КМ новине
Вести:

Косово и Метохија

Наша реч

Најновије ►►►

среда, 28. октобар 2020.

Албанизација Срба у Дреници

Албанизација Срба у Дреници Дреница је област између Косова и Метохије која је приликом уласка српске војске на ово подручје 1912 године била етнички најхомогенији простор на КиМ, где су Албанци/Арбанаси/Шиптари чинили готово стопроцентну већину, а Срби мање од 2% од укупног становништва.

Албанизација Срба у Дреници #КМновине #Вести #Анализа #репортажа #Косово #Метохија #Србија #Историја #Геноцид #Албанци #Шиптари #Срби


Овде су Срби постајали Арбанаси а Цигани православни су се изјашњавали да су Срби.

У овој етнички хомогеној средини од 2.937 породица 582 су биле поисламљених и поарбанашених Срби, што је тачно једна петина од укупног броја, а што даје асимилациони однос 4 Албанца на 1 Србина (чешће Српкињу). То даље упућује на процену да је од 1.616 хиљада Албанаца пописаних 2011 године, око 320 хиљада пореклом Срба. При томе, ради се о 150 до 200 насеља која су у потпуности српска по пореклу становништва, а која су примивши ислам још и језик изгубила како би се изједначили са веома насилним дошљацима.

Између два светска рата, у једином кратком периоду када су Срби имали власт на КиМ извршено је досељавање колониста у Дреницу, њих 692 породице у време извршених истраживања А. Урошевића. Албанци су спалили куће колонистима на почетку и на крају другог светског рата, чинили су свакакве злочине које је комунистичка власт од 1944 године само потврдила, те се највећи број колониста није вратио.

Манастир Девич је у марту 2004 године горео по ко зна који пут, а сепаратистичка власт на КиМ спрема се да постане члан УНЕСКО-а, као доказани културни и цивилизацијски старатељ над територијом, становништвом и културним добрима…

Кosovo, Atanasije Urošević, Naselja i poreklo stanovništva knjiga 39, SANU, Naučno delo, Beograd 1965




ДРЕНИЦА

Друга српска Света Гора

Антропогеографска и етнолошка разматрања на терену
и у народу вршена су 1934-1937. године

Дреница је простран предео терцијалног побрђа у Косовско-метохијској покрајини на југу Србије. Сачињавају је две жупе: једна већа, позната под именом Доња Дреница, која се налази у горњем сливу реке Клин, притоке Црног Дрима, и друга позната под именом Горња Дреница, која се налази око Седларске реке, левог изворног крака реке Дренице, и око реке Дренице. Дреница захвата простран басен терцијарног језера по чијем се обогу издижу старе масе: планине Чичавица и Голеш, између којих се пробија река Дреница спајајући предео Дреницу са Косовом. Остале старије масе по ободу предела Дренице су Липовица и Космача. Тако Дреница чини предео таласастих брежуљака, која многo подсећа на Шумадију.

У средњем веку предео Дреница називана је именом Дршковина. Затим постоји назив Диоклетија Хвостанска, која је обухватала и извесне крајеве суседне Подрине око Острозуба. Затим следи у трећој фази назив Дреница, који се одржао до данашњега дана.

Данашњи предео Дреница била је баштина изумрлих Дарданаца. Затим, Дреницом владају Римљани, те се ту мешају халитатска и римска култура. Из тода времена су свакако и два стара града Борач Град и Чечан.

У средњем веку (1455) предео Дреница има 58 насеља, са 1900 кућа, и то: српских домова 1873, влашких 10, арбанашких 10, јерменских 4, грчких 3. Помињу се и две цркве села.

У XV веку Дреница је бројала 13 манастира и пет цркава, те је свакако под утицајем припадника династије Бранковића, називана именом Друга српска Света Гора. Свакако, да су и тако бројни манастири били њихове задужбине, јер је предео Дреница била њихова прадедовска баштина.

У дане ауторових проучавања, завршно са 1937. годино, Дреница је имала 98 насеља и једно манастирско самостално насеље.

Етнопсихичке особине Срба у пределу Дреници у историјској прошлости, одликују се снажном етничком мимикријом. Она им је заштитила животе и родовску имовину. Временом, она им је одузела српску националну припадност, хришћанску православну веру и матерњи језик. Свакако, путем мимикрије извршен је процес претакања српског дреничког етноса у арбанашки етнос, у новијем веку. Његови трагови свакако почињу крајем XVI века, али значајна акција прелаза била је у XVII веку, док се масовна прелажење збило у XVIII веку и првој половини XIX века. Све је то поспешавао тероризам досељених Арбанаса и пљачкашке арбанашке дружине, усмерене нарочито према српским сељацима и њиховој непокретној и покретној имовини.

Дреничка мимикрија била је камен темељац у процесу поарбанашавања Срба у Дреници. Поникла је међу сеоским српским скупинама, преко људи, а не преко жена, а уследила је преко народне ношње и арбанашког језика.

Сва многобројна миграциона кретања дреничког становништва кроз столећа и деценије свеобухватно су сагледана и приказана у посебним поглављима.

Партријархална култура и народни живот и обичаји свих етничких припадности у пределу Дренице, свестрано је приказана, и то посебно за Србе, Арбанасе и Цигане. Посебно су приказани посрбљени Раденовци и Мађупи, који су поарбанашени.

Посебни део ове књиге приказује: Насеља и порекло становништва.

Посебно је приказан: Преглед становништва у пределу Дреници по родовима, броју кућа и према етничкој припадности, према ауторовим проучавањима из 1934-1937. године.

Књига је илустрована малим бројем илустрација, које се односе на све дреничке етничке групе. Дате су и три географске карте у прилогу. Насеља у пределу Дренице у средњем веку, Манастири и цркве у пределу Дренице у XV веку, који су веома бројни по чему је област названа „Друга српска Света Гора“, као и карта на којој је приказано стање из времена ауторових проучавања, која су завршена 1937.

ПРЕГЛЕД СТАНОВНИШТВА У ПРЕДЕЛУ ДРЕНИЦИ ПО РОДОВИМА, БРОЈУ КУЋА, ЕТНИЧКОЈ ПРИПАДНОСТИ, ПРЕМА МОЈИМ ИСПИТИВАЊИМА У1934-1937. ГОДИНЕ

  1. Баке: арбанашких родова 9, са 33 куће. Од тога поарбанашених Срба 1 род, са 4 куће.
  2. Бањица (Горња Дреница): арбанашких родова 6, са 32 куће. Цигана-Мађуна 1 род са 1 кућом.
  3. Бањица (Доња Дреница): арбанашких родова 13, са 68 кућа. Колониста Срба: 6 родова, са 10 кућа. Цигана Габеља: 6 фамилија, са 6 черги-колиба.
  4. Беженић: арбанашких родова 6, са 7 кућа. Цигани Мађупи: 1 род, са 1 кућом.
  5. Бериш: арбанашких родова 1, са 12 кућа.
  6. Бечић: арбанашких родова 3, са 13 кућа. Колониста Срба и Црногораца 8 родова, са 10 кућа.
  7. Броћна: арбанашких родова 14, са 74 куће. Срби староседеоци 1 род, са 1 кућом. Колонисти Срби и Црногорци 22 рода са 35 кућа. Уз то: Американац црногорског порекла 1 род са 1 кућом, и Хрват 1 род са 1 кућом.
  8. Васиљево: арбанашких родова 6, са 22 куће.
  9. Витак: арбанашких родова 5 са 32 куће. Колонисти Срби, родова 8, са 9 кућа. Албанци 1 род са 1 кућом.

10.  Врбовац: арбанашких родова 19, са 41 кућом. Цигани: Мађупи 1 род, са 2 куће и Габељи, 1 род са 1 кућом-колибом.

11.  Вуковац: арбанашких родова 9, са 22 куће.

12.  Вучак: арбанашких родова 4, са 18 кућа.

13.  Галица: арбанашких родова 7, са 28 кућа. Цигани Мађупи 1 род, са 3 куће. Колонисти Срби и Црногорци 2 рода са 2 куће.

14.  Главно село: арбанашких родова 5, са23 куће. Цигани Мађупи 7 родова са 10 кућа. Цигани Габеља 2 рода са 3 куће.

15.  Глобаре: арбанашких родова 5, са 44 куће. Срби колонисти 8 родова са 8 кућа.

16.  Глоговац: арбанашких родова 5, са 46 кућа.

17.  Годанце: арбанашких родова 4, са 16 кућа.

18.  Горња Клина: арбанашких родова 10, са 56 кућа. Срби на купљеном имању 2 рода, са 2 куће. Колонисти Срби и Црногорци 20 родова са 25 кућа.

19.  Горња Коратица: арбанашких родова 10, са 25 кућа. Колонисти Срби и Црногорци 4 рода, са 7 кућа.

20.  Горња Фуштица: арбанашких родова 3, са 18 кућа.

21.  Горње Обриње: арбанашких родова 12, са 84 куће.

22.  Горње Преказе: арбанашких родова 17, са 98 кућа. Колонисти Срби и Црногорци 11 родова, са 13 кућа.

23.  Горњи Забел: арбанашки род 1, са 11 кућа.

24.  Горњи Обилић: арбанашких родова 6, са 23 куће.

25.  Градица: арбанашких родова 10, са 50 кућа. Цигани Мађупи 2 рода, са 6 кућа.

26.  Дивљак: арбанашких родова 3, са 9 кућа.

27.  Доброшевац: арбанашких родова 12, са 36 кућа. Цигани Мађупи 1 род, са 1 кућом, Цигани Габељи 1 род, са 6 колиба-черги. Колонисти Срби и Црногорци 3 рода, са 3 куће.

28.  Доманек: арбанашких родова 4, са 11 кућа.

29.  Доња Клина: арбанашких родова 8, са 60 кућа. Свих 8 родова су поарбанашени Власи.

30.  Доња Коратица: арбанашких родова 5, са 33 куће. Од тога пореклом Бошњаци 4 рода, са 31 кућом-поарбанашени.

31.  Доња Фушница: арбанашких родова 11, са 47 кућа. Срби и Црногорци житељи на купљеној земљи 2 рода, са 2 куће. Колонисти Срби 4 рода, са 6 кућа, Габељи Цигани 1 род са 3 колибе.

32.Доње Обриње: арбанашких родова 11 са 89 кућа. Од тога српског порекла-поарбанашени Срби 6 родова са 64 куће.

33.  Доње Преказе: арбанашких родова 16, са 54 куће.

34.  Доњи Забел: арбанашких родова 10, са 18 кућа. Срба на купљеној земљи 1 род, са 1 кућом. Колонисти Срби и Црногорци рода 4, са 4 куће.

35.  Доњи Обилић: арбанашких родова 10, са 51 кућом. Од тога су поарбанашени Срби 3 рода, са 39 кућа. Колонисти: Арбанаси 1 род, са 1 кућом и Цигани Мађупи 1 род, са 1 кућом.

36.  Доњи Стрмац: српских родова 3, са 12 кућа. Арбанаси 1 род са 4 куће.

37.  Дошевце: арбанашких родова 2, са 9 кућа.

38.  Дубонце: арбанашких родова 13, са 33 куће. Од тога су 1 род поарбанашени Срби јердије, са 5 кућа. Колонисти Срби и Црногорци 3 рода са 7 кућа. Колонисти Арбанаси 1 род са 1 кућом.

39.  Дуга: арбанашких родова 2 са 9 кућа.

40.  Избице: арбанашких родова 3, са 20 кућа. Сва три рода су поарбанашени Срби јердије.

41.  Кишна Река: арбанашких родова 11, са 52 куће. Од тога 2 рода, са 19 кућа су поарбанашени Срби.

42.  Кладерница: арбанашких родова 8, са 53 куће. Од тога поарбанашени Цигани Мађупи 1 род, са 8 кућа.

43.  Клечка: арбаншки род 1, са 9 кућа.

44.  Кожица: арбанашких родова 3, са 19 кућа. Цигани Мађупи 1 род, са 2 куће. Овај мађупски род су поарбанашени српски Раденовци.

45.  Коморане: арбанашких родова 11, са 55 кућа. Од тога 2 рода са 14 кућа су поарбанашени Срби. Цигани Мађупи 3 рода, са 3 куће. Колонисти Срби и Црногорци 38 родова, са 70 кућа.

46.  Корачица: арбанашких родова 5, са 15 кућа.

47.  Которе: српских родова 6, са 10 кућа. Арбанашка рода 2, са 15 кућа.

48.  Крајково: арбанашких родова 6, са 30 кућа. Колонисти Срби и Црногорци 8 родова, са 9 кућа.

49.  Крајмировци: арбанашких родоба 4, са 78 кућа. Од тога су 3 рода, са 58 кућа поарбанашени Срби.

50.  Краљевић Томислав: колонисти Срби и Црногорци, родова 17, са 26 кућа.

51.  Краљица: колонисти Црногорци, родова 21, са 44 куће.

52.  Красалић: арбанашких родова 3, са 10 кућа.

53.  Красмировци: арбанашких родова 2, са 24 куће.

54.  Крст Брдо: колонисти Срби и Црногорци родова 20, са 25 кућа.

55.  Крушевац: арбанашких родова 3, са 20 кућа.

56.  Кућица: арбанашких родова 3, са 23 куће. Цигани Мађуна 1 род, са 1 кућом.

57.  Лауша: арбанашких родова 26, са 92 куће. Од тога 6 родова, са 22 куће поарбанашени Срби. Посрбљени Раденовци 7 родова, са 16 кућа поарбанашени.

58.  Ликовце: арбанашених родова 10, са 38 кућа. Цигани Мађуна 1 род, са 1 кућом.

59.  Ликошане: арбанашених родова 6, са 22 куће. Од тога поарбанашених Срба 3 рода, са 13 кућа. Колонисти Срби и Црногорци 4 рода са 4 куће.

60.  Лудовић: арбанашених родова 2, са 2 куће. Оба рода су поарбанашени Срби. Посрбљени Раденовци 3 рода, са 4 куће поарбанашени.

61.  Љубовац: арбанашених родова 9, са 71 кућом. Од тога 4 рода, са 43 куће поарбанашени Срби. Колонисти Срби и Црногорци 7 родова са 7 кућа.

62.  Манастир Девич: монаха 3 (1936. година).

63.  Марина: арбанашених родова 7, са 29 кућа.

64.  Микупница: арбанашених родова 6, са 35 кућа. Цигани Мађуна 1 род, са 1 кућом. Колонисти Црногорци 2 рода, са 3 куће.

65.  Мирена: арбанашених родова 4, са 16 кућа.

66.  Мокрмаљ: арбанашених родова 4, са 16 кућа.

67.  Нековце: арбанашких родова 13, са 79 кућа.

68.  Ново Пољанце: колонисти Срби и Црногорци родова 23, са 49 кућа.

69.  Ново Село: колонисти Црногорци родова 9, са 13 кућа.

70.  Ново Читаково: српских родова 1, са 1 кућом на купљеној земљи. Јеврејских родова 1, са 1 кућом. Колонисти Срби и Црногорци родова 73, са 95 кућа. Руских родова 3, са 4 куће. Укупно 68 родова, са 101 кућом.

71.  Овчарско: арбанашких родова 10, са 40 кућа, од тога 1 род са 4 куће поарбанашени Срби.

72.  Петраштица: арбанашких родова 4, са 44 куће. Цигани Мађупа 1 род, са 2 куће.

73.  Плужина: арбанашких родова 6, са 26 кућа. Од тога поарбанашених Срба 5 родова, са 23 куће.

74.  Поклек: арбанашених родова 7, са 22 куће. Од тога поарбанашених Срба 2 рода, са 6 кућа. Колонисти Срби 1 род, са 1 кућом.

75.  Полужа: арбанашених родова 5, са 24 куће.

76.  Полужа заселак: колонисти Срби и Црногорци 10 родова, са 13 кућа.

77.  Пољанце: арбанашених родова 10, са 55 кућа. Од тога поарбанашених Срба 1 род, са 7 кућа. Поарбанашених Влаха 4 рода, са 30 кућа. Колонисти Арбанаси 1 род са 1 кућом.

78.  Преловце: арбанашених родова 3, са 12 кућа.

79.  Радишево: српских родова 8, са 13 кућа Јердија Срба. Арбанашких родова 5, са 13 кућа. Колонисти Срби 2 рода, са 2 куће.

80.  Ракитница: арбанашких родова 4, са 33 куће. Од тога 3 рода, са 29 кућа су поарбанашени Срби.

81.  Резало: арбанашког порекла родова 14, са 98 кућа. Сви су родови поарбанашени Срби, и три братства.

82.  Русиновце: арбанашких родова 4, са 20 кућа.

83.  Седларе: арбанашких родова 5, са 4 кућа. Од тога поарбанашених Срба 4 рода, са 4 куће.

84.  Србија, варошива: колонисти Срби и Црногорци родова 32, са 41 кућом, Хрвати 1 род, са 1 кућом.

85.  Средња Клина: арбанашких родова 5, са 14 кућа. Од тога 2 рода, са 9 кућа поарбанашени Власи, Срби 1 род, са 1 кућом, купљено имање. Колонисти Срби 3 рода, са 6 кућа.

86.  Станковац: арбанашких родова 12, са 48 кућа. Цигани Мађупи 2 рода, са 2 куће. Колонисти Срби 4 рода, са 4 куће.

87.  Старо Читаково: арбанашких родова 7, са 42 куће. Колонисти Срби и Црногорци 2 рода, са 2 куће.

88.  Тица: арбанашких родова 3, са 21 кућом. Од тога 1 род, са 9 кућа су поарбанашени Срби.

89.  Трдевац: арбанашких родова 2, са 21 кућом. Од тога 1 род, са 9 кућа су поарбанашени Срби.

90.  Трнава: арбанашких родова 1, са 6 кућа. Поарбанашених Цигана Мађупа 1 род, са 5 кућа.

91.  Трпанце: арбанашких родова 5, са 27 кућа, свих 5 родова су поарбанашени Срби, колонисти Срби и Црногорци родова 7, са 7 кућа. Колонисти Цигани Мађуни 1 род, са 1 кућом.

92.  Трстеник: арбанашених родова 26, са 101 кућом. Од тога поарбанашени Срби 4 рода, са 15 кућа, колонисти Срби и Црногорци 9 родова, са 15 кућа. Колонисти Цигани Мађуни 1 род, са 2 куће.

93.Турићевац: арбанашких родова 9, са 36 кућа. Од тога поарбанашених Срба 4 рода, са 22 куће.

94.Тушиље, заселак: арбанашких родова 9, са 36 кућа. Од тога поарбанашених Срба 4 рода, са 22 куће.

95.  Ћирез: арбанашких родова 4, са 20 кућа. Колонисти Срби и Црногорци 7 родова, са 17 кућа.

96.  Чубрељ: арбанашких родова 15, са 44 куће. Од тога поарбанашених Срба 4 рода, са 9 кућа. Колонисти Срба 11 родова, са 13 кућа.

97.  Штрбулово: арбанашких родова 2, са 29 кућа.

98.  Штутица: арбанашких родова 5, са 42 куће.

Према изнетоме, у раздобљу 1934-1937. Године, у пределу Дренице је била следећа популациона слика, према мојим етнографско-антропогеографским испитивањима:

Срби староседеоци; 25 родова, са 45 кућа.

Манастир Девич; са 3 монаха.

Арбанаси; родова 606, са 2937 кућа. Од тога поарбанашених Срба 87. Са 582 куће. Поарбанашених бошњака муслиманске вере рода 4, са 31 кућом, поарбанашених Цигана Мађупа родова 6, са 41 кућом, поарбанашених посрбљених Раденоваца родова 10, са 20 кућа.

Албанизација је водила ка коначном циљу - уништењу свих који нису Албанци/Шиптари


Цигани; Мађупи 28 родова, са 53 куће, Цигани Раденоваца 3 рода, са 4 куће, Габеља 11 фамилија, са 19 домова.

Јевреји; 1 род, са 1 кућом.

Колонисти; Срби и Црногорци родова 430, са 692 куће, Американци црногорског порекла 1 род, са 1 кућом, Хрвата 2 рода, са 2 куће, Руси 3 рода, са 4 куће, Арбанаси 4 рода, са 4 куће, Цигани Мађупи 2 рода, са 2 куће.

Укупно је било родова 1116, са 3764 кућа, и уз то 1 православни манастир, са 3 калуђера.


Ако сте стигли довде, онда треба да знате и ово:

КМ новине су једини потпуно независни медиј са Косова и Метохије
и то са поносом истичемо. Али... слобода ипак кошта, као и борба.

Да би смо могли и даље реално да извештавамо о ономе што други искривљено представљају или прећуткују, потребна нам је ваша
подршка јер све што ради у корист истине о Србији и њеном народу, данас је препуштено себи. Тако је и са нама.

Кликом на поље испод, износом који сами одређујете, помажете да наставимо да трајемо!



 

 

Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

ЕКСКЛУЗИВНО: Извештај БНД-а о криминалним активностима шиптарских лидера (ФОТО)

За кога су то гласали Срби у сепаратистичкој "Скупштини" КиМ и коме заправо Вучић и Влада у Београду пружају подршку међу Шиптарским представницима, открива у свом интерном извештају Немачка обавештајна служба - БНД. Извештај је означен, односно закључен, 22. фебруара 2005.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Двадесет година од почетка рата на Косову и Метохији (видео, фото)

У рану зору 5. марта, 1998-е године, група терориста напада полицијску патролу у селу Лауша. Рањавају два полицајца након чега полиција креће у потеру ка Доњем и Горњем Преказу у реону Дренице. Овим је почео рат на Косову и Метохији. У оквиру акције нападнута је махала у селу Доње Преказе у којој се налазило седиште терористичке групе Јашари.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Зоран Влашковић: На српско-албанској граници уништенo 25 караулa Војске Србије! (ФОТО)

Само је караула Врбница код истоименоног граничног прелаза Србије са Албанијом, код Призрена према Куксу, остала читава. Граница Србије са Албанијом је дуга 111 километара и пружа се од тромеђе Србије, Северне Македоније и Албаније код места Рестелица у Гори, до тромеђе Србије, Црне Горе и Албаније на планини Богићевици (2.092 мнв).





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Макроекономија    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

уторак, 27. октобар 2020.

Милан Маленовић: Од чега ће људи живети у Србији?

Милан Маленовић: Од чега ће људи живети у Србији?

Да би се ово постигло, Завод за статистику сматра како је око два килограма меса месечно добољно трочланој породици да преживи, а то значи да у просеку сваки њен члан може да поједе око 23 грама меса дневно.

Милан Маленовић: Од чега ће људи живети у Србији? #Милан #Маленовић #Магазин #Таблоид #Србија #Глад #Сиромаштво #Власт #Вучић #Лаж #Потрошач
Илустрација: КМ новине

  • Власт сматра не само да је мање од 200 динара дневно довољно да се неко прехрани, већ и да је за то довољно око 150 динара, убеђујући нас путем званичне статистике како је и 150 грама меса недељно довољно за просечан живот. Скоро четвртина запослених прима минималац или чак и мање од тога, а половина њих зарађује једва толико да може себи да приушти успоравање смрти од глади куповином минималне потрошачке корпе, статистичке категорије непознате у нормалном свету. Та иста половина запослених мора да штеди око четири године да би свом детету купила сет књига потребних за први разред. Златно доба, нема шта.

Пише: Милан Маленовић


Смрт се кези над нашим главама

У преамбули америчке декларације о независности као једно од основних људских права наводи се и тежња ка срећи. Србија ни од једног другог права није удаљенија, као од овога, јер гладан народ никако не може да буде срећан. Или неко озбиљно мисли како су 23 грама меса дневно, једно јаје сваки други дан и кришка јабуке дневно довољни да човек не буде гладан, па уз то још и срећан?

Последње повећање минималне зараде на 177 динара на сат, које ће почети да се примењује од јанура, намећу читав низ питања, а једно од њих гласи и од чега ће људи живети? Јер, уместо да стигне минималну потрошачку корпу минималац све више за њом заостаје, мада ни она не гарантује некоме да ће преживети, већ само да ће спорије умирати од глади.



Минимална потрошачка корпа је један од нама својствених изума створених како би статистика показала да живимо боље него што стварно живимо. Она није позната ни у Хрватској, ни у Словенији, а ни у једној развијеној европској земљи где постоји само потрошачка корпа, која је код нас скоро потпуно заборављена, јер је и она минимална за већину становништва недостижан сан, а о овој другој, већој, нико више ни не размишља.

По Заводу за статистику, минимална потрошачка корпа вреди тренутно 37.500 динара (по процени синдиката 38.171 динар) и задовољава апсолутни минимум који прописује Светска здравствена организација када је у питању дневни унос калорија да би човек преживео. Статистички, две кашике масти дневно би биле довољне да се задовољи овај услов, па се на то и своди наша мини корпа, јер СЗО не прописује и квалитет и разноликост исхране, већ само калоријску вредност.

До сада је, статистички, минималац износио 30.000 динара месечно, али је он, реално могао да буде остварен једино ако неко ради најмање 48 сати недељно, а не, како је давно замишљено, 40 сати.

Минималац је, наиме, везан за сатницу, а она сада износи 172,54 динара. Радећи прописаних шест дана у недељи, радник је ове године, статистички, минималац остваривао осам месеци, док је у четири месеца био испод њега, јер није било довољно радних сати. Слично ће бити и са увећаном минималном сатницом наредне године.

Између минималне зараде и минималне потрошачке корпе, још увек остаје да зјапи празнина од око седам хиљада динара месечно, а толико износи и минимална месечна загарантована социјална помоћ.

Ситуација у главном граду, Београду, још је гора, јер су тамо и цене много веће, па тако минимална потрошачка корпа кошта много више од просека на републичком нивоу: 44.403 динара. Сваки трећи радник са минималцем живи у Београду, а како преживљава то само он зна.

Да оставимо на тренутак бројеве у динарима по страни и да видимо шта све може заиста да се набави за оне паре које Завод за статистику сматра довољним да се преживи и то узимајући у обзир просек цена на републичком нивоу (на који Београђани треба да додају још 40 одсто).

Статистичари сматрају како просечна трочлана породица за храну и алкохолна пића месечно издваја 44,46 одсто прихода, а пренето на минималну потрошачку корпу то износи 16.766 динара, или да би свакоме било јасније: једва нешто преко 100 динара дневно по члану домаћинства!

Да би се ово постигло, Завод за статистику сматра како је око два килограма меса месечно добољно трочланој породици да преживи, а то значи да у просеку сваки њен члан може да поједе око 23 грама меса дневно. У Београду, за те паре, ни толико.

Чак је и ово упитно, јер Завод за статистику, рецимо, процењује вредност јабука на 35 динара за килограм, што је цена која можда може да се оствари директно код произвођача, али тешко и на пијаци или у супермаркету.

Статистичари, такође сматрају како је довољна иста количина воћа и поврћа дневно, док су код јаја још штедљивији. Мини корпа предвиђа укупно 48 јаја месечно за трочлану породицу, што значи да сваки њен члан добија у просеку по 16 јаја, односно једно јаје на два дана!?! И то се сматра довољним.

Kод хлеба, најважније намирнице у Срба, статистичари су били дарежљивији, па су за мини корпу предвидели 22 килограма белог хлеба месечно, односно нешто преко 200 грама дневно по особи. Такође је предвиђено и довољно пара за набавку пола килограма масти, три литара уља и једног килограма пиринча - месечно за трочлану породицу.


Цела прича постаје гротескна када од хране пређемо на друге издатке. Тако статистичари сматрају како је за становање, воду, струју гас и остале енергенте месечно довољно 7.381 динар. За трошкове комуникација предвидели су 925 динара, што једва да покрива месечну претплату за телефон. За превоз је резервисано 2.306 динара (што у Београду не покрива ни трошкове једне месечне маркице), а за опремање домаћинства 1.612 динара.


Ако породица на своју несрећу као трећег члана нема пензионера (са додатним примањима у виду), већ ђака, онда је осуђена на убрзано умирање од глади.
Минимална месечна корпа предвиђа издатак од 125,26 динара месечно за образовање, а цена уџбеника за први разред основне школе износи 6.600 динара, па тако породица која себи може да приушти мини корпу за то мора да штеди 53 месеца, односно четири године и пет месеци.


Још је гора ситуација када дете иде у неки од старијих разреда: уџбеници за седми разред основне школе коштају 17.200 динара, односно да би њих купила та породица мора да штеди 11 година и шест месеци, односно скоро три пута дуже него што се у нормалном свету отплаћује нови аутомобил.

Породица која располаже са довољно средстава да себи приушти нормалну просечну потрошачку корпу (72.887,58 динара) у нешто је повољнијем положају, па за комплет књига за 7. разред штеди "само" 36 месеци, односно три године. Ово су, међутим, цене само за сет уџбеника, а томе треба додати и школски прибор, патике за физичко, школску торбу...

Очигледно да нешто није у реду са релацијом просечни приходи - просечни расходи и да се статистика упиње из петних жила да докаже недоказиво, а то је да је у Србији могуће живети од поштеног рада.

Просечна нето зарада у Србији по статистичарима износи 60.029 динара, али је то измишљена категорија која нема никакву употребну вредност, осим да Александру Вучићу служи за хвалоспеве о себи и својој власти приликом јавних наступа.


ЧИТАЈТЕ МАГАЗИН ТАБЛОИД:

https://magazin-tabloid.com/


Праву слику нам пружа медијална плата која тренутно износи 45.736 динара, што значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до наведеног износа. Ово, са своје стране, значи да би тек сваки други становник Србије себи могао да приушти боравак у Београду и то по ценама из минималне потрошачке корпе. Жалосно је да нам више нису недостижне дестинације само далеке светске метрополе као што су Париз, Лондон, Њујорк, Пекинг и слично, већ и главни град сопствене земље.

Из овога се, међутим, види да ни просечна нето плата није довољна да покрије просечну потрошачку корпу. Да би нека породица у Србији опстала она мора да има бар два своја члана која раде и зарађују, макар оба имала минималац (тада је довољно пара за мини корпу), или да макар један члан зарађује више од медијалне плате (тада може да се рачуна са просечном потрошачком корпом).

Проблем у Србији је што је од 2,1 милион запослених минималну месечну плату до сада примало њих око 350.000, док синдикати упозоравају како је тај број (захваљујући неразумној политици наших власти) после короне нарастао на око пола милиона, са тенденцијом даљег раста.

Све је више оних који, ако уопште и остварују неку зараду, добијају минималац и то само статистички, јер многи запослени, посебно у унутрашњости, реално зарађују доста мање, а разлику од уплаћене и остварене плате морају послодавцу да врате у готовини.

Kако сматра Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) Србији ће требати много више времена од годину дана да се врати на економски ниво на коме је била пре актуелне светске кризе.

Ове године пад бруто домаћег производа износиће 3,5 одсто, док ће наредне БДП порасти за само три одсто, што знаћи да ћемо у најбољем случају 2022. бити на истом нивоу на коме смо били пре короне. Са оваквом влашћу, тешко да је и то оствариво.

Најгладнији смо у Европи


Србија се по куповној моћи становништва налази међу најсиромашнијим земљама Европе.


У региону, наравно, предњачи Словенија у којој је на снази минималац од 940,58 евра. За наше прилике звучи чудно да је просечна плата у Словенији већа од минималне за само око 300 евра, односно нешто више од четвртине, али је то више него логично ако се зна да у дежели само четири одсто запослених прима минималац. Kод нас је просечна плата двоструко виша од минималне.

У Хрватској је најнижа гарантована зарада данас нешто већа од 400 евра. Ове године минималац од 3.250 куна прима мање од три одсто запослених, али је просечна зарада у складу са другим економским показатељима више него двоструко већа и износи око 850 евра.

Црна Гора има просечну зараду већу него у Србији, око 520 евра, али минималац је минималнији, па је од 2018. на око 220 евра.

У Босни и Херцеговини просечна и минимална зарада сличне су онима у Србији, мада ентитети самостално одређују вредност минималца.

Северна Македонија је на зачељу екс-ју статистике са просечном зарадом од око 420 евра и безмало упола мањим минималацем од 234 евра, који пропагандно два месеца примају и сви државни функционери да би се солидарисали са најсиморашнијим радницима.

Још је једно поређење битно - колико минималац стварно вреди: у Србији не досеже ни редуковану потрошачку корпу од које нико не може да преживи, док су за просечну корпу потребне 2,4 минималне зараде. Њена вредност је слична и у Црној Гори, па су тамо потребна три минималца за просечан живот, у Хрватској два (потрошачка корпа тежи 895 евра месечно, мини корпа је тамо непозната).


Ако сте стигли довде, онда треба да знате и ово:

КМ новине су једини потпуно независни медиј са Косова и Метохије
и то са поносом истичемо. Али... слобода ипак кошта, као и борба.

Да би смо могли и даље реално да извештавамо о ономе што други искривљено представљају или прећуткују, потребна нам је ваша
подршка јер све што ради у корист истине о Србији и њеном народу, данас је препуштено себи. Тако је и са нама.

Кликом на поље испод, износом који сами одређујете, помажете да наставимо да трајемо!






Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Јово Вукелић: Уместо бурека купујем маску

Зашто Срби сваког јутра прво улазе у апотеку Многи немају новца да купе маске, а држава народу одредила драконске казне за неношење маски Да ли ће се казне за неношење маски у црквама и храмовима верницима наплаћивати црквена лица или државни чиновници имајући у виду раздвојеност цркве и државе.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Србија ће на КиМ уштедети 8 хиљада динара и то - у просвети!

Не знајући како да саопште резултате актуелне "фер политике" у стилу домородачких племена са инквизиторима, коју иза завесе у Бриселу воде представници српских власти, решили су да Србе са КиМ ударе по празном џепу како би напунили државни буџет! Реално па и изнад тога, надреално...



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Убијање људске популације постаје питање јавне политике и самоодржања владе

Глобалисти активно раде на истребљењу 90 одсто људске расе, говорећи себи да је елиминација "бескорисних људи" једини начин да се "спаси планета" Истребљење огромне већине људи на планети Земљи сада отворено заговарају лево оријентисани инфлуенсери и богата елита, укључујући Бил Гејтса, Теда Тарнера, па чак и комичаре попут Била Маера, који само жели да људи "немају децу, умру, и остану мртви."





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Магазин Таблоид    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

Зоран Чворовић: Устав јесте Библија

Зоран Чворовић: Устав јесте Библија

Да ли се у западној правној традицији, чије вредности Србија треба да усвоји у процесу хармонизације свог права с правним тековинама ЕУ, устав заиста схвата онако како нам сугерише дипломирани правник с Правног факултета Универзитета Коменског из Братиславе?

Зоран Чворовић: Устав јесте Библија #Зоран, #Чворовић, #Устав, #Библија, #Косово, #Метохија, #Србија, #Вчић, #КМновине, #вести, #Репортаже

Устав није Библија – поручио је ових дана Мирослав Лајчак званичницима тзв. Републике Косово, поводом њиховог става да не желе да мењају устав тзв. Косова само да би Заједница српских општина добила надлежности својствене територијалној аутономији. Они међу нама који су се порадовали у кратковидој неначелности, од које већ деценијама пате бројне генерација Срба, да Србија из таквог Лајчаков става може нешто политички да ућари, убрзо су могли чути како ни Устав Србије није Библија. Наиме, словачки дипломата је у име Европске уније упозорио да „ако се Београд држи свог, а Приштина свог устава, онда нема простора за дијалог“. Једном речју, Лајчак решење види у делимичној ревизији оба устава, како би пре доношења тзв. свеобухватног правно обавезујућег споразума Косово било изузето из Србијиног конститутивног акта, да би заузврат тзв. Република Косово предвидела својим уставом могућност формирања територијалне аутономије.


ФЕНОМЕН „ПОСВЕЋЕЊА“

Да ли се у западној правној традицији, чије вредности Србија треба да усвоји у процесу хармонизације свог права с правним тековинама ЕУ (acquis communautaire), устав заиста схвата онако како нам сугерише дипломирани правник с Правног факултета Универзитета Коменског из Братиславе? Пошто је идеја устава као писаног општег правног акта највеће правне снаге рођена у Северној Америци уочи и током Рата за независност, онда код „очева оснивача“ (Founding Fathers) САД свакако треба проверити исправност става правника који долази из државе која баштини двадесетседмогодишњу „традицију“ уставности.

Када на Уставотворној скупштини у Анаполису 1787. године „очеви оснивачи“ доносе Устав (Constitution) којим установљавају на федералним основама нову јединствену државу – Сједињене Америчке Државе, они том акту конституисања придају, у складу с римском традицијом urbe condita, карактер сакралног Прапочетка, па је, сходно томе, ново уређење (constitution) за њих novus ordo sacelorum. Пошто нови републикански поредак власти није имао Божју санкцију, он је сав свој ауторитет црпео из Устава, према коме Американци од почетка имају однос, речју Џејмса Вилсона, „скоро слепог обожавања“. Тај „феномен ’посвећења’ Устава најупадљивије разликује америчке односе од односа у другим револуционарним земљама“, вели Хана Арент. С тим у вези, исти аутор закључује како своју стабилност млада америчка држава од почетка дугује, пре свега, „ауторитету који у себи носи акт оснивања и Постављања – Једног – Новог – Почетка“. У складу с етимологијом речи ауторитет (auctoritas од augere), ауторитет америчког Устава временом се само „увећавао“ због чега је остао на снази и после 233 године.

Идеју о непромењивости акта који установљава фундаменталне принципе организације власти, и који стога има јачу правну снагу од обичних закона, амерички протестанти су формулисали по угледу на Библију, па је зато, речју М. Павловића, „тај документ требало да поседују свака породица и сваки носилац власти“.


ИЗ УГЛА РИМСКИХ ДРЖАВНИХ ТРАДИЦИЈА

Уместо идеје о Уставу као Библији која гарантује држави трајност, Лајчак нам препоручује идеју променљивости конститутивног акта државе. Порекло појма држава од речи status упућује, по речима Јулијуса Еволе, на поредак који је духовно постојан и стоји „насупрот несталном, слабом, променљивом, хаотичном и партикуларистичном карактеру натуралистичке егзистенције“. Из угла римских државних традиција, промена је била легитимна, како примећује Хана Арент, само уколико су „освојене области увећавале темеље града и остајале везане за њега“. Насупрот томе, Лајчак у име Европске уније тражи од Србије да промени конститутивни акт ради добровољног одрицања од територије Косова и Метохије, која има својство мистичног „пупка“ (omphalos) српске државе, што би трајно оставило сваку домаћу власт а тиме и саму српску државу без ауторитета и „вишњег“ оправдања. Следствено, устав којим би се Србија добровољно и трајно одрекла Косова и Метохије постао би трајни извор унутрашњег беспоретка и спољне зависности, једне творевине која би с обзиром на релативност својих граница имала својства оног што се у међународном јавном праву назива „пропалом државом“ (failed state).

Оцењујући Бриселски споразум у делу одредби о ЗСО као супротан уставу тзв. Косова, судије уставног суда тзв. Републике Косово показале су да им је блиска америчка идеја о уставу као Библији. Насупрот њима, већина судија Уставног суда Србије својом одлуком да прогласи Бриселски споразум политичким актом показала се неспремном да брани конститутивни акт Србије, а тиме и саму државу. Дани пред нама ће показати колико су Срби спремни да бране Устав као Библију свог правног поретка, следећи у томе Џеферсонов став да у демократској држави поверење у владу може ићи до граница које је поставио устав и „никако даље“.

Печат


Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Вучић као протиуставни портпарол великих сила

"Од када то да Русија и Кина више или не признају Резолуцију СБ УН 1244 или нису више велике силе? Ви не само да омаловажавате држављане Републике Србије већ себи дајете слободу да као председник Републике Србије омаловажавте и Русију и Кину, а можда и још неку од великих сила!"



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Да ли нам треба нови Устав или нови уставни правници

У „Политици" од 9. јула, на целокупној страници број 4, где до сада, колико се сећамо, нису штампани ауторски осврти, објављен је текст - Ка будућем уставу Србије - једног од најзначајнијих живих српских уставних правника, проф. др Ратка Марковића.1) (Поводом последњег текста о уставним променама проф.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Од косовских клетви до заклетви - Ој Косово грдно судилиште

Пре три дана је из канцеларије председника тзв Косова саопштено је "да ће четрдесет двоје српских судија и четрнаест тужилаца у уторак 24.10. (данас) положити заклетву када косовски председник, Хашим Тачи, донесе декрет о полагању заклетве". Претходно, судије и тужиоци нису дошли код Тачија да положе заклетву договореног 17. октобра.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 26. октобар 2020.

Шиптaрски крадљивци шуме пуцали на полицију код Куршумлије

Шиптарски крадљивци шуме пуцали на полицију код Куршумлије

Албански крадљивци шуме са Косова и Метохије, пуцали су из ватреног оружја на припаднике полиције у недељу око 17.00 часова у околини Куршумлије, сазнају КМ новине.

Шиптарски крадљивци шуме пуцали на полицију код Куршумлије #Kosovo, #Metohija, #Vesti, #Kuršumlija, #Šiptari, #Napadači, #Pucnjava, #Seča, #Kradja, #Šuma,
Фото: Илустрација




Припадници полиције су интервенисали по пријави за илегалну сечу шуме на територији општине Куршумлија када су разбојници запуцали у њиховом правцу.

На полицајце је испаљено више пројектила, највероватније из аутоматског оружја, али повређених није било.

Крађа шуме, односно илегална сеча, највећа је пошаст која је погодила слабо насеље делове централне Србије који су ослањају на јужну српску покрајину. До сада је било и више напада на цивиле, такође је било и пушкарања у деловима у које полиција ређе свраћа због чега је један број Срба морао да се повуче неколико километара дубље ка самој Куршумлији.

Најдраматинији случај јесте убиство припадника српске жандармерије Стевана Синђелића августа 2014. године када су њихову патролу напали непознати Албанци за које се основано претпоставља да су су кренули у илегалну сечу шуме. Убице никада нису пронађене нити је то икада био услов постављен шиптарским сепаратистима у јаловим преговорима са њима. Да Вучића није ни занимало да починиоце пронађе, чиме би се бацило негативно светло на сепаратисте као преговарачку страну те би и сам Вучић морао да се понаша у складу са тим а не са вештачки навученом маском мировњака, доказао је када је пред камерама обећао да ће припаднике Жандармерије штити чак и борбени авиони. Бестидна лаж огледа се у томе што је у том тренутку та зона била забрањена чак и за цивилне летове камоли борбене авионе.



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Шиптар рафалом напао српску породицу! (ВИДЕО)

На српску породицу Здравковић у селу Паралово (Ново Брдо) отворена је рафална паљба. На породицу Здравковић из новобрдског села Паралово, у четвртак око 18 часова, је отворена рафална паљба. Том приликом нико није повређен. Овај напад уследио је само шест дана након што је на браћу Здравковић отворена ватра из аутоматског наоружања док су напасали краве на свом имању.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Шиптарске банде (опет) харају Чакором

Шиптарске банде (опет) харају Чакором На линији раздвајања Црне Горе и лажне државе Косово, где је све напетије, Шиптари интензивно краду стоку, крчме шуме, туку пастире и стално прете пишу "Новости", вршећи притисак по истом принципу по коме су прогањали и Србе са Косова и Метохије.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Писмо Жандармерији: Ујео вас је пас кога сте хранили

Ово је тренутак када није време за мудровање и давање лекција. Али тренутак је да се преслишамо сви заједно а ви из Жандармерије - највише. Насловна Фото: Жандармерија затвара алтернативне путеве којима Срби избегавају шиптарске царинике код јариња, на северу КиМ, не признајући их на територији државе Србије.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

Догађаји

Временска линија

Православље

Фото

Видео