Мемич, СКОЈ-евац
Својевремено је Мустафа Мемић издао књигу “Плав и Гусиње у прошлости”, где је посветио добар део дешавањима из Другог светског рата у овом крају, али занимљиво ниједна реченица није посвећена Плавском логору… као да није ни постојао.

Тек 70 година по завршетку ратних операција у Црној Гори, организован је један Округли сто у селу Велика крајем јула 2014. године, где је највећи део био усмерен на Велички покољ, али први пут се десило да се тада јавно проговорило о Плавском логору и његовим мученицима.

И поред свега српски мученици из Плавског логора ни до данас нису добили никакво спомен обележје у Црној Гори, ни спомен-плочу која би сведочила о том ужасу који су били подвргнути цивили односно жене и деца.
Једино ко је отргао од заборава Плавске мученике јесте Епархија будимљанско-никшићка СПЦ која је Плавске мученике канонизовала заједно са величким и горњо-полимским мученицима из Другог светског рата.


ПУБЛИКАЦИЈЕ

Ретка су штива на ову тему Плавског логора који је постојао током Другог свјетског рата. Чак ни један документарни филм није урађен више од седам деценија.

Др Марко Кнежевић је објавио септембра 2019. године књигу “Муринско Полимље”, у коме се доста говори о ужасима Плавског логора и страдању српских цивила… јер су и његови ближњи били страдалници тог казамата.

Поред Кнежевића и др Вујадин Оташевић је годину дана раније тј. јуна 2019. промовисао у муринском Дому културе своју књигу “Пакао заливен дјечијим сузама”, јер је он један од оних који су преживели тамничење у Плаву, а поред тога већи део његове породице је ту убијен, што он детаљно наводи у књизи. Оно што је занимљиво у Оташевићевим штиву, што он није прећуткивао имена зликоваца који су чинили злодела, већ их све поименце наводи.

Пише: проф. др Марко Кнежевић







ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Уочи годишњице бомбардовања у Другом светском рату, Београд светлео у бојама Немачке! - КМ Новине

Уочи годишњице бомбардовања у Другом светском рату, Београд светлео у бојама Немачке! #Beograd #april1941 #Bombardovanje #Nacisti #Fašisti #SNS Други светски рат у Југославији започео је ужасним бомбардовањем Београда 06. априла 1941. Синоћ, уочи тог датума, Београд је светлео у бојама немачке заставе!




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Уз помоћ албанских фашиста, 1942. комунисти из Косовског Поморавља убили преко 500 Срба - КМ Новине

У сарадњи са албанским фашистима, комунисти из Косовског Поморавља 1942. убили преко 500 Срба #Komunisti #Zločini #Kosovo #Metohija #Albanci #Fašisti #Partizani Месни одбор Комунистичке партије Гњилане направио је списак од 500 до 1.000 Срба који су били њихови углавном потенцијални непријатељи.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

На данаши дан 1999. НАТО убио 15-торо деце у Лужану, на Косову и Метохији (ФОТО) - КМ Новине

На данаши дан 1999. НАТО убио 15-торо деце на Косову и Метохији (ФОТО) #Косово #Метохија #Рат #Србија #НАТО #Агресија #Злочин #Убиство Да се 1. маја, паљењем ватри обележава још један у низу глобалистичких, сатанских датума, доказао је и НАТО током бомбардовања 1999. године.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 06. јул 2020.

Великани српске Војводине: Милица Стојадиновић Српкиња (ВИДЕО)

Милица Стојадиновић Српкиња, најпознатија српска песникиња и по много чему изузетна личност, XIX века рођена је у сремском селу Буковац, на данашњи дан 6. јул 1828. године.

#Milica #Stojadinović #Srpkinja #Portret #Kmnovine
Милица Стојадиновић Српкиња / Илустрација: КМ новине




Идући трагом средњевековне деспотице Јефимије или Еустахије Арсић, Милица је својом песмом, речима Анице Савић Ребац, "стварала пределе српске домовине".

Данас се мање говори о њеној поезији, која припада старијем песничком нараштају 40-их година XIX века, а више о самој њеној појави. Наиме, била је прва жена новијег времена која се искључиво бави писањем песама, лепа и отресита, свештеникова кћи, са огромним патриотским набојем, морала је у оно време изгледати као право чудо. Чак толико, да су људи са разних страна долазили само да је виде.
Ипак, њен велики национални занос, често јој је доносио невоље. Тако је већ у немачкој школи у Варадину била суочена са поспрдним односом према њеној нацији, чак и од њене учитељице, иначе одрођене Српкиње: "Ти си врло даровита, штета што си од рацке породице!" А кад је једна Немица упитала: "Зар сте и ви Цигани имали свога цара?" -одговорила је: "Зар није доста што је мој народ изгубио своју самосталност? Двострук је бол што је изгубио поштовање света. Ја се поносим својом народношћу".

Милица је умрла у Београду 1878, потпуно заборављена и у крајњој беди. Тек 1912. године, у Врднику ће јој, крај тамошњег манастира, бити постављен споменик. Данас се, Милици у част, сваког октобра одржава песничка свечаност "Милици у походе", а у оквиру програма се, од 1994. године, додељује престижна књижевна награда која носи њено име.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
 Извор: КМ новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

субота, 13. јун 2020.

У Призрену 13. јуна 1999. уместо да заштите Немци сурово убили па оклеветали двојицу Срба

Окупација Косова и Метохије 1999. године, и немачких трупа у овом случају, остаће запамћена по злу и суровости. Међутим, суровост и лаж подржани су редом од западних медија чија немилосрдна анти-српска кампања траје до данас.

#Prizren #Kosovo #Metohija #Srbija #Nemci #Nemačka #KFOR #NATO #Ubistvo
Немачки војници у Призрену, у тренутку док су на Ладу испалили преко 200 метака.

  • Напомена: текст је први пут објављен на КМ Новинама, 13. јуна 2015. године, под насловом "Свирепост Немаца и западних медија без граница - јун 1999. године".

Пише: Иван Максимовић



Улазак немачких трупа на Косово и Метохију, у склопу окупације ове српске покрајине од стране НАТО-а 1999. године, пратиле су смрт, љагање, лажи и понижавања али увек Срба. Мртвих или живих њима је било свеједно.

Занимљиво је да је то прва уопште наоружана немачка експедиција ван граница своје земље од привремене победе фашизма (јер данас је заживео готово у пуној снази опет у Европи) и већ првог дана они су убили двојицу Срба.

Камера је забележила цивилно возило, жуту ладу, којом су Жарко Андрејевић и Славко Веселиновић1
покушали да спасу своје животе са намером да побегну из града. Наишли су на немачку експедицију која је без размишљања у њих сасула 220 метака, возача усмртивши на лицу места а сувозача тешко ранивши који је од тих повреда и умро.



Данас се смрт Србина не сматра страдањем ни у његовој земљи, посебно ако је усмрћен од неког члана (становника) Европске уније, камоли каква клевета или прогон да се сматрају страдањем. Али - јесу, наравно. И смрт и свака неправда нанета Србима представљају страдање, као што то важи за било ког другог човека на свету.

Тако су и двојица Срба наставила да страдају после невиђеног масакра од стране немачких војника.

Британски "Гардијан", извештавајући о овом догађају ослањајући се на немачке изворе при НАТО-у, преноси вест под насловом:

"Срби убијени док су "пијани" пркосили НАТО-у"2

"Тешка снајперска ватра поздравила је немачке јединице када су ушле у јужни град Призрен када су Срби у последњем моменту организовали отпор. Немци су узвратили ватру убивши једног и ранивши другог". У даљем правдању убица Гардијан наводи да се на Косову посебно истичу пуцњаве где се српске групе опиру НАТО-у.

Бестијалност немачких припадника окупационих снага огледа се у незамисливим лажима да су их српски снајперисти напали док су улазили у град и притом једног војника ранили у руку. Немци су "били приморани" да узврате и убили су их. Говорећи о измишљеним српским снајперистима немачки војник је рекао:

"Они (Срби) су свуда. То су пијанци са оружјем и бомбама у рукама"!

http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2014/07/14/article-2690667-1FA01F8D00000578-500_964x642.jpg
Немачки окупаторски војници гледају утакмицу. Призрен, Косово и Метохија.

Ово указује на чињеницу да би Срби и даље били некажњиво убијани, наравно без повода, ако би се само однекуд осетио мирис алкохола макар то било и из прибора за прву помоћ окупаторских војника. "Срећом" Срби су, знајући какву им "слободу" окупација доноси, углавном са војском напустали и српске градове.

Извештавајући о овом убиству, "Вашингтон Тајмс"3, истог дана, пише:

"Цвеће се претворило у метке. Немци убили српске нападаче".

Немци нису сматрали да су  терористи опасни...







Док описују радост Шиптара због уласка НАТО трупа у Призрен "овај традиционално трговачки Отомански град" наводе да се весеље нагло претворило у насиље када су двојица Срба "у малом аутомобилу прилазила немачким трупама дивљачки пуцајући на њих".

Занимљиво је да новинар "Вашингтон Тајмса" наводи дословце да је "само тренутак раније млади немачки војник мирно седео и разговарао са албанским дечаком на свом тенку Леполод 2 прекривеног ружама" којима су дочекани. Позивајући се на сведоке новинар даље пише да "сведоци кажу да су српски парамилитарци почели да пуцају на Немце и притом једног ранили у раме". Са сетом новинар примећује да су Албанци који су славили били принуђени да потраже заклон током пуцњаве која је трајала 20 минута. О снајперистима ни једног јединог слова.

"Бостон Глобе"4, такође истог дана кад и остали пише, упорно наглашавајући да су Срби били наоружани (иако је оружје тек касније пронађено у задњем делу аутомобила док из личног наоружања нису пуцали) да је на Немце отворена снајперска ватра. Занимљиво је да наводе да су немачки војници одмах затражили заклон и узвратили на снајперску ватру а у следећем пасусу каже да нису ни знали одакле наводни снајперисти пуцају које, узгред, "Њујорк Тајмс" не помиње, напротив. Такође, немачки војници који су тобож затражили заклон од снајпериста, својим положајем тела и понашањем показују да су заклон тражили само од возила које им је прилазило иако "у почетку није било јасно да ли су парамилитарци или цивили"."Бостон Глоб" подвлачи да је "пуцњава узнемирујући знак да се неки Срби неће тихо повући".

Дакле не полиција, не војска већ "неки Срби". Ово недвосмислено указује на мржњу коју су западни медији осећали према Србима генерално, иако су Срби били нападнути са свих страна што су као новинари морали да знају и знали су. Личним ставовима и својим извештавањем подржавали су убиства и прогон свих Срба. Без разлике, без кривице.

Немци, фашисти, са шиптарским савезницима у Пећи, 1944. године, злогласна јединица "Скендербег".

"БиБиСи"5 се такође позива на сведоке који, по њима, кажу да су немачки војници отворили ватру на возило из кога је отворена ватра на окупљену масу на улици. О снајперима, барем по "БиБиСи"-јевим сведоцима, ни речи.

У то време убијен је још један Србин од стране окупатора, у Приштини. У тексту о убиству Срба у Призрену, "Гардијан" у духу британске антисрпске пропаганде још додаје, у једној реченици, да су британски падобранци убили једног наоружаног Србина за кога се "верује" да је бивши полицајац.

То је био сасвим довољан разлог да Србин буде убијен на лицу места. Наводно, Србин је одбио да баци оружје и "пуцао је у војнике". Како Гардијан наводи они су имали још један разлог да га убију.

"Портпарол НАТО-а је потврдио да је убијени Србин био пијан"!

Такође британски "БиБиСи", јављајући о овом убиству, недвосмислено "тврди" да је убијени Србин био припадник "специјалних снага полиције" иако није био у униформи током пуцњаве, и да је он први отворио ватру на британске јединице у оклопним возилима.

Колико су то биле одвратне и нељудске лажи довољно говори чињеница да су снимци тог убиства били чувани у архиви, дакле нису били емитовани, читавих десет година! А на снимку се види како шиптарска руља кидише на Србина у заклону, уз подршку НАТО окупатора, покушавајући да га на сваки начин лиши живота. На њега пуцају из пиштоља са прозора а један Шиптар у цивилу, са калашњиковим у рукама, дотрчава до заклона где покушава да га убије али Србин успева да се одбрани. Снимак је овде цензурисан, исечен је део, да би се на крају видело да човек није успео да се одбрани и усмрћен лежи крај аутомобила док британски војник показује руком да је "све у реду". А ово је снимак тог убиства.


То су били први дани окупације Косова и Метохије и почетак ужасног страдања које до данас траје.



Извори:
1) Имена убијених Срба у Призрену први је сазнао српски новинар из Косовске Митровице Зоран Влашковић.
2) Гардијан: Срби убијени док су "пијани" пркосили НАТО-у
3) Вашингтон Тајмс: Цвеће се претворило у метке
4) Бостон Глоб о убиству срба у Призрену
5) БиБиСи о убиству Срба у Призрену
6) Овде се могу наћи поменути текстови у целости



https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.


Рођен је и живи на Косову и Метохији.


КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 01. јун 2020.

Годишњица напада КФОР-а у Звечану, рањавање Срба, уништавање имовине, уклањање барикада...

На данашњи дан 2012. године, окупаторске снаге КФОР-а, пре свих немачки и амерички војници, брутално су напали Србе, цивиле, пуцајући и разарајући све пред собом.

#Kosovo #Metohija #Srbija #KFOR #Napad #Zvečan




 
Данас о томе нико не говори, напротив предност се даје забораву и гурању Срба у "машину смрти" - шиптарску заједницу под контролом терориста. То се чак приказује као изузетно пожељна појава, и то у српским медијима и јавности. Такође, све је више промовисања злочина над Србима као средства које треба да послужи да убеди Србе у то да су "криви за све. Чак и у светлу најновијег таласа насиља чији смо сведоци а о коме се већ спорадично и површно извештава.

Од Срба се траже само заборав, извињења, понижавајући пристанци на све.
Тог 1. јуна, нешто пре 9 сати ујутру, колоне оклопних возила и радних машина окупаторских снага, из правца Приштине, извршиле су препад на север Косова. Намера је била уклањање барикада којима су се Срби легитимно штитили од насртаја шиптарских наоружаних јединица и њихове агресије. Дакле, барикаде су биле легалан и легитиман демократски вид отпора, док је намера да се барикаде уклоне и прошири власт сепаратистичких, илегалних шиптарских структура, чист облик насиља, безакоња, терора од стране КФОР-а и западног света.

Одмах по доласку у Звечан немачке јединице су, попут акција у сценама из партизанских филмова у којима се приказују егзекуције и казнене експедиције фашиста, блокирале мост, развукле бодљикаву жицу и оружје уперили ка Србима који су дошли да протестују знајући шта ће им десити ако барикаде падну. За то време окупаторске јединице су уклањале бетонске и остале барикаде на делу пута између Звечана и јужног дела Косовске Митровице, дуж магистрале.

Бранећи се и легитимно исказујући свој протест Срби су доведени у стање да "бурно реагују" што се свело на каменовање утврђених оклопних возила КФОР-а. Немачки војници су отворили ватру без размишљања и тада ранили једног Србина.

Србин кога су Немци ранили на мосту. Фото: Бета

Такође, по сведочењу присутних, Немци су пуцали и на групу деце која су на повратку из школе желела да прегазе реку нешто даље како би заобишли мост и вратили се кућама. И они су били на мети немачких војника, речено је да је на њих пуцано гуменим мецима али не и због чега.

За то време у селу Рударе, кроз које пролази део пута на коме су барикаде а такође је у општини Звечан, припадници КФОР-а су групо упали у оближњи угоститељски објекат и напали старију Српкињу, власницу локала. Ухвативши је за косу вукли су је кроз ресторан а онда је тако извукли и из просторије и провлачили између паркираних возила док је вриштала у боловима. Од стреса коме је била изложена, ова жена је тада оболела од дијабетеса и још неких споредних болести.

Упркос свему, тада су ухапшена тројица Срба. Они су касније изјавили да су били подвргнути испитивању и различитим врстама малтретирања, како је писао Блиц:

Један од приведених и ослобођених Срђан Филимоновић рекао је новинарима да их је Кфор предао Еулексу који их је пребацио у станицу Косовске полицијске службе (КПС) у јужном делу Митровице где су их полицајци испитивали.

Њега су, како је рекао, немачки припадници Кфора оборили на земљу и тукли док је покушавао да заштити своје рођаке. Филимоновић је казао да су му војници испрскали лице "бибер спрејом", везали га лисицама, ударали ногама, а потом га предали америчким војницима.

- Помоћ су ми једино указали португалски војници - рекао је Филимоновић и додао да су се припадници КПС у јужној полицијској станици понашали некоректно и национално га вређали.

Пошто су се војници повукли и ослободили пут, председник Општине Звечан Драгиша Миловић и начелник Косовскомитровачког округа Раденко Недељковић су посетили породицу Филимоновић. Рекли су да су тамо затекли стање које су описали као "вандализам који прелази све границе".
Блиц; 01.06.13

Током дешавања било је пуцано и на кућу крај моста а без икаквог повода. У тренутку док је пуцано у соби се налазила девојчица која се ту играла, срећом нико није повређен.

Барикаде су срушене а за наводно рањавање немачких војника, од чега нити жртве, нити амбулантна кола нису виђена оптужени су Срби. Треба додати да се на месту где се налазио КФОР током акције, нису могли наћи трагови крви упркос тврдњама да је рањено више (најмање тројица) њихових војника. На месту где је рањен један Србин, кога је служба Хитне помоћи одмах одвезла, остала је повећа локва крви јер су и пројектили кориштени од стране окупаторских војника били већег калибра.


Од 2011. године када су окупаторски војници подржали и извели напад на српске средине и намеру да се север Косова и Метохије одсече од остатка Србије, било је јасно да су они изашли из оквира свог деловања који им одређује Резолуција Уједињених нација 1244. Треба рећи да ни до тада нису били доследни у њеном испуњавању те да је било питање дана када ће она и оружано бити прекршена.

Јасно је да, иако су обећали и извршили увиђај ради надокнаде штете коју су муницијом и пројектилима иззавали, никада нису исплатили ништа. Штета је нанесена једино Србима.

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:

Отварање ватре на цивиле


Нешто касније српска жандармерија по први пут званично улази на Косово и Метохију и хапси Славољуба Јовића Пагија под наводним оптужбама да је пуцао на окупаторске војнике који су рањавали Србе тог дана, да је желео да их спречи у уклањању барикада као и да је том приликом ранио неке од тих окупаторских војника. Сви сведоци, укључујући и окупаторске војнике, негирали са да је употребљено оружје и начин који се у оптужници описивао.

Оптужницу је подигло "српско тужилаштво" на основу чега је и реаговала Жандармерија. Да је ово било у ствари по налогу Запада доказује да ни ЕУЛЕКС, ни Унмик, нити шиптарска страна нису реаговале на то што српска полиција хапси на територији "под управом Унмика" то јест, на окупираном Косову и Метохији први пут након повлачења 1999. године.

Посредно али сасвим директно ово је био преломни дан у паду и издаји севера Косова и Метохије који без подршке и одобрења српских власти није био могућ а касније су и сами директно и агресивно спроводили све неопходне акције у смеру издаје покрајине и српског народа.

Нити окупаторска војска нити било ко од њихових војника нису никада одговарали за брутални напад, рањавања или уништавање приватне својине.

Посредно али сасвим директно ово је био преломни дан у паду и издаји севера Косова и Метохије који без подршке и одобрења српских власти није био могућ а касније су и сами директно и агресивно спроводили све неопходне акције у смеру издаје покрајине и српског народа.

Нити команда окупаторске војске, нити било ко од њихових војника, нису никада одговарали за брутални напад, рањавања или уништавање приватне својине Срба. Чак шта више, ту опцију нико није разматрао већ је прихваћено као нормално стање.

Претходно, када су немири почели јуна 2011. године, то је означило нову етапу страдања српског народа и државе, напад на Србе у Звечану наредне, 2012 године, део је контуинираних напада на Србе из тог периода. Прошлог лета су најављени нови немири, тада је то наводно КФОР спречио а у ствари је насиље заустављено јер је превише информација процурело у јавност. Напади, рањавања, пребијања и уништавања имовине... готово да су редовни од када су барикаде на северу КиМ, уз помоћ Београда, пале. Има ли томе краја и како зауставити осим општег народног бунта?

Пре свега оно што је најефикасније и најделотворније а свако може, јесте напуштање шиптарских квази-институција које служе за легализацију напада на Србе.

Исто тако јасно показати издајницима из српских редова, који су окупљени у странкама које учествују у шиптарском "парламенту" а имају подршку из Београда - да се народ не слаже већ противи учествовању Срба у свом сатирању. Макар то били само људи који српска имена носе или Тачијеви и Харадинајеви - ни један Србин не сме да узме учешће у томе и свачија активност противна Уставу Републике Србије и српским националним интересима, мора да буде строго судски кажњена.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
 Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању