Вести:

Косово и Метохија

Наша реч

Најновије ►►►

четвртак, 19. октобар 2017.

''Српска листа'' терорише на Космету - Програм новог погрома

За рачун страних окупатора и албанских сепаратиста, Србе на Косову данас терорише Вучићева "Српска листа".


















Пише: Иван Максимовић, дописник Магазина Таблоид из Косовске Митровице



Власт у Србији никада није уживала већу подршку Запада него што је то данас случај. Али то није зато што је „Србији порастао углед у свету", како је то изјавио Вођа после говора одржаног у сали УН-а пуној места на којима нико није седео, већ зато што су власт у Београду узурпирали људи склони издаји, криминалу и политичком неморалу. Са њима је настало време у коме се „патриотизам кажњава а издаја награђује" о чему ће најбоље посведочити Срби са Косова и Метохије који трпе зулуме Вучићеве "Српске листе". Некад су то радили примитивни и подивљали албански сепаратисти а данас Србе, за њихов рачун, тероришу најгори међу Србима.

Од оне јесени 2013. године, када је сламањем отпора Срба на северу КиМ омогућено прво одржавање квази-избора косовских сепаратиста, држава Србија која је до тада у јужној покрајини опстајала на непобедивим носиоцима својих атрибута, данас умире наочиглед свих. Само је једно остало исто - политичко безумље и интензитет бруталне издаје. Сваки јавни простор који вам се нађе пред очима, преплављен је плакатима Вучићеве „Српске листе" у циљу промовисања још једних сепаратистичких избора. Улице, зидови, ограде, канте за смеће и контејнери, стабла и банкине крај пута, без икаквог реда и смисла претварају се у одвратно иритирајуће шаренило напорно очима и мислима. Српски кандидати за сепаратистичке изборе саможиво се смешкају са папира на којима је уз њихова имена и ликове одштампан и број који „треба" заокружити уз нагласак „једино". Појава је нарочито масовна у насељима на северу КиМ где је још увек изражено опште неслагање са стапањем Срба у лажну државу албанских терориста. За разлику од ранијих година, јавног и организованог отпора више нема. Но, упркос томе, истицање ових плаката, као и активности оних на њима, у дубоком су неслагању са српским Кривичним законом пред којим ништа не може да их оправда.

Читајте Магазин Таблоид
„Све је више људи увучено у ове лажне изборе. Што под притисцима и уценама, што инатом у жељи да пробају да скину издајнике и криминалце с врата" чућете од овдашњих Срба. „...Ови који се компромитују учешћем на изборима у жељи да сруше мафију изгледа да нису свесни да не могу да их победе у њиховој игри, са њиховим судијама, већ својим ангажовањем дају још већи кредибилитет 'независности' Косова. Као да не размишљају о томе да и они постају исти" каже за Магазин Таблоид један од млађих људи који све ово посматра „са стране", ван њихових токова. Без некога ко би их повео Срби не желе да се појединачно експонирају јер су свесни да представља опасност чак и реч уперена против сепаратистичких струја у српским редовима, са центром у Београду на чијем врху се налази сам председник Републике Србије, Александар Вучић.

„...И ја сам размишљао о томе (учешћу на квази-изборима) као о некој шанси да мафији видимо леђа али кад' се сетим ко расписује изборе, шта смо све радили да сачувамо Србију на КиМ, колико људи је изгубило животе због тога... једноставно, немам право на тако нешто" каже наш саговорник посматрајући српство које се топи пред његовим очима.

Уопште, очигледно је да оваква политика води у пропаст.

 „Морал није пао већ се изгубио, нема га" каже за Магазин Таблоид Србин са КиМ који покушава да се дистанцира и скрене мисли са мучне теме бавећи се хобијем и неким другим светом, у коме нема људи. Он такође наглашава да: „...Влада Србије подржава 'Српску листу' за коју зна да је представљају они који су своја имања већ продали Шиптарима, или су познати до шверцу разне робе па и наркотика или по неком другом криминалу, па чак и покушајима или пљачки хуманитарне помоћи намењеној најугроженијим Србима. Они не да не могу да представљају Србе са Косова и Метохије, њих ти Срби не занимају или их презиру као заостале и глупе јер нису попут њих. Такви су у свим институцијама запослили своје људе па ће за њих и гласати они и њихове породице, и многи други којима као керовима дају мрвице отетих пара од државе Србије али и од ове накарадне косовске творевине. Дакле, то је та клапа која овде ведри и облачи и уништава заједно са Шиптарима сваку будућност Србима..."

Није угрожена само будућност, угрожен је сваки аспект људскости и достојанства.

Један од најсрамнијих инцидената одиграо се у Косовској Митровици током потписивања Декларације о одбрани АП Косова и Метохије према којој је она „саставни и неотуђиви део Републике Србије, и тренутно се налази под окупацијом, о чему без одлагања треба обавестити међународну јавност". Осим тога њоме се опомињу јавни службеници Републике Србије да не смеју да потпишу било какав документ којим би се КиМ отуђили и позива се на прекид преговора у Бриселу и повратак под окриље УН који Резолуцијом 1244 потврђују суверенитет државе Србије над својом покрајином, што српску страну доводи у доминантну позицију. Такође се захтева од Владе Србије да одмах наложи свим запосленим у илегалним институцијама албанских сепаратиста да исте одмах напусте и да се при српској Влади оформи министарство које би у покрајину вратило институције, народ и припаднике војске и полиције по договору из Куманова 1999. године.

Декларацију су 3. октобра потписали у име Народног покрета Срба са КиМ „Отаџбина" др Марко Јакшић и народни посланик Славиша Ристић, у име „Здраве Србије" Милан Стаматовић, председнички кандидат на последњим изборима у Србији, и испред покрета „Двери" народни посланик Бошко Обрадовић. Потписивању су присуствовали још и народни посланици Двери Марија Јањушевић и Зоран Радојичић као и још неки чланови ове странке. Потписници су се симболично окупили испред спаљених просторија удружења „Отаџбина", за шта се верује да је наложио сам Александар Вучић а извршено преко криминалних структура које је инсталирао на северу КиМ због патриотског деловања овог покрета.




У почетку су окупљене надзирали „Вучићеви људи са локала", тврде очевици који у овом малом граду одлично познају једни друге, а непосредно по њиховом повлачењу потписнике Декларације напала је камењем и навијачким бакљама група маскираних дечака узраста од 14 и 15 година, како се касније поуздано сазнало. Такође се сазнало да су дечаке злоупотребили и на овај напад, у коме само срећом нико није теже повређен, навели чланови СНС-а и „Српске листе" који једини уживају „подршку Владе Србије".

За тај закључак није ни била неопходна превелика мудрост јер су медији истог дана пренели и изјаву председника Вучићеве „Српске листе", Горана Ракића „градоначелника" општине по систему тзв „републике Косово" који је опширно осудио Декларацију о одбрани Косова и Метохије и очувања у саставу Србије износећи гомилу увреда и лажи стварајући атмосферу линча према потписницима. Медији су ту изјаву пренели не осуђујући је, већ као осуду.

Тешко је речима описати осећање оних који су каменовани од стране припадника свог народа и то у месту у коме су потписали декларацију о његовом очувању. Објашњење за ово се може наћи у новчаницима, двориштима, гаражама али и кућама у изградњи безмало свих чланова „привремених органа" при систему Р. Србије редом припадника СНС-а и „Српске листе". Но, да је политичко лудило заправо контролисано, са јасно дефинисаним центром на чијем челу се налази лично председник Србије, као први међу извршитељима велеиздаје по налогу са Запада, потврдиле су околности које су уследиле.

Иако су каменице полетеле током представљања Декларације новинарима који су на овај догађај званично и уредно позвани а у коме су учествовала чак четири посланика Народне Скупштине, ни једно медијско удружење у Србији није осудило напад који се одиграо током конференције за медије! Поред тога нападу су такође били изложени припадници те професије, чак изложенији од потписника јер су се нашли између једних и других. Ни једне једине речи осуде није било а водећи државни медији су, преузимајући званично саопштење издато тим поводом, тај део чак и избацили из својих извештаја!

Очигледно је да све информације са Косова и Метохије, пре него што буду објављене, прођу кроз ригорозне „филтере" и драстичну цензуру. Објављене буду само оне које подржавају идеју отцепљења Косова и Метохије, или релативизују па чак и скривају злочине.

Можда ће се учинити невероватним што чак ни редакције чији су новинари били учесници овог догађаја нису реаговале нити тражиле макар од Друштва новинара КиМ да се огласи тим поводом. Напад на своју струку одобрили су сви! Но, мање чудно изгледаће када погледамо докле и у ком правцу су спремни да оду ови новинари са буџета западних влада и организација.

Познати албански „аналитичар" са КиМ, Неџмедин Спахиу, иначе јако заступљен у српским медијима пре свега „Политици" и „Блицу" где пласира своје идеје о „независности" сепаратиста, маја месеца промовисао је своју књигу „Успон нације Косовара". Наслов више него неозбиљан, смешан али и скандалозан и неутемељен - подржан је не само од ове измишљене „нације" већ управо и од српских новинара.

"У времену када је друштвена слика, критика и јавни ангажман опасно избледео појавили су се у Политици запажени текстови Неџмедина Спахиуа. Овај професор и новинар поправио је ту анемичну слику наших односа, а искорак су направили и он и Политика" рекао је управо Будимир Ничић, председник Друштва новинара КиМ и новинар Гласа Америке.

Са промоције књиге.



Искорак ваљда треба да представља промоција кршења закона и Устава и исмевање нацији којој се то чини путем најстаријег листа који има...

О бесмислености промоције ове књиге говори реченица КИМ радија који је са пуним уважавањем пренео вест. „Иако је књига "Успон нације Косовара", штампана само на албанском језику, промоцији су присуствовали многи који не говоре и не разумеју тај језик што их није спречило да о књизи говоре"(!?!). Покушајте да прокоментаришете књигу са здравог српског становништва макар и да сте је прочитали, па да видимо како ћете се провести у тим истим медијима...

Промоцији је, поред осталих, присуствовао и Рамуш Харадинај који је у то време јавно запретио Вучићу (изгледа да је ово заправо био блеф којим је требало прикрити заслугу Вучића за ослобађање Харадинаја из француског затвора) а који му је одговорио: „Ако је претња типа 'не знаш ко сам ја', онда на то могу само да кажем да веома добро знам с ким имам посла" и подсећајући како су завршили сведоци Харадинајевих злочина додао: „Нисам се играо са Албанцима, напротив, пружао сам им руку, али никад нећу злочинцима и силоватељима и онима који мисле да ће њихови злочини остати сакривени" поручио је тадашњи премијер и изабрани председник Александар Вучић Рамушу Харадинају. Видели смо недавно да је Вучић, народски речено, полизао то што је пљунуо и пружио руку баш Харадинају кроз „Српску листу" која је „глас и лице Вучићево на Косову".

А да нико осим Вучића не сме ни да пљује ни да лиже видели смо на примеру каменованих српских посланика на шта ни један други посланик, странка, политички клуб нити званичник државе Србије, као ни једна друга организација нису смели да се огласе поводом напада!

Поражавајућа је чињеница да је сав расположиви капацитет за одбрану државности и интегритета Србије, данас на располагању сепаратистима и непријатељима српске државе. Овдашњи Срби наводе да „колико год знали да сте на страни правде и истине убије вас осећај беспомоћности који је преовладао, и то је највише људи натерало да ураде баш супротно од онога што желе и да изађу на шиптарске изборе како би сменили криминалце".

Народ се додатно обмањује идејом како је излазак на сепаратистичке квази-изборе демократска воља и право појединца. То је само још једна бесмислена лаж јер не постоји правни систем који признаје сепаратизам и свака таква радња сматра се чином издаје и подлеже Кривичном закону који на више места за то прописује прилично високе казне.

„Ситуација у том смислу је гора од оне деведесетих када су социјалисти исто тако терорисали бираче пре свега злоупотребом службених положаја и стављањем у службу свих државних институција а пре свих полиције. Многи од тих социјалиста, са искуством у застрашивању и приморавању народа, данас су активисти и уједно неформални саветници напредњака" наводи саговорник Магазина Таблоид, иначе одличан познавалац како ондашњих тако и актуелних дешавања на Косову и Метохији.

Притисци и методе су устаљене и неизмењене јер страшнијих и ефикаснијих нема. Удара се на најтеже социјалне случајеве које је најлакше уценити довођењем саме егзистенције у питање. Запослени у Центру за социјални рад су ти који обилазе кориснике социјалне помоћи и од њих траже да гласају одређену опцију и појединца, уз претњу укидања новчане помоћи која не прелази 10.000 динара месечно, што је ионако исувише мало за живот, али неко од тога купује основне животне намирнице.



Уцењени су и сви директори јавних предузећа и установа. Свако ко се на било који начин супротстави он бива смењен без обзира на резултате које има а на његово место се доводи послушан кадар од кога се и не очекују било какви резултати сем уочи избора.

Поједини челни људи српских институција се и сами налазе на листи кандидата чиме директно понижавају институцију на чијем су челу а уз то директно угрожавају њен опстанак али лакше уцењују запослене и имају своје људе који су њихове „уши" у народу.

Уз то има и примера куповине људских душа уз помоћ новца, грађевинског материјала, пољопривредне механизације и других потрепштина. За ову намену користе средства из Београда чија се уплата врши преко локалних самоуправа али и парама које стижу из Приштине јер "Влада Косова" жели да добије нове и задржи старе послушне кадрове из редова Срба" открива наш саговорник који каже да „има несрећу да се све то одвија пред његовим очима" али је немоћан да на то утиче а нико о томе не жели ни да слуша ни да говори. Једино што може ако би јавно проговорио, како каже, да науди себи и тако послужи као пример за застрашивање других јер се данас и за много мање од тога страда.

„...Мало је оних који негодују и ако то раде онда је у најужем кругу пријатеља" описује тескобу у коју су Срби са Косова и Метохије сатерани. Не памти ни из прича старијих да је тако икада било...У комунизму су људи били материјално боље стојећи и имали су један систем против себе. Данас је то другачије. Беспарица, беспослица, правна несигурност и наравно два система, београдски и сепаратистички, против себе. Патриотизам се кажњава а издаја награђује" закључује наш саговорник.

Генерално, Срби не верују да ће остаци надлежности државних институција Србије бити угашени након ових тзв „локалних" квази-избора, али се све чини у том правцу, и то ужурбано, како би баш Александар Вучић потписао предају Косова и Метохије, јер „не може ни он још дуго да влада".

Ипак, врло мало али има и оптимизма у овом тренутку. Наш саговорник који описује како изгледају притисци над локалним Србима наводи да је позитивно то што и Албанци свакодневно одлазе и то „у великом броју".

„...Знам поуздано да 'Влада' у Приштини покушава да их спречи уз помоћ полиције тако што је укинула све аутобуске линије за Београд али они ипак одлазе комбијима и колима у правцу Суботице а онда одатле пут западне Европе. Дубоко су разочарани и у Тачија и у Харадинаја" тврди он.

Колико је реално очекивати позитиван исход од емигрирања Албанаца са КиМ када и српско време ради у корист њихових интереса, видећемо. Претња да и преостале српске институције буду угашене свакако би био најгори исход. Србе више не би могло ништа да задржи на Косову и Метохији на коме им Албанци нису пријатељи а посла ни за њих нема па би одлазак врло лако правдали економским разлозима. Сепаратистичким тежњама би то погодовало јер се такви одласци не би сврставали под притисак и ти Срби би трајно губили право на повратак за разлику од прогнаних. Уз њих би пошли и они који су се, како се то на Косову и Метохији каже „нафатирали", односно згрнули богатство издајом и продајом државе и државне имовине које би тако на миру и опуштено трошили. Родитељи не би желели да им децу у школама уче по програму косовских Албанаца у коме је мржња према Србима стандард а отимање и крађа историје већ обичај. Студенти ни сами не би желели образовање по таквом програму а са њиховим одласком много тога би престало да постоји. О свему томе, нарочито пред квази-изборе, Срби не смеју да говоре нити да гласно размишљају како не би пореметили невидљиви „напредак" који се приписује „Српској листи".

„...Мене је недавно зауставио Албанац, инспектор, и скренуо ми пажњу да не нападам ове криминалце јер је мутно време. Као да се ја плашим мутног времена. Кад је овде било бистро?" пита се један од наших саговорника.

Бистро није али ни мутније од овога није било. Срби су остављени без помоћи и ослонца, гурнути у руке умрљане њиховом крвљу, притиснути да ни гласа ни сузе не смеју да пусте. Лако је закључити да слобода није у крвавим већ у сопственим рукама. Од пропасти која је извесна једини спас је у борби и то оној у којој можда не би сва средства била легална али би свакако била легитимна, баш сва.



http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.
По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.
Рођен је и живи на Косову и Метохији.


Извор: Магазин Таблоид    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

''Орлово гнездо'' на Копаонику

На Панчићевом врху, највишој тачки Копаоника, почела је изградња хотела. Радове организује Зоран Зеља Милојевић, један од најистакнутијих вођа напредњачких батинашких одреда.

Зоран Зеља Милојевић

Милојевић се представља као званични власник хотела, за који тврди да ће бити круна Копаоника. Према пројекту, величанствени објекат нудиће гостима све садржаје потребне за одмор - луксузне апартмане, ресторан, дискотеку, спа центар... С обзиром да се налази у непосредној близини жичаре, гостима ће моћи да пружи више рекреативних услуга од осталих туристичких објеката у околини.
 
Не зна се ко је и како одобрио издавање грађевинских и осталих дозвола за подизање тог хотела.


Панчићев врх је, по много чему, јединствена локација. С тог врха, који се налази на 2017. метара надморске висине, види се цела Србија. Некада је носио име краља Милана. На предлог САНУ, 1951., тамо је направљен маузолеј у који су сахрањени наш славни ботаничар Јосиф Панчић и његова супруга Милева. У време комунизма тај регион је био заштићен, нико није смео ни колац да пободе, а ова власт сад тамо прави вашариште за своје богаташе.


Иако се Зеља Милојевић представља као власник објекта, чак и појединци из врха Српске напредне странке отворено сумњају да се иза његовог имена крије прави, много моћнији власник.


- Зеља је један од најзначајнијих Вучићевих оперативаца. Током сваке изборне кампање он командује батинашима који утерују страх гласачима. Онако примитивног, неписменог и кабастог, при том увек и наоружаног, плаше се и сви напредњаци. Зна се да га је у Вучићево окружење довео његов дугогодишњи газда Звонко Веселиновић. Још у време власти Бориса Тадића, Веселиновић је разгранао шверц горива на Косову. Пошто је Зеља имао искуства с таквим послом, пре рата је радио на бензинској пумпи у Лепосавићу, добро се показао и у шверцу том робом. Откад је СНС на власти, Зеља се обогатио, али не довољно да подиже хотел на Копаонику. Веселиновић управо завршава реновирање свог хотела „Доли Бел" на земљишту које је купио од Срђана Ђоковића, зато се претпоставља да није он прави власник хотела који се гради на Панчићевом врху. Ако не ради директно за Веселиновића, Зеља Милојевић сигурно обавља посао за Александра Вучића, нема за кога другог - каже за "Магазин Таблоид" извор из врха Српске напредне странке.


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: Магазин Таблоид    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

среда, 18. октобар 2017.

Позив на бојкот сепаратистичких избора!

Поводом предстојећих локалних избора који се одржавају по уставу и закону сепаратистичких власти из Приштине Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ позива све Србе широм јужне српске покрајине да ове изборе бојкотују.





 
Народни покрет „Отаџбина“ подсећа све Србе на Косову и Метохији да Албанци пуних дванаест година нису излазили ни на једне изборе које је организовала Република Србија. Ни на председничке, ни на парламентарне, ни на локалне. Подршку и савет за бојкот српских избора Албанци су имали од стране земаља ЕУ и САД. Исте те земље заједно са режимом у Београду приморавају Србе да својим изласком на сепаратистичке изборе легализују и легитимишу још једну албанску државу на Балкану.
Међутим, ако већ грађани подлегну уценама и невиђеним притисцима режима Александра Вучића и изађу на ове изборе од једне грешке направиће другу ако гласају за тзв. Српску листу. Та тзв. Српска листа стоји иза насиља који диктаторски режим Александра Вучића спроводи према политичким неистомишљеницима на северу Косова и Метохије. Насиље се огледа у паљењу аутомобила, бацању бомби, пуцању на домове политичких противника, уценама, претњама и другим облицима класичне државне тортуре.

Тзв. Српска листа је својим гласовима изабрала Хашима Тачија за председника самопроглашене републике Косово. Он се сасвим оправдано од стране швајцарског адвоката Дика Мартија оптужује за трговину људским органима Срба. А због убиства српских полицајаца налази се на потерници МУП-а Србије. Иста „Српска листа“ је довела на власт, за председника сепаратистичке владе, Рамуша Харадинаја, кога Александар Вучић назива кољачем српске деце.

Гола је лаж када Марко Ђурић директор Канцеларије за КиМ каже да је „Српска листа“ државни пројекат, јер они који газе важећи Устав Републике Србије тиме што протерују српско правосуђе са Косова и Метохије, нису државни, већ антидржавни и антисрпски пројекат, дубоко супротан српским државним и националним интересима.





По духу и делу тзв. Српска листа је најмање српска, она је шиптарска.




Косовска Митровица
18.10.2017. године

Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

уторак, 17. октобар 2017.

Светозар Радишић: Унутрашњи дијалог међу Србима

Београд – 27. августа 2017. године добио сам на и-меил адресу питања за интервју од новинара „Новости“ Драгана Вујичића. Претходно у телефонском разговору замолио ме је да дам интервју за „Новости“.







 
Два дана касније позвао ме је поново и рекао да интервју неће бити објављен, јер је „исувише радикалан“. Нисам се изненадио, јер сам сматрао да систем нема довољно храбрости да се суочи са истином.

Ради сведочења о времену у којем живимо, објављујем овај интервју на свом сајту. Уосталом, при одговарању на питања утрошио сам више сати свог живота. Наслов сам накнадно дао сам.

1. За јесен председник најављује „унутрашњи“ дијалог међу Србима о КиМ и прихватњу реалности у региону. Према Вашем мишљењу шта то значи и кога би требало да укључи?

РС: Не верујем да ће било ко питати Србе за мишљење, будући да Србе дуже од једног века нико није питао за судбоносно мишљење. Вероватно ће поставити питање Србима, а одговараће професионални Срби – системци из политичких институција, невладине организације, несрбска САНУ, можда патријарх СПС, а вероватно и пробрани појединци на тзв. научним скуповима. Од 5. октобра 2000. године Србија, а посебно Срби, нису слободни. Тако да ни идеја о питању Срба у вези с Косовом и Метохијом није председникова. То је покушај да се подели одговорност за послепетооктобарске одлуке у вези са јужним делом Србије. Моје мишљење је да сада не треба решавати питање КиМ, будићи да први пут у историји време ради за Србе. Политичари Запада су то наслутили. Русија и Кина јачају, све су присутнији у планетарним збивањима, те имају све већи утицај на балканским просторима. Ради својих виталних интереса они ће убрзо ослободити Србе и вратити КиМ у састав Србије, а Запад ће се још једном не трепнувши одрећи својих послушника, попут Шћипетара.

2. Постоји ли у Србији неки институционално-експертски документ, према којем се воде наше политичке елите код доношења важних одлука за будућност?

РС: Ми смо у Управи за стратегијске студије и политику одбране имали обавезу да сачинимо документе у вези са филозофијом одбране, политиком одбране и стратегијом одбране. У ствари, требало је да створимо основу за доктрину одбране и доктрине видова и родова. Ситуација у земљи и однос политичара према одбрани спречио нас је да остваримо постављени задатак. После 5. октобра тзв. демократи су, у сарадњи са језуитско-вавилонским окупатором, увели НАТО стандарде и ослонили се на британско-америчке моделе, тако да аутохтони модел одбране не постоји – односно модел одбране, од стратегије одбране, преко регулативе, до праксе није србски. Дакле, документи на које се ослањају владари Србијом приликом одлучивања о судбини Срба и Србије су преписи страних докумената.

3. Каква је за Вас данас „српска реалност“ на КиМ, БиХ, Хрватској, Црног Гори и Македонији као полазна тачка за доношење евентуалних закључака и мера о српској будућности?

РС: Косово и Метохија је опасна вештачка творевина, која служи тзв. владарима из сенке за манипулисање балканским процесима. БиХ је била и остала инструмент за балансирање исламско-хришћанских односа у оквиру зелене трансверзале. Тај бич је у језуитско-вавилонским бескрупулозним рукама. Хрватска је инструмент за надзирање, слабљење, асимилацију и поништење Срба. Хрвати ће се освестити тек када схвате да их на Западу сматрају Србима. Употребиће их против Срба, а потом дотући као последње остатке Срба. Црна Гора је играчка у језуитским рукама. Служи за стварање пометње и режирање смутње. Нема ниједну врсту моћи. Садашња Црна Гора је опасна врста антисрбске пакости. У Македонији је све вештачко. Тамо политичари жуде за тим да се изједначе са Старим Грцима. Када би знали историју то не би чинили. Све наведене “бонсаи државе” настале разбијањем СФРЈ су резултат тзв. Новог светског поретка и последица настојања да се ослонцем на балкански простор настави освајање Истока. У таквом болесном окружењу србска будућност не постоји, јер није предвиђена.

4. Србија и РС такође документом хоће да утврде платформу за опстанак. Како гледате на то?

РС: Република Србија и Република Српска су вештачка језуитско-вавилонска творевина. Намерно су реком (Дрина) поделили народ на два дела, јер тако могу лакше управљати догађајима на Балкану. Подразумева се да Срби треба да имају сва права која припадају било ком народу. Међутим, многи грађани и политичари заборављају да је тзв. Нови светски поредак антинародни, те је тешко претпоставити да ће “владари из сенке” дозволити било чију слободу, самосталност, интегритет и суверенитет. Они су прошлост. Све је то записано у документима попут Доктринарног правила КоВ САД FM-100-5, пентагонова “Заједничка визија 2010 и 2015”, TRADOC-овог памфлета 525-5 (Force XXI Operations) и сл. Ако се нешто посебно не догоди у спречавању језуита да остваре своје науме, платформе тог типа никада неће бити остварене.

5. Радили сте на стратешким документима одбране 90-тих. Какви су предлози били државном врху, шта је усвојено, шта не, шта о свему мислите 27 година касније?

РС: Стратегисти у СРЈ и СЦГ нису били посебног кова. Наше понуде су биле једноставне и научно засноване. Концепција одбране је требало да омогући квалитетну одбрану од универзалног непријатеља. Што зачи, да нисмо унапред одређвали против кога ћемо се борити у следећем рату. Тежиште је било на усавршавању претходних, проверених стратегија и доследној примени теорије организације. Југословенска народна армија је имала изузетну организацију, док је нису разбили политичари. На то су дошла и искуства. Предлагали смо нову класификацију ратова и са њом били међу првима у свету. Класификација је веома значајно научно постигнуће. Нажалост по усавршавање система одбране, заједно са окупаторима “наишли” су петооктобарци, који су доживљавали ВЈ као свог противника. Сви кадрови који су нешто вредели, “избачени” су из Војске. Остали су само послушници и неискусни кадрови. Најтеже је ишколовати стратегисте. Када би се владари освестили, било би потребно најмање пет година вредног, студиозног рада да би стигли на почетак размишљања о ефикасном одбрамбеном систему.

6. У свету изгледа да ратују сви против свих. Укратко како изгледа стање на светским ратиштима?

РС: Написао сам књигу под насловом “Рат свих против свих” 2004. године. У њој не треба ништа да се мења. Лако је предвидети да ће на планети рата, мржње, лажи и лицемерја, на којој су на кључним функцијама психопате, рат бити основни начин живота. Људи (да ли људи или само психопате међу њима, попут јунака из научне студије Анџеја Лобачевског под насловом “Политичка понерологија”?) су сва научна постигнућа злоупотребили. Како се приближавамо потпуној истражености сопственог бића, тако свет постаје све опаснији. Физички свет изгледа толико опасно да се људи могу уздати у некаква невиђена, мистична решења – веровањем у натприродно – у чуда.

7. Унели сте у теорију ратне вештине класификацију ратова и у ванфизичкој и ванвојној сфери. Ако Србију посматрате према својим дефиницијама како видите „стање на фронту“?

РС: Да. Пре свега, треба схватити да смо у непрестаном рату од постања. Срби су мета још из предхришћанских времена. Немају право на своју историју, тековине, језик, писмо, календар… То траје и сада. Зашто нико од званичника не дозвољава да се у школи учи о души, о мислима, о значају језика и писма? Зашто је затрпана Винча и направљена депонија? Зашто су у Србији споменици посвећени и непријатељима попут Штросмајера и Пашића, а нису херојима попут Ђорђа Арсенијевића Емануела и Живка Топаловића? Зашто су петооктобарци продали и поклонили толико ресурса од виталног значаја дојучерашњим непријатељима? Све набројано, а има много тога што није, припада неоружаним облицима агресије. Уз то, чини се да се србски владари понашају баш онако како сам предвидео у књизи “Неокортикални рат”. Као да су их ментално обрађивали експерти из бритнског института “Тејвисток”. Наравно, ништа боље нису прошли остали балкански владари. Понашају се као да су зомбирани.

8. Србија би да задржи војну неутралност, али и да сачува народ од нестајања. Да ли је то могуће и како?

РС: Када би србски владари имали довољно индивидуалне интелектуалне моћи и када свет не би водила језуитско-вавилонска Елита, неутралност би била реална замисао. Овако, независност и неутралност зависе од односа снага усмерених према србским просторима. Срби тренутно не владају својом судбином. Будући да се већ зна исход рата цивилизација, у којем ће Исток неминовно и неумитно поразити Запад, захваљујући технолошко-техничкој надмоћи, те је само питање времена када ће се Срби прикључити Русима у одбрани источне, квалитативне цивилизације. Тада би било фер од Русије да допусти Србима да не крваре поново учествујући физички у рату. Срби, као братски народ, су заслужили поштеду, јер су Руси (захваљујући прозападним администрацијама Михаила Горбачова и Бориса Јељцина) немо посматрали србско страдање од 1991. до 2000. године.

9. Савезништво са Русијом је препрека за српске интеграције у ЕУ. Усаглашавањем са политиком ЕУ изгубили би јединог пријатеља?

РС: Од усаглашавања са ЕУ нема ништа. Европска унија не жели Србију, нити Србија Европску унију. У току је језуитска дипломатска игра, у којој Србија губи драгоцено време за свој развој и опоравак. Да нема исконског западног лицемерја, све што су срушили 1999. године Европејци би подигли за 18 година, представници који посредују се не би могли погледати у очи, а камоли искрено насмејати. Руси посматрају, чекају и спремају се за коначни обрачун са Западом. Према Србима су коректни. Неће напасти Србију, ако их Србија не нападне удружена у НАТО алијансу. Ако се и то догоди, онда су Срби сами криви за историјски преседан.

10. Кина и Србија. Да ли пут за очување српске државе и народа води преко Кине?

РС: На неки начин да. Русија и Кина су све више у Србији због себе. Они се бране тзв. истуреном одбраном. То су научили од Американаца. Присуство Кине у Србији обухвата осим кинеског економског интереса и њихов одбрамбени интерес. У мери у којој буду бранили себе од Запада, браниће и Србе. Зар није било боље да САД, ЕУ и НАТО нису пробијали “кинески зид” америчком демократијом, капитализмом и “америчким сном”? Кина би остала у својим границама са Конфучијевом филозофијом. Овако, слободољубивим Србима је скоро исто када Србијом владају Американци, Европљани, Руси или Кинези.

11. Први сте у Србији упозоравали и на ванвојне факторе и организације које се све више јавно оглашавају као „владари света“. Побројте их (Трилатерале, Билдербеге…) и одакле им храброст да јавно саопштавају да воља грађана исказана на изборима нема више политичку тежину?

РС: Не верујем да сам први, али међу првима свакако јесам. Моје речи су, могуће је, имале већу тежину, јер није исто када о одбрамбеним темама говори и пише новинар или виши официр, стратегиста, војни научник. Те језуитско-вавилонске институције више нису тајна. Демаскиране су и потпуно огољене. Добар пример су последњи избори, ма где се одржавали. Фарса за фарсом. Њихова бескрупулозна схватања и тзв. храброст засновани су на стеченом капиталу након безбројних пљачки, због похлепе, грамзивости и прождрљивости, потом на вековима грађеном планетарном систему и коначно на неизмерној глупости психопата. Зато у општој конфузији коју су створили подсећају на антихриста, луциферијанце, сатанисте, ахриманце – све најгоре што може замислити обичан човек. Њима ништа није свето. Избори су иначе њихов изум. Посебно бесмисао да су на изборима сви равноправни – будале и генији. Паметнији људи, они који унапред знају резултат, ретко излазе на изборе.

12. Воде се ратови за ресурсе. Како то изгледа на глобалном плану, а како у Србији. (У Скупштини Недимовићев Закон о власништву над земљом и странцима, а министар Триван у Политици говори да је Србија дала у закуп своја изворишта воде)?

РС: Био сам главни и одговорни уредник општевојног теоријског часописа “Војно дело” када су аутори писали и о рату за воду. Борба за ресурсе је од памтивека. Колонизације су само добиле друга имена и мењале обличја. Будући да су Америкнци и Британци опљачкали Јужну Америку, Африку, Европу до Русије, Аустралију и део Азије, логичан је поход на Исток. Србија се пљачка убрзано после петог октобра 2000. Косово и Метохија су управо из тог разлога окупирани. Да би се схватило у којој мери смо окупирани и ко помаже окупаторима, треба само прочитати текст Драгана Милашиновића под насловом “Српски Јуда или шта Србија губи с Косовом”. Тако се заокружује и одговор на прво питање.




Светозар Радишић


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: Светозар Радишић    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

НП ''Отаџбина'': Српско правосуђе на Косову и Метохији данас престаје да функционише

17-ог октобра 2017. године српско правосуђе на Косову и Метохији престаје да функционише.





 

То је резултат договора председника Републике Србије Александра Вучића и председника самопроглашене републике Косово Хашима Тачија. Тако је још једна од институција српске државе демонтирана и предата у руке сепаратистима.

Наравно, све је то противно важећем закону о правосуђу и важећем Уставу Републике Србије. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ подсећа грађане Србије да се садашњи председник на Миросављевом јеванђељу обавезао да ће поштовати важећи Устав.
 



 

Само који месец пре тога Александар Вучић је српску државну компанију Телеком на Косову и Метохији приморао да оде под јурисдикцију важећег правно-економског система сецесиониста из Приштине. Срби који живе на КиМ ако желе да користе услуге српске компаније у обавези су да прихвате лична документа самопроглашене републике Косово јер без њих, како руководство компаније каже, њихове услуге се не могу користити.

Српске судије на Косову и Метохији положиће заклетву или испред Хашима Тачија, кога швајцарски адвокат Дик Марти сасвим оправдано оптужује за трговину људским орагнима Срба а такође се налази на потерници МУП-а Србије због убиства српских полицајаца.



Друга могућност је да заклетву положе испред садашњег председника владе Рамуша Харадинаја, кољача српске деце, како га назива председник Србије Александар Вучић. Иначе, обојица су изабрани гласовима тзв. Вучићеве Српске листе.

Оваква убрзана предаја ингеренција српске државе на Косову и Метохији од стране Александра Вучића пада у време када председник Србије позива на унутарсрпски дијалог. Позив на дијалог је бесмислен имајући у виду да све што је могао да уступи сепаратистима у Приштини Вучић је већ предао. Ових дана због јавног мњења у Србији, а да би маскирао издају коју пуних пет година одрађује на Косову и Метохији, председник Србије громогласно од ЕУ захтева да му се објасни разлика између КиМ и Каталоније. А онда када су ови из ЕУ мало јаче подигли тон он је престао да тражи објашњење правдајући се да то чини због Шпаније.

Српске судије на Косову и Метохији које одбију да буду део сепаратистичког правосуђа Приштине остаће без посла. Слично се догодило и са више од 1000 припадника МУП-а Републике Србије који и дан-данас после пет година своју правду потражују по судовима. Нормално је да је све то против закона, међутим, то не спречава диктаторски режим Александра Вучића да гази Устав и закон Републике Србије. Занимљиво је да државни медији Александра Вучића проглашавају најбољим студентом Правног факултета. Не дај Боже шта би било да је рецимо био најгори студент када као најбољи чини овако крупне правне преступе.

PS

У последње време навијачи и Звезде и Партизана, па и државне репрезентације, не скандирају више „Косово је Србија“. Нису издржали притисак јуришних СНС бригада које у многоме подсећају на некадашње нацистичке. Једино још одбојкашице Србије певају песму о Видовдану са којом су се попеле на европски трон.

По председнику Србије овакве митске песме нас воде у прошлост а не у будућност.

Ако желимо европску перспективу и навијачи и спортисти би, рецимо, могли да певају ову песму:

Хвала теби, ој Бугојно граде, што нам Ацу и Андреја даде.




Косовска Митровица
15.10.2017. године
Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

Догађаји

Временска линија

Православље

Фото

Видео