Вести:

Косово и Метохија

Наша реч

Најновије ►►►

уторак, 12. децембар 2017.

Књижевно вече Предрага Јакшића у Косовској Митровици

Књижевно вече Предрага Јакшића у Косовској Митровици Дела српског писца Предрага Јакшића биће представљена на Књижевној вечери у Амфитеатру Филозофског факултета у Косовској Митровици, у четвртак од 20.00 часова.

#Књижевност, #књижевно, #вече, #писац, #Предраг, #Јакшић, #Аутор, #Драма, #Поезија, #збирка, #промоција, #књига, #Косовска, #Митровица, #Филозофски, #факултет, #Амфитеатар,
Предраг Јакшић





Овај изузетно продуктиван и свестрани аутор, који се осим у књижевном, изузетно успешно остварио и у филмском свету, представиће се публици нашег града својим збиркама поезије и драмама.

Критичари књижевности слажу се да нема сумње да је стваралаштво Предрага Јакшића несвакидашње, другачије и ван свих клишеа што говори да ће ово књижевно вече учинити изврсним догађајем ове врсте и бити сјајна увертира за све оне којима буду у руке дошла дела овог ствараоца.

Пре свега посетиоци ће моћи ближе да се упознају са две последње збирке поезије "Хаљине окаљане" (2015.) и "Шкргут зуба" (2017.) као и драмама "Нечовек и нежена" (2016.),  и "Мисури / у оно време, златно време" (2012. - 2016.). Прва промоција ових књига, које ће бити представљене и нашој публици, одржана је половином октобра у Клубу књижевника у Београду а предусретљивошћу аутора и ова дела ће се наћи и пред читачалким аудиторијумом Косовске Митровице.

#Књижевност, #књижевно, #вече, #писац, #Предраг, #Јакшић, #Аутор, #Драма, #Поезија, #збирка, #промоција, #књига, #Косовска, #Митровица, #Филозофски, #факултет, #Амфитеатар,
Плакат за књижевно вече

Предраг Јакшић је драмски писац и теоретичар, песник и филмски стваралац а рођен је у Старој Пазови 1972. године. У Београду је завршио Правни факултет а нешто касније и Драматургију на Факултету драмских уметности. Мастер на ФДУ завршио је 2013. године а тренутно је на докторским студијама Теорије културе медија на истом факултету. Поред већ поменутих драма објавио је још и драме Оче, наш (2009.), Коопертон 1244 (2013.) као и збирке поезије До трећег лица множине (2012), Излаз је излаз и кад је високо или Не спава сова, гледа (2012) те књигу из филмске теорије Феномен талачке ситуације (2014).

Сценариста је и редитељ дугометражног играног филма Повратак (2016.), кратких играних филмова Песник (2013.) и Children (Деца 2009.), затим кратких документарних филмова Изнад блата (2011.) и Керамика духа (2013.) те асистент редитеља на дугометражном документарном филму D.N.A (2014.). Косценариста и сарадник на сценарију био је на већем броју краткометражних филмова.

Написао је  ирежирао драму Андрић - ненаписани роман (2012.), аутор је већег броја објављених научних радова и есеја. Добитник је Златне значке Књижевно - просветне заједнице (2014.), те награде "Јосип Кулунџић" (2011). Члан је Удружења књижевника Србије.

Организатор и домаћин књижевне вечери јесте Филозофски факултет у Косовској Митровици у чијем ће се Амфитеатру, са почетком од 20 часова, одржати догађај. Учесник вечери, поред аутора, биће и косовско-метохијски песник и вајар, Ненад Раденковић - Јеро, који ће говорити о поезији гостујућег писца.


 ПРЕДАГ ЈАКШИЋ ГОВОРИ ПЕСМУ "ОБОРИ"



Спонзор вечери је превозник из Косовске Митровице "Џо травел", уз чију свесрдну помоћ је омогућено одржавање ове књижевне вечери.


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

Хорепископ Максим: Поводом двестоте годишњице смрти Врховног вожда народа српског

Хорепископ Максим: Поводом двестоте годишњице смрти Врховног вожда народа српског Период турског ропства је историјска гробница српске државности, српске културе и тиме српског народа.

#Вожд, #Карађорђе, #Смрт, #200, #годишњица, #владика, #Максим, #Новаковић, #Епархија, #Рашко, #Призренска, #егзил, #Епископ, #Артемије, #Км, #новине,



Но, на срећу, то није била и гробница српске духовности, оличене у Српској православној цркви, чији је носиоц наш светосавски народ. Црква је уједно историјски, али и надисторијски феномен, те као таква за овај свет увек остаје неухватљива и необухватљива. Напротив, она обухвата собом сву твар и све светове у Христу Богочовеку, Који је, будући Бог, бесконачан. То је разлог што у таквој нашој историјској гробници никада није потпуно загасла слободарска искра која се зове „Косовски завет“, пажљиво чуван у најдубљим просторима, у „светињи над светињама“ српске свенародне душе. Издићи се изнад историје и земаљске пролазности заветна је порука и аманет светог кнеза Лазара и његових витезова-мученика, и јесте особина којој и у којој српски народ подиже и васпитава наша духовна мати, Црква Христова, Црква светог Саве. „Косовски завет“ јесте мера те духовне висине до које се наш народ пропео и тиме је ту меру поставио као врховни критеријум којим се премерава и испитује наша историја, догађаји и људи у њој. А где се у таквом једном косовско-заветном, духовно-историјском и надисторијском референтном систему налази лик и дело Карађорђа Петровића, „верховног вожда народа сербског”?[1]
 
Све време тескобног турског ропства наш народ је грејао своју поробљену и озеблу душу на тој косовско-заветној искри. Молио се, певао, сањао о освети Косова и косовских витезова. Такве молитве, песме и снови поробљених Србаља Бог је погледао и дао им дух саборности и јединства до мере да се народ подигне на устанак под вођством вожда Карађорђа. Да, битна је чињеница да је то био народни устанак „коме јe била рада – не кнезови, већ – сиротиња раја“, прост, али слободарски  народ, који је био покретач истог, зато је од народа изабран народни вођа – вожд Карађорђе. Иронично је он на арогантном Западу називан због тога „сељачким царем“, а ми са поносом управо истичемо да је он то и био, сељачки и народни вођа. Ратовао за веру, отаџбину, народ, не за материјално богаћење себе или феудалаца, елите, политичара, завојевача, већ за слободу свог народа. Народна душа је осетила у Карађорђу, да је он једноставан, али мудар, храбар и слободољубив српски сељак, а не себични роб личних интереса, зато је Карађорђе са свом искреношћу, Руском посланику Пауличију могао упутити следеће речи: „Упамтите добро, рекао је Вожд, да ја ништа друго не желим него да видим своју отаџбину потпуно и за увек ослобођену од турског јарма; тада ћу се одрећи свега и поново – вратити своме плугу“. Народ је у Карађорђу видео искреност у оваквом ставу, зато га је и следио.

О томе, и о вези Косовског боја и Првог српског устанка, овако пише свети српски Златоуст: „То је био устанак једног чисто сељачког народа, без великаша и феудалиста, без научника и школованих политичара — један изузетан феномен у историји Европе. То је био устанак народа заборављеног од света, освештаног молитвом, очишћеног сузама и духовно узраслог до престола Божјег, тако да је могао видети отворена небеса и читати ‘небеске прилике’. Оно што је свилена долама на Косову изгубила, сељачка је гуњача у устанку задобила. Лазар је проклињао ко не дође ‘у бој на Косово’. Морао је проклињати због раздора и растројства великаша. Карађорђе није имао потребе да проклиње, јер је сав народ био сложан и једнодушан, и на његов позив устала је сва ‘кука и мотика’ и дигла се ‘раја ко из земље трава’. Али и они у долами као и ови у гуњачи једнаки су били по јунаштву и пожртвовању; никада сличнији потомци прецима, и то у временском размаку од пола хиљаде година.“

Онима који данас непромишљено желе, не да буду попут Карађорђа, већ да га детињасто имитирају, те заговарају бесмислене, погубне „устанке“ у којима нема ни стратегије, ни идеје, нити јасног циља, нема храбрости, већ непромишљености, нема ослањања на Бога, већ на кусу памет смућених очајника (а очајање је чедо маловерја), понављамо посебно следеће речи из цитата светитеља: То је био устанак народа … освештаног молитвом, очишћеног сузама и духовно узраслог до престола Божјег, тако да је могао видети отворена небеса и читати ‘небеске прилике’… Карађорђе није имао потребе да проклиње, јер је сав народ био сложан и једнодушан, и на његов позив устала је сва ‘кука и мотика’ и дигла се ‘раја ко из земље трава’. Дакле, видимо да је молитвом и сузама народ од Бога измолио дух јединства и саборности, а онда лако изабрао и нашао вођу. Дакле, од Бога, од молитве и очишћујућих, то значи покајничких и страдалних суза, а не од непромишљених, а умишљених самозваних „вођа“. Прво се народ покајао и молио, па кренуо на устанак, затим изабрао вођу, а не обратно, као што то данас многе „вође“, својим хушкањем и запаљивим речима покушавају да изведу.
У духовној бити сваког православног Србина јесте жеђ за слободом, пре свега духовном, којом нас Христос ослободи (Гал 5, 1), затим овом земаљском. Преки су били Срби, огрубели под грубом камџијом примитивног турског окупатора. Зато, када је народ запевао „земан дође ваља војевати“, изабраше Срби исто тако преког, строгог, колико и правичног Карађорђа, који је и у физичком смислу био једна горостасна појава. Почев од светог Саве, свети Немањићи су схватили, разумели, знали, али и примењивали једну велику истину о српскоме народу: једини истински ауторитет нашем народу јесте духовно-морална висина и чистота вође. Са таквим и за такве вође наш народ је увек био спреман и да свој живот положи, тим пре и да га следи. Уз све недостатке које је као човек имао, Карађорђе је поседовао две узвишене моралне карактеристике, које су Срби у њему препознали и изабрали га за вожда. Прво био је изузетно храбар и друго, издигао је слободу свог народа изнад свих личних и породичних интереса. Саприродне су ове две особине, јер такво одрицање од себе и личног, земаљског покоја и блага јесте једини могући морални основ истинске храбрости. Уз ово, пословична је и његова правичност и одлучност, када је у јеку устанка судио и најрођенијима као свима осталима. У моменту када је у Србима кључала жеља за слободом и исконска тежња за осветом Косова и светог кнеза Лазара, из које се изродио Први српски устанак, овакве особине српског вожда биле су од пресудног значаја. Каква спремност на жртву је била потребна Карађорђу да би се подухватио подвига вођства устанка, ми из ове перспективе вероватно не можемо у потпуности схватити. Оставити своју породицу и отићи у хајдуке, у непрестано и непредвидиво ратовање против далеко бројнијег и надмоћнијег непријатеља јесте очигледна храброст. Основа те храбрости је спремност на жртву себе и свега најдражег у овоме земаљском животу. Док спремност на такву жртву, извире из вере у Бога и ослањања на Бога. Жртвовање себе зарад ближњих, са вером у Христа и живот вечни јесте храброст у најдубљем и најхришћанскијем смислу те речи. Зато свети владика Николај и каже: „Витештво је увек жртва“. То лично издизање изнад земаљског и земаљске пролазности на чврстим ногама живе вере у живога Бога и живот вечни, јесте суштина „Косовског завета“ светог кнеза Лазара, и то је Карађорђе испунио у борби у коју је повео српски народ. Карађорђева борба зато има не само историјски, већ метафизички, надисторијски смисао. Јер то није просто борба против окупатора, већ борба за слободу од мухамеданских неверника, непријатеља Божјих, на првом месту, а затим непријатеља народа Српског, народа Божјег. Да је тако видимо по томе што у једном писму црногорском владици Петру I Светом, каже, како је српски народ устао у борбу за „своју слободу, своје светиње и манастире“. На другом месту он вели, „боље је у својој вери умрети него веру своју погазити, зашто се у Св. Евангелију говори: ако праву веру имаш то и спасен будеш — дакле, боље је у својој вери умрети него пред Богом и пред народом осуђен бити, а Свемогући Бог хоће нам помоћи“.

#Вожд, #Карађорђе, #Смрт, #200, #годишњица, #владика, #Максим, #Новаковић, #Епархија, #Рашко, #Призренска, #егзил, #Епископ, #Артемије, #Км, #новине,
Само таква свест да поред земаљске слободе војује и за ону духовну слободу, слободу исповедања и чувања вере у Христа, живљења па и умирања у њој, могла је укрепити Карађорђа на подвиг који је извршио. Повео је народ надајући се у Бога, завојштио је против силног и безбожног непријатеља мислећи не на себе, већ на свој православни народ и отаџбину. Шта више, не само на свој народ, Карађође је прихватио идеју ослобођења и обједињења свих православних балканских народа. То је та уобичајена ширина једног правог православног Србина, али и српског вожда. Том ширином је наш народ велики, иако је бројчано невелик. Борба коју је он предводио била је у војничко-стратешком смислу сјајна, у националном смислу препорађајућа, због давања наде да је слобода близу, у историјском смислу одлучујућа, али надасве у духовном смислу блистава, толико да су на моменте битке које је предводио посве личиле на библијске ратове и борбе великих старозаветних вођа израиљских, Исуса Навина, Гедеона и осталих. Карађорђе је такође будући крепљен „с више“, попут ових светих људи у својим биткама са мало људи гонио велика мноштва турских злотвора и војника, односећи славне, али и чудесне победе.

Због свега наведенога јасно увиђамо да Карађорђево устаништво и борба представља следовање трагу немањићке Србије, а последњи трагови те Србије остали су на Косову, у мученички окрвављеној стопи Лазаревој. Зато је борба коју је повео и предводио толико важна, јер је упућивала на суштински битну визију не просто ослобођења Србије, већ враћања њеним исконским светосавским и немањићким, лазаревским вредностима, враћањем до оне историјске тачке на којој је светосавско, историјско корачање нашег народа прекинуто. Једино борба у том и таквом духу Србима може донети истинску слободу и у време Првог српског устанака, и у свим временима. Његова спремност на свако страдање, па и на смрт у борби за свој сироти, поробљени хришћански народ била је искушана на разне начине, посебно његовом мученичком кончином. Овај велики јунак, „Син Тополе, огледало Српства”, није скончао на првој линији борбе, како је, као вожд, очекивао. Лазаревско опредељење увек је праћено завишћу и нетрпељивошћу ситних, рачунџијских, трговачких душа и сенком јудинске издаје. У историји хришћанских народа и њихових вођа уобичајено је да се библијске рефлексије пресликавају. Као што је Христа издао Његов ученик Јуда, а светог кнеза Лазара његов зет, Вук Бранковић, тако је Карађорђа убила рука, не непријатеља, већ кума и његових сабораца, рука, не народа који га је изабрао, већ лакомих и лакомислених вођа и кнезова. Историја је показала да су убице Карађорђа убиле себе и своје, док је велики вожд себе прибројао витезовима слободарског духа православног Српског народа, остајући и данас звезда водиља у свим, особито у тешким временима окупације, малодушности, дефетизма, кукавичлука и издаје, какво је управо ово у којем живимо.

Сведочи историја да је Карађорђе своје битке храбро водио и оне су довеле Србе до коначне победе отоманске, азијатске и окупаторске куге, но, након те победе у војном смислу Срби су изгубили у једном много битнијем рату и тиме обесмислили Карађорђево војевање, погазили слободу његовом борбом стечену. Слободу коју је Карађорђе у крви стицао, потоња поколења су у миру изгубила. Наиме, предвођена одрођеном српском интелигенцијом, школованом колико и покондиреном на Западу, Србија је потпала под културно, просветно, на жалост и духовно ропство западне, одавно расхристовљене, антикултуре. Ова окупација је била гора од турске и у неку руку то је било обесмишљење и гажење Карађорђевог подвига и жртве и можемо рећи да она и данас траје. Турци су отимали материјално, а окупација Запада, посебно савремена, глобалистичка, отима и уништава и материјално и духовно богатство нашег народа, запоседа и отима Србима и душу и тело, како данас видимо и осећамо. Но, као што су Срби, у време Карађорђа, у војном и политичком смислу били практично у безнадежном положају, па се ипак нису предали, већ су се борили и изборили за слободу, тако и ми данас, угледајући се на њих, треба да негујемо тај српски витешки и устанички дух у одбрани, на првом месту, духовних вредности, затим и осталих, јер је увек прво духовно затим материјално. Верујемо да када се ослободимо духовног робовања Западу, лако ће се наћи неки нови Карађорђе и њему слични Срби, да поведу још један српски устанак за слободу нашег народа.
Свети владика Николај каже: „Све зависи дакле од наше пробуђене свести и савести“. Зато до тада, потребан нам је духовни устанак у одбрани вере православне и спасењу наших душа и душа нашег потомства. Неопходна нам је данас духовна револуција која се састоји у свенародном покајању и враћању побожном живљењу у изворној вери православној и Цркви светога Саве, али и држави, науци и култури светога Саве. Једино тако ћемо успети да не поновимо грешку наших предака који су живели после Карађорђа, већ да имамо пред собом прави циљ за који се вреди борити у рату и у миру.
Данас се, на жалост, борба против насталог духовног, глобалистичког ропства најчешће своди на критиковање свих и свега, те се сама борба свела на пуко критизерство, а јако је мало афирмативних предлога како се заиста борити, куда даље ићи. Зато, јер је мало истинских визионара, који се духом и умом издижу изнад свакодневице, а само такви могу бити вође. Критика је неопходна, али не и довољна. Ако останемо само на критици ми ћемо непрестано констатовати да смо у мраку али нећемо решити проблем мрака, неопходно је да покажемо где се „пали светло“, али и да га „упалимо“. Зато нам је потребно истинско визионарство којим би се упутио и повео добрим путем овај наш погубљени народ Српски. Притом, нема потребе да ми измишљамо идеје и визије куда и како даље да идемо као народ, или да се поводимо за мноштвом самоуверених, али лажних учитеља, корумпираних политичара, полуписмених новинара, сарадника тајних служби, лажних пастира, и осталих који себе данас увелико нуде као вође народу. Бог нам је дао толике духовне оце и претке који су пре нас све добро промислили, просудили, опитом проверили и нама у аманет оставили огромно духовно, историјско, културно и државотворно наслеђе. Зато, овом приликом као путоказ, усмерење своме народу нудимо нешто мало, али битно из огромне духовне ризнице светог Николаја Српског.

Он нас упућује на три битне ствари,

Прво на еманципацију од западног духа, ослобођење и очишћење од те савремене духовне губе и куге, која мори душе православних Срба;

Друго, на државу као теодулију – служење Богу, а то значи да сав народ треба у побожном живљењу да служи Богу, да буде теодул – Божји слуга, у благословеној православној монархији, што значи да све у држави и у народу треба да буде усмерено на служење Богу, насупрот сулудој колико и лажној демократији, која служи богаћењу безаконо владајуће, однарођене мањине, на рачун сиромашне већине у народу;
Треће, јесте визија, циљ ка коме тежи народ у таквој благословеној држави, а то је Царство небеско и у њему Небеска Србија, то је главни домет и циљ свих нас појединачно и свих нас скупа као народ.

Јер, на другом месту владика Николај додаје: „И најсилнији владари наши као и убоги пустињаци и богомољци називаху себе слугама Господњим и поимаху мирно време као службу Богу, а рат као жртву Богу“.

На сваком путу, па и овом нашем историјском, свенародном, у свакој борби најбитније је знати циљ ка коме идемо и за који се боримо, без јасног, али и узвишеног, достојног и вредног циља, залудан је пут, залудна је борба.

Једино следовање оваквим вредностима учиниће нас правим поштоваоцима спомена на великог српског јунака и вожда Карађорђа и његових сабораца, као и свих који су гинули да би ми данас живели. Ако немамо пред собом наведени светосавски и светониколајевски циљ, залуд ће нам бити и рат и мир, и слобода и држава, све ће пропасти, као што је и пропала свака држава коју су Срби до сада градили мимо овакве духовне основе и поставке, коју нам оставља свети владика Николај. Једино следовање таквом циљу биће јасан знак да смо достојни наслединици слободарске традиције вожда Карађорђа и да његову жртву и оно за шта се он борио истински ценимо и чувамо.

Спомена вожда Карађорђа, али и свих који су своје животе јуначки положили на бранику наше отаџбине не можемо се сећати без суза, како каже свети владика Николај, додајући: „и то суза захвалности великим прецима нашим, и суза вапијућих Богу за помоћ и спасење, најзад и суза радосница — ако Бог дâ(дне), као што и хоће у часу када се испуне наша национална надања.

Све Богу на славу и Србадији на срећу и благослов. Амин. Боже дај!“
С благословом Божјим, хорепископ новобрдски и панонски +Максим
——————————————————————————–
[1] Ова титула стоји на званичном печату из времена подизања Првог српског устанка, где је урезана његова пуна титула.


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

Лажни вођа за лажну републику

Лажни вођа за лажну републику Вучићева борба за „државност" албанских сецесиониста на Косову и Метохији.

#Kancelarija, #Kosovo, #Metohija, #Srbija, #Strah, #Ubistvo, #Gnev, #Pismo, #Magazin, #Tabloid, #Pokrajina, #Aleksandar, #Vucic,




  • Мучно је гледати Марка Ђурића, политичара јеврејског порекла, како у Србији ажурно спроводи агенду фашистичких умова с половине 20. века. Како зло никада не иде само, тако и он у том подухвату има подршку читавог државног врха Србије. Процес за кога је израз „велеиздаја" тачан али не довољно снажан да га опише, иако жестоко фризиран у медијским извештајима већ је ушао у фазу када је немогуће сакрити га. Како ћемо видети, у својој „реформистичкој" политици којом из дана у дан губимо атрибуте државности, режим Александра Вучића не намерава да се заустави на Косову и Метохији.

Пише: Иван Максимовић, Магазин Таблоид



Влада на Косову и Метохији води грчевиту борбу једино за преузимање локалне власти, при систему албанских сепаратиста, а у местима где Срби живе у већини. То указује на много шта а пре свега на то да СНС више нема подршку Запада. Без обзира што је лицем свог лидера, Александра Вучића, у јесен 2013. промовисала и уз употребу силе и невиђених притиска до тада, организовала лажне представнике српског народа да узму активно учешће у довршавању сепаратистичког процеса. По обављеном задатку постали су непотребни, небитни, замењиви.

Западу, па и Албанцима, свеједно је ко ће од локалних Срба пружити легитимитет сепаратистичким органима али СНС-у из неког разлога није па се деси, као и обично, да некако „с'избора" крене нови циклус „самоспаљивања" аутомобила, разних пребијања и претњи. Овде „Српска листа" доказује своју доследност у обећањима о заштити Срба јер некако увек успе да баш све своје чланове заштити од овог таласа насиља коме се на путу нађу само они који нису чланови те Вучићеве листе.

Ипак су се нашли у најнезавиднијем положају до сада. Готово правим уличним борбама активисти „Српске листе" покушавали су да осигурају победу на октобарским локалним квази-изборима за челнике општина по систему тзв „републике Косово". Њихови бахати представници у последњих неколико година успели су да непоправљиво изазову одбојност, мучнину па и мржњу самом својом појавом или чак поменом имена што је довело до испољавања маничне посесивности према сваком месту у локалним „самоуправама" које прети да буде изгубљено за СНС. Подршка својим људима омогућила је проневеру највиших националних интереса, крађу и нелегалну распродају најзначајнијих државних ресурса и све већи број расељених Срба које Албанци нису успели да прогнају. Не само да нико од представника „Српске листе" није за то кривично одговарао већ су и даље мотивисани да чине исто, са оним што је преостало. Ипак су они, како сами кажу, глас и лице Александра Вучића на Косову и Метохији.

Но, да би то и даље било могуће, неопходно је имати своје људе на локалу који имају „легитимитет" да потписима „легализују" процесе пљачкања и унесрећивања народа. Због тога су прошлог месеца, на дан одржавања квази-избора, организоване масовне екскурзије претежно људи који су давно напустили КиМ, углавном осамдесетих година, како би својим потписима омогућили опстанак Вучићеве листе на власти. Они су већ раније, захваљујући чињеници да су на КиМ рођени, добавили документа тзв. „републике Косово" како би аплицирали и примали месечне пензије и социјалну помоћ која линеарно износи 75 евра месечно. Ово је био тренутак да одраде посао за који су плаћени и они су то учинили.
Највише користи режиму од њих било је у Лепосавићу где је уједно забележена и „највећа излазност" (38,57%). Некада Вулинове узданице, отац и син Јаблановић, држали су овде чврсто своје упориште, све до тог дана. Од разних примера „интервенција" са циљем свргавања клана Јаблановић, најдрастичније је село Борча у овој општини. Сеоце које броји двадесетак кућа изнедрило је око 200 гласова подршке „Српској листи"... Јаблановићи нису имали никаквог изгледа у борби у којој ће, без обзира на исход, српски народ бити највећи губитник. А, овакав вид подршке без сумње омогућио је коалициони партнер Александра Вучића, убица српске деце и креатор неколико масовних гробница, Рамуш Харадинај.


#Kancelarija, #Kosovo, #Metohija, #Srbija, #Strah, #Ubistvo, #Gnev, #Pismo, #Magazin, #Tabloid, #Pokrajina, #Aleksandar, #Vucic,
Фото илустрација: КМ Новине


Пошто само чист рачун доноси дугу љубав то су се посланици са Вучићеве „Српске листе" потрудили да узврате и у сепаратистичкој „Скупштини", некадашњи албански терористи гласовима „Српске листе" добију националне пензије. Самим тим, Вучићеви намесници су их аболирали од свих злочина које су починили над Србима на КиМ и све то у маниру како је Вучић поручио усташама у Јасеновцу априла 2015. "...Ви крвници урадили сте посао, али слабо!".

До неочекиваних обрта дошло је и у селима Партеш и Клокот, односно сада „општинама" по систему сепаратиста. Квази-избори морали су да буду поновљени јер кандидати „Српске листе" нису успели да остваре довољну предност. Некадашњи „градоначелник" овог села, Срећко Спасић о чијим је непочинствима и кулуку Магазин Таблоид писао у броју 379, овај пут је кандидатуру препустио свом сину Страхињи. Познајући их одлично локални Срби одбили су да им пруже подршку додатно и због тога што су имали другу опцију.

Револтиран не само бахатошћу већ и штетом коју Спасић причињава српском народу у овом крају, овдашњи Србин Божидар Дејановић кандидовао се листом „Клокот - Врбовац" и успео да зада прилично јак ударац. Три дана пре поновљеног круга гласања Марко Ђурић, схвативши да би „Српска листа" могла врло лако да изгуби и да се даљи догађаји не би одвијали „као по лоју", састао се са Дејановићем коме је претходно у уопштеној поруци свима који нису кандидати СЛ послао више увредљивих и понижавајућих порука. Њега је успео да убеди да им приђе а Спасића јуниора да, наводно „зарад јединства Срба", одустане од трке како је СЛ и објавила на свом сајту. Ипак је на крају победио Спасић са десетак гласова разлике саопштено је из „изборне комсије" из седишта албанских сепаратиста а победу су му први честитали Јаблановићи.


Са друге стране, на светској политичкој сцени, све су интензивнија поништавања признања квази-независности албанских сепаратиста са Косова и Метохије. Симболично, Суринам је држава која је последња признала тзв „републику Косово" прва је повукла признање а тиме, како би народ рекао, и ногу. Ово се догодило током службеног боравка Илдиз Деборе Полак- Бејгл, министарке иностраних послова Суринама Русији, што је врло значајно као потврда све већег утицаја руске дипломатије у свету упркос међународним притисцима. Ускоро је уследило повлачење и Гвинеје Бисао а Уганда и Нигерија су изјавиле да оне никада нису ни признале иако су медији пренели супротно. Ако се чини да те далеке земље не могу да имају значајан утицај на процес сепаратизма на КиМ, треба нагласити да сличне прилике за то постоје и у Европи.

 ПОСЕТИТЕ САЈТ "МАГАЗИНА ТАБЛОИД"
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/

Коментаришући прошлог месеца спољну политику чешког председника Милоша Земана, челни човек Центра за источне студије (ОСW) у Пољској, независне јавне истраживачке институције која прати и анализира догађаје у овом делу Европе, Јакоб Грозковски каже да „...Милош Земан врши своју спољну политику независно од Владе, упркос чешком Уставу који признаје Владу као највиши орган извршне власти. Земан бира сарадњу са Русијом и Кином, посматрајући их као надлежности од виталног значаја за даљи развој Чешке Републике. Он се нада да ће својим фаворизацијом помоћи чешким привредницима да добију уговоре и приступе источном тржишту. Супротно званичном ставу Владе, Земан не признаје независност Косова и, као и Москва, оптужио је Запад за лицемерје у контексту одбијања да призна референдум на Криму..."

#Kancelarija, #Kosovo, #Metohija, #Srbija, #Strah, #Ubistvo, #Gnev, #Pismo, #Magazin, #Tabloid, #Pokrajina, #Aleksandar, #Vucic,
Милош Земан

По свему судећи, ако је његов став о овом делу Србије битан за анализу овакве врсте то свакако значи да је врло изражен а што смо, уосталом, имали прилике да се уверимо и у домаћим медијима. Када уз то додамо фактор привржености Русији и могућности које су се за чешке привреднике отвориле након санкција које је Москви увео Брисел, а и те како привредници могу да утичу на „вољу" посланика па и саме Владе што и Грозковски каже наводећи имена највећих чешких привредника и њиховог блиског односа са Земаном. Тако да је могућност првог европског повачења признања албанске квази-независности врло извесна. Уз то, у анализи се додаје да је Земану управо овакав став додао на популарности и да је више од 50% одсто Чеха изјавило да га подржава што је створило велике шансе да буде реизабран на ту позицију. О ефекту првог повлачења признања из земље чланице Европске уније, не треба пуно говорити.

За почетак, четири поништена признања, у току само једног месеца, могла су да буду јак ударац заговорницима независности албанских сепаратиста са КиМ, међутим прилика се намерно пропушта. Протестну ноту државама које су повукле признање упутила је једино Велика Британија, земља из које долазе најважнији „саветници" Александра Вучића и Владе Србије, ратни злочинци са израженом улогом у бомбардовању Србије 1999., Тони Блер и Алистер Кембел, бивши директор за комуникације (професионалне лажи) Блеровог кабинета.

Грчевита борба српских политичара за заокруживање „државности" косовских сецесиониста показује све знаке даљег интензивирања упркос подршци у свету на коју, очигледно, можемо да рачунамо.

Такође, генерално гледано, ово није јединствен модел по коме се догађаји одвијају већ се слично догађало нешто раније. На тлу Србије се понавља не тако давна историја која је проблем Косова и Метохије учинила тешко решивим а до тога је дошло на два начина: спремношћу комунистичких власти да се Косова и Метохије одрекну у корист Велике Албаније и таласима миграната који су из Албаније досељавани у јужну српску покрајину.

Зоран Ђорђевић, уредник јединог српског часописа који се у потпуности уређује на Косову и Метохији, „Лестве српске", присећајући се догађаја из тог периода наводи да је ,,транзит за неку другу европску земљу" био само изговор а циљ да трајно потисну Србе. Ђорђевић још каже: „...Тада за Високог комесара из Женеве Косово није било пренасељено. За служење војске били су страни држављани, за некретнине нису. На сцени је била очита колонизација. Сви сем једног су дошли неожењени. Оженили су се држављанкама СФРЈ."

Ондашња Савезна Влада је свим мигрантима омогућила да се населе, оснују породице, започну живот. Од Срба су имања масовно купована или су им додељиване државне парцеле на најатрактивнијим местима без обавеза плаћања прихода, пореза и других дажбина.

Пред почетак ове зиме жена расељена са Косова и Метохије отишла је у једну од београдских општина како би се информисала за евентуалну доделу дрва за огрев у виду помоћи коју су претходних година добијали. Службеница јој је љубазно али недвосмислено одговорила да „сада предност имају мигранти, а кад се њима подели можете да се пријавите за то што буде остало".

#Kancelarija, #Kosovo, #Metohija, #Srbija, #Strah, #Ubistvo, #Gnev, #Pismo, #Magazin, #Tabloid, #Pokrajina, #Aleksandar, #Vucic,
Мигранти у Београду


Током једне од седница скупштинских одбора од пре неколико дана, посланица покрета Двери, Марија Јањушевић, изнела је податак да је за последњих пет година 700.000 миграната поднело захтев за азил у Србији. Одговор на то дала је Љиљана Малушић, посланик Народне Скупштине која припада Српској напредној странци, а након кратког увода да смо ми кроз целу своју историју имали миграције, додала је "оно што је моја поента, поносим се политиком Владе и Председника..."

По изјави идолопоклонства председнику Вучићу, она је најавила скоро усвајање закона о интегрисању миграната. На примедбу Јањушевићеве да постоји тајни план да се ти људи населе трајно у напуштеним кућама, Малушићева је са благим чуђењем констатовала како "...Морамо помоћи тим људима. Уосталом, свако има негде неку кућу, толико празних кућа има у Србији, ја мислим на десетине хиљада"...



http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.
 
По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.


Рођен је и живи на Косову и Метохији.

Извор: Магазин Таблоид    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

Вучићеве убице утерују Србе у тор

Вучићеве убице утерују Србе у тор Ко руководи Канцеларијом за Косово и Метохију у Косовској Митровици!?

#Kancelarija, #Kosovo, #Metohija, #Srbija, #Strah, #Ubistvo, #Gnev, #Pismo, #Magazin, #Tabloid, #Pokrajina, #Aleksandar, #Vucic,


Принуђен сам да Вам напишем истину о (не)раду Канцеларије за Косово и Метохију са седиштем у Београду, и оне канцеларије, испоставе у Косовској Митровици, али и о раду Српске напредне странке на КиМ, наводи у писму упућеном из Косовске Митровице једна од (бивших) чланова СНС-а, сведочећи о окупацији северног дела овог града од стране опасних криминалаца-убица, нарко дилера и олоша најгоре врсте, које по изричитом налогу Александра Вучића промовише његов, од сиде умирући сеиз Марко Ђурић, који имају задатак да Србе отерају са КиМ и предају га Тачијевој лажној држави.

......

Као високи представник једне локалне самоуправе на КиМ и као члан СНС, кајем се и проклињем дан кад сам ушао у ову странку, која истински ради на предаји на тацни ( Косова и Метохије) и на њој целокупног српског народа, такозваној држави Косово.

Иступио бих сада из странке, али ме страх да не будем ликвидиран, јер криминалци који сада воде политику на Косову и Метохији су спремни на то.

А политику оперативне предаје Косова Албанцима и стварање албанске државе Косово воде неписмени људи, дилери дроге, бивши затвореници, људи без икакве школе, знања и морала: Звонко Веселиновић, Милан Радоичић (који је одлежао осам године робије за убиство Србина), Зоран Милојевић звани Зеља, Горан Ракић, Зоран Мојсиловић...

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић директно је одабрао ове људе да буду челници спровођења издајничке политике Александра Вучића и да буквално воде политику Тачија и Харадинаја.

У Косовској Митровици постоји поодавно канцеларија за Косово и Метохију, али запослени у канцеларији апсолутно ништа не раде, јер улогу те канцеларије је преузео Милан Радоичић који у свом ресторану "Греј" прима све политичке представнике Срба са целог Косова, као и челнике локалних српских општина где им држи лекције и дели савете по свом ћефу и налогу Марка Ђурића.

Лично од неких помоћника Марка Ђурића из Београда сам више пута добијао налог да се јавим Милану Радоичићу у његовом "кабинету", у ресторану "Греј", у центру српског дела К. Митровице, како би добио инструкције за рад. А код Радоичића кад се иде, прво обезбеђење пита ко вас упутио овде, па тек се улази у Ђурићеву канцеларију бр. 1, јер у ону праву нико и не иде. У кабинет Радоичића он одмах даје до знања сваком: "...Ја сам главни представник владе Србије за Косово".... И онда даје инструкције шта треба да се ради, за кога треба да се гласа А код њега су свакодневно за савете и инструкције Александар Спирић, Горан Ракић, шеф полиције у К. Митровици Бојић, градоначелници и председници привремених органа из свих општина на Косову. Апсолутни је страх и понижење кад доживите такав начин рада са Марком Ђурићем, који је ангажовао криминалце, неписмене људе, да газе по Србима и да отворено раде за Тачија и Харадинаја.

И на прослави ''победе'' Српске листе на локалним Тачијевим изборима 22. октобра, у Косовској Митровици Радоичић (убица) се веселио уз Марка Ђурића, Звонко Веселиновић је био по страни. На прослави је било највише 100 људи који су уцењени да дођу, јер им претходних дана, градоначелник К. Митровице, по косовским изборима Горан Ракић, уручио, њима 80 решења да ће радити у Тачијевим институцијама у Митровици, у српском делу. И ми смо са стране морали да дођемо на прославу у Митровици. Победи Српске листе радовали су се највише Албанци, амбасаде и ОЕБС у Приштини...Тачи и Харадинај понајвише, јер се по први пут десило да у независном Косову предњаче Срби и српске општине у излазности на изборима које организује Приштина. Брука! Лично сам тада схватио да сам издајник као члан СНС.

На прослави није било ниједног универзитетског професора, наставника средњих школа, ниједног нормалног човека, јер сви су видели и знају да се ради о издаји Косова, и том оперативном раду од стране српских криминалаца Радоичића, Зеље...које је ангажовао Марко Ђурић. Баш они су, на челу са Марком Ђурићем, главни оперативци истеривања српских институција са Косова и Метохије.

 ПОСЕТИТЕ САЈТ "МАГАЗИНА ТАБЛОИД"
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/





Марко Ђурић и СНС понижавају Србе на Косову и Метохији, а за такво понижење не сме им се нико супротставити од криминалаца, који директно спроводе издајничку политику. Да ли има неког нормалног који гледа на то да је Зоран Милојевић Зеља директор Телекома у К. Митровици, човек са два разреда средње школе, радник бензинске пумпе. Он је заједно са Веселиновићем, Миланом Радоичићем провео више година у затвору због пљачки, диловања дроге. Па зар универзитетски град у Косовској Митровици нема професоре, докторе, магистре наука!?

На Косову и Метохији се нико не сме супротставити овим криминалцима који су даноноћно са приватним обезбеђењима. Језа човека хвата кад се види како Радоичић шета српским делом К. Митровице са четири - пет припадника обезбеђења доведених ко зна одакле. Они воде кадровску политику на Косову где протежирају углавном своје неписмене доушнике да раде у свакој фирми.

Када се пре пар месеци један професор у гимназији у Митровици супротставио очигледно неправичном запослењу, Милан Радоичић је пред више људи, поред саме школе, пуцао пиштољем усред дана поред ногу незадовољног професора, да би му доказао шта може да га снађе, ако настави даље да се супротставља. Полиција није смела ни записник да сачини због страха од Радоичића, који је у српском делу К. Митровице, сви знају и причају - шеф полиције.

Убица Радоичић је, медији су објавили са сликом, летос пред састављање косовске владе, био гост Рамуша Харадинаја у Приштини како би му предао захтеве Ђурића, око уласка Срба у тзв "Владу Косова". Пред ове локалне изборе, 22. октобра, Радоичић је лично довезао Харадинаја (18. октобра) у свој ресторан Греј, где је опет, по налогу Ђурића, утаначавао шта желе Срби од министарстава у Влади Косова. Радоичић је свог земљака Харадинаја преузео на месту раздвајања српског и албанског дела К. Митровице, код Дудиног крша, уз своје обезбеђење.

Апеловао бих на све чланове Српске напредне странке да масовно напустимо ову издајничку странку, ову странку зликоваца и криминалаца. Да не будемо колективни саучесници највећег српског зла, издаје Косова и Метохије. Одавно нисам члан ове странке, само још јавно не смем да то обелоданим.


(Име аутора писма познато је редакцији Магазина Таблоид)


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: Магазин Таблоид    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

субота, 09. децембар 2017.

Скот Тејлор: Хашим Тачи је криминалац са каријером и немилосрдни насилник

Скот Тејлор: Хашим Тачи је криминалац са каријером и немилосрдни насилник Под насловом "У центар: Канада треба да се дистанцира од лидера сепаратиста са Косова", канадски новинар који је раније извештавао са КиМ, Скот Тејлор, подсетио је на свиепу природу вођа терористичке "ОВК" а данас организованог криминала међу шиптарским сепаратистима.

#Hašim, #Tači, #Kriminalac, #Teorista, #Ubica, #Lopov, #Oganizovani, #Kriminal, #Ovk, #UCK, #199, #NATO; #Skot, #Tejlor,



Прошлог (сада већ претпрошлог) уторка у листу „Торонто стар“ (Toronto star) била је актуелна вест у којој је, током посете Отави, тзв "косовски председник" Хашим Тачи упозорио парламент да ће руско мешање у међународну политику, имати последице по Канаду.

#Hašim, #Tači, #Kriminalac, #Teorista, #Ubica, #Lopov, #Oganizovani, #Kriminal, #Ovk, #UCK, #199, #NATO; #Skot, #Tejlor,
Скот Тејлор, новинар
У огромном логичком процепу, Тачи је тврдио да "нападањем (наших заједничких) принципа и вредности, (Руси) нападају и Канаду".

Као што је то најчешће случај, медијско преношење Тачијевих изјава "кривити Русију, похвалити Канаду" је некритички преузимано без давања било каквог додатног објашњења у вези човека који их изговара или пропале "државе" коју он представља.


Једноставно речено, Хашим Тачи је криминалац са каријером и немилосрдни насилник. Још 1993. године, у доби од 25 година, Тачи је постао припадник албанске тзв. "Ослободилачке војске Косова" (ОВК), коју је у то време ЦИА водила као терористичку организацију.


#Hašim, #Tači, #Kriminalac, #Teorista, #Ubica, #Lopov, #Oganizovani, #Kriminal, #Ovk, #UCK, #199, #NATO; #Skot, #Tejlor,
Терористи тзв "ОВК"

Тачи је добио надимак "Змија" и био је одговоран за трговину дрогом и оружјем за ОВК. Године 1997. осуђен је у одсуству због почињењиних терористичких дела и осуђен је на 10 година затвора.

Међутим, 1998. године, док су албанске сепаратистичке снаге ОВК отворено водиле побуну против југословенских снага безбедности, амерички Стејт департмент је променио своје мишљење. Припадници бивше терористичке организације ОВК су одједном постали ОВК борци за слободу, а Тачи је био гурнут у неочекивану улогу државника.

У марту 1999. године снаге НАТО-а, укључујући и Канаду, интервенисале су на Косову на страни сепаратиста ОВК-а, водећи кампању бомбардовања од 78 дана како би присилиле Југославију на капитулацију.

Тачи и његови сународници из ОВК-а, такође немилосрдни насилници, појавили су се као доминантна политичка сила на послератном Косову. Изабран за премијера 2007. године, Тачи је најавио једнострано проглашење независности 17. фебруара 2008. године.


Упркос чињеници да су Сједињене Државе одмах признале нову државу, земље као што је Канада, биле су под великим притиском да учине то исто. Међутим вето Русије у Савету Безбедности УН још увек спречава признање Косова и његово званично чланство у УН. Исто тако, Косово је блокирано да се придружи и НАТО-у и Европској унији од држава чланица које исказују забринутост због сепаратистичких покрета у њиховим земљама.

За проблеме у својој лажној "држави" Тачи у потпуности окривљује руске "лажне вести", уз опаску да је и сам израз "лажне вести" још један нови низак ударац.


Немачка обавештајна агенција БНД је спровела недавну истрагу Тачија и његовог режима и закључила да су "кључни актери (укључујући Тачија) укључени у међусобне везе између политичких и пословних субјеката с једне и структура организованог криминала на Косову са друге стране". Другим речима, они отворено воде нарко-криминално предузеће. (Види: Извештај БНД-а)

#Hašim, #Tači, #Kriminalac, #Teorista, #Ubica, #Lopov, #Oganizovani, #Kriminal, #Ovk, #UCK, #199, #NATO; #Skot, #Tejlor,

Други извештај припремљен за Савет Европе указивао је на бивше команданте ОВК за озбиљно кршење људских права. Најозбиљније тврдње против Тачијевих сарадника укључују трговину дрогом и монструозне злочине у трговини људским органима. Недужне жртве - и Срби и Албанци - вероватно су погубљени у циљу сакупљања органа за продају на црном тржишту.

С обзиром да је Тачи оптужио Русе за кружење лажних вести о тренутној економској ситуацији на Косову, овакве „лажне“ чињенице говоре саме за себе. Косово (и Метохија) су други по иромаштву у Европи, одмах након сиромашне Молдавије. БДП по глави 2016. године износио само 10.000 америчких долара у поређењу са 46.400 америчких долара у Канади. Укупна незапосленост је више од 33 одсто, а незапосленост младих износи 60 одсто. Од проглашења независности 2008. године, десетине хиљада албанских становника Косова прикључило се колонама миграната који су кренули пут Западне Европе. Ове бројке нису из руских медијских извора, већ од стране ЦИА World Factbook.

#Hašim, #Tači, #Kriminalac, #Teorista, #Ubica, #Lopov, #Oganizovani, #Kriminal, #Ovk, #UCK, #199, #NATO; #Skot, #Tejlor,
Тачијеве крваве руке не сметају баш свима.
Канада и остали НАТО припадници су изневерили косовске лбанце када су војно интервенисали 1999. године како би их "ослободили" од југословенске власти, јер су их довели у руке криминалацима као што су Тачи и његове присталице терористичке "ОВК".

Довести Тачија у Отаву, опростити му прошлост и садашње грешке, а потом разгласити његову анти-руску реторику и прихватити је као мудар савет крајња је лудост. А кад Тачи каже да су његове вредности и вредности његовог корумпираног косовског режима исто што и канадске вредности, увреда је за Канаду.
Пише: Скот Тејлор

Извор: Хералд Опинион, Канада,
Превод КМ Новине


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

Догађаји

Временска линија

Православље

Фото

Видео