Вести:

Косово и Метохија

Наша реч

Најновије ☛

субота, 25. јун 2016.

Брука у Косовској Митровици – Шиптари граде споменик кнезу Лазару!?

Брука у српској Косовској Митровици поводом 28. јуна и 627 година од Косовске битке. Шиптари граде споменик кнезу Лазару!?



Кости кнеза Лазара и српских јунака се преврћу у гробовима на срамни потез Марка Ђурића и општинских власти Спирића и Ракића да у центру српског дела града Шиптари граде постоље  за споменик кнезу Лазару!

 Брука, срамота, понижење, пљување самих на себе… и ама баш нема речи да се oпише сраман потез издајничке општинске власти у српској Косовској Митровици, председника Привременог органа СО Косовска Митровица Александра Спирића, званог Ром, градоначелника града по шиптарском систему Горана Ракића али и директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића, који су омогућили шиптарском предузећу „Пачаризи“, из јужног дела К.Митровице, да гради постоље за споменик кнезу Лазару у центру српског дела Косовске Митровице, на Тргу „Шумадија“!


Овако срамно и тешко понижавање српских јунака није забележено током  627 година од Косовске битке. Да понижавање иде до краја, и да је такво да се никад и нигде не може оправдати и опрати, говори и чињеница да је Србија платила 17 милиона динара да се изведу ови радови на споменику кнезу Лазару!

Шиптарски радници више од 10 дана 12-точасовно раде како би споменик кнезу Лазару на Видовдан био постављен у центру српског дела града. Срби Митровчани али и Срби са целог КиМ на сваком кораку псују и пљују Ђурића, Спирића и Ракића који су дозволили да се понижава, гази и вређа српска историја, српски јунаци из Косовске битке који су одредили српски идентитет, веру, понос, херојство…

Срби пљују и Канцеларију за Косово и Метохију и Марка Ђурића, који је, као број један, дозволио да Шиптари граде постоље за споменик кнезу Лазару, и проклињу отете паре од српских порезника које су отишле градитељима Шиптарима.

Поставља се питање зашто Марко Ђурић, Спирић и Ракић нису дозволили да постоље гради српско предузеће и српски радници и да српски радници зараде неку дневницу!?

Ова издајничка тројка до сада није урадила ни један потез у корист Срба и Србије! Битно је да они узимају новац за себе и од Приштине и од Београда али и од бројних такозваних амбасада у Приштини.

Земљо отвори се, говоре Срби у К.Митровици кад гледају за колико хиљада евра Шиптари граде постоље за споменик кнезу Лазару! Говоре да их је лично Ђурић довео да граде и да им је он дозволио да толики новац  узму од Србије!?

Споменик граде Шиптари у време рамазанског поста, граде га припадници народа који је у последњих деценију и по на Косову и Метохији срушио и уништио више од 10 000 споменика на српским гробљима, срушио и запалио 150 српских цркава и манастира…! То дозвољавају Ђурић, Ракић, Спирић који су поодавно истерали српске институције са Косова и Метохије и сада дозвољавају да рушитељи свега српског граде на српској територији!


Нек се запита ова црна, издајничка српска тројка да ли би Срби и српска предузећа могли да било шта раде у шиптарским срединама!? Шта ли ће рећи Марко Ђурић на откривању споменика кнезу Лазару? Захвалиће се Шиптарима који су градили споменик српском кнезу!? Како ће се и ко ће освештати споменик и да ли ће га освештати уопште, кад темељ светоме Лазару није освештан!? Брука, срамота, понижење и гажење косовских јунака! Први пут у историји Српске православне цркве за нешто  што је свето, за некога ко је светитељ, и то на светом Косову и Метохији, нема освештења темеља!?

Вероватно је због овог антисрпског, античасног, срамног, понижавајућег потеза Ђурић од Српске напредне странке проглашен за најперспективнијег српског политичара!

Вероватно је тако, само су погрешили. Не ради се о српском, већ о шиптарском лобисти и политичару Марку Ђурићу и његовим подчињенима, слепцима Александру Спирићу Рому и Зорану Ракићу.

Поред споменика кнезу Лазару је и споменик руском конзулу Шчербини, кога су Шиптари убили у јужном делу Косовске Митровице 1903. године и чији су споменик срушили 1999. испред зграде општине у јужном делу К. Митровице!



Извор: ФБ Репортер    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

Хорепископ Максим (Новаковић) у емисији ''Само словенски''

Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим госотовао је у емисији "Само словенски" аутора Милоша Стојковића на телевизији "Наша".

Тема емисије била је најпре Епархија Рашко - призренска и косовско метохијска у егзилу, зашто и како се нашла у том положају.   Храброст и одважност аутора ове емисије у многоме је допринела да се чује и глас прогнаних монаха са Косова и Метохије али и народа који је остао веран својој Цркви. Препоручујемо емисију као одличну прилику да се боље упозна рад епархије у егзилу. "Хорепископ, "Максим, #новобрдски, "панонски, #телевизија,м #емисија, #Само, #Словенски


Тема емисије била је најпре Епархија Рашко - призренска и косовско метохијска у егзилу, зашто и како се нашла у том положају.

Храброст и одважност аутора ове емисије у многоме је допринела да се чује и глас прогнаних монаха са Косова и Метохије али и народа који је остао веран својој Цркви. Препоручујемо емисију као одличну прилику да се боље упозна рад епархије у егзилу.

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: ⏯



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

петак, 24. јун 2016.

Tајни Бечки списи потврђују - Аустроугарска вештачки створила Шиптарску нацију

Албанци никада нису постојали као јединствени народ, већ их је народом и нацијом учинио аустроугарски двор.

Толева закључује: "После детаљног прочавања архива можемо тврдити да на почетку 20. века албанско становништво још не представља оформљену нацију. Етничке групе у Албанији живе изоловано, немају веза међу собом, осим кад ратују. Могућности за њихово зближавање су практично ништавне, а убиства уобичајена, чак и за људе из истог клана. У земљи постоје два основна дијалекта, али они су толико различити, да се људи скоро не разумеју. Не постоји јединствени књижевни језик, већ више од двадесет различитих начина писања на локалним дијалектима.  Коефицијент писмености не прелази чак ни 2%. Становништво припада трима вероисповедањима - муслимани, православни и католици. Албанци немају национално сазнање, немају опште интересе, не исказују солидарност и не развијају се у правцу буђења националних осећања. Према томе, почетком XX века не постоји албанска нација".       Толева сматра да њен материјал доказује да је Аустроугарска најзаслужнија за стварање албанске нације, а 1908. је кључна година, после које за формирање албанске нације настају боља времена. #Албанија, #вештачка, #нација, #србија, #Аустрија, #Аустругарска,
Аустроугарска принцеза Џералдина Наги-Апони на свадбеној церемонији током удаје за албанског краља Зогуа I. Џералдина је већ неколико дана по првом доласку у Албанију била заручена за албанског краља, кум на свадби је био прмеије у влади бенита Муслонија а на медени месец су отишли отвореним Мерцедесом 540К који су као свадбени поклон добили од Адолфа Хитлера. Венчање је обављено крајем априла 1938. године.


Ујединили су различита племена, сачинили један језик и све то потпомогли новцем како би, пре свега, смањили српски утицај и тежњу ка ослобађању свих српских земаља од којих се добар део тада налазио под влашћу Аустроугара.

На дуже стазе, циљ овог "пројекта" је био да се у овом делу Европе који излази на Медитеран смањи и утицај Русије.

Ова тврдња изазвала је велике полемике и интересовање научних кругова у Европи, а изнесена је у докторату недавно пеминуле бугарске историчарке Теодоре Толеве (1968-2011). Рад под називом "Утицај Аустроугарске империје на стварање албанске нације (1896-1908)" заснован је на проученим документима Царског архива у Бечу од којх су многи у то време били најстроже чувана тајна.

Толева је током истраживања и потраге за документима о међуетничким односима у Отоманској империји, у царском архиву у Бечу нашла документе у вези тајних састанака на аустроугарском двору одржаних 1896. на којима је договорено стварање компактне албанске нације.

По бугарској историчарки, меморандум о четири састанка која су одржана показује да крајем деветнаестог века албанска нација још није постојала и да ће Беч учинити конкретне напоре да је изгради, хомогенизује становништво, промовише јединство између католичких и муслиманских кланова, помогне новинарство и образовање народа, издаваштво националистичких публикација, стварање једног унифицираног књижевног језика, и тако даље.

Мотиви Аустроугарске империје су врло јасни: да краткорочно ублажи притисак Србије и Црне Горе, а дугорочно Русије.

Докторат Толеве објављен је на шпанском језику по називом "Ла инфлуенциа дел Империо Аустро-Хунгаро ен ла цонструццион национал албанеса (1896-1908)" и она у фактографски богатом научном делу подељеном у десет поглавља објашњава своје виђење настанка и развоја албанске нације на преласку из 19. у 20. век.

Бугарска издавачка кућа Сиела постхумно је објавила њен рад и на бугарском језику, а у децембру 2013. објављен је и немачки превод овог рада под називом "Дер Еинфлусс Остерреицх-Унгарнс ауф дие Билдунг дер албанисцхен Натион 1896-1908".

Теодора Толева
Треба рећи да је своје име у бугарској историографији Теодора Толева изградила тиме што је била вредан истраживач, професионално високих стандарда, вансеријски полиглота (говорила је шпански, португалски, француски, италијански, руски, енглески, немачки).

Осим тога, скренула је пажњу још 2006. капиталним радом "Спољна политика Тјуле Андрашија и македонско питање", а ускоро се очекује постхумно објављивање њене треће књиге "Геноцид и судбина Јермена 1905".

Основна теза Толеве је да је Беч учинио све да уједини различита и завађена албанска племена и кланове, која у другој половини 19. века, по Толевој, нису имала развијену националну свест, већ су била расцепкана, те да је бечка дипломатија активно помагала стварање унифицираног књижевног албанског језика, издаваштво албанских националистичких публикација и развој новинарства и образовања.

Мотиви Аустроугарске за то су спречавање ширења утицаја конкурентске Србије и Италије, а индиректно, преко спречавања Срба, то је било и спречавање ширења Руса ка Медитерану.

Толева 1999. године први пут улази у Бечки империјални архив како би прикупила податке из архивске документације о македонском питању. Трагајући за документима о томе, једнога дана сасвим случајно у једној од фиока архива открива никад објављени меморандум о четири тајне конференције одржане на Бечком двору 1896. године, а поводом планирања за стварање тада непостојеће албанске нације.

Иначе, ти састанци се помињу и у документу "Дие Албаниенполитик Остерреицх-Унгарнс ун италиенс 1877-1908 де Ханс Диетер Сцхандерл" из 1971, што наводи и Толева у фусноти на 28. страни бугарског издања.

Полазна тачка њеног истраживања је 1896. када се Беч одлучује за активније деловање на простору јужног Јадрана, а завршна тачка 1908, када Младотурски покрет преузима власт, чиме се мења дотадашњи контекст за деловање Аустроугарске према отоманском наслеђу.

Прво поглавље под називом "Организација спољне политике" односи се на објашњење спољње политике Аустроугарске. Толева објашњава: "Сврха овог поглавља је да покаже ту традицију у спољњој политици Империје, и њене организације рада тајне конференције у смислу реалног управљања".

Она објашњава структуру, функције и прерогативе министра спољњих послова. Према аустријским истраживачима, Министарство за спољње послове до сада никад није изучавано. Толева наводи два разлога. Први је да Министарство почиње да представља истраживачки интерес сасвим одскора у потрази одговорности за ултиматум који води до избијања Првог светског рата, а када су схваћени факти да је Министарство радило у корист сопствених циљева и по својим сопственим механизмима. А други је специфичност самог Министарства.

"Према Хелмуту Римплеру, још не постоји ниједна студија која открива суштину Министарства спољњих послова као институције, односно која је директна веза између његове организације и његових активности", наглашава Толева.

Друго поглавље је посебно значајно, а зове се "План о Албанији или бечка рационалност или ирационалност", у коме Толева експлицитно пише да је сузбијање утицаја Србије један од рационалних елемената Меморандума којим су обухваћене четири тајне конференције, али да је било ирационално упустити се у пројекат изградње нације, јер је то тежак задатак, у супротности са војним начином мишљења.


Униформе Аустроугарске војске за простор Босне, Албаније и делова Србије у којима живе рипадници њиховог народа.

Треће поглавље "Прихватање плана - дипломатски ризици и дугорочна предвиђања" говори о неслагању с планом представника аустријског генералштаба или појединих дипломата, којима је јасно да такав план крши и одређене међународне норме. Међутим, план је прихваћен и поред гласова против.

Четврто поглавље под називом "Иницијативе Беча пред Османском империјом или бриге једног народа између две империје" говори се о конкретном заузимању аустроугарских конзула за завађена албанска племена пред турским властима, јер ни Порта није имала високо мишљење о разбојништвима и клановима подно Проклетија.

Пето поглавље "Путовања аустроугарских конзула кроз албаномуслиманско друштво или почетак једне романтичне конспирације", говори о успостављању веза аустроугарских конзула са вођама албанских муслиманских племена.

У шестом поглављу Толева говори о "заштити вероисповедања". Разрађује се такозвани Културпротекторат.

У седмом поглављу тема је албански језик, који се до тада писао на двадесетак различитих начина (грчким, латинским и арапским словима), али се од 1908. стандардизује, у чему главну улогу има генерални конзул Аустроугарске.

Осмо поглавље бави се школством, а девето је насловљено "Штампа - како Беч почиње да пише на албанском". Толева наглашава да се штампају различити материјали необично високог нивоа израде с циљем да развију национална осећања код Албанаца у складу са закључцима Меморандума тајних конференција из 1896. Углавном је реч о календарима, граматикама, историјским књигама. Врше се многобројне образовне иницијативе.

У десетом поглављу, Толева расветљава улогу римокатоличког монсињора Прима Дођија, који је имао план стварања северноалбанске кнежевине, где би главну улогу имало племе Мирдита. Такође, Толева је приложила и читав низ досад необјављених докумената, који поткрепљују њену тезу да је албанска национална ренесанса заправо кренула из геополитичких мотива "Ка унд Ка монархије".

Она наводи постојање албанских комитета и у Букурешту и у Софији, а посебно се осврће на стварање албанских школа у Италији и италијанских у Албанији. Интересантно је и спомињање Румуна Алберта Ђике, који себе сматра потомком Скендербега, који активно лобира за албанску ствар.

У закључку књиге Толева наводи и друге геополитичке околности. На пример, каже да Немачка не узима учешће у овим аустријским акцијама, али је наклоњена Албанцима (из својих геополитичких разлога), док ред Бекташија подржава Младотурску револуцију.


  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: ⏯


Енглези чувају неутралност, али гледају и благонаклоно на развој албанског национализма. Све то, као и јачање суседа, утицало је на конкретне акције и обим помоћи Аустроугара албанским племенима. Менталитет самих племена није ишао на руку аустроугарским плановима, али је за реализацију ових планова кључна била изолација Русије у том периоду.

Толева закључује: "После детаљног прочавања архива можемо тврдити да на почетку 20. века албанско становништво још не представља оформљену нацију. Етничке групе у Албанији живе изоловано, немају веза међу собом, осим кад ратују. Могућности за њихово зближавање су практично ништавне, а убиства уобичајена, чак и за људе из истог клана. У земљи постоје два основна дијалекта, али они су толико различити, да се људи скоро не разумеју. Не постоји јединствени књижевни језик, већ више од двадесет различитих начина писања на локалним дијалектима.

Коефицијент писмености не прелази чак ни 2%. Становништво припада трима вероисповедањима - муслимани, православни и католици. Албанци немају национално сазнање, немају опште интересе, не исказују солидарност и не развијају се у правцу буђења националних осећања. Према томе, почетком XX века не постоји албанска нација"
.


Толева сматра да њен материјал доказује да је Аустроугарска најзаслужнија за стварање албанске нације, а 1908. је кључна година, после које за формирање албанске нације настају боља времена.


Геополитика



Извор: Агенције    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

Срби оглобљени због песме

Такозвани "Општински суд" у Пећи, под упавом шиптарских сепаратиста, изрекао је новчане казне двојици српских младића који су у понедељак поподне ухапшени на путу Клина - Пећ, после обележавања сеоске Литије у селу Доњи Петрич.

Четворици је продужио притвор до 48 сати.  Божидар Шарковић, председник Привременог органа Општине Клина обишао је приведене Србе, и каже да је њихово здравствено стање добро.  Владан Кизић и Марко Лучић кажњени су са по 570 односно 420 евра док су остала четворица ухапшених младића и даље у притвору. #Косово #Вести, #Пећ, #Суд, #Шиптари, #казна, #српски, #казна,
Зграда у Пећи у којој је смештен такозвани "Општински суд" шиптарских сепаратиста


Четворици је продужио притвор до 48 сати.

Божидар Шарковић, председник Привременог органа Општине Клина обишао је приведене Србе, и каже да је њихово здравствено стање добро.

Владан Кизић и Марко Лучић кажњени су са по 570 односно 420 евра док су остала четворица ухапшених младића и даље у притвору.

- Шесторицу младића недалеко од Клине ја зауставила тзв. "косовска полиција" и ухапсила због истицања српске заставе и певања српских песама. Дошло је до сукоба са припадницима полиције. Изречене су им максималне казне, а како су ми рекли Владан и Марко они нису направили прекршај, нити су се свађали са полицајцима. Сви знамо да је то само још један у низу повода како би се угушила сва српска обележја на Косову и Метохији - каже за "Вести" Шарковић.


Јелена Петковић



Извор: Вести    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

Власт успешна само у издаји - нови ''гранични'' прелази ка КиМ!

''Пас који лаје не уједа'' каже народна умотворина. Ваљда нема времена још и да уједа.

Како агенције јављају, ослањајући се на такозвану "владу" шиптарских сепаратиста на Косову и Метохији а која до сада по питању односа и Бриселских преговора готово да није ни једном слагала, у бриселу је издејствовано још једно отварање прелаза према централној Србији!   Један ће бити код Медвеђе, близу Косовске Каменице, а други на северу КиМ код места Извор, у области где Шиптара нема на десетинама километара наоколо. #Косово #Граница #прелаз, #Србија, #Вучић, #Србија,
Немачки овчар лаје у празно / Карикатура: КМ Новине


Тако и са српском Владом. Док говори о "Сунчаним долинама" дотле наврће тамне облаке над српском Покрајином на свом југу. О томе, наравно, не "лаје". Ту уједа па нема времена за прво.

Како агенције јављају, ослањајући се на такозвану "владу" шиптарских сепаратиста на Косову и Метохији а која до сада по питању односа и Бриселских преговора готово да није ни једном слагала, у Бриселу је издејствовано ново отварање прелаза према централној Србији!

Један ће бити код Медвеђе, близу Косовске Каменице, а други на северу КиМ код места Извор, у области где Шиптара нема десетинама километара наоколо.

Помоћ у изградњи ових срамних прелаза даје управо институција која је одговорна за спровођење Резолуције 1244 којом ништа од овога што се договара у Бриселу није предвиђено те тако чува интегритет и целовитост државе Србије. УН су још омануле у односу према Србији и још известиле да Србија касни са изградњом нових прелаза.

Све иде по старом... иста екипа сваки пут.

Очекује се и саопштење Владе Републике Србије да чујемо и овај пут на који начин ћемо сазнати да је још један пораз заправо победа издејствована јаким залагањем српског преговарачког тима те да није све како шиптарски сепаратисти тврде али друго објашњење за сада немају.



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

Догађаји

Новорусија

Православље

Фото

Видео