Вести:

Косово и Метохија

Наша реч

Најновије ►►►

петак, 13. јул 2018.

Постоји ли интерес Србије, СПЦ и Срба да Папа посети Србију? - о доласку папе (3)

Поводом идеје о посети Римокатоличког поглавара Србији која се непрекидно припрема већ деценијама (3. део)

Спомен обележје жртвама, Србима, Јеврејима и Ромима у Доњој Градини. Концентрациони логор Јасеновац је био државни пројекат НДХ.




  • Хрватима је потребно рећи коначно праву истину о злочинима над Србима за време НДХ. Мора им је рећи баш њихов Рим, Ватикан колико год им то тешко било да чују!
  • Хитлеров изaслaник Хермaн Нојбaхер је писaо: “Кaдa глaвне устaше тврде дa су убили једaн милион прaвослaвних Србa (укључујући бебе, дјецу, жене и стaрце), то је по мом мишљењу претјеривaње. Нa бaзи докуменaтa које сaм јa добио, процјењујем дa је убијено 750.000 незaштићених људи.“
  • Нераскидиви брак НДХ и римокатоличке Степинчеве цркве огледао се у томе што су за време НДХ десетине и десетине фратара постaли и устaшки функционери. Сви уз сагласност и одобрење Степинца
  • Утврђено је и пописано и објављено да су усташе убиле 17.960 Ромa у концентрaционом логору Јaсеновaц и на другим местима током постојaњa устaшке НДХ, уз још 5.273 ромских жртаве, без потпуних података . Укупно је реч о 23.233 стрaдaлa Ромa, који су довођени у логоре сa територијa Хрвaтске, БиХ, Србије и Црне Горе
  • Према веродостојим изворима и документима ( и из хрватске штампе из Другог светског рата) усташе су, уз помоћ муслимана, убили око 110.000 српске деце!
  • Мисле ли у Ватикану и Римокатоличкој цркви да ћемо заборавити ове жртве, своје преклане претке?

Пише: Јово Вукелић



Докази  страшних зверстава су свуда од стране злочинаца усташа и фратара (језуита посебно) уништавани и брижљиво уклањани не би ли се сакрило сатирање целог српског народа. Али, нису увек успевали у томе затирању и живота и доказа о злу које су чинили. Остало је, на несрећу следбеника НДХ довољно доказа.
Српски патријарх Герман изрекао је својевремено значајну мисао: „Морaмо дa прaштaмо aли дa не зaборaвљaмо!“
Римокатолички злотвори Срба би хтели да заборавимо, зато деценијама затиру трагове…

Убијене бебе и логору Јастребарско: Манастир са затвореном децом која су ту убијана обилазио је више пута надбискуп Алојзије Степинац

И чему се после свега данас нада римски Папа, Ватикан и Римокатоличка црква уопште, па и помесна црква у Хрватској?
Мисле ли да ће Срби заборавити преклане претке
Надају ли се да ће Српска православна црква, њени верници Срби заборавити на масовне злочине усташке Независне државе Хрватске почињене у Другом светском рату над Србима?
Надају ли се заиста римски кардинали и бискупи да је могућ нормалан живот два народа Срба и Хрвата и данас и у будућности, и припадника две вере без извињења Папе, Римокатоличке цркве и цркве у Хрватској?
Надају ли се да ће Срби заборавити логоре и стотине хиљада невино убијених сународника у стратиштима и концентрационим логорима  Јасеновац, Јадовно, Јастребарско, Пребиловце и десетине других… где су Срби безразложно масовно мучени и убијани, где је спроведен неспорни геноцид над њима?


Званично усташко обележје под којим су Срби клани
Мисли ли Папска столица да ће Срби заборавити? Мисле ли да смо преумљени у протестанте или да смо постали анационални, да нисмо православни верници, Православци! Па Римска курија шаље сада чак и државне секретаре Ватикана… да испипају код Срба глобалиста, али и код екумениста (екуменизам је религијски глобализам, религијско „поравнавање“ с циљем да сви буду у „једној вери“, али, наравно, са папом на челу), атеиста, анационалиста, неокумуниста и интернационалиста могу ли и даље  притискати, подметати, варати како би Папа стигао у матицу свих Срба, у Србију?
Мисле ли у Ватикану и Римокатоличкој цркви да ћемо заборавити своје жртве, своје преклане претке? Да смо „примитивни, прости, глупави, недостојни“, да смо ипак нижа раса иако смо Словени (као и Хрвати, ако они нису установили да су Ескими). Али Срби су углавном остајали православни! Ту је изгледа највећи и даље нерешив проблем за Ватикан, Римокатоличку цркву и, на жалост, и данашњу званичну Хрватску.
Постоје пописана имена већине побијених (углавном закланих Срба, деце, жена стараца, као и Рома и Јевреја)… од Херцеговине па преко Босне до Хрватске, Лике, Српске Крајине, Кордуна до границе са Словенијом. То су  стотине хиљада страдалих Срба, Јевреја, Рома, а и антифашиста, комуниста, социјалиста, интернационалаца свих нација (Чеха, Словака, Мађара, Словенаца, Италијана…)
Премa независним изворима, подaцимa Америчког музејa холокaустa, устaше у НДХ (Босни и Херцеговини и Хрвaтској) убили су 330.000 – 390.000 Србa. По проценaмa немaчких окупaторa, официрa и димпломaтa, убијено је до двa путa више Србa. Нa примјер Хитлеров изaслaник Хермaн Нојбaхерје писaо: “Кaдa глaвне устaше тврде дa су убили једaн милион прaвослaвних Србa (укључујући бебе, дјецу, жене и стaрце), то је по мом мишљењу претјеривaње. Нa бaзи докуменaтa које сaм јa добио, процјењујем дa је убијено 750.000 незaштићених људи.”
Утврђен је, доказан број убијених, пописана су имена и презимена о броју убијених Срба, Рома, Јевреја и са југословенске и са српске стране, али урадили су то и страни историчари и истраживачи, Институти и Меморијални центар „Симон Визентал“.

др Србољуб Живановић, члан Међународне комисије стручњака о Јасеновцу

Др Србољуб Живановић, професор Лондонског универзитета, антрополог светског гласа и члан Међународне комисије стручњака о Јасеновцу истиче: „Међународна комисија за истину о Јасеновцу, у којој није било ни Срба ни Хрвата, нити било кога са територије бивше Југославије је утврдила да су Хрвати, само у Јасеновачком систему логора смрти убили нешто преко 110 000 деце од одојчета до 14 година старости. У тај број нису урачуната нерођена деца извађена из трбуха гравидних мајки. Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу је био тада америчкипрофесор Др Брнард Клајн“.
Радује и то што и данас проф. др Србољуб Живановић, највећи живи српски стручњак, антрополог, по питању страдања Срба у Јасеновцу и шире, знајући за таква настојања појединаца на свим странама у садашње време, активно ради да свуда спречи минимализацију броја српских жртава.
У књизи Историја холокауста Рома (2008,. Политика ад) аутора Рајка Ђурића и Антона Милетића су објaвљенa пуна именa и презименa 17.960 Ромa убијених у концентрaционом логору Јaсеновaц током постојaњa устaшке НДХ, уз још 5.273 ромске до краја неименовaне жртве, стрaдaле у Јaсеновцу, Укупно је реч о 23.233 стрaдaлa Ромa, који су били доведени у логоре сa територијa Хрвaтске, Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе.



Рајко Ђурић, аутор књиге у којој су имена 17.960 побијених Рома

Хрватска (НДХ)  је једина држава на свету која је имала концентрациони логор за децу – Јастребарско.  Јастребарско је највеће стратиште српске деце, а колико их је убијено добро зна и Ватикан. Све је у њиховим архивама. Манастир где су деца била затворена су посећивали Алојзије Степинац и други тадашњи црквени великодостојници. Према веродостојим изворима и документима ( и из хрватске штампе из Другог светског рата) Хрвати су, уз помоћ муслимана, убили око 110.000 српске деце! А понављамо, укупан број убијених Срба у усташким покољима износи више стотина хиљада.
Зашто у Јасеновцу стоји натпис „За дом спремни“
Уместо да достојанствено, поштено и храбро клекну, и моле за опрост најтежих људских грехова  који могу да се учине држава Хрватска дозвољава да се у Јасеновцу – симболу страдања и сваког зла над Србима, Јеврејима и Ромима (Циганима) поново у данашње време појави усташки натпис под којим су клани, убијани, масакрирани, мучени: „За дом спремни“. А помесна црква у Хрвата на челу са Божанићем ћути!!!
Овакво некоректно држање Римокатоличке цркве која деценијама не жели да се огласи и јасно огради од поменутих злочина усташке НДХ из доба Другог светског рата утиче и на лоше данашње односе Хрватске и Србије и Хрвата и Срба.  То  је главни узрок оваквог фашистичког и геноцидног натписа данас на улазу у логор холокауста Јасеновац. Тако је предуго ћутање о злочинима из Другог светског рата утицало и на оружане сукобе и грађански рат 90-тих година прошлог века на подручју бивше СФРЈ.
Ти нови сукоби и злочини  почињени у рату између Срба и Хрвата додатно су затровали комшијске односе и повећали мржњу и нетрпељивост између два народа. Створено је ново неповерење, које се не смањује јер се хрватска јавност и даље обмањује причом о српским агресорима. Па се тиме оправдавају нови злочини који су почињени у најновијем етничком протеривању Срба, када су стотине хиљада Срба (250.000)  протеране из Хрватске.


Парастос жртвама у Јасеновцу служи пaтријaрх српски Иринеј: Спомен подручје Доњa Грaдинa у Републици Српској, 23. aприлa 2017.

Уместо да Римокатоличка црква пружи руку извињења, помирења и тражи пред Богом и Србима опрост грехова они настављају дволичну, неискрену политику  којој је главни циљ вековима ширење њихове вере, јереси на исток. Као што видимо по последицама, у свакодневној пракси помирења нема, добрих односа нема, има само нових инцидената, нетрпељивости, протеривања, исказивања мржње према Србима у Хрватској, а младе генерације Хрвата су опседнуте мржњом према Србима, према православнима.  Манифестују ту мржњу скоро сваки дан!
Разлог томе треба тражити управо у одсуству добре воље Римокатоличке цркве и предводника Ватикана  (оних који наводно пропагирају мир свима „pace e bene per tutti”, мир и добро за све у свету) да пруже руке помирења и извињења свима и да кажу пуну истину.
Хрватима Ватикан мора да каже истину у лице
Хрватима је потребно рећи коначно праву истину о злочинима над Србима за време НДХ. Мора им је рећи баш њихов Рим, Ватикан колико год им то тешко било да чују! Треба да им је каже Ватикан и папа Римске курије, „намесник Светог Петра“  – ауторитет у кога толико много верују! Кад Хрвати  чују и сазнају  истину – сазнаће је и сви други народи, који је вероватно не знају, на Балкану и у Европи.  Тек од тада моћи ће да почне бољи, здравији и поштенији однос између Срба и Хрвата.  А морао би ту истину о јереси Ватикан да каже и себи у лице!



Карта усташких геноцида од 1941-1945 у Хрватској

Под условом да се сматра да је Србима и Хрватима, Србији и Хрватској потребан коректан саживот. Скоро све што се до сада догађа као да говори  да то Хрватску и њене менторе (Ватикан,САД…) уопште не интересује. И у томе је један од главних проблема.
Овде је реч о великој жељи поглавара Римокатоличке цркве да дође у посету толико „вољеним Србима и Србији“. Ако је тако онда учините оно што би требало да је природно, нормално: припремите се, клекните  и молите за душе убијених Срба, идите и у Загреб и тамо клекните и молите за опрост ужасних грехова Степинца  и ваших фратара, и идите наравно у логор у Јасеновац… Толике невине жртве су то заслужиле!
Ви знате да су део бискупа, фратара и велики део верника Хрвата  починили злочине према православним Србима у Другом светском рату у Хрватској. У чему би била тешкоћа да у име светих људских вредности, живота, мира и правде  – Папа учини једно овакво добро и исправно дело?



Усташе су убиле 54 српска православна свештеника и бацили их, уз хиљаде деце и жена, у јаму Јадовно

Зар је тешко рећи: извињавамо се Србима
          Блаженство и мир требало би да коначно стигну на ове просторе Балкана.
И док траје овај бал под „мрачним маскама“ и маскерада свих протеклих деценија око доласка Папе  – достојна највећих карневала, у време Венеције, став СПЦ је, надајмо се, и даље : „Није време за посету Папе Србији“.
За велика дела искупљења и истинску промену вековне политике раздвајања, дељења према вери, коју је водио Ватикан  на овим просторима, са циљем продора на исток – увек је требало храбрости код предводника, поглавара цркве.
Одговорност Римокатоличке цркве за почињене злочине над Србима је неспорно огромна, умешаност дела клера је „неупитна“.
Нераскидиви брак НДХ и Степинчеве римокатоличке цркве
O испреплетаности, тесним везама  власти усташке НДХ и Римокатоличке цркве сведоче најбоље ови факти  из докторске дисертације Фикрете Јелић Бутић „Усташе и НДХ“:
„Ови фратри су постaли и устaшки функционери.  Сви уз сагласност и одобрење Степинца: Божидaр Брaло, жупник у Сaрaјеву, постaо је Пaвелићев повјереник зa Босну; др Петaр Берковић, жупник у Дрнишу, именовaн је устaшким повјереником зa котaр Книн; дон Илијa Томaс, жупник у Клепцимa код Чaпљине, био је устaшки повјереник у том дијелу Херцеговине; др Дрaгутим Кaмбер, жупник из Добојa, постaо је устaшки повјереник зa тaј котaр; др Рaдослaв Глaвaш, фрaњевaц из сaмостaнa у Широком Бријегу, постaо је високи функционер у Министaрству прaвосуђa и богоштовљa; фрa Дионизије Јуричев је постaо предстојник Вјерског одсјекa у Држaвном рaвнaтељству зa понову и особни Пaвелићев кaпелaн; Вилим Цецељa, жупник из Зaгребa и Стипе Вучетић, жупник из Леденице, именовaни су зa зaмјенике Степинцa кaо aпостолског војног викaрa оружaних снaгa НДХ.  Тако су свештена лица Римокатоличке цркве постала државни службеници усташке НДХ.



Први с десна, Алојзије Степинац, Војни викар, свуда у првим редовима са усташама

Осим њих, истицaли су се у подршци усташким властима: фрa Дидaк Чорић у Јaски, Вилим Никшић, жупник у Огулину, Дрaгутин Мaрјaновић, кaпелaн у Слaв. Броду, жупник Мaртин Гецинa у Речици (котaр Кaрловaц), дон Мaте Могуш у Удбини, Антун Журић, жупник у Двору нa Уни, Јосип Астaлош, жупник у Дaљу, фрa Ивaн Хрстић у Сињу, фрa Стaнко Милaновић у Имотском, дон Јуре Врдољaк у Чaпљини, фрa Срећко Перић у Ливну, фрa Велимир Шимић, Кaрло Грбaвaц и Мијо Чуић у котaру Дувно, поп Анте Клaрић у котaру Босaнски Шaмaц, фрa Емaнуел Рaјић у котaру Горњи Вaкуф, Ивaн Милетић, жупник у Вишегрaду и још много других припадника цркве у Хрватској и БиХ.



На истом задатку: Павелић и Степинац, узорна сарадња

Зар је после свега овога тешко рећи: извињавамо се Србима и Србији?
Има ли снаге садашња Римокатоличка црква за такав један преокрет, да покаже искрену вољу и намеру да се огради од злочина, и створи претпоставке за добре односе у будућности. Односе добре воље, искрености и човечности…
(Наставак 4: Интерес Срба је извињење Ватикана и Римокатоличке цркве)
Претходно: Потреба злочинца да буде на месту злочина - о доласку папе у Србију (2)⇗

Претходно: Дачићеве вратоломије и пророчанства - о доласку папе у Србију (1)⇗



author-picПише: Јово Вукелић      |      Лични блог: Између сна и јаве


Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.


Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.

Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника на позицији Уредник књига где је 2017. године дочекао пензију.
http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: Између сна и јаве   :: © 2014 - 2018 ::   Хвала на интересовању

Славиша Ристић за Магазин Табоид: Свака птица своме јату лети

ЕКСКЛУЗИВНО: народни посланик са Косова и Метохије, Славиша Ристић, описује разлоге обраћања руском председнику Владимиру Путину и насиље коме је изложен од Вучићеве мафије

Славиша Ристић






  • Народни посланик Скупштине Србије Славиша Ристић, упутио је, у име народног покрета Срба са Косова и Метохије "Отаџбина", на Видовдан, писмо председнику Руске Федерације Владимиру Путину које је интегрално пренео већи број руских медија. Истовремено, Вучићева Велика пропаганда лажи на сва уста је оптужила Ристића да позива на убиство српског председника, као и да се он залаже за предају Косова. Господин Ристић се одазвао позиву Магазина Таблоид да у разговору са уредником овог двонедељника опише шта се стварно дешавало након објављивања поменутог писма и разлозима који су га мотивисали да га упути председнику Путину.


Пише: Никола Влаховић, Магазин Таблоид⇗




Ових дана, режимски медији Вас помињу најгорим речима због изјаве коју сте дали око Вучићеве намере да преда Косово и Метохију Албанцима. Кад је у време читања изборних резултата на Вашу кућу испаљен рафал, Вучићеви медији су то потпуно игнорисали као и подметање пожара у просторијама „Отаџбине". Да ли су познати извршиоци и налогодавци и ако нису на кога Ви сумњате?

На Видовдан ове године упутио сам у име Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина" отворено писмо председнику Руске Федерације Владимиру Путину. Разлог за такав начин обраћања председнику Владимиру Путину , као и руској јавности је, као што се може прочитати из самог писма, све тежа политичко-безбедносна ситуација на Косову и Метохији као и све тежи положај Срба у јужној српској покрајини.

Вољом САД - а, неколико Европских земаља које су „спонзори" такозване независности Косова, као и сепаратистичких власти у Приштини, преосталим Србима на КиМ-и као једини избор нуди се живот у „независном Косову" или боље рећи у „Великој Албанији".

На нашу несрећу, више је него очигледно да им у томе помаже Александар Вучић у улози председника Републике Србије. Вољом Александра Вучића, а по слову издајничког „ Бриселског споразума" српска држава је убијена на Косову и Метохији. Александар Вучић је и последње преостале институције Србије предао сепаратистичким властима у Приштини, док јавност својом агресивном пропагандом припрема за последњи чин издаје и прихватање такозваног правно-обавезујућег споразума Србије и Косова. Све то ради уз наводну сагласност Русије и председника Путина.

Наша намера је била да руску јавност и Владимира Путина упознамо са стварним стањем ствари и погубном политиком коју Александар Вучић спроводи када је у питању Косово и Метохија. Такође смо упозорили да је Александар Вучић највероватније уцењен од стране западних земаља због својих обећања које је дао приликом доласка на власт и да се бојимо да ће под претњом истих прихватити одрицање од Косова и Метохије. Зато смо, што нам је и био главни циљ, замолили председника Владимира Путина, да Руска Федерација у Савету безбедности УН-а не мења свој став и не дозволи приступ такозваном Косову у Уједињеним нацијама чак и уколико власти у Србији прихвате такозвани правно-обавезујући споразум.

Као што знате то је био разлог да истог дана, непун сат по објављивању нашег писма, по налогу Александра Вучића, његови послушници у врху власти и његови „медији" започињу заглушујућу кампању против мене. Александар Мартиновић, Маја Гојковић, Марко Ђурић, Александар Вулин, Небојша Стефановић, Милош Вучевић, Драган Ј. Вучићевић, Ненад Крстић и многи други утркивали су се у оптужбама да је ''Народни посланик Славиша Ристић отворено претио убиством Александру Вучићу и да надлежни органи треба хитно да реагују.''

Лажи су ишле толико далеко да сам ја развластио УНМИК и довео Еулекс на Косову, као и да сам ја успоставио државну границу између Србије и Косова. Неће ме нимало изненадити да у наредним данима на њиховим медијима будем оптужен да сам 19. априла 2013. године у Бриселу потписао издајнички Бриселски споразум или да се пак спремам да потпишем „правно-обавезујући споразум" са Хашимом Тачијем.

Поставља се питање шта је то толико узбудило Александра Вучића? Истина! Јер наше писмо огољује политику предаје Косова и Метохије и стварања „Велике Албаније".

Питали сте ме да ли су пронађени налогодавци и извршиоци за пуцање из аутоматског оружја на крају изборног дана на парламентарним изборима 2016. године на моју породичну кућу, као и одговорни за паљење просторија Народног покрета „Отаџбина" у Косовској Митровици. Наравно да нису пронађени починиоци, како за ове тако и за многобројне остале случајеве. Починиоци су у свим овим случајевима мање битни. Питање је ко су наредбодавци? Сасвим сам сигуран да се ради о људима из Српске напредне странке, само је питање да ли се ради о њиховим активностима на локалу или су при врху страначке хијерархије. Дакле, ко су именом и презименом наредбодавци, не знам. Али, знам једног човека који ово лудило терорисања људи може да заустави, а тај човек је Александар Вучић.

Да ли Вам је познато да је поводом Вашег писма упућеног председнику Руске Федерације Владимиру Путину, након оркестриране кампање Вучићеве велике пропаганде против Вас, руски амбасадор Александар Чепурин изразио жаљење због напада режимских медија на Вас?

Немам информацију да је руски амбасадор Александар Чепурин изразио жаљење због оркестриране кампање Вучићевих медија против мене. Свакако, поштујем уколико је то заиста учинио, иако ја немам ту информацију. Оно што знам јесте да су руски медији објавили наше писмо и то у целини (интегрално) и нису објављивали (извлачећи из контекста) поједине реченице из писма као што су то чинили Вучићеви медији на челу са Јавним сервисом Србије, како би ме представили као човека који прети смрћу Александру Вучићу.

Иначе за мене лично, а верујем и за све моје пријатеље из Народног покрета „Отаџбина" је далеко важнија подршка Руске Федерације и њених званичника суверенитету и територијалном интегритету Србије, од одбране било ког појединца. Од Вучићевих лажи борићемо се сами истином. Истина на крају увек победи у то сам апсолутно сигуран.

Ближи се тренутак када ће Вучић затражити од српског народа и свих грађана Србије да га подрже у намери коначне предаје Косова и Метохије. Сматрате ли да је ово још један његов покушај скидања сопствене одговорности за све што ће се даље са покрајином догађати.

Вучићева очигледна журба да коначно реши питање Косова и Метохије и преда га албанским сепаратистима тако што ће организовати антиуставни референдум и своју издају ставити на терет српском народу је један од разлога што смо овим отвореним писмом дали скромни допринос узбуњивању јавности у намери да му отежамо на том нечасном путу издаје земље. Важећи Устав Србије не допушта могућност изјашњавања грађана о одрицању од дела територије, али то неће спречити Александра Вучића да разним манипулацијама покуша да превари сосптвене грађане. Што се гажења Устава тиче то му не би било први пут с обзиром да су све досадашње његове одлуке по питању Косова и Метохије апсолутно антиуставне.

Шта уосталом очекивати од човека који је узурпирао сву власт у земљи и који на функцији председника Србије тврди да Србија на Косову и Метохији нема ни метар земље? Пише ли то што тврдиш Александре Вучићу, да ми на Косову немамо ништа, још негде осим на твом списку преузетих обавеза према твојим „западним пријатељима"? Пише ли то у Уставу Србије и у Мирослављевом јеванђељу, на којима си положио заклетву? Пише ли то у катастарским књигама, које си предао албанским сепаратистима? Значи ли то и да стотине хектара гробова наших предака нису више Србија? Коме по Вучићу припадају манастирски поседи на Косову и Метохији? Који је то метар земље са којим треба да будемо задовољни, како сам тврдиш, уколико га измолиш од сепаратиста из Приштине? Сва ова питања траже одговоре, пре него ли Александар Вучић стекне право да постави било које референдумско питање грађанима Србије.

ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД"  http://www.magazin-tabloid.com/casopis/


Амерички помоћник државног секретара Вес Мичел разговарао је телефоном са Вучићем 28. јуна и обавесто га да његова кампања да сам потпише предају Косова и Метохије није сврсисходна и да за САД и његове савезнике коначно решење косовског питања није приоритетно, већ је потребно убрзано приступити стварању правних држава на западном Балкану. Да ли све ово знају и Срби на Косову и Метохији?

Није ми познато да је на Видовдан 28. јуна Александар Вучић имао такав разговор са Весом Мичелом. Режимски медији су пренели само штуру вест да је Вучић разговарао телефоном са помоћником државног секретара САД-а за Европу и Евроазију о ситуацији у региону, посебно о наставку дијалога у Бриселу и ништа више од тога. Нисам сигуран и да су Срби у остатку Србије нешто више информисани о садржини тог разговора. Оно што ја могу да приметим када је информисање грађана Србије у питању, да су они ускраћени за истинито информисање и када је временска прогноза у питању а да не говоримо о праву да знају шта Александар Вучић договара са својим саговорницима. Има неке симболике у чињеници да на Видовдан, најсветији српски празник, Александар Вучић разговара са помоћником државног секретара САД-а док се Срби са Косова и Метохије јавно обраћају председнику Руске Федерације Владимиру Путину. Не каже случајно народна изрека „Свака птица своме јату лети".

Да ли можете да нам опишете ко у српској заједници на Косову и Метохији одлучује о њиховој судбини? Ко су ти људи,какво је њихово образовање, какав је њихов легитимитет, одакле су дошли, шта су пре тога радили, ко их финансира и у каквим су они везама са вођама албанске заједнице и мафије?

Подсетићу Вас да је Александар Вучић у септембру месецу 2013. године, мимо свих законских норми распустио легалне и легитимне органе власти на Косову и Метохији на начин што је као први потпредседник Владе (ППВ) затражио да Влада Србије распусти скупштине општине на северу Косова и Метохије. Уместо легално изабраних локалних скупштина, које су грађани бирали на изборима по законима Србије, Александар Вучић је довео своје послушнике у такозваним привременим општинским већима, која мимо свих законских рокова и даље егзистирају. Исте године, тачније 3. октобра, Александар Вучић је, као што се сећате, уз прећутну сагласност представника УНМИК-а, Еулекса, и ОЕБС-а силом натерао један део Срба да изађе на такозване локалне косовске изборе које је расписала сепаратистичка власт у Приштини. Огромна већина Косметских Срба тада је бојкотовала сепаратистичке изборе. Сви смо сведоци када су припадници српских служби безбедности и жандармерије у цивилу разбијали гласачке кутије, како би се поновили избори које су Срби масовно бојкотовали.

Питате ме који су то људи у српској заједници на Косову и Метохији који чине власт и који одлучују о судбинама грађана. То је комбинација полусвета, локалних криминалаца као и малобројног дела интелектуалаца који су своје моралне и етичке кодексе заменили за личне интересе. Свима њима је заједничка послушност према Александру Вучићу. За узврат имају потпуну слободу да пљачкају и тероришу народ. Какве су све њихове везе са вођама албанске заједнице, време ће показати.

Да ли Срби на Косову и Метохији знају ко су типови попут Звонка Веселиновића, Милана Радоичића, Зеље из Лепосавића и других Вучићевих батинаша и „бизнисмена" који харају севером покрајине?

Поменута имена се, не само на Косову и Метохији, већ и у Београду, Новом Саду, Краљеву, Нишу, Крушевцу, изговарају у народу шапатом, тихим гласом, а зашто је то тако, право је питање за Александра Вучића.

Каква је улога Марка Ђурића, наводног шефа Владине канцеларије за Косово и Метохију, а заправо Вучићевог „консиљера" у замлаћивању Срба на Косову и Метохији?


Александар Вучић је Марку Ђурићу доделио улогу главног глумца у „представи замлаћивања народа" и предаји Косова и Метохије. Лош режисер је изабрао неталентованог глумца те смо све ово време имали прилике да гледамо трагикомичне представе од победе Србије у Бриселу од 5:0 преко осликавања воза до лоше изрежираног „хапшења" Марка Ђурића и малтретирања улицама Приштине. Једино за шта је Марко Ђурић талентован је способност да безгранично лаже, чиме озбиљно угрожава свог вођу.

Да ли Срби са Косова и Метохије уопште знају шта садрже одредбе такозваног Бриселског споразума и о току бриселских преговора?

Срби са Косова и Метохије су као и остала српска јавност од самог потписивања такозваног Бриселског споразума до данас бомбардовани лажима о његовој садржини. Сви се сећамо хвалоспева о „историјском" достигнућу и победи српских преговарача у Бриселу. Како би се прикрила његова суштина, а то је гашење институција Србије (полиција, правосуђе, цивилна заштита, катастар, телекомуникације, енергетика, локалне самоуправе) такозвана Заједница српских општина је представљена на ниво Републике Српске. Срби на Косову и Метохији су сведоци да је све било гола лаж и на својој кожи осећају последице те „велике победе" а у стварности највеће српске издаје.

Шта је са имовином Срба који се нису вратили на КиМ и због чега се Вучићева власт никада није позабавила питањем, најпре приватне, а касније и државне имовине у покрајини?

Српска имовина на Косову и Метохији је узурпирана од стране Албанаца или је потпуно уништена. Све се то дешавало пред очима и уз благонаклоност међународних мисија на Косову и Метохији. Албанци једни другима продају српску земљу фалсификовањем катастерских књига,које је српска власт нажалост предала сепаратистима. Ниједна српска власт од 2000. године до данас није учинила скоро ништа што се тиче заштите приватне и државне имовине на Косову и Метохији а чија вредност се процењује чак и стотине милијарде долара, рачунајући рудна богатства. Наше мишљење је да је Србија морала да као услов пре почетка било којих преговора затражи повратак свих протераних Срба и њихове имовине на Косову и Метохији. Нажалост, нису то учинили већ су ушли у процес преговора у коме су дали све ни за шта.

Уосталом, шта очекивати од власти Александра Вучића који узвикује ратним покликом „Не дам Газиводе!", а у исто време тврди да Србија више нема ни метар земље на Косову и Метохији.

Очекујете ли да Руска Фердерација уподоби свој однос према властодршцу Вучићу и раздвоји његове од интереса Републике Србије и свих грађана?

Чули смо неколико пута од представника Руске Федерације чувену реченицу „Руси не могу бити већи Срби од самих Срба". У њој је речено све али ми нажалост нисмо разумели поруку. Српска власт би и даље Европску унију и евроатланске интеграције и у исто време да сачувају Косово и Метохију и највиши ниво пријатељских односа са Руском Федерацијом. Једноставно речено, то је немогућа мисија. То знају Руси као што врло добро зна и Вучић који о томе није довољно размишљао када је правио дилове зарад преузимања власти у Србији. Сада су му рачуни стигли на наплату.

Што се тиче наших очекивања од Руске Федерације и Владимира Путина, то је да остану на позицијама према Косову и Метохији и Србији, на којима су и данас. Што се власти Александра Вучића тиче она је пролазна колико год се њему чинило да је апсолутно приватизовао државу и да ће владати вечно.


Да ли Вас подржавају неки посланици Народне Скупштине Србије и да ли комуницирају са Вама након што сте означени као мета Вучићеве мафије?


Да, многи су ме контактирали, не само из опозиције, већ и неки посланици владајуће већине који се згрожавају над медијским линчом који је против мене покренут. Разуме се, ја им нећу јавно наводити имена, али им се најискреније захваљујем.
Да ли имате саборце међу Србима на Косову и Метохији?

Народном покрету Срба са Косова и Метохије „Отаџбина" прилазе сви они Срби који се не мире са покушајем да им се на силу наметне живот у „Великој Албанији". Ми у покрету знамо да тако размишља преко 90% Срба. Већина њих је застрашена, како за своју безбедност тако и за безбедност и егзистенцију своје деце. Зато своје незадовољство јавно не испољавају у страху од Вучићевих послушника. То су они исти Срби који су се на Сретење 2012. године на Референдуму изјаснили да не желе да прихвате институције такозваног Косова за своје. Верујем да ће се ослободити тог врло често ирационалног страха и да ће почети да живе као слободни људи у слободној држави Србији са Косовом и Метохијом у њеном саставу.



http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: Магазин Таблоид   :: © 2014 - 2018 ::   Хвала на интересовању

четвртак, 12. јул 2018.

НП ''Отаџбина'': Министар Поповић и режимски медији крију од јавности став Русије по питању КиМ

Поруке државног врха Руске Федерације упућене Србима, које је пренео актуелни министар Ненад Поповић на конференцији за штампу у манастиру Бањска на Косову и Метохији, у српским медијима су прошле незапажено.





 
Руски државни врх је Србима на Косову и Метохији поручио да Русија никада неће признати независно Косово нити ће му дозволити пријем у Савет безбедности УН. У поруци се такође каже да се Руси надају да ће решење за статус Косова и Метохије бити у оквиру Резолуције 1244 и у складу са Уставом Републике Србије.

Министар Поповић је још додао да ће Руска Федерација помагати Србе у јужној српској покрајини у сваком смислу, и економском и политичком.

Имајући ово у виду, није у праву некадашњи амбасадор РФ у Београду Александар Конузин који каже да Руси не могу да буду већи Срби од Срба. Могу, ако је тај Србин у лику председника Републике Србије који се спрема да потпише свеобухватни мировни споразум са Приштином који је супротан Резолуцији 1244 и није у складу са Уставом Републике Србије. 

Министар Поповић није пренео такође званичан став владајуће Јединствене Русије који гласи да потписивање свеобухватног мировног спорзума Београда и Приштине значи капитулацију Србије. Капитулацију, јер подсећа на Минхенски споразум закључен 1938. године између Немачке и Чехословачке, у којем се Чехословачка одриче своје Судетске области. Став Јединствене Русије је, да имајући у виду геополитичку ситуацију у свету, да је за Србију данас најбоље решење тзв. замрзнути конфликт.

Најбољи пријатељ поменутог министра Поповића, такође министар у Влади Републике Србије, Расим Љајић је против замрзнитуог конфликта са жељом да се статус Косова и Метохије реши одмах по моделу да Косово постане посебна држава. Сасвим разумљиво, јер би се онда та монструозна државна творевина изграђена на српском прогону и несрећи граничила са санџачком облашћу преко општина Тутина и Новог Пазара. Верујемо да министар Љајић претпоставља, да ако председник Србије данас поклања Косово и Метохију Албанцима, зашто не би сутра Рашку област препустио Муслиманима.

Ову јасну поруку руског државног врха режимски медији су заобишли али су се зато свом жестином, уз невиђену медијску хајку, устремили на Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ и његовог председника Славишу Ристића. Просто је необично да неко које позанат по русофилским ставовима као што је „Отаџбина“, на чију инициајативу је руски председник Владимир Путин проглашен за почасног грађанина Косова и Метохије, буде изложен нападу прорежимских медија који себе представљају да су проруски. Занимљиво је да ниједан од режимских медија, било електронских било штампаних, није пренео текст писма Народног поркета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ председнику Руске Федерације. То им није сметало да голу лаж о претњи убиством Александру Вучићу гебелсовским методама презентују грађанима Србије. Посебна жестина напада долазила је од дневног листа „Вечерње новости“ чији је директор Милорад Вучелић. То је онај исти који је са својим недељником „Печат“ важио за неког ко брани српске националне и државне интересе. Данас је он у првом ешалону, предвођен председником Србије, у издаји Косова и Метохије. Један од, у задње време много нападаних српских архијереја, каже да је таквима филозофија дебелог црева важнија од морала, поноса и достојанства.

Од свих оних који су се због писања руском председнику устремили на Народни покрет „Отаџбина“ и његовог председника најнеобичније су две изјаве. Прва је министра одбране Александра Вулина а друга саопштење Демократске странке Србије.

2011. године Александар Вулин је са својим Покретом социјалиста био гост у кући посланика Ристића у чијем дворишту су постављене барикаде да би се спречило успостављње границе између Косова и Метохије и Србије. На то гостопримство министар је пљунуо јер је управо Ристића оптужио да је поставио границу а такође и да прети убиством Александру Вучићу што је гола лаж. Ти срамни поступци Алексадра Вулина не чуде, знајући да је после потписивања Бриселског спорзума Александра Вучића на првом каналу држане телевизије оптужио за издају Косова и Метохије да би после пар дана тај исти Бриселски споразум министар кренуо да велича.

У првом делу саопштења Демократска странка Србије наводно брани народног посланика Славишу Ристића од медијске хајке. У другом делу открива се прави карактер саопштења. Посланик Славиша Ристић се оптужује за писање страном државнику тј. руском председнику јер, забога, Демократска странка Србије сматра да је проблем издаје унутрашња ствар Републике Србије и из тог оквира не сме да се изађе. Не треба бити много паметан да се у таквом ставу не препозна рукопис кабинета председника Републике Србије.



Косовска Митровица
12.07.2018. године
Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2018 ::    Хвала на интересовању

На гробљима у Грабовцу код Звечана и Средској код Призрена Срби одржавају и чувају споменике руском лекару и руском учитељу

На гробљу у Грабовцу почива руски учитељ Владимир Пустоваром а на гробљу у Средској руски лекар Владимир Васиљев.

Руски учитељ  Владимир Пустоваров почива  на српском гробљу у Грабовцу









  • Револуције из фебруара и октобра 1917. године у Русији, после којих је следио трогодишњи крвави грађански рат, избрисале су царску Русију са карте света. Значајан део интелектулане елите Руске империје спас од бољшевичког прогона потражио је у емиграцији.


Текст и фото: Зоран Влашковић




Њих око 40.000 населило се на територији Краљевине Југославије. У периоду између два светска рата, руска бела емиграција дала је значајан интелектуални допринос српском друштву.

Доброчинства руског цара и народа није заборавио регент Александар Карађорђевић, па је држава на чијем челу се налазио била једина на свету, која је без икаквих ограничења примала избеглице из Царске Русије, које су на територији новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца уживале једнака права као и домаћи грађани.

Два емигранта, од великог броја, из тог пореиода, дошла су на простор Косова и Метохије, Владимир Пустоваров, (1890 – 1956) учитељ и Владимир М. Васиљев (1887 – 1935) лекар.

Учитељ Пустоваров је живео и радио као учитељ у Звечану, тачније у основној школи у Грабовцу.


Споменик  у Грабовцу  руском учитељу Владимиру Пустоварову

- Умро је 1956. године и сахрањен на сеоском гробљу у Грабовцу. Његова супруга се после смрти Владимира вратила за Русију. Не знамо тачно из којег је града био у Русији. Мештани Грабовца редовно одржавају споменик добром руском учитељу , од којег, како се сећају старији у селу, имало шта да се и научи – каже Жарко Ристић и Грабовца.

На другом крају Косова и Метохије, у Средској, српском селу код Призрена, стигао је као емигрант Владимир М. Васиљев руски лекар из Петровграда што је и уклесано на споменику на сеоском гробљу. Лекар Васиљев није био ожењен а када је умро Срби су га сахранили и подигли споменик.


Овде почива лекар Владимир. М. Васиљев

- На сваке Задушнице обавезно очистим гробно место и запалим свећу лекару Васиљеву – каже 80 – годишњи Радислав Совтић из Средске, пензионисани професор. На скромном споменику Владимиру М. Васиљеву прецизно уписано – ''Владимир М. Васиљев , руски емигрант , лекар рођ. 8. јула 1887. у Петровграду, умро 13. априла 1935. у Средској.''


Споменик  у Средској руском лекару Владимиру М. Васиљеву



author-pic Аутор: Зоран Влашковић

Дугогодишњи је новинар листа "Јединство" који се до 1999. године штампао у Приштини. Вишеструки је добитник награде матичног листа за најбољег новинара године. Аутор је три књиге о Косову и Метохији.

Први је обишао караулу Кошаре после окупације КиМ од стране НАТО-а, први фотографисао немачке војнике окупаторских снага на бункерима из Другог светског рата које су такође Немци саградили на северу КиМ. Данас је сарадник многих гласила у Србији али и широм света где се издају листови на српском језику.

Рођен је и живи у Косовској Митровици.

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2018 ::    Хвала на интересовању

Догађаји

Временска линија

Православље

Фото

Видео