Вести:

Косово и Метохија

Наша реч

Најновије ►►►

субота, 09. децембар 2017.

Скот Тејлор: Хашим Тачи је криминалац са каријером и немилосрдни насилник

Скот Тејлор: Хашим Тачи је криминалац са каријером и немилосрдни насилник Под насловом "У центар: Канада треба да се дистанцира од лидера сепаратиста са Косова", канадски новинар који је раније извештавао са КиМ, Скот Тејлор, подсетио је на свиепу природу вођа терористичке "ОВК" а данас организованог криминала међу шиптарским сепаратистима.

#Hašim, #Tači, #Kriminalac, #Teorista, #Ubica, #Lopov, #Oganizovani, #Kriminal, #Ovk, #UCK, #199, #NATO; #Skot, #Tejlor,



Прошлог (сада већ претпрошлог) уторка у листу „Торонто стар“ (Toronto star) била је актуелна вест у којој је, током посете Отави, тзв "косовски председник" Хашим Тачи упозорио парламент да ће руско мешање у међународну политику, имати последице по Канаду.

#Hašim, #Tači, #Kriminalac, #Teorista, #Ubica, #Lopov, #Oganizovani, #Kriminal, #Ovk, #UCK, #199, #NATO; #Skot, #Tejlor,
Скот Тејлор, новинар
У огромном логичком процепу, Тачи је тврдио да "нападањем (наших заједничких) принципа и вредности, (Руси) нападају и Канаду".

Као што је то најчешће случај, медијско преношење Тачијевих изјава "кривити Русију, похвалити Канаду" је некритички преузимано без давања било каквог додатног објашњења у вези човека који их изговара или пропале "државе" коју он представља.


Једноставно речено, Хашим Тачи је криминалац са каријером и немилосрдни насилник. Још 1993. године, у доби од 25 година, Тачи је постао припадник албанске тзв. "Ослободилачке војске Косова" (ОВК), коју је у то време ЦИА водила као терористичку организацију.


#Hašim, #Tači, #Kriminalac, #Teorista, #Ubica, #Lopov, #Oganizovani, #Kriminal, #Ovk, #UCK, #199, #NATO; #Skot, #Tejlor,
Терористи тзв "ОВК"

Тачи је добио надимак "Змија" и био је одговоран за трговину дрогом и оружјем за ОВК. Године 1997. осуђен је у одсуству због почињењиних терористичких дела и осуђен је на 10 година затвора.

Међутим, 1998. године, док су албанске сепаратистичке снаге ОВК отворено водиле побуну против југословенских снага безбедности, амерички Стејт департмент је променио своје мишљење. Припадници бивше терористичке организације ОВК су одједном постали ОВК борци за слободу, а Тачи је био гурнут у неочекивану улогу државника.

У марту 1999. године снаге НАТО-а, укључујући и Канаду, интервенисале су на Косову на страни сепаратиста ОВК-а, водећи кампању бомбардовања од 78 дана како би присилиле Југославију на капитулацију.

Тачи и његови сународници из ОВК-а, такође немилосрдни насилници, појавили су се као доминантна политичка сила на послератном Косову. Изабран за премијера 2007. године, Тачи је најавио једнострано проглашење независности 17. фебруара 2008. године.


Упркос чињеници да су Сједињене Државе одмах признале нову државу, земље као што је Канада, биле су под великим притиском да учине то исто. Међутим вето Русије у Савету Безбедности УН још увек спречава признање Косова и његово званично чланство у УН. Исто тако, Косово је блокирано да се придружи и НАТО-у и Европској унији од држава чланица које исказују забринутост због сепаратистичких покрета у њиховим земљама.

За проблеме у својој лажној "држави" Тачи у потпуности окривљује руске "лажне вести", уз опаску да је и сам израз "лажне вести" још један нови низак ударац.


Немачка обавештајна агенција БНД је спровела недавну истрагу Тачија и његовог режима и закључила да су "кључни актери (укључујући Тачија) укључени у међусобне везе између политичких и пословних субјеката с једне и структура организованог криминала на Косову са друге стране". Другим речима, они отворено воде нарко-криминално предузеће. (Види: Извештај БНД-а)

#Hašim, #Tači, #Kriminalac, #Teorista, #Ubica, #Lopov, #Oganizovani, #Kriminal, #Ovk, #UCK, #199, #NATO; #Skot, #Tejlor,

Други извештај припремљен за Савет Европе указивао је на бивше команданте ОВК за озбиљно кршење људских права. Најозбиљније тврдње против Тачијевих сарадника укључују трговину дрогом и монструозне злочине у трговини људским органима. Недужне жртве - и Срби и Албанци - вероватно су погубљени у циљу сакупљања органа за продају на црном тржишту.

С обзиром да је Тачи оптужио Русе за кружење лажних вести о тренутној економској ситуацији на Косову, овакве „лажне“ чињенице говоре саме за себе. Косово (и Метохија) су други по иромаштву у Европи, одмах након сиромашне Молдавије. БДП по глави 2016. године износио само 10.000 америчких долара у поређењу са 46.400 америчких долара у Канади. Укупна незапосленост је више од 33 одсто, а незапосленост младих износи 60 одсто. Од проглашења независности 2008. године, десетине хиљада албанских становника Косова прикључило се колонама миграната који су кренули пут Западне Европе. Ове бројке нису из руских медијских извора, већ од стране ЦИА World Factbook.

#Hašim, #Tači, #Kriminalac, #Teorista, #Ubica, #Lopov, #Oganizovani, #Kriminal, #Ovk, #UCK, #199, #NATO; #Skot, #Tejlor,
Тачијеве крваве руке не сметају баш свима.
Канада и остали НАТО припадници су изневерили косовске лбанце када су војно интервенисали 1999. године како би их "ослободили" од југословенске власти, јер су их довели у руке криминалацима као што су Тачи и његове присталице терористичке "ОВК".

Довести Тачија у Отаву, опростити му прошлост и садашње грешке, а потом разгласити његову анти-руску реторику и прихватити је као мудар савет крајња је лудост. А кад Тачи каже да су његове вредности и вредности његовог корумпираног косовског режима исто што и канадске вредности, увреда је за Канаду.
Пише: Скот Тејлор

Извор: Хералд Опинион, Канада,
Превод КМ Новине


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

среда, 06. децембар 2017.

Зоран Влашковић: У последњих 18 година 3.722 убијених на КиМ

Зоран Влашковић: У последњих 18 година 3.722 убијених на КиМ Алармантно стање на КиМ од када Приштина ''управља'' ''Баром убица'' званом Косово! У последњих 18 година 3.722 убијених и настрадалих у саобраћајним несрећама.





  • У последњих 18 година на КиМ убијено 1.521 особа а у последњих 15 година у саобраћајним несрећама страдало 2201 особа .
  • Нерасветљени велики злочини против Срба!?

Пише:Зоран Влашковић



Да је Косово после 1999. године постало неуређено, неорганизовано и друштво анархије, безакоња, антидемократије и антицивилизације говоре подаци о броју убијених лица у овом периоду . Жалосно је да су национално мотивисана убиства Срба, од стране Албанаца, велики злочини против Срба , остали нерасветњени и да за те злочине још нико није одговарао.

Док су се дешавали масовни албански злочини против Срба, земље Запада су пожуривале да отворе своје такозване амбасаде у Приштини, уствари логистичке ћелије албанског тероризма, наркодилерства и криминала.

Да су такозване амбасаде западних земаља управо то говоре и званични извештаји УНДП ( Програм Уједиљених нација за развој) који су потврдили, према последњем извештају из новембра 2017. г. да је до сада 335 Албанаца са Косова отпутовало за Сирију, од којих 253 мушкараца, 55 жене и 27 деце. Око 60 посто њих је између 18 - 28 година старости.

Како је објављено, 62 Албанца са Косова убијена су у конфликтним зонама у Сирији и Ираку, међу којма је било и четири бомбаша самоубице, док су се њих 123 вратили на Косово, од тога 114 мушкараца и шест жена.

У Сирији и Ираку је и 150 албанских терориста из Македоније. Са Косова су у Македонији у задњих пар година убијали масовно албански терористи!? А све то аминују логистичке ћелије тероризма у Приштини, такозване амбасаде Америке, Немачке, Велике Британије, Француске, Белгије, Холандије, Аустрије...


А према статистичким подацима Полиције Косова, од 1999. до 2017. године, за 18 година, на Косову је извршено 1.521 убиство са различитим мотивима.
Ове, 2017. године, од јануара до новембра, евидентирана су 23 убиства, од којих је 17 расветљено. Прошле године на Косову је убијено 26 особа, 2015. убијено је 25, а 2014. живот је изгубило 10 људи. Подаци полиције показују да се од 1999. до 2014. године највећи број убистава догодио у Приштини и Пећи. Мотиви су различити, кажу у полицији и оцењују да се ради о забрињавајућим подацима.
На другој страни , у последњих 15 година , на путевима Косова и Метохије, до јуна 2017.г, погинило је 2.201 особа док је у истом периоду повређено више од 100.000 особа у саобраћајним несрећама. У овом периоду евидентирано је више од 200.000 свих саобраћајних несрећа.
Најчешћи узроци саобраћајних несрећа на КиМ су неприлагођена брзина кретања условима пута, непоштовање саобраћајних прописа и вожња под утицајем алкохола.
Ове године на путевима КиМ, до почетка августа, у саобраћајним несрећама овде је страдала 71 особа.


Велики злочини против Срба

У току 2000.г. и 1999.г. – око 300 Срба, нелбанаца и Албанаца киднаповано и пребачено на север Албаније и убијено.

Јануар – јун 1999. г. - Убиство осам Срба цивила у селу Клечка код Липљана.

Старо Грацко, 23. јул 1999.г. - убиство 14 жетелаца на њиви код Липљана. Убијени су Милован Јовановић, Јовица и Раде Живић, Андрија Одаловић, Слободан, Миле, Новица и Момир Јанићијевић, Станимир и Бошко Декић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић и Миодраг Тепшић.

Ливадице, Подујево 16. фебруар 2001.г. - подметање експлозива под аутобус “Ниш експреса“. Погинуло 12 Срба а 30 њих теже и лакше повређено. У нападу су погинули Сунчица Пејчић, Живана Токић, Слободан Стојановић, Мирјана Драговић, Небојша, Снежана и Данило Цокић, Вељко Стакић, Ненад Стојановић, Милинко Краговић, Лазар Милкић и Драган Вукотић.

Обилић, 4. јун 2003. године - у својој кући убијена и запаљена породица Столић, Радмила, Љубинко и Слободан.

Гораждевац, 13. август 2003.г. - На реци Бистрици код Пећи пуцано је из пушкомитраљеза на децу која су се купала у реци. Тада су убијени Пантелија Дакић (13) и Иван Јововић (19), а тешко рањени Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13).

Церница, 31. августа 2003.г. - код Гњилана, од бачене бомбе убијен учитељ Миомир Савић а четворо Срба тешко повређено, остали доживотни инвалиди.

Широм КиМ, 17. и 18. марта 2004. г. (мартовски прогом) - убијено 10 Срба, 4000 њих протерано , запаљено 35 српских цркава и манастира… Убијени су Златибор Трајковић, Ненад Весић, Бобан Перић , Боривоје Спасојевић, Јана Тучев, Драган Недељковић, Добри Столић, Борко Столић, Душанка Петковић и Мирко Лопата.

Грачаница, 5. јун 2004.г. - У центру овог места убијен 17 – годишњи Димитрије Поповић.
Урошевац, 3. августа 2005.г. - На путу Урошевац – Штрпце, код села Бањица из заседе убијени у колима Иван Дејановић из Прилужја код Вучитрна и Александар Станковић из Липљана.

Бошњачка махала, 2. јула 2010.г. - од бачене бомбе на протесту Срба због отварања канцеларије косовске владе у северном делу К. Митровице погинуо Др Месуд Ђековић а 11 Срба повређено.

Талиновац, 6. јула 2012. г. - У селу Талиновац код Урошевца убијен брачни пар повратника Милован и Љиљана Јевтић… Несхватљивo је да се само убиства Срба на Косову и Метохији не откривају! О тим злочинама се углавном ћути у Приштини, Бриселу, Лондону...? Представници прво, УНМИК – овог, а данас и ЕУЛЕХ – овог, као и косовског "правосуђа" затворили су судске досије против убица Срба, чиме су директно стали на страни албанских терориста, злочинаца, убица! Питање је за цео свет, колико десетина албанских терориста и убица данас шета Косовом слободно!? Раме су уз раме са амбасадорима западних земаља у Приштини!




http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html


author-pic Аутор: Зоран Влашковић

Дугогодишњи је новинар листа "Јединство" који се до 1999. године штампао у Приштини. Вишеструки је добитник награде матичног листа за најбољег новинара године. Аутор је три књиге о Косову и Метохији.

Први је обишао караулу Кошаре после окупације КиМ од стране НАТО-а, први фотографисао немачке војнике окупаторских снага на бункерима из Другог светског рата које су такође Немци саградили на северу КиМ. Данас је сарадник многих гласила у Србији али и широм света где се издају листови на српском језику.

Рођен је и живи у Косовској Митровици.


Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

уторак, 05. децембар 2017.

Сузе немачких власти за јеврејским жртвама су ''сузе'' из интереса, не из морала

Више пута сам подносио петиције немачком парламенту да учетвује у изградњи свеобухватног музеја у Београду жртвама фашстичког терора и Вермахта. Али сваки пут је одговор био - НЕ.


#Јевејксе, #Жртве, #Споменик, #Душан, #Нонковић,



Где царује сила, ту морла нема. Испред Бундестага су на комплексу задивљујуће величине, подигли непојмљивих размера споменик опомене исећања на 6 милиона јеврејских жртава. И нека су, тао и треба само се питам где је споменик опомене сећања на 27 милиона руских жртава а о српским и другим да не говорим! Зашто? па, ваљда зато што немају морала нити саосећања, а ни кајања за почињено зло! Или можда зато што им тако диктира Америка!?

Брачни пар Нонковић – Наша Борба!

Народе, чувајте се кад се више прича и пише о мржњи него о љубави! Кад се више говори о правима мањина него о правима већина. Кад се екстремна, минорна мањина екстремиста прогласи за регуларну и легитимну меру људских права па ма колико то била мала и сулудних начела онда се већински поштеном народу ништа добро не пише нити може ишта добро очекивати. У том случају не сме огромна већина умних и хуманих људи дозволити, својом незаинтересованошћу и ћутањем, да њом овлада шачица безумних па ма ко то стајао иза тих нељуди у људскоме лику.

Брачни пар, Криста Нонковић (Christa Nonković), носилац високог државног одликовања Немачке, Крста заслуга за помоћ и залагање у интересу оболелих од мултиплесклерозе и Душан Нонковић, носилац високог државног одликовања Човекољубла Србије и Црне Горе за заслуге у хуманитарној помоћи за време привредне блокаде Југославије – је у браку који траје више од 4 деценије и поред изалеђних прорицања да ће бити кратког века као и многи други мешовити бракови а поготово брак Србина и Немице. О томе медији нису никад ништа писали јер љубав не паше у калуп мржње који је глобалистима потребан да би оправдавали своје ратне походе са циљем неоколонизације и профита стратегијом; завади па владај. Љубав је непримерна мера за вођење и оправдавање ратова па о њој није нико од водећих медија, под притиском глобалиста ни писао а било је довљно разлога поготово кад се зна да је тај брак сина жртве стрељаног у Краљеву од Немачког вермахта и Немице чији су родитељи преживели други светски рат а који упркос свему још увек траје.

Наравно да ми је отац целог живота фалио, недостајао као и сваком детету којем би се о оцу све најбоље говорило и ако нисам имао прилике да ми остане у свесном сећању јер ми је тада било тек нешто више од годину дана. Али и поред те за мало кога разумљиве боли која ме је пратила и прати целог живота, највећа бол ми је нанета сатанизацијом Срба представљајући нас светској јавности сатанистима, најгорим олошом па и крвним џелатима. А колико смо ми то ти и такви џелати показује и чињеница да сам ја и поред немачког злочина почињеног над нашим народом а посебно стрељањем мог оца оженио немицу. У том браку су ми рођена два сина и једна ћерка. Све троје су за пример одрастали и постали људи од поштовања. Ћерка ми је била седам година непрекосновени првак немачке у плесу на ролшулама, а потом и председник покрајинског удружење у том спорту. Иначе је и учитељица из математике и спорта, доживотно државни чиновник/учитељ којем се не може дати отказ. Син ми је дипл. инг. наутике, мастер екологије, психологије и бечела, отпловио је потребан стаж за капетана цивилне морнарице, одбио је служење војног рока бундесвера. Други син ми је испитни инжењер свих врста возила који је исто тако одбио служење војног рока у немачкој војсци.


Доживео сам да ми ћерка роди унуку што ме је посебно учинило срећним али исто толико и тужним што ту радост, први корак и дечији осмех и све друго и мој отац није имао прилику да доживи односно што му је та могућност насилно била ускраћена.
Поред свих животних тешкоћа које живот носи собом могу ипак рећи да сам био веома богато надарен Божијом вољом тешким али још срећнијим животом. А и поред свих залеђних прогноза да ће ми брак бити кратког века живим са својом супругом већ више од 4 деценије у браку без икаквих грубости, увреда и повреда у физичком или душевном смислу. Наравно да ми је велики проблем представљало то да је моја будућа супруга Немица па је и то била предбрачна тема где ми је тада 10 год. млађа, садашња супруга, рекла да она није била ни рођена кад се то десило и да може, вратила би ми оца.

#Јевејксе, #Жртве, #Споменик, #Душан, #Нонковић,
Брачни пар Нонковић

Оца ми није могла вратити, али ми је ипак родила и ваљано узгојила три детета. Више од 4 деценије је делила свако добро и зло самном и децом а то није било нимало тако мало бреме. Зар смо онда уз све то морали доживети сву ту злобу и сатанизацију за коју ни моја супруга нема речи, а ја сам је прије уласка у брак опомињао да би се то зло почињено од Немаца могло поновити, на шта ме је она са неверицом погледала и рекла да се тако нешто неће никада више поновити. И ето, шта даље рећи до се упитати да ли сам ја тај Србин сатана којег треба згазити ко мрава. Знам, многи ће рећи, шта се жалиш, сам си одлучио без да те је неко терао али то је само пола истине! Цела истина је да постоји и савест по којој се треба равнати. Моја је чиста! Нико није дужан ничије глупости прихватати а још мање мржњу потпаљивати и одржавати, а онда кад букне злочином, онда кукати! Мој отац би био поносан на своју немачку снају, унучад и праунуку!
Недопустиво је окривљивати недужну особу због злочина који је починила нека друга особа, односно за којег је неко други одговоран. Паушално просуђивање и оптуживање су алатке ратних профитера којима се на сву несрећу служе будуће жртве политике „завади па владај“ прихватајући ту врсту ширења мржње паушалним осуђивањем.


Зашто Вам ово сад пишем? Па разлог је логичан и сасвим једноставан. Поново се звецка оружјем без милости воде ратови а коњуктура мржње има, у медијима, приоритет број један. Као да се једва чека да се једно другом удари по „њушци“ зарије нож у срце као да би то решило и један наш овоземаљски проблем. Не народе, напротив сви би били унесрећени, 99 одсто до оног једног процента похлепних који профитирају од ратова и ратовања!

Писањем о успелим браковима, о љубави не може се ширити мржња, а без мржње не могу се водити ни ратови. Да подсетим, исти ти садашњи саветници који су одговорни за нелегално бомбардовање, без УН одлуке и с тим починили ратни злочин, су у доба када је у Сарајеву живело по трећина Срба, Хрвата и муслимана, и једна трећина мешовитих брачних парова ширили мржњу и поред трећине мешаних бракова, што де факто значи да су се венчавали као и свугде у свету углавном из љубави а не мржње!

Медији „слепи“ за ту љубав, ту стварност тумачили су је за мултиетничку мржњу због које је наводно морало доћи до крвавог братоубилачког рата. Сад кад су свој посао завршили и ставили све под своју чизму, истим тим „правдоборцима“ не смета што је Сарајево 96% етнички „очишћено“.

Ето драги моји пријатељи, зато Вас молим да одлучно утичете на своје медије кад почну да пишу о мржњи, слепи за љубав и истину. Мржња и рат не решавају проблеме, већ их само заоштравају и чине већим. Немојте дозволити да Вас профитери рата заразе мржњом, јер Вам онда неће бити спаса нити игде мира, а понајмање пред сопственом савести.

Пише: Душан Нонковић-Теодоровић

ИЗВОР: ДИЈАСПОРА



http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

недеља, 03. децембар 2017.

Немања Миљковић: Правда

Немања Миљковић: Правда Срби на Косову и Метохији су жртве које су себи саме најчешће и једини сведоци. Отворених очију један од њих, одбија да буде жртва туђих интереса те својом песмом сведочи страдање и положај свог, српског народа данас.

#Nemanja, #Miljkovic, #Zvecan, #Kosovo, #Metohija, #Srbija, #Pesma, #Pravda, #Umetnik, #pesnik, #mlad, #groblje, #Kosovska, #Mitorvica, #juzni, #deo, #pravoslavno, #srpsko, #jezik, #umetnost, #kultura,
Српско гробље у јужном делу Косовске Митровице











Немања Миљковић, млади песник из Звечана зна да не може у овоме свету да нађе правду за страдање свог народа чија је једина "кривица", у ствари, грех овога света према њему. Упркос томе он је одлучио да не престане да је тражи. За начин је одабрао песму, стих, реч...

Ипак, Миљковић није залудни мислилац који тек одбија да прихвати чињенично стање правдајући га стегама наметнутних околности, већ он изражава своју свест о томе истовремено наглашавајући да на то неће пристати, нити престати да тражи правду на коју његов народ има пуно право.

Својом упорношћу без сумње доводи у положај несигурности оне који су за такво стање одговорни а умишљено неповредиви настављају да га одржавају. Преносимо вам једну његову, до сада необјављену песму.




                  Правда

                  Тражим наоколо
                  гледам
                  али је нема.
                  Нема је за мене,
                  ни за друге
                  боље људе.

                  Тражим
                  иако знам да је нећу добити,
                  али срце још увек куца.
                  Оно се бори
                  као становник славнога Рима
                  за своје грађанско право.

                  Узалуд тражим
                  и молим за закон за све
                  без изузетака,
                  али
                  као да га поштују
                  само обични, прости људи,
                  пиони чудовишта која владају.

                  Нема неправде,
                  па ни оне
                  коју су нам нанеле звери
                  с оне стране реке,
                  која ће остати некажњена.

                  Правда

                  То је све што тражимо
                  ми ником битни
                  од вас злих,
                  спремних да нас баш такве
                  жртвујете
                  зарад личних интереса.

                  Тражим
                  наоколо гледам
                  али је нећу добити.

                  Тражим иако је нема.
                  Тражим.

                  И даље је тражим...


#Nemanja, #Miljkovic, #Zvecan, #Kosovo, #Metohija, #Srbija, #Pesma, #Pravda, #Umetnik, #pesnik, #mlad, #groblje, #Kosovska, #Mitorvica, #juzni, #deo, #pravoslavno, #srpsko, #jezik, #umetnost, #kultura,
Немања Миљковић

"Правда" је настала као тренутни, помало неочекивани сусрет са реалношћу на Косову и Метохији, каже немања за КМ Новине.

"Песма је резултат суочавања са страшним призорима на српском гробљу у јужном делу Косовске Митровице. Разбијени споменици, раскопани и отворени гробови из којих вире кости покојника.. призори које сам сањао ноћима" каже овај млади песник.

Немања није размишљао о томе да своја осећања каналише кроз жестоке речи на некој од друштвених мрежа, како то код младих обично бива и на чему се све заврши, већ је изабрао присебан, племенит и начин у духу традиције српског народа, песму. Још увек јаког емотивног набоја пожелео је да је објави и тако представи свом народу као документ памћења. Ипак, уследило је још једно изненађење.

"Емоције сам прво сложио у глави, а онда сам саставио песму. Отишао сам у редакцију "Јединства" јер ми је главни уредник, Радосав Јанићијевић, са којим сам раније разговарао о томе, обећао да ће је објавити само да је донесем "сутра ујутру у 10". Кад сам стигао уредник је прочитао песму и рекао "песма је изврсна али ја то не смем да објавим. Види, ти си млад, пиши љубавне песме, а Србију, правду, отаџбину... то избаци, нико неће то да чита. Ево ти моја збирка песама и по томе се орјентиши. Значи само љубавне..." са чуђењем и рукама заузетим збирком љубавних песама главног уредника "Јединства", јединог српског листа са Косова и Метохије, Миљковић је напустио редакцију, не мало изненађен.

Неочекивано одбијање да о страхотама српског народа на Косову и Метохији сведочи једини лист на српском језику, за Миљковића је представљао озбиљан ударац. Извесно време након тога није написао ни стих. А онда се полако враћао себи и наставио да ради оно што осећа да је исправно.  И даље ствара, пише и жели да активно сведочи о тренутку у коме живи јер маштати мимо сопствене реалности која често превазилази саму машту, кукавички је. Уметник је, будући обдарен умећем стварања представа о свету, позван да тиме и сведочи свет око себе. Данас, на Косову и Метохији, тај позив обавезује као ретко када.

Може се само претпоставити број оних који су наишли на овакав зид и скретницу у стварању, али и "квалитет" младих људи који су изабрали да такву препоруку следе и своје каријере граде уз скуте "писаца љубавних песама" и оратора толеранције у доба епског страдања свог народа. Но, прстен се не би ни правио од дијаманата да су зрна соли. Сасвим очигледно, Миљковић својим чврстим карактером и одлучношћу представља баш такав камен млађе генерације српских стваралаца што ће га неминовно довести у сукоб са решеношћу овог света да затре клицу слободе и достојанства. Не само иронија већ је то и једини начин да се таленат избруси а стваралац заблиста у свом правом сјају.



http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

Свакодневни напади Албанаца на породицу Мирковић у Косовској Витини

Свакодневни напади Албанаца на породицу Мирковић у Косовској Витини Безбедности, мира нити живота за Србе на Косову и Метохији, у оваквим условима, нити има, нити ће бити. Ово најбоље може да потврди албански терор који свакодневно већ годинама трпи српска породица Мирковић из Косовске Витине.

#Kosovska, #Vitina, #Napad,
"Светосавска" улица у којој живи продица Мирковић. Поглед са некадашњег
 патролног пункта КФОР-а.



















Пише: Иван Максимовић, КМ Новине



Мишко Мирковић (45) је већ 27 година запослен у Пошти Србије, а данас ономе што је од ње остало након гашења српских институција по Бриселском споразуму. Његова породична кућа налази се у Светосавској улици, недалеко од центра Косовске Витине. То би у свакодневном животу значило предност, да околности нису онакве какве јесу. На једном крају улице смештена је школа коју похађају албански ђаци а ниже у улици аутобуска станица где чекају превоз до својих кућа. Између – дом породице Мирковић, изложен свакодневним нападима током неколико последњих година.

„Од 5 до 6 поподне, кад друга смена ђака завршава са часовима, почиње узнемиравање. Пролазе улицом до аутобске станице и прво почињу да вичу а онда и да лупају о капију, гађају каменицама, псују мајку српску. Током распуста напади престају али чим почне школска године терор се наставља. препричава Мирковић своју мучну свакодневницу новинару КМ Новина.

„Након тога напади се понављају у различито време готово до поноћи. Макар неко удари о капију и побегне. Позовем полицију они дођу и питају „јеси видео некога“? Кућа ми је удаљена 20 метара од капије, велико ми је двориште. Док ја изађем они се разбеже, кога бих могао да видим? Искрено, нисам ни излазио јер откуд знам, можда је то замка, могу тамо и да ме убију“ каже он.

Нападачи до сада нису улазили у двориште али свакодневна узнемиравања не престају, ударање по капији редовно прати дрека, бацање каменица, преко зида у двориште убацују и ђубре... и тако сваке ноћи већ неколико година, барем три - четири задње.

Отац је умро претпрошле године, две ћерке се удале па у кући, која је мета напада, Мишко живи са женом, 90-тогодишњом мајком и тек пунолетним сином. Четворочлана породица Мирковић веома тешко подноси терор и нападе Албанаца којима су свакодневно изложени.

„Сви у породици пијемо лекове за смирење, стално смо под стресом. То није једном у месец дана па да кажеш 'ајде нема везе, него сваког дана! Ево, сада гледам телевизију и то се деси. А то је моје двориште, моја кућа, нисам ушао у туђе па да се плашим, да очекујем то, него је моје ја немам где да идем одавде нити хоћу да идем“ каже Мишко.

#Kosovska, #Vitina, #Napad,
Породична кућа Мирковића налази се у улици којом свакодневно пролазе албански ђаци а који, иза зида којим је не узалуд ограђено двориште, свакодневно бацају смеће и каменице. Најчешћа мета напада је управо сива капија јер ударци о њу производе најгласнију буку чиме ову српску породицу држе у сталном напетости. Фото: КМ Новине.


„На пример, синоћ сам легао у десет. То ме је пробудило. Прексиноћ гледам утакмицу у пола десет, исто. Није ти после ни до утакмице ни до било чега. Каже ми један од полицајаца кога знам, Албанац али одрасли смо у Витини, да не зна шта да ради осим да дежура у мом дворишту. Што се мене тиче ја могу да ухватим оног ко то ради, није проблем, али рекао сам им да је боље да их ја не ухватим. Може да ми „пукне“, узавре крв и знаш како је... Отворено кажем, он се слаже са мном, тачно је каже, боље да се чуваш. Али опет и то не ради један, за једног није проблем али ови други могу главу да ми скину, увек су у групама. Искрено, кад дође полиција, лакше ми је, смирим се мало иначе се тресем ко прут сваки пут“ описује домаћин ове породице нападе и стрес који им причиавају.


Тражио је помоћ и подршку и у општини и у полицији у Косовској Витини које су у надлежности такозване „републике Косово“. Ништа се није променило. Одлазио је и у њихов регионални центар у Гњилану где је разговарао са портпаролом „косовске полиције“ која му је обећала да ће они учинити нешто тим поводом и заштити га али до данас нико није ни прстом мрднуо.

„Иначе смо жртве погрома 17. марта, запалили су нам кућу. Ми смо се налазили на горњем спрату, они запалили доњи... Али то је била стихија, чим виде да је пожар узео маха, маса је ишла даље да уништава. Ми смо сишли и почели да гасимо пожар али је убрзо после њих дошао КФОР, зграбили нас у дворишту и као евакуисали. Неке одвели у Клокот, неке у Врбовац , једва смо се окупили после. Опет кажем, хвала Богу, то је прошло време, нећу да размишљам о томе...“ И разумљиво је да неће јер сувишно је и ово данас што би ретко ко могао да отрпи.

После вишегодишњег узнемиравања уместо да служби тзв „косовске полиције“ буде непријатно због његових позива, управо је супротно.

„Срамота ме је више и да зовем полицију. Чим позовем телефоном у то доба они се јаве „Мишке?“ кажем „ја сам...“ Били су синоћ траже изјаву, шта више да им кажем, сваки дан исто. Ћуте и они... Каже ми полицајац „срамота је да дежурамо пред твојом кућом“ јесте рекох, срамота у 21. веку да полиција дежура испред нечије куће, стварно је срамота“ слаже се и Мирковић и наставља своју причу:

„Ја признајем њихову власт, овде сам рођен, немам други избор. Оставила нас је Србија а ни Албанија није наша држава. Ово је моје. Питам полицајца како би Вама било да вам неко лупа на капију? Каже ја бих га убио! Па видиш како се тресем, кажем му, шта да радим? Каже у праву си, али не знам... Не знам ни ја шта да кажем, сувишно је било шта да се каже а могао бих данима иноћима да причам кроз шта све пролазимо“.

Мирковић је убеђен да полиција и оштина хоће да му помогну али не знају тачно када ће напад да се деси и да не могу да дежурају по неколико сати да би то спречили. Међутим, када су се по отпочињању Бриселског дијалога заговорници албанске независности на северу Косова и Метохије осетили угрожени, ова служба се није устручавала да сваке ноћи шаље патролно возила са најамње два припадника да дежурају пред њиховом кућом.

#Kosovska, #Vitina, #Napad,
Возило тзв "косовске полиције" (лево) преко пута куће Душана Милосављевића у Звечану, која је месецима била под непрестаним надзором током ноћи јер је он био један од првих Срба који су јавно заступали интересе албанских сепаратиста. Фебруар 2013.

Чињеница да се Мирковићима то дешава већ годинама уназад свакодневно и то у релативно одређено време а да нико због тога није приведен, потврђује сасвим другачије расположење и „косовске полиције“ и администрације по систему сепаратиста. Немогуће је да нико не буде примећен у догађају за који се зна да се из дана у дан понавља па је ово још једна потврда опште политике албанских сепаратиста који имају неоспорну жељу да сваког Србина са Косова и Метохије протерају, па макар он попут Мирковића имао вољу да њихову власт призна и поштује. 


Без сумње, циљ је протерати до последњег Србина са Косова и Метохије.

#Kosovska, #Vitina, #Napad,
Мишко Мирковић / лична архива
„Не знам, можда неко стоји иза тога и покушава да ме уплаши да напустимо, да одемо одавде, да се иселимо. Ја у пошти радим већ 27 година, до рата сам био поштар у 13 албанских села, никада нисам имао проблем ни са ким нити сам коме дужан, сви ме овде знају. У близини, преко пута улице, су још три српске куће. Дели нас река, али њих нико не дира. Крај улице се налази чак и једна српска продавница али на њихов излог никада нико није залупао а камоли да баци камен, сломи стакло или било шта слично. А ми као да смо обележени“ каже Мирковић за КМ Новине.

А због чега би био „обележен“ може врло лако да се закључи. Плац Мирковићевих је површине 20 ари док су остали српски плацеви вишеструко мањи и не прелазе 5-6 ари. Срби са Косова и Метохије знају да је ово систем који деценијама успешно даје резултате. Када власник неће да прода кућу Албанци почињу са притисцима. Плаше, прете и узнемиравају све док власник више не може то да трпи и у страху од још горих дешавања, а по правилу ускраћена му је свака подршка, на крају одлази. На мети су пре свега они којима се куће и имања налазе на атрактивним локацијама, од утицаја су и поседују већа имања за која је потребно издвојити велике суме новце да би се власник одобровољио да то прода. Када притисци уроде плодом и власник подлегне, преостали Срби се нађу у још већем страху и онда за своје куће и имања добију упола или вишеструко ниже понуде од реланих па на крају и они одлазе.

Мирковић страхује за животе својих најближих и себе јер не зна да ли ће, у шта, нити када би могли садашњи напади да прерасту. Каже да му значи и разговор са нашим новинаром и то што је могао бар на десетак минута да поприча са неким о свему кроз шта пролази. Верује да му је једино преостало да све изнесе медијима и да ће, уколико пажња медија буде усмерена на његов случај, то ипак учинити да надлеже службе учине нешто како би себе приказале у позитивном светлу што би му бар на неко време омогућило да ноћи мирније проводи и настави живот у својој кући, на свом имању.



http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.
 
По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.


Рођен је и живи на Косову и Метохији.



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању


Догађаји

Временска линија

Православље

Фото

Видео