Вести:

Косово и Метохија

Наша реч

Најновије ►►►

петак, 23. фебруар 2018.

Стево Мрђен: (Не)пристрасни за шаку долара

На вријеме су рођени и, драги моји који сте се родили послије, нема више! Нема шта да се распродаје, тај систем нас је довео до руба, још само да владајућа камарила прода нашу постојбину и да више не размишљате шта сте ви ту добри.




Пише: Стево Мрђен



Био је 20. фебруар 2018.

Било је то у Србији.

Било је тачно 10 сати прије подне и на пун сат кратке вијести са „Радио С“:

„У ратном сукобу у Сирији авиони Сиријске армије бомбардовали су положаје "побуњеника" у предграђу Дамаска и погинуло је деведесетосам особа, међу којима је двадесеторо деце и петнаест жена“

„Радио С“ је најслушанија радио станица (према истраживањима које сваки мјесец спроводи Ipsos – Strategic Marketing), са највећом покривеношћу територије, такође радио станица се емитује и путем кабловских провајдера.Радио емитује популарну музику и кратке говорне садржаје који су информативни и садржајни.

Почео је са радом августа 1994., а од 2006. послује са националном фреквенцијом коју је расписала Републичка радиодифузна агенција. По доступним подацима са овог линка има 18 запослених и остварује пријављени приход од око милион евра годишње.

Шта значи овако конципирана вијест, све и да је тачна?!
Овако пласирана информација недвосмислено потврђује да је уређивачку политику информативних садржаја најслушаније Србске радио станице преузела нека од америчких информативних агенција.

Зашто?!

По правилу, кад извјештавају западни медији онда кад регуларне снаге државе Сирије нападају одмах су ту и цивилне жртве (жене и дијеца, обавезно) као ударни дио информације, кад напад врше терористи Исламске државе онда је легално изабрани председник Башар Ел Асад диктатор и проузрокује ратне сукобе јер неће да се склони са власти. Затим, ко је аутор информације указује нам и дио који детерминише другу страну у сукобу, а то су терористи Исламске државе. Овај пут су они названи побуњеници (од милоште, то су они крволоци које смо гледали како заробљеницима одсијецају главе мачетама и отетим особама изнуђујући новац за откуп).

Изненађен сам како Запад није кренуо са причом како су им ти снимци подметнути, но то сада није тема!

Не бих сада да пишем о томе ко је најодговорнији за настанак Исламске државе, довољно је знати да је Америка главни њихов савезник, исто као што је Русија највећи савезник Сирије и легално изабраног им председника. То Руси нису крили ни једног тренутка.

Руски војници гину на ратиштима широм Сирије и пласирање информација оријентисаних из угла једне од страна у сукобу нас опредељује да се сврстамо на ту страну. Годинама уназад нас домаћи медији и властодршци затрпавају говорима о војној неутралности и неопредељености, али је у пракси ситуација добила сасвим нови карактер и о томе мора да се јавно свједочи, нарочито кад је то на штету наших традиционалних пријатеља и савезника Руса. Додуше, званична Москва активно подржава Нато лобисте оличену у Влади Србије, али на то не можемо да утичемо, осим да саосјећамо са великим Руским народом и молимо се Богу да ће да се ослободе коначно
црвене куге.


Онако конципирана информација ми није дала мира и желио сам да је сними и реемитујем путем друштвених мрежа, али је на вијестима у 12 више није било. Потражио сам је на сајту „Радиа С“, али је није било у писаној форми, али ме тамо чекало ново изненађење:


Дан касније, кад сам сабрао све утиске и информације, сигуран сам да овај лапсус у наслову уопште није случајан (недостаје податак да је Косовка девојка улица у Нишу), просто смо у машини и мељу нас, имају србска имена и презимена (не разликују се изгледом или униформом) и за новац, небитно колики износ био спремни су да нас крчме до задњега.



Да, да пропаганда! Овај пут о вакцинама, замислите умрла је једна особа од богиња јер није била вакцинисана! А колико нас умире у сату, заражених осиромашеним уранијом, дарованим "Милосрдним анђелом", никад неће бити емитовано ни на једном медију са националном фреквенцијом, будите сигурни!

Ако још не знате, Институт за вирусологију, вирусе и серуме Торлак, произвођача вакцина преузела је америчка компанија. Не постоји боља реклама од овако конципиране у информативном садржају!

Позвао сам „Радио С“, јавио се љубазни главни и одговорни уредник Предраг Петровић, који ми је потврдио да он селектује информативне садржаје, да не могу да добијем аудио запис емитоване вијести јер то није пракса, а да апсолутно влада ситуацијом о сукобу у Сирији, ко против кога ратује и ко је чији савезник...

Послушајте разговор:



Такође, у разговору ми је открио, да они нису емитовали писану форму поменуте ратне вијести из Сирије на сајту, али да могу исту пронаћи на сајту РТС-а, нестрпљиво сам журио да прочитам форму у коју је упаковао то јавни сервис Србије, финансиран директно од грађана и пореских обвезника.


Скоро све исто, само што за РТС терористи Исламске државе нису „побуњеници“ као за „Радио С“, него „опозициони активисти“, све са фотографијом рањеног дечака која доминира на страници објаве!

Да ли је за вас РТС јавни сервис?

Исти дан, кратке вијести у 21, „Радио С“:

"Председник Украјине Петар Порошенко потписао је закон којим се подручје Донбаса враћа у састав Украјине уз дозволу употребе оружане силе, које је окупирано од стране Русије!"

Због сврставања на страну Америке и њезиних савезника да ли треба да трпимо косеквенце од стране Русије?!

Хипотетички, да су у позицији као за вријеме избора тзв "републике Косово" у чланство УНЕСКО, да ли би било легитимно да Русија не уложи вето као онда и да ли је можда овакав приступ медијских кућа у Србији увертира за неке нове односе и губитак јединог традиционалног савезника? А чека нас врело прољеће.

Владајућа камарила и њихови сателити увелико најављују издају свете Србске земље.

Знамо да је РТС власништво владајуће странке, а чији је „Радио С“ и зашто му уређивачку политику кроје исти они који су нам искасапили државу и не престају да нас пустоше?!




Породица Зорана Анђелковића, истакнутог комунисте, касније члана СПС-а је власник поменутог медија - Биографија⇗ И сад смо, хтјели или не опет дошли на почетак нашег страдања.

Превара коју су инсталирали комунисти, пресвучени у разнобојне политичке странке и организације почетком деведесетих прошлог вијека, нудећи нам националну државу у име сопствене пљачке и распродаје дијелова народа и територија, постала је систем преживљавања.

Остаје ми нејасно, како је неко тада, у зрелим годинама, мислио да ће обезбожени комуњарски накот, навикнут на отимање и пљачку народног стварања дозволити да се формира држава и систем у којем ће се знати ред, у којем ће морати да се привређује и личним квалитетом и ангажовањем обезбеђује егзистенција и придоноси заједници.

Колико је само то наивно било!

А комунистички монструми су национални занос каналисали тако што су изазвали ратне сукобе и приграбили позиције вођа у то вријеме новог страдања, вођени Рокфелеровом мисли: Најбоље се зарађује док теку потоци крви!

Након амнестије невиђених злочина, отимања и пљачке по завршетка Другог свјетског рата над својим сународницима кроз пресвлаку у лажне националне одоре легализовали су отето поновном трансформацијом у приватну својину. Имућни сељаци су тада били "опасност" система и ваљало је кулацима разграбити све што су генерацијама стицали, а данашњи тајкуни су носиоци друштвено политичког живота, елита!
И наравно, успјешни привредници као Зоран Анђелковић Баки из Варварина, на вријеме су рођени и драги моји који сте се родили послије, нема више! Нема шта да се распродаје, тај систем нас је довео до руба, још само да владајућа камарила прода нашу постојбину и да више не размишљате шта сте ви ту добри, јер од нације постадосмо номади, четрдесет хиљада годишње нас тражи неко друго сунце, јер ово наше грије само њих који су се родили на вријеме.

Баки је 1998. добио мјесто првог човјека Привременог вијећа за Косово и Метохију, знате колико смо данас далеко од Косова и Метохије, колико је Срба унакажено, колико унесрећено од 1998! А он, радник Робне куће из Варварина зарађује милион евра годишње пласирајући лажи са свог радија, емитујући аморалне садржаје и афирмишући музику из региона, без обзира што је Србска музика неприхватљива за јавно емитовање код сусједних држава.

Нажалост, добро га се сјећам са почетка његове политичке каријере, исто као и Васил Тупурковски (његов друг из Македоније) имали су сличан модни стил, само су Бакијеви инстамбулски џемперчићи имали више шара. Прегледао сам интернет, све је почистио, не може да се пронађе ни једна његова фотографија из тог периода, сигуран сам да би све те шаре најбоље оцртале карактер особе која се овако игра са нама.

Колико је само он улога имао у животу?!

Зоран Анђелковић (лево) и Александар Вучић / Младост, а народ луд. Фото: Време.ком

На свом Фејсбук профилу дијели активности СПС-а, видим главу Дачића скоро на свакој објави.... Прије неки дан је Путин одликовао Дачића за значајан допринос јачању пријатељства и сарадње са Русијом.

Надам се да Путин не слуша „Радио С“ и не гледа РТС, а ми у нашем преживљавању имамо преча посла!

Баки има информације из прве руке, рекао му Дачић, то је вјерватно одговор на питање зашто Амери уређују његове информативне садржаје!

Камелеон само мјења боју!


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Стево Мрђен   l     Контакт



Првих 20 година живота живео у Дрнишу, Далмација. Издаја српског народа, и Западних српских земаља, сели га у Београд.

Препознајући новинарске подвале и манипулације, у жељи да пркоси издајничким поступцима свих структура друштва, укључује се у рад портала "КМ Новине" као фото и видео сарадник - дописник из Београда.

Живи у Београду.

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2018 ::   Хвала на интересовању

четвртак, 22. фебруар 2018.

Лице и наличје трагичне смрти Оливера Ивановића - Плес са вуковима

Убиство Оливера Ивановића је екстремни политички чин и један од најзначајнијих догађаја у Србији последњих година који ће наметнути оквир будућег развоја ситуације на Косову и Метохији. Да би смо видели ко стоји иза тога треба сачекати даља политичка решења и она ће неминовно али потпуно поуздано, открити налогодавца мада ни у овом тренутку није тако несхватљиво ако следимо трагове и не само оне очигледне, материјалне.







  • Упада у очи „поклапање датума". Наиме, четири године раније, на исти дан, убијен је Димитрије Јанићијевић, кум и пријатељ Оливера Ивановића, такође политички активан у систему албанских сепаратиста тачније Српској либералној странци чији је кандидат био у северном делу Косовске Митровице 2013. године. Убиство Јанићијевића није расветљено као што се не очекује да ће бити ни убиство Ивановића.

Пише: Иван Максимовић, Магазин Таблоид




Не мали броја медија се обрушио на криминални миље на северу Косова и Метохије који је успоставио Александар Вучић како би осигурао да његова упутства, ма каква била, на овај или онај начин буду у потпуности извршавана. По први пут у таквом контексту поменута су имена Звонка Веселиновића и његовог кума Милана Радојчића као главних осумњичених за убиство Оливера Ивановића.

Знамо да своје победе на изборима, како на КиМ тако и у остатку Србије, СНС на крају остварује управо „утицајем" својих режимских батинаша којима координишу бата Андреј али и читава екипа са Косова и Метохије од Зорана Милојевића Зеље преко Звонка Веселиновића до његовог кума Милана Радојичића за кога Вучићев коалициони партнер Рамуш Харадинај каже да је "неки са Севера, који је битан за све и ја причам и са њим". Занимљиво да годинама уназад нико од тих људи домаћим медијима није привукао већу пажњуе а да то убиство Оливера Ивановића мења у једном тренутку.


Ипак, Ивановићева политичка упорност, искуство и утицај, за разлику од Вучићевог башибозука коме све то недостаје, могли би да буду мотив за убиство али не у овом тренутку. Нарочито јер је последњи круг сепаратистичких избора одржан октобра прошле године, на којима је Ивановић у коначном збиру намештених резултата жестоко поражен, а нових у најави нема. У међувремену, захваљујући управо „подршци" тих људи Вучић је успео да Србију на Косову и Метохији готово у потпуности угаси, протера и повуче и све то уз ништа мању и још значајнију подршку српских медија.

Одакле онда одједном толико „храбрости" и „савести" да се у јавност без ваљаних доказа иступа са тим именима? Просто, решење загонетке налази се у именима саговорника и редакцијама које су то чиниле.

Пре свих истиче се Н1 телевизија која је прва дала простора саговорницима који ће за убиство директно окривити људе Александра Вучића што је изненађујуће храбро учинила Рада Трајковић наводно политичар са Косова која већ дужи низ година живи у Београду.

"...Ако смо некада говорили 'север слободан', далеко је од слободе. Посебно после Бриселског споразума, када суштинску власт спроводи Милан Радојчић који у међународној заједници важи за човека из мафије, оног снажног регионалног нивоа. Он контролише потпуно живот на северу, одређује и добро и зло", изјавила је Трајковићева за ову телевизију такође по први пут наводећи податке о страшној свакодневници Срба на КиМ онако храбро као да неко много утицајан у том тренутку стоји иза ње.

Иначе председница НВО „Европски покрет", Трајковићева ужива велико поверење америчких дипломата што се може видети из низа депеша објављених на Викиликсу. Оданост је исказала и дугогодишњим учешћем у раду такозване „Скупштине" албанских сепаратиста у Приштини, углавном у друштву управо Оливера Ивановића због чега је нарочито емотивно доживела овај атентат.

Своје оптужбе убрзо је поновила овај пут још отвореније за лист „Данас". Преносећи опширан опис „надлежности", моћи и утицаја Милана Радојичића који је изнела Рада Трајковић, редакција листа завршава коментаром: „Саговорници Данаса изричити су да је све председнике у српским општинама изабрао и поставио Радојичић. Истичу да сви који не слушају имају проблеме, или су им запаљени аутомобили, или им се упада на приватан посед, парадира црним џиповима испред куће, или заврше са шест метака као Оливер Ивановић". Овако директна оптужница за убиство ретка је у медијима који себе сматрају „просвећеним".

У медијима на албанском убрзо је објављен и телефонски разговор Николе Сандуловића, „контроверзног бизнисмена" и Оливеровог неименованог сарадника у тренутку када је обдукција управо завршена. Сандуловића интересују сумње најближих Оливерових сарадника и градске гласине а он сам је до тог тренутка наводно већ „добио информације" према којима је сигурно да „нико од Албанаца није убица". И он хитро уплиће Звонка Веселиновића да би поновио како „Албанци сигурно немају ништа с тим" али и додао да „то неко из иностранства да ради, у тренутку када Европа и Америка желе на сваки начин да изграде мир, значи и то отпада као солуција, ван памети је".

Сандуловић је иначе агресивни заговорник приступању Србије НАТО пакту „чиме би Србија добила мир" а да „без Европске уније не може да опстане" као тврди. Пре неколико година један од београдских новинара окарактерисао га је као човека „у кога је неко одавно инвестирао и поверовао да би он могао да буде хладно оружје освете".

ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/




Крајем јануара у јавност излази још један полузагонетни лик, слободни новинар Стефан Цветковић из Беле Цркве са тврдњом да има информације о убици Оливера Ивановића коме је наводно исплаћено 40 хиљада евра за извршење злочина. Цветковић се хвали да је он до података дошао „праћењем токова новца" али ни једног момента не помиње да уопште зна ко је тај новац исплатио, на који начин, нити коме. Готово једночасовно излагање Цветковића је једна од најиспразнијих прича у којој се интензивно инсистира једино на томе да Албанци са убиством немају баш ништа и да је то дело, како је потврдио, српских криминалних група „о којима се до сада није толико говорило" али недвосмислено помињући Звонка Веселиновића као потенцијално одговорног.

Цветковићу и Сандуловићу заједничко је то да су обојица била у отвореном сукобу са Александром Вучићем али немају ништа против отимања Косова и Метохије, напротив.

Са друге стране, медији блиски режиму нису часили часа да оптуже Албанце за убиство. Оне исте којима је Александар Вучић остварио сан о држави на тлу српске територије. Технички је незахвално за оптужити их за овај злочин, али се за потребе тога прича да поткрепити „Оливеровом борбом за интересе Срба и само Косово и Метохију". Нажалост, слаба је то била вајда у пракси. Истина је да се Ивановић супротстављао начину али не и издаји Косова и Метохије, а како је то чинио показаће нам пример приликом расправе са Борком Стефановићем који је новембра 2011. у виду „усмене информације" изнео Скупштини договор из Брисела са сепаратистима а о матичним књигама, катастру и правосуђу.

Оливер Ивановић, као државни секретар за КиМ, мењао је на седници тадашњег министра Богдановића. „Признавање надлежности Врховног суда Косова било би противуставно и незаконито. Неко због тога може сутра да одговара. Без промена Устава не бисмо могли ништа од тога што си предложио да применимо" рекао је Ивановић Борку. Дакле, радило се о томе да такви потези имају обезбеђену правну подлогу како „неко не би сутра због тога одговарао". Касније, када је Вучић без икаквог заустављања укључио читав Владин апарат у сламање сопствене и заокруживању државности косовских сепаратиста, и Ивановић је желео свој удео у власти у тако масовном покрету. Битно је истаћи да ни један потез Ивановић не би могао да предузме без одобрења самог врха власти и то одобрење је увек имао.

Посредно, своју „сумњу" да су убиство починили Албанци изразио је и Александар Вучић одлучујући да прекине преговоре након убиства Ивановића. Овај вештачки акт протеста обесмишљен је већ у наредним тренуцима када је режим наступио са ставом „да међународне институције заједно са приштинским (сепаратистичким) органима треба да покажу да желе да дођу до разрешења случаја" а српска страна је упутила захтев ЕУЛЕКС-у и УНМИК-у да се прикључе истрази излажући се самопонижењу...

Питање је јесу ли преговори уопште потребни ако се њиховим „институцијама" придаје пуни значај и уважава надлежност, а уважава се. Сутрадан је Александар Вучић телефоном разговарао са Хашимом Тачијем тражећи да се српској страни одобри рад на истрази али су се истовремено сложили да је „дијалог Срба и Албанаца, као и заједнички рад на смиривању и стабилизацији прилика на Косову и Метохији, од кључног значаја за обе стране".

Овај пут Вучић се није појавио у медијима да приповеда о својој упорности да учини нешто „за Србе на Косову и Метохији" јер просто - после смрти Оливера Ивановића Вучић није имао кога да оптужи за злочин, а да тај није његов сарадник.

Тако да не само да није било ефекта од наводне „интервенције" српских власти већ је Вучић отворено искористио ситуацију да својим понашањем потврди „државност" албанских сепаратиста чиме је онако сервилан, понизан и понижен показао да зна "ко није" убио Оливера Ивановића али и да зна коме то убиство иде у прилог.

До пре пет година, а раније да и не говоримо, не виђенији већ било који Србин није могао да буде нападнут а да на то не стигне одлучан одговор овдашњих Срба који је једини и могао да смири ситуацију на терену. Тридесетог децембра 2008. године у насељу Бошњачка махала нападнут је и избоден српски дечака што је изазвало низ инцидената којима је јасно речено да Срби неће трпети нападе на себе. Иако је то био једини начин да се Срби одбране и не доживе судбину војих сународника јужно од Ибра, Ивановић је сматрао другачије.

Према допису Викиликса (09PRISTINA17_a), са ознаком „поверљиво", Ивановић је војној служби Ембофф рекао да ће „Срби бити криви јер нису неке (своје) људе уклонили онако брзо како је требало". Истог дана у Грачаници Рада Трајковић је изјавила Фонету да је министар за КиМ Горан Богдановић „пропустио да помене да су Срби одговорни за насиље другог јануара када је бачена бомба а шест српских ватрогасаца повређено током гашења пожара који је раније избио". Неколико дана касније Трајковићева је нагласила да је потпуно јасно да се са нередима могу повезати „српски екстремисти" и означила Марка Јакшића и Милана Ивановића. Пре свега јер официрима ЕУЛЕКС-а и КФОР-а нису допустили да у болници посете повређене српске ватрогасце и промовишу се у медијима јер је управо њихова дужност била да их заштите.

Тина Кајданов
У истом допису се наводи да је Ивановић америчком амбасадору на КиМ, Тини Кајданов, рекао да ће покушати „да убеди председника Србије Бориса Тадића да уклони овај пар доктора са њихових службених положаја, али је рекао да је ово помогло да се директно докаже да су тврдокорни Срби били кривци у тим немирима".

Ивановић је у наредним данима понављао да ће захтевати да Јакшић и Ивановић буду смењени а он сам је „10. јануара (2009.) рекао да ће бити спреман да искористи сваку ситуацију, сваку муницију која му буде била на располагању у борби против Марка Јакшића и Милана Ивановића". Оливер Ивановић је наставио да инсистира на томе и америчкој представници рекао да ће што пре тражити пријем код Бориса Тадића како би га пожурио да смени Јакшића и Милана Ивановића са позиција из владиних установа али и да умањи њихов утицај колико год буде могао. Као што је говорио и протеклих месеци, он је такође рекао да би пар требао бити оптужен за проневеру и крађу средстава из фондова српске Владе током протеклих девет година (не наводећи да ли уопште постоје или не постоје докази за то) и да они буду или у затвору или натерани да напусте Косово и Метохију.

„Тражио нам је помоћ у убеђивању ЕУЛЕКС-а и КФОР-а да пошаљу исту поруку Тадићу, тј. да су Јакшић и Ивановић једноставно сувише проблематични и да је потребно решити их се. Он је даље рекао да би службени извештај ЕУЛЕКС-а или КФОР-а који би на неки начин њих двојицу огласио кривим за немире протеклих дана, такође био од помоћи у томе" записале је америчка амбасадорка Тина Кајданов.

Запрепашћује и став Ивановића који наставља да инсистира на протеривању тврдокорних Срба и њихових следбеника, разочарењу због недовољног присуства ЕУЛЕКС-а у северном делу града а да косовска полиција, састављена искључиво од Срба, није била „поуздана" те да им треба чвршћа рука и јача контрола током међуетничких сукоба.

„...Насиље у Косовској Митровици је доказ да Срби неће лако одустати; да су њихове акције, више него ишта, имале за циљ да покажу Београду и међународној заједници да они остају сила на коју се мора рачунати. Ефикасна координација и одлучна акција ЕУЛЕКС-а и КФОР-а биће неопходни како би се они држали под стегом. Улога Београда на северу остаје мрачна. Ивановић - који је умерен у својој реторици - очигледно не може да изађе на крај са лидерима са севера (он се притајио на северу Косова и традиционално је у ривалству са Марком и Миланом), а његов утицај на Београд да учини да буду уклоњени са својих положаја је још више под сумњом" закључује Тина Кајданов у само једном допису америчкој Влади из Приштине јануара 2009. године.

Према другом документу такође објављеном на Викиликсу (06PRISTINA647_a ) а процурелом из америчке „амбасаде" у Приштини, Ивановић је још раније "затражио средства за нову НВО осмишљену тако да смањи утицај београдских политичких странака на косовске Србе"!

Даље се наводи да "Ивановић тврди да не може да оснује потпуно независну странку у том тренутку (2006.) јер су емоције изузетно јаке код косовских Срба, који би га могли оптужити за прекидање веза са Београдом и да доприноси независности Косова. Он је рекао да је 'огранак странке' компромисно решење које му омогућава да у потпуности изгради партијску инфраструктуру и да се спреми за изборе након статуса".

То је био први пут да странка са главним представништвом моћи у Београду, има регистрован огранак у Приштини и то код ОЕБС-а. Своје менторе је подсетио да "ниједна друга странка са седиштем у Београду није основала нити регистровала свој огранак на Косову и рекао да је учествовао на листи СЛКМ 2004. на косовским изборима али као грађанска иницијатива, а не странка" јер је тада био једини на српској страни који се кандидовао на изборима сепаратиста након Погрома 17. марта.


Новембра 2004. године Оливер Ивановић је био једини са српске стране који је изашао на шиптарске квази-изборе

Затражио је и новчану помоћ за своју НВО како би кроз једну такву основану при сепаратистичким институцијама умањио своју зависност али и "драстично ослабио утицај Београда" код косовских Срба. За ту намеру, у првом кругу, захтевао је 340.000 евра.

У коментару дописа се наводи да је "Ивановић много пута до сада долазио код нас пре него што је дошао са обећањем да ће се придружити локалним институцијама самоуправе (сепаратистичким) и преформулисати основу своје политике на Косову. Овај пут изгледа да је направио конкретнији корак у том правцу". Пошиљаоц наводи да нико од донатора у том тренутку није спреман да подржи оснивање ове странке али "ће наставити да га подржавају како би видели да ли може више да понуди за њихов пројекат растућих жеља импленетације на северу".

На први поглед може да делује збуњујуће да би Американци могли да имају нешто против локалног политичара који је први изразио пуну спремност да помогне остварење њиховог дугогодишњег циља али није баш тако. Некада високорангирани официр Војске Србије, данас високи функционер једне од политичких партија, на догађаје везане за Ивановића кратко и уопштено је прокоментарисао „они ти дају новац за то што тражиш, кад процене да им је то од користи, и кажу ти да можеш за себе да узмеш 7%. Ако узмеш 8%, оде глава". У Ивановићевом случају нема материјалних доказа са колико је средства подржан али је чињеница да је касније одређене наводе из другог дописа који смо навели, остварио.

Треба обратити пажњу на подршку коју је Ивановић тражио како би помогао амерички дугогодишњи план „имплементације на северу" односно преузимање пуне контроле над севером покрајине. Доласком Александра Вучића на власт то је остварено на други начин, много озбиљније и обимније него што су и сами могли да замисле да ће десити без ширих сукоба.

Временом су схватили су да ипак нису успоставили своју контролу на северу покрајине већ конце у рукама држе Вучићеви сарадници, тачније криминална структура је много утицајнија од скупа поуписмених локалних „политичара". Американцима је свеједно ко од њих има фактичку моћ све док су Срби. У таквом развоју догађаја Ивановић је изгледа постао истрошени политичар, непотребна фигура. Његовим уклањањем ништа неће бити технички поремећено а медијски се добија обиман материјал да за то буду оптужени Срби. Баш они који у рукама држе све конце а овај тренутак је идеалан за то.


На северу Косова и Метохије заживела је странка, "Српска листа", која иако без легитимитета представља Србе у парламенту сепаратиста. На њеном челу налазе се неуки и поткупљиви људи са којима се сваки циљ може постићи а истовремено су и представници власти из Београда за које их везују само криминалне структуре, без њиховог присусва утицај Београда би ишчезао за дан. Друге странке која би јој парирала нема, те би и Срби на северу покрајине били принуђени да прате њихов пут на коме се могу надати неком послу након повлачења српских институција. Каква би препрека могла да се нађе на путу ако је без икаквог протеста прихваћен избор најокрутнијег ратног злочинца за премијера при сепаратистичким институцијама и то уз помоћ управо највеће српске странке? Без икаквих протеста протекла је и вест о подршци Војсци Косова, царини, Телекому...


За то време институције албанских сепаратиста су успостављене, повезане и формиране на локалном нивоу у све четири општине на северу КиМ и разним мамцима Срби се увлаче у тај систем. Фронт у Србији који је основан да Албанце штити у медијима од оптужби за убиство за крајњи циљ има што лакше прихватање од стране Срба кроз „престанак непријатељстава". Управо је ово најпогоднији тренутак за промену у којој ће све функционисати по систему албанских сепаратиста а положај српског народа на северу КиМ разним вештачким кризама пружати повод НАТО војсци да и даље остане на Косову чију је независност од остатка Србије на корак да потпуно заокружи. Ту последњу фазу је морао да прати драматични преокрет, једноставно, неко је то морао да плати главом.


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.
 
По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.


Рођен је и живи на Косову и Метохији.

Извор: Магазин Таблоид    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

среда, 21. фебруар 2018.

Народна Резолуција – Због чега се не предавати и како даље водити борбу

Као прво и најважније – неизмерно поштовање свима који су до сада потписали Народну резолуцију а тај број није мали, чиме су, својим именом и презименом као и осталим личним подацима, стали у „први борбени ешелон“ за одбрану Косова и Метохије, то јест уставног поретка и територијалног интегритета Републике Србије.





Честитке за храброст, одговорност и несебичност!

Као друго, не мање важно – браћо и сестре, даме и господо, поштовани грађани, ширите информације о Народној резолуцији, имајући у виду да је Србија уведена у потпуни медијски, односно информациони мрак и слуђивање, као најважнији облик психолошко-пропагандног рата, који се у континуитету спроводи над овим народом од стране трансатлантских сила и њихових домаћих сателита и разноразних помагача.
Нема стајања, борба се наставља и мора тако јер, „ђаво је дошао по своје“.

Објасните својим саговорницима – рођацима, пријатељима, комшијама – да је Народна резолуција, с обзиром „да се приближило“, вероватно последњи покушај како би се држава и њен уставни поредак спасили у миру, оловком или тастатуром, уз мало енергије и без једног динара (евра, долара…) новчаних средстава. И то коришћењем важећих уставних механизама и права које нам омогућавају гранитни међународни прописи.

Уосталом, шта друго предузети, када они који би морали да бране уставни поредак и територију, ћуте и не предузимају мере из надлежности на које су обавезани Уставом. Пре свих то су: Народна скупштина, а затим (и посебно) Уставни суд и Тужилаштво као део треће грана власти. На њихову али и срамоту свих нас.


Сведоци смо до сада невиђеног понижења и уставног и територијалног угрожавања Србије које, зарад интереса западних сила, непосредно спроводи легално и легитимно изабрана држaвна власт. А већини је познато на каквим се изборима и у ком политичком амбијенту – бруталне манипулације, преваре, крађе гласова, слуђивање народа, довођење у заблуду, притисци и претње – долази до такве „легалности“ и „легитимности“.

Но, можда би се са тиме и некако изборили, да управо опозиционе политичке странке, покрети и бројне јавне личности и врхунски интелектуалци, као и велики број такозваних патриотских и слободних портала – сајтова и интернет продукција, као и локални медији, који се декларативно боре за спас Србије и Космета, у свакодневном деловању не вуку потезе управо супротно од тога. Намерно или случајно, у знању или незнању, потпуно је ирелевантно и нема оправдања.

У вези са наведеним, евидентна је блокада и игнорисање Народне резолуције, а тамо где тога нема, примарна су питања: ко стоји иза ње, колико је интелектуалаца и јавних личности потписало, које ће странке подржати и слично, уместо да се пажња посвети садржају документа, чињеницама које су необориве и механизмима које резолуција нуди, како би се Србија, са Косметом у свом саставу, спасила.

Дешавања око „Апела за одбрану Косова и Метохије“ тако нешто најбоље потврђују. Солидна идеја која је покренута од једне странке и више „јавних“ и „истакнутих личности“. Документ, коме је касније скинут страначки префикс како би се потписивао од стране што већег броја људи, који нису партијски профилисани.

Свој епилог – прави политички и „интелектуални“ фијаско – је на „чудан“ начин, са неразумним скраћивањем рока, доживео 17. фебруара ове године, тако што је враћена страначка ознака и исти, у склопу предизборне кампање за београдске изборе (колико год се правдали како то није била намера – узалуд им), предат „вуку“ који „стадо оваца“ чува.

И никоме другоме. И шта сада са тим? Које потезе даље вући, даме и господо? Што би се народски рекло „појео вук магарца“, односно „овцу“.

♦♦

Лажу нас када кажу да је политика (и посебно геополитика) „вештина могућег“ у неправедном свету, у којем „влада закон силе и право јачега“!

Када нам пуне главу фразама: велики-мали, јаки-слаби, реалност на терену, мир и сарадња, будућност наше деце, европске вредности и путовање, „није све наше на Косову“, морамо попуштати, правити компромисе и дати „најмање што морамо“, и томе слично.

То су вероватно најсуровије лажи и преваре библијских размера у модерном човечанству!

У светској арени, у међународним односима, итекако важе врло прецизна и обавезујућа правила, која су, да парадокс буде већи, управо стварана на Западу. И та правила и прописи – међународно право у ширем смислу – итекако се поштују уколико се све стране, које су укључене у различите односе или пак у сукобе и размирице, придржавају истих. Односно, уколико инсистирају на поштовању правила игре и захтевају оно што им припада.

У мери у којој им се пружи отпор (у нашем случају западним силама) и без престанка предочавају оштри захтеви и опомињу да морају поштовати правила, у тој мери „велики“ пре или касније (за)стају и мењају стратегију даљег наступа. Адекватне одговоре на кршење правила немају. И сходно томе, отпор неминовно доноси бенефите страни која се брани и инсистира на примени важећих прописа.

Примера ради, а непосредно се тиче одбране Косова и Метохије, то је Повеља Уједињених нација и сви остали међународноправно важећи документи који произилазе из наведеног, кровног и обавезујућег међународног уговора челичне снаге, на који се непрестано мора позивати и третирати га без резерви и без лакрдијашког тумачења и примене.

Повеља, у којој је јасно одређено да су све државе равноправне, као и који органи Уједињених нација одлучују о миру, безбедности и поштовању достигнутих државотворних нивоа у међународним односима, те у том склопу државних граница и суверенитета.

На тим основама је Савет безбедности, као најважнији извршни орган УН и донео Резолуцију 1244 којом је гарантовао територијални интегритет садашње Србије, а албанској националној мањини право на „суштинску аутономију“ или „самоуправу“. И ништа више, и ништа мање. 

Сходно томе, а поводом преваре коју потенцирамо и која се зове политика као „вештина могућег“, ето им јасно омеђеног простора за одбрану државе и њеног уставног поретка: од „аутономије“ до „самоуправе“ и обрнуто. Ни корак даље, ни корак ближе. И све то у оквирима Републике Србије. Па нека се играју политиком до миле воље и улоге „државника“, али у том, међународним правом и Уставом Србије, оивиченом „дворишту“.

Шта ми имамо у свакодневици?

Све супротно и све у облику дрских лажи и перфидних превара. Од тога да нам сервирају како смо немоћни, до флоскула о реалности на терену чиме, на срамоту васцелог света, газе не само наш Устав и законе, већ и међународно право као такво. Газе Повељу УН!

Саопштавају нам њихове плаћене медијске, аналитичарске и свакојаке перјанице, како међународно право одавно не постоји и како је превазиђено. Измишљена „геополитика“ је у првом плану. Али, никако да саопште које су то конвенције, резолуције, декларације, споразуми највишег ранга и посебно Повеља УН, поништени – када, где, од кога и ко је то потписао у име Србије или било кога другог у свету!

Да није било међународног права 90-тих и нарочито 1999. године, иако недоследно и мањкаво спровођено из познатих разлога, Србија би нестала са мапе света, а српски етнички простор на Балкану био би „спржена земља“, по којој би текле куд и камо обилније реке крви и суза.

Да није било међународног права и да тадашња Србија на њему није инсистирала и лавовски се борила у одбрамбеном рату 99-те несебичним жртвавањем целокупног народа, али и за „зеленим столом“ за примену важећих норми, не би било ни Резолуције 1244 па тако ни гаранција да је Косово и Метохија наш неотуђиви простор и јужна српска покрајина.

Да, тако је, све је у реду, рећи они препаметни (а обилато плаћени!), који из дана у дан понављају – па како је дошло до кршења Резолуције 1244 и признавања самопроглашене независности „Косова“ управо од појединих гараната тог документа, западних сила?

Одговор је једноставан. Управо зато што петооктобарски пуч није изведен такмичења и престижа ради, већ да би се држава Србија довела у вазални однос! Да би такви као они и њима слични, дошли у позицију, односно били доведени, да извршавају постављене задатке од стране западних сила!

Послушнички и у континуитету, пуних 18 година, накарадним чињењем и још више нечињењем, строго према „праву јачег“, омогућавају да се не примењује и, у коначном, потпуно крши Резолуција 1244 Савета безбедности, и добровољно (или „добровољно“) се одричу права на Косово и Метохију, а да их за тако нешто нико никада није званично овластио!

♦♦♦

Многи кажу, па чак и председник Републике – организовати референдум и питати народ шта радити са Косовом и Метохијом?! Да није жалосно, заиста би било смешно.

О чему расписивати референдум?

О Резолуцији 1244 и другим одлукама Савета безбедности?! О томе хоћемо ли или нећемо, ми, који нисмо ни доносили тај документ, спроводити одлуку највишег светског извршног тела које је тада активирало обавезујућу Главу VII Повеље, и које нам је гарантовало, као што и даље формално иза тога стоји, да је покрајина Косово и Метохија наша територија!

Референдум о „дилеми“ хоћемо ли или нећемо поштовати организацију Уједињених нација и Повељу, у чијем смо стварању и доношењу учествовали, као један од 23 оснивача давне 1945. године, месеца Јуна, у Сан Франциску?

А шта тек са моралним и духовним аспектом чинити?

Која је то иоле нормална држава модернога доба, расписивала изјашњавање свога народа и грађана о властитом територијалном смањењу и одбацивању најважнијег духовног простора и немерљивих природних и осталих ресурса, који су у њеном власништву и за које има све могуће тапије?!

Да то није, можда, државна власт Шпаније, која трпи ништа мање притиске од своје покрајине Каталоније?

Чак и да занемаримо реалну опасност да би тако расписани референдум, након слуђивања и обмањивања грађана, био покраден на више начина. Онако како је то урађено у Црној Гори 2006. године, када смо нашом пасивношћу а пре тога и противуставним чињењем (пристанак под присилом на државну заједницу СЦГ), пресудно допринели да тамошњи, значајан српски корпус, остане заробљен и обесправљен у новој монтенегринској, антисрпској држави.

♦♦♦♦

Многи, вероватно огромна већина, су запали у озбиљан дефетизам. Марионете на власти и њихове медијске полуге су успели, а то траје без прекида две деценије уназад, да потпуно обесмисле борбу за Косово и Метохију. Да изазову својеврсни осећај мучнине када се то питање потегне и да нас уведу поље нама несвојствених: себичлука, неодговорности и кратковидости.

На жалост, не мали број је и оних, а у тај број ваља уврстити скоро све политичке странке и покрете, поготову оне опозиционе и родољубиве, који су уљуљкују идејама да ће када освоје власт, поништити споразум са „Косовом“ и васпоставити уставни поредак и територијални интегритет Србије.

Све би било у реду када би се бар мало потрудили не само да прочитају, већ и да разумеју бројне међународне прописе и правила, као и праксу у међународним односима.

Буде ли ова власт потписала, небитно је ко, да ли председник Републике или председник Владе, „споразум о нормализацији односа са Косовом“ или сличан уговор којим се потпуно или делимично потврђује независност те квази државе пред овлашћеним преговарачем и медијатором „добре воље“, а то је Европска унија према Резолуцији 64/298 Генералне скупштине УН од 09. септембра 2010. године, е то ће заиста бити крај. Трајни губитак Косова и Метохије!

Зашто?

Зато што ће такав чин бити представљен као завршетак „мировног процеса“ након рата и „примирја“ из 1999. године, а сам споразум окарактерисан као финални „мировни уговор“, којим се држава Србија одриче дела своје територије. И то је сасвим реална и, на жалост, легална опција коју препознаје и признаје међународно право. Светска историја нам о томе сведочи са не малим бројем примера.

Калкулације типа – збацићемо их са власти масовним протестима и одмах поништити издају, огласићемо да су у тренутку потписивања били неурачунљиви, да су се налазили под притиском, претњама, уценама и сличним недозвољеним радњама, да акт предаје Космета „не признаје српски народ“, и тако даље, неће вредети, скоро па ништа! Осим за унутрашњу политичку употребу и манипулације грађанима.

Сасвим је сигурно да се западне силе након верификације „споразума“ неће обазирати на наше дилеме: да ли ће такав документ бити ратификован у Народној скупштини Републике Србије, нити на резултате евентуалног референдума који би могао бити расписан, нити на било које друге околности, управо зато што се деценијама држе праксе изнуђених решења. По „принципу“ – ако прође, прошло је и решења „на ивици ножа“. Случај Црне Горе и њеног учлањења у НАТО је најсвежији пример.

Потпис српских државних власти на такав документ, биће за западне силе „велики као врата“ и гранитне снаге. Тим пре што могу не само у изјавама за светску јавност, већ чак и у евентуалној међународној арбитражи или пред Међународним судом правде, да врло утемељено тврде као непосредни, овлашћени учесници „мировног процеса“, како су српски преговарачи при „чистој свести и здраве памети“, легално и легитимно потписали „нормализацију односа“ са „државом Косово“.

Легални и легитимни… зато што иза њих у овом тренутку, на велико разочарање, стоји преко два милиона верних, што чланова тих странака, што још вернијих бирача… Не преостаје нам ништа друго, осим да те људе питамо за савест и да им „честитамо“ незнање, а код доброг дела и претпарачку лукавост и ситносопственички интерес.

 ♦♦♦♦♦

Добро, рећи ће они најхрабрији, свакако родољуби по дефиницији – вратићемо Космет кад-тад, војном силом, јер смо ми, Срби, велики ратници!

Неће нам тако нешто вредети, јер ће западни „пријатељи“, чак и да успемо у том науму, а након што се утиша „паљба“ и испари „мирис барута“, потегнути „папир“ којим смо се преко легитимног председника Републике или легитимног председника Владе, за вјеки вјекова одрекли Космета…

…Док ће они најупорнији смиреуноумно и продухувљено изговарати – неће Бог дозволити да изгубимо Свету земљу… Да, у истини речено, али да би Бог помогао, морамо да га молимо, као прво, а као друго, да има коме да упути Силу Небеску, Анђеоску!…

Мислимо о томе и покренимо се. Једном за свагда. Нема нам друге, нити треће…


https://narodnarezolucija.rs/index.php/potpisivanje?view=formmaker&id=12



@2018 НАРОДНА РЕЗОЛУЦИЈА

ПОВЕЗАНО:

*ВАЖНО!!! Представљање текста Народне резолуције о заштити територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије
*Пуковник Горан Јевтовић: Једино решење за спашавање Србије је НАРОДНА РЕЗОЛУЦИЈА (видео)
*Одговори на питања у вези са НАРОДНОМ РЕЗОЛУЦИЈОМ
***
ПРОЧИТАЈ и ПОТПИШИ: НАРОДНА РЕЗОЛУЦИЈА о заштити територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије

НАРОДНУ РЕЗОЛУЦИЈУ ПРОЧИТАТИ и ПОТПИСАТИ НА САЈТУ – http://narodnarezolucija.rs

ОВДЕ КЛИК – http://narodnarezolucija.rs/index.php/potpisivanje


Пипремила: Биљана Диковић


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ФБ Репортер    :: © 2014 - 2018 ::    Хвала на интересовању

Догађаји

Временска линија

Православље

Фото

Видео