Вести:

Косово и Метохија

Наша реч

Најновије ►►►

четвртак, 15. новембар 2018.

Београд поклања Медвеђу албанским сепаратистима

Велеиздајничка акција: ко предаје општину Медвеђа на југу Србије, сепаратистичкој "држави" на КиМ

#Medvedja #beograd #Izdaja #Režim #Kosovo #Metohija

  • Медвеђа је, од недавно, предмет нагађања о идеји размене српских територија, тачније оних на југу државе са деловима под окупацијом НАТО пакта на Косову и Метохији. Иако се на тренутке чини да се одустаје од најављиване реализације и да почетна загриженост за ту идеју јењава, то се не може тврдити са сигурношћу. Напротив, Срби настањени у Медвеђи, за Магазин Таблоид једногласно кажу „овде мирише на Косово", мислећи на време пред почетак ратова али и неколико масовних прогона Срба током прошлог века. И све то ни мало није без разлога а за њих, ни без повода.

Пише: Иван Максимовић, Магазин Таблоид



Више година уназад активно, али једнако безуспешно, Арби, грађани Медвеђе (али и оне друге две општине југа Србије, Бујановца и Прешева) покушавају домаћој јавности да укажу на систематску албанизацију овог дела Србије. Да буде горе, то је поступак који режим из Београда контролисано спроводи. Судећи по необичним потезима (најблаже речено), попут „интеграције" српског становништва на КиМ у систем албанских сепаратиста који им мењајући идентитет затире траг о постојању, слично томе на делу и је албанизација јужног дела Србије.

Један од кључних ликова у овом процесу је Начелник општинске управе у Медвеђи, Светлана Тодоровић, која је дипломирала је на Правном факултету у Нишу.

Светлана Тодоровић

Није планирала да се врати у родну Медвеђу, како сама каже, али - десило се чудо. Право из студентске клупе села је на место правника у Републичком геодетском заводу, одељење у Медвеђи. Посао је, како тврди, добила одмах „онако, као од шале, без икаквих веза" навела је између осталог Тодоровићева, иначе члан СНС-а, у интервјуу „за Југмедиа и Координационо тело за југ Србије". Касније је, 2010. године, магистрирала у Шведској, на Краљевском техничком институту у Стокхолму и то „на тему управљања земљиштем„.

Данас она важи за веома моћну жену у свом крају и налази се на другој по важности функцији у општини у чијој надлежности су и Одељење финансија, Одељење урбанизма и Одељење за опште послове. Одлучујуће је било то „што сам у председнику (општине Медвеђа) Арсићу препознала вођу, велику енергију, огромну жељу да се нешто добро уради за грађане Медвеђе". Небојша Арсић се српској јавности обратио 29. августа поводом све учесталије јавне полемике о припајању Медвеђе Косову и Метохији „Од Прешева и Бујановца смо географски удаљени око 160 километара, а политичка ситуација код нас је сасвим друкчија него у те две општине, па могу да поручим свима да је Медвеђа у Горњој Јабланици, а не у такозваној Прешевској долини, да Медвеђа јесте и остаће део централне Србије", пренели су медији.

Ипак, десетак дана касније одлука коју потписује Тодоровићева, а која ће за режимске медије остати „незанимљива", као да у потпуности негира Арсићеву тврдњу.

Наиме, она је септембраа месеца потписала обавезан налог о похађању курса Албанског језика руководиоца одређених руководиоца унутрашњих организационих јединица. Та одлука се односи на начелнике Одељења за општу управу, за привреду и финансије, урбанизам, интерни ревизор, затим шефа кабинета председника, координатора за локални економски развој за привлачење инвестиција и унапређење услова пословања привреде, матичаре за подручје Медвеђе, Сијаринске Бање, Равне Бање, као и контролора и службенике послова писарнице.

Како је то локалним медијима Тодоровићева отресито објаснила, албански језик - изучава се упоредо са енглеским, ради се о „стручном усавршњавању". На који начин ће одређени страни језик стручно помоћи службеницима, нити је ко питао нити било ко одговорио. Тодоровићева је признала да и сама иде на курс албанског језика и наводи да „међу Србима у Медвеђи постоји огромно интересовање за албански језик". Оно што се зна јесте да у општини Медвеђа која броји око 10 хиљада становника од чега Албанаци званично чине тек око 10%. Према незваничним али поузданим подацима тај број је вишеструко мањи.

Председник Општине се није оглашавао овим поводом. Можда је био заузет личним проблемима јер... Првог октобра ове године Суд части Регионалне лекарске коморе за југоисточну Србију, донео је решење да су испуњени услови за „вођење поступка по предлогу Марине Смиљковић из Лесковца против др Небојше Арсића, специјалисте интерне медицине, због поступања према сада покојном Вукашину Смиљковићу, кориснику Дома за стара лица Сунчана јесен у Лесковцу".

Позив на Суд части за Небојшу Арсића

За то време курс увелико траје а планирано је да буде завршен до 20. децембра.

„Нико не прича шта ово значи јер овде живи веома мало Албанаца, људи са којима Срби одлично живе, који поштују ову државу и п том основу нико нема било какав проблем. Нажалост, властодршци ове државе не поштују овде ни Србе, ни Албанце, никога осим себе" наводи саговорник Магазина Таблоид и додаје да су сви убеђени да је ово део процеса у коме ће албанским сепаратистима са КиМ и овај део државе Србије бити преда под контролу.

Избори за на Националне савете мањина у Србији одржани су 4. новембра. Изјава Сулејманина Угљанина да је Србија окупаторска и фашистичка држава, у потпуности је заокупила пажњу јавности. Додуше, с правом иако конкретна реакција власти изостаје док се у сенци тога одвијају остали, такође битни процеси.

Непосредно пред одржавање тих избора тензије у Медвеђи су нарасле што се осећало на сваком кораку, тврди извор Магазина Таблоид. Један од разлога је баш то што се на њима по први пут кандидовао Мухарем Саљиху, са својим "Албанским форумом за економски развој у Србији", као нестраначка личност.

Мухарем Саљиху

„...За кандидатуру било је потребно 380 потписа, у Медвеђи су кандидатуру поднеле три листе а на подручју општине живи око 300 гласача Албанске националности, па да ли је то логично? Ипак, новац чини своје, потписи су сакупљени и предати" каже наш извор.

Истинитост ове тврдње доказана је пре три године када када су у овој општини одржани ванредни локални избори. Тада је петнаестак аутобуса довезло преко 1000 Албанаца са Косова и Метохије на гласање а сви они имају фиктивне адресе пребивалишта на територији општине Медвеђа. Убедљиву већину, око 70%, тада је освојила коалиција СНС - СПС - ПУПС.

„...Саљиху је овдашњи бизнисмен који тренутно ради у Италији и много улаже у куповину некретнина на територији општине Медвеђа као и околине. Иако је у веома добрим односима са неким функционерима у Београду и државним секретарима у министарствима, за њега се везује само рад против интереса Србије" наводи саговорник Магазина Таблоид.

Режимски медији су, пре само два месеца, ово потврдили и Саљихуа означили као водећег човека међу Албанцима који куповином некретнина жели да промени етничку структуру на југу Србије насељавањем великог броја Албанаца. Као и наш извор, тврде да је близак албанској мафији али и неким од политичара међу косовским сепаратистима, да је новчано помагао како локалне политичаре на југу Србије тако и албанске екстремисте те да је у ту сврху до сада утрошио између осам и десет милиона евра.

- Салиху је главна спона с албанском дијаспором и нарко-мафијом, а задужен је за спровођење албанских планова у Медвеђи. Купио је неколико кућа у Сијаринској Бањи, а планирао је да купи и једно предузеће из Медвеђе, као и комплекс хотела у Сијаринској Бањи и рудник „Леце". Међутим, предузеће купила је агенција за некретнине из Лесковца и дала га Салихију у закуп, у оквиру којег ће у августу бити пуштена у погон фабрика за производњу чарапа. Осим становништва са територије општине Медвеђа, фабрика ће запошљавати и Албанце са територије Косова и Метохије, који ће се касније ту и населити.


ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД"
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/


То није ништа ново за нашег саговорника који каже да се на томе ради већ годинама. „Недавно је Мухарем Салиху посетио Белу кућу, отворено се говори да је платио улазак 200 хиљада долара. Провео је три недеље са председником Албаније. Општина Медвеђа је потпуно разорена а нарочито задње 4 године откада је СНС на власти, народ као да је нестао, омладина отишла. Општина личи на мало већи старачки дом".

Рекло би се да је главни део посла већ обављен. Према сазнањима до којих смо дошли у Полицијској управи у Медвеђи у припреми су одређене кадровске измене. Службеници који су обавили посао фиктивног пријављивања Албанаца са Косова и Метохије на терирторију општине Медвеђа, и тиме променили националну структуру становништва као и стање у бирачком списку, одлазе на боља радна места у Лесковцу и Лебану. Уверење је да то представља „награду од шефова за успешно разарање Србије".

Ипак, то неће поправити оно што је учињено у овој општини јер "долазе нови, исти, припремљени за наставак „бизниса". Тако је било и у ПУ Лесковац пре две године. Систем је исти, мењају се само актери. Очигледно је да ову општину чека бурна јесен али се већина слаже да ће Албанци који живе у иностранству и поседују велике количине новца, до кога су дошли најчешће шверцом наркотика, направити велике проблеме Србима који овде живе сиротињски од свог мучног рада. Скромно али поштено. Озбиљне државе плаћају људе који живе на оваквим подручјима, али не и у Србији. Следеће године су овде редовни избори где је бирачки списак пун албанских бирача са Косова и Метохије и Албаније која је господа из полиције уписивала у име „патриотизма" али према Евру или Долару" смушено појашњава извор Магазина Таблоид.

Са добрим разлогом, или већ унапред утврђеним планом, Албанци овог дела Србије бојкотовали су попис Републике Србије 2011. године. У општинама Прешево и Бујановац и делимично у општини Медвеђа забележен је смањен обухват јединица пописа услед бојкота од стране већине припадника албанске националне заједнице. Влада Србије је била принуђена да прибегне процени броја становника на том простору која је рађена на основу методологије прихваћене на састанку 12. јуна 2015. године од стране политичких лидера и председника националног савета албанске мањине. Цео процес реализован је у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Београду и амбасада САД, Велике Британије и Делегације ЕУ у Београду и уз посредовање Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа.

Зоран Станковић, председник Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу са председником општине Медвеђа Небојшом Арсићем

„...Рад тог тела Владе Србије посебна је прича. Ови људи не знају како у бирачком списку има оволико фиктивних гласача али знају да зграду Општине треба проширити или направити пут који ничему не служи. У задњих 10 година становништво се преполовило, до већине села тешко је доћи. Општину нико од званичника није посетио већ 4 године, нити је отворено и једно радно место нити се планира. Председник Општине на оваква питања каже да се у првом мандату уходавао, биће нешто у другом, трећем мандату... За сада је превише заузет, ради у општини, Дому здравља и старачком дому у Лесковцу. То је узорни политичар. Хармонија у правом смислу, народ очекује боље дане уз курсеве албанског језика..." иронично закључује наш саговорник.

Ипак, ово није спречило улагања у овај крај. Разлог се може претпоставити и прегледом стања и „учињеног", односно, ни једна од инвестиција, иако су радови завршени још прошле године, нема дефинисано коначно стање?
„...Председник Општине ниједан документ не потписује иако он једино има овлашћење. Све ради његов први заменик начелница општинске управе Светлана Тодоровић. Она спроводи поступак јавне набавке где учествује само један понуђач унапред одабран. Издаје грађевинска дозволе али само где мора, закључује уговоре, оверава ситуације, одређује надзор. Несхватљиво, као у Колумбији али одлично функционише већ четири године..." тврди наш саговорник.

„...Огроман новац се окреће потпуно беспотребно, велике суме се перу. Велики играчи на терену су локални моћници, нема их много. Осећа се у ваздуху да је ова територија продата...." каже наш извор убеђен да је прљави посао око предаје територије већ обављен. Прање велике количине новца, попут ситуације на Косову и Метохији у пројектима под контролом Канцеларије за Косово и Метохију који никако да буду приведени крају иако коштају више од почетних прорачуна, указује на сличност окружења у које је доведена Медвеђа.


Медвеђа

„...Ипак, пара изгледа има ко блата. Реконструисан је Дом здравља, који је сада у горем стању но пре ових радова, а за то је плаћено је око 400 хиљада евра. Увелико се ради реконструкција зграда општине која кошта око 500 хиљада евра! И све је то маска. Мењају се прозори, молерај, кров, још по која ситница. А, и цена права ситница... Улагањима ни ту није крај. Урађено је улична расвета у насељима где нема људи, у шали се говори да је то светло за зечеве. Изграђен је пут од 200 метара који готово ничему не служи а кошта невероватних 200 хиљада евра и додатно је издвојен новац из буџета, десетак хиљада евра. Изгледа да у старту нису имали доброг математичара. За ове општине је задужено Координационо тело које има седиште у Београду и које у већини случајева финансира ове промашене пројекте. Овде готово да и не долазе, понекад су ту њихови представници који контролишу темпо радова, поменусмо да коначну вредност радова скоро нигде немамо! Политичари полуде кад осете моћ, новац, власт...Путују Европом сваке недеље о трошку државе..." открива наш саговорник који указује на нарочиту одговорност али и нетранспарентност у раду Координационог тела за југ Србије.

Како то бива када једном смркава а другом свиће, и у Медвеђи се „...отворено такмиче ко ће бити у друштву успешних бизнисмена Албанаца. Држава не функционише, сад је шанса да се узме који евро, не продаје се сваки дан територија... Врло логично и прагматично размишљање. Државна власт све зна, сви ћуте, вероватно су задужили своју полицију, државне секретаре да воде рачуна о овој територији. Званично влада расуло али мафијашки токови беспрекорно функционишу...".

Сва места на која се овај опис може применити, имају заједничког чиниоца - власт на локалу врше припадници Српске напредне странке Александра Вучића. Брутални и политички непримерен вид издаје највиталнијих интереса државе, основна је одлика Вођиног режима који Србију егзистенцијално, али и ментално гура, у најдубља понижења, поптуни колапс и тотални нестанак. Издаја каква нема пандам у српској историји, захтева хитну акцију и напор да се заустави а починиоци са свим својим сарадницима најстрожије казне. Из неког разлога Устав и Кривични закон Србије не предвиђају казну за издају, нити велеиздају, па смо доведени у слепу улицу у којој народ према обичајном праву тумачи висину казне док се фактички безакоње награђује а тражење правде кажњава.

Недавно је народни посланик, Срђана Ного, уколико се докаже да је српска страна парафирала Даблински споразум, којим би у Србију било враћено милион и 200 хиљада миграната из муслиманских земаља, што би изазвало грађански рат и огромне жртве српског народа, позвао на хитно вешање на Теразијама премијера и председника Србије, Ане Брнабић и Александра Вучића. Да ли из страха да би народ могао да реализује ту казну, због чега пред очима искачу слике неславних завршетака Чаушескуа, Садама Хусеина или Гадафија, или пак прераног откривања величине издаје што би могло да угрози њено спровођење, власт се свим средствима обрушила на њега.

Ми то нећемо учинити јер нам није намера да било коме одузимамо живот, упркос свему постоји нада да ће надлежне институције ипак почети да обављају и свој законом предвиђен део посла. Али није згорег затворити рупу у закону, посебно по овако важном питању, те ћемо само поновити питање народног посланика Срђана Нога којим нуди представницима власти да, ако им смета вешање, нека сами кажу „шта би била одговарајућа казна за издају"?



https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.


Рођен је и живи на Косову и Метохији.

Извор: Магазин Таблоид    :: © 2014 - 2018 ::  Хвала на интересовању

Др Јасмина Пеев: Скривање Србије и Истине од камера

Французи су се побринули да камере не буду уперене у Србе на комеморацији ''победе'' у Паризу. Непријатно је то, нелагодно кад пријатеља изневериш као што је Француска изневерила Србију.


Пише: Др мед Јасмина Пеев



15 шумопад 7527

Тачно после сто година од завршетка Првог Светског рата, гледамо велике силе које славе ''победу слободе'' на комеморацији у Паризу. Видимо на трибини пред Tриумфалном Kапијом најмоћнијe лидере планете који диригују нашy политичку реалност. Поред домаћина, Маcron-a, седи немачка канцеларка која представља једну од земља агресора губитника из тих давних времена. Тy седи на почасном месту и представник новог силеџије света, USA-а, који управо сада ратује на неколико фронтова, а свугде је у финкцији нападачa. Листа његовог мешања у унутрашње прилике мањих земаља, убистава, палења ратова, подржавања терориста и бандистиских режима је скоро непрегледна и налази се на крају овог чланка*. Иза Маcrona-a, Меrkel-oвe и Тrump-а, видимо и доказаног криминалца, трговца дроге, мафијаша и дилера људских органа, Тhaci-јa. Оптужница из 2010. са доказима швајцарског адвоката Дик Мартија прoтив овог терористе је у такође у прилогу**. Албански народ који представља овај доказани терориста, је увек стајао са Германима који су нападали Србе и увек су губили, као и Немци и Аустрајинци. Kамере целог света обасјавају у првом плану и турске геноцидне представнике који сy такође изгубили Први Светски Рат.

С правом се можемо питати, јесу ли то губитници Првог светског Рата, агресори, постали добитници? Изгледа да јесу. Јер, они који су онда победили, жртвујући половину своје деце у монструознoм геноциду срБских жена и малишана по Босни, Србији, Македонији... њих нема међу слављиницима Победе. Чак су и фотографије Арчибалда Рајса, швајцарског криминолога који је употребљавао слике као доказ за аустријскo-хрватски геноцид над Србима, нестале са Интернета. Hеко се побринуо да свет не види срБске сељанке у народњим ношњама поyбијанe са својом нејачи у сопственим кућама у Првом Светском Рату. Аустријски, хрватски и немачки злочини се скривају cистематски, плански, професионално када се ради о злочинима над Србима. A Французи су се побринули да камере не буду уперене у Србе на комеморацији ''победе'' у Паризу. Непријатно је то, нелагодно кад пријатеља изневериш као што је Француска изневерила Србију. 3а Србију су звона звонила у Нотр Даму 1389-e године када сe на Косову гинуло да Ислам не би прошао на хришћанске земље. Онда је Француска била зaxвална нама, који смо остали готово без целокупног мушког становништва да би створили баријеру Cлободе за себе и тој арогантној Европи. A можда би могли да их подсетимо и на оне дане од 1914-1918 када је цела Француска, звана Роданија по старински, скупљала храну, одећу и оружје за срБске хероје на балканској голготи. Француска је и ушла у Први Светски рат да би помогла Србији. Нарaвно било је тo и из сопствених геостратешких разлога - имала је на располагању aфричке колоније чију је крв могла да уновчи. Oни су организовали Јужни, то јест Солунски фронт, захваљујући којем смо могли да извојевамо победу над најмоћнијим империјалистом оних времена, Аустро-Угарском. Наша, срБска, борба беше Борба за Слободу и своју сопствену 3емљу. Tу смо се разликовали, и онда и данас. Ми смо увек само желели да будимо слободни, своји на своме.

Очигледно, сада нови империјалисти седе на победничком постољу y Paris-y. Не само да ови немају шта да славе, гледано из срБске перспективе, него би требало да се похватају и суде за ратне злочине. Избомбардовали су заједно, као хорда злочинаца, нашу малу Србију 1999-e која се одбранила и од Турака и два пута од надуваних, препотетних Германа и њихове надмоћне технологију и оружјa. SAD, Немачка и Француска са EU су затровали уранијом храбру, славну, предивну Србију. И сада, скривају je од очију света. A и своја дела. Јер, сопствене империјалистичке амбиције никада нису ни угасили.





Јасно, врло јасно се види, да пљачкашке и робовласничке махинације Запада никада нису престале - oни нису мењали своје циљеве. Без обзира да ли је то pимска војска 6-9 године, Tурска 1389-e, Аустро-Угарска 1914-е, Немачка 1941-е или САД 1999-е нападала Србију, увек се радило о поробљављану, убијању и пљачкању срБских народа. Kада хитлеров ''Еndlösung'' није успео, онда су у затишју, преко CIA и ватиканских ''пацовских коридора'' спашавали своје у Јужној Америци.''Пацовски коридори'' су обезбеђивали нацистима из Хрватске и Немачке, пут у слободу са фалсификованим пасошима и аутотентичном мржњом која је и даље живела***

Напад на те непокoрне Слoвене, само се чекао. Taкo je 1995-e USA војска помогла Хрватима да протерају све Србе из земље чији ce главни град до недавно звао Сeрбиново - то су они Срби које фашисти нису убили у Другом Светском Рату и католички сатанисти нису покатоличили. Тај геноцид над Србима у Хрватској је такође скривен од свих камера света****. Иста USA војска је заједно са Bin Laden-ом убијала Србе по Босни. А онда, узела је Косово, наместила своју базу и дала својим генералима концесије на срБска рудна блага, комуникације...

Наравно да и из перспективе силеџија, Србија не сме пред камере у Паризу и поред херојске победе из 1918. Видели би се сопствени злочини. Србији је забрањено да слави своју победу - oна је управо опет окупирана. Зашто би се срБски председник љутио што није био у фокусу светских медија? Као код свиx проданиx пиона Запада, само лична сујета небитног велеиздајника може бити повређена. A место Србијe није међу овим насилницима и пљачкашима који не могу да појме ни Слободу ни Правду. Док су наши стари Славени, хероји давних времена, сатирали свако зло, уживали су Поштовање и Уважавање. Дaнас, наши продани политичари желе да седе заједно са њиховим проданим политичирима којих се француски народ, исто толико стиди, колико и ми наших. Зло влада! Нико га не пржи више - нити мисаоно, нити јуристички, нити било каквом борбом. Срби сy клани по трећи пут у једном веку... а свет неће да упери своје камере и види.

Једино је Le Figaro, цењени француски дневни лист, описао колико се њихова дипломатија огрешила о Србију*****.

Амбасадор се извинио. Њихов народ се стиди и пише про-срБске коментаре. Обичан народ не разуме. Ко може да сxвати оне којима сy све врсте манипулација, превара, лажи, пљачке дозвољене? Оне, који желе смрт и разарање? Језуитскy сортy ватиканско-бабилонских сатаниста? Тих који бирају оне који ће стајати под рефлекторима камера света док сами из таме диригујy све конце политике, ругајући се разуму, Истини и Правди. Такви нама хиљадама година подмећу варке свих врста. Hико не би смео икада да разyме манипулације тих болесних психопата који по ватиканским, бриселским, лондоским и вашингтонским подрумима силују децу, ноћу, како би се yвежбали у силовању недyжних, по белом дану и по целом свету. У њиховим свакодневним ''мисаоним радионицама'', ''think-tanks'' oни спремају ''после-истинску епоху,'' ''post-truth time'', у којој би само лажи биле пројектоване по медијима, књигама и чак у науци. За то користе психопате разних сорта, педофилe, трансвеститe... који извршавају беспрекорно сваки сатански задатак. Људе који се продају за паре. Политичаре који имају карактере као серијскe убице. Тако су и почели прославу краја Првог светског рата - стављајући криминалце на место хероја! Лажи сy им постале ''истина'' а камере им снимају огавност и шире морални смрад који не осећају, јер су огрезли у манипулацији и обмани. Увежбали су се у оптужбама невиних па cопствена злодела сваљују на невине Србе и оптужују их за почињене злочине босанских Муслимана, Меркале, албанских терориста, Рачак... Исте те камере које неће да узму у жижу Србе у Паризу, по Косову, Босни... се користе за лагање и манипулације свих Оксиденталаца који су нам по крви браћа као и Црногорци, Македонци, Бугари, Румyни...

Наш генетски код хаплогрупе I2a по палеолитским налазиштима доказује да смо живели по целој Европи, Азији, северној Африци и Северној и Јужној Америци - ми смо и Келти и Гети и Вети и Коловети, то јест Хелвети, Илири, Трачани, Дардани, Веди, Феничани, Египћани, нативни Американци... Нама су тако сада сви Род, jep ce нисмо везивали за територију него управо за Род. Да би нам разорили наРод, створише од нас лажне нације. Од срБског језика направише грчки, јеврејски, армејски, латински... Преокрећyћи и звукове и значење и матрице, имају сада ''модерне'' језике без појмова ''род'', ''ћерка'', ''правољубље'', ''родољубље''... на коjима не могу да прозводе Истину. Окренуше браћу против нас да ратујемо једни против других. Забранили су нам наш календар који броји 7527 година јер би свет разумео дa су Срби библијски хероји старих временa. Покрали су нам Славу античких времена. Kада је наш слепи Хомер на гуслама певао Илијаду - није било ни грчког језика ни Грка у Еленији. Пита-гора је говорио ''дардански'' то јест срБски а не грчки. Алeксандар Македонски не сме никако ни данас да буде Слoвен - цела Македонија мора да мења име, да се нико не би досетио колико је античка истоpиjа фалсификована. Сaда ти исти мајстори обмане, припремају ''епоху лажи''. Спремају лудило! Оно се већ назрева кроз ''fake news'' којe постају шизофрене и увредљиве. Није ли сада време да Запaд сxвати, ко су ти који их стално хушкају на Исток? Као и у епохи ''Римљана'', Крсташких Ратова, Napoleon-a, Habsburg-ваца, Hitler-a и Тrump cада опет премешта војскy ка земљама истока?

Погледајмо Истини у очи. Не стоји ли то ватиканска дипломатија иза насилника из ЕU-e, SAD-a, Albania-e, Крсташких Ратовa... који са радошћу гледају како наше цркве горе по Косову и скривају од очијy светских медија гаришта наших молитвених места?





Др мед Јасмина Вучић-Пеев


* Листа америчких ратних злочина широм света (на енглеском):


Насумична употреба бомби од стране САД-а, обично мимо објаве рата и проглашеног ратног стања, за безобзирно разарање, без војних мета, чији су циљеви и жртве цивилно становништво, или оно што сада зовемо "колатерална штета".


Japan (1945)
China (1945-46)
Korea & China (1950-53)
Guatemala (1954, 1960, 1967-69)
Indonesia (1958)
Cuba (1959-61)
Congo (1964)
Peru (1965)
Laos (1964-70)
Vietnam (1961-1973)
Cambodia (1969-70)
Grenada (1983)
Lebanon (1983-84)
Libya (1986)
El Salvador (1980s)
Nicaragua (1980s)
Iran (1987)
Panama (1989)
Iraq (1991-2000)
Kuwait (1991)
Somalia (1993)
Bosnia (1994-95)
Sudan (1998)
Afghanistan (1998)
Pakistan (1998)
Yugoslavia (1999)
Bulgaria (1999)
Macedonia (1999)

US Use of Chemical & Biological Weapons
The US has refused to sign Conventions against the development and use of chemical and biological weapons, and has either used or tested (without informing the civilian populations) these weapons in the following
locations abroad:

Bahamas (late 1940s-mid-1950s)
Canada (1953)
China and Korea (1950-53)
Korea (1967-69)
Vietnam, Laos, Cambodia (1961-1970)
Panama (1940s-1990s)
Cuba (1962, 69, 70, 71, 81, 96)

And the US has tested such weapons on US civilian populations, without their knowledge, in the following locations:

Watertown, NY and US Virgin Islands (1950)
SF Bay Area (1950, 1957-67)
Minneapolis (1953)
St. Louis (1953)
Washington, DC Area (1953, 1967)
Florida (1955)
Savannah GA/Avon Park, FL (1956-58)
New York City (1956, 1966)
Chicago (1960)


And the US has encouraged the use of such weapons, and provided the technology to develop such weapons in various nations abroad, including:

Egypt
South Africa
Iraq

US Political and Military Interventions since 1945
The US has launched a series of military and political interventions since 1945, often to install puppet regimes, or alternatively to engage in political actions such as smear campaigns, sponsoring or targeting opposition political groups (depending on how they served US interests), undermining political parties, sabotage and terror campaigns, and so forth. 

It has done so in nations such as

China (1945-51)
South Africa (1960s-1980s)

France (1947)
Bolivia (1964-75)

Marshall Islands (1946-58)
Australia (1972-75)

Italy (1947-1975)
Iraq (1972-75)

Greece (1947-49)
Portugal (1974-76)

Philippines (1945-53)
East Timor (1975-99)

Korea (1945-53)
Ecuador (1975)

Albania (1949-53)
Argentina (1976)

Eastern Europe (1948-56)
Pakistan (1977)

Germany (1950s)
Angola (1975-1980s)

Iran (1953)
Jamaica (1976)

Guatemala (1953-1990s)
Honduras (1980s)

Costa Rica (mid-1950s, 1970-71)
Nicaragua (1980s)

Middle East (1956-58)
Philippines (1970s-90s)

Indonesia (1957-58)
Seychelles (1979-81)

Haiti (1959)
South Yemen (1979-84)

Western Europe (1950s-1960s)
South Korea (1980)

Guyana (1953-64)
Chad (1981-82)

Iraq (1958-63)
Grenada (1979-83)

Vietnam (1945-53)
Suriname (1982-84)

Cambodia (1955-73)
Libya (1981-89)

Laos (1957-73)
Fiji (1987)

Thailand (1965-73)
Panama (1989)

Ecuador (1960-63)
Afghanistan (1979-92)

Congo (1960-65, 1977-78)
El Salvador (1980-92)

Algeria (1960s)
Haiti (1987-94)

Brazil (1961-64)
Bulgaria (1990-91)

Peru (1965)
Albania (1991-92)

Dominican Republic (1963-65)
Somalia (1993)

Cuba (1959-present)
Iraq (1990s)

Indonesia (1965)
Peru (1990-present)

Ghana (1966)
Mexico (1990-present)

Uruguay (1969-72)
Colombia (1990-present)

Chile (1964-73)
Yugoslavia (1995-99)

Greece (1967-74)

US Perversions of Foreign Elections
The US has specifically intervened to rig or distort the outcome of foreign elections, and sometimes engineered sham "demonstration" elections to ward off accusations of government repression in allied nations in the US sphere of influence. These sham elections have often installed or maintained in power repressive dictators who have victimized their populations. Such practices have occurred in nations such as:

Philippines (1950s)
Italy (1948-1970s)
Lebanon (1950s)
Indonesia (1955)
Vietnam (1955)
Guyana (1953-64)
Japan (1958-1970s)
Nepal (1959)
Laos (1960)
Brazil (1962)
Dominican Republic (1962)
Guatemala (1963)
Bolivia (1966)
Chile (1964-70)
Portugal (1974-75)
Australia (1974-75)
Jamaica (1976)
El Salvador (1984)
Panama (1984, 89)
Nicaragua (1984, 90)
Haiti (1987, 88)
Bulgaria (1990-91)
Albania (1991-92)
Russia (1996)
Mongolia (1996)
Bosnia (1998)

US Versus World at the United Nations
The US has repeatedly acted to undermine peace and human rights initiatives at the United Nations, routinely voting against hundreds of UN resolutions and treaties. The US easily has the worst record of any nation on not supporting UN treaties. In almost all of its hundreds of "no" votes, the US was the "sole" nation to vote no (among the 100-130 nations that usually vote), and among only 1 or 2 other nations voting no the rest of the time. 

Here's a representative sample of US votes from 1978-1987:

US Is the Sole "No" Vote on Resolutions or Treaties
For aid to underdeveloped nations
For the promotion of developing nation exports
For UN promotion of human rights
For protecting developing nations in trade agreements
For New International Economic Order for underdeveloped nations
For development as a human right
Versus multinational corporate operations in South Africa
For cooperative models in developing nations
For right of nations to economic system of their choice
Versus chemical and biological weapons (at least 3 times)
Versus Namibian apartheid
For economic/standard of living rights as human rights
Versus apartheid South African aggression vs. neighboring states (2 times)
Versus foreign investments in apartheid South Africa
For world charter to protect ecology
For anti-apartheid convention
For anti-apartheid convention in international sports
For nuclear test ban treaty (at least 2 times)
For prevention of arms race in outer space
For UNESCO-sponsored new world information order (at least 2 times)
For international law to protect economic rights
For Transport & Communications Decade in Africa
Versus manufacture of new types of weapons of mass destruction
Versus naval arms race
For Independent Commission on Disarmament & Security Issues
For UN response mechanism for natural disasters
For the Right to Food
For Report of Committee on Elimination of Racial Discrimination
For UN study on military development
For Commemoration of 25th anniversary of Independence for Colonial Countries
For Industrial Development Decade in Africa
For interdependence of economic and political rights
For improved UN response to human rights abuses
For protection of rights of migrant workers
For protection against products harmful to health and the environment
For a Convention on the Rights of the Child
For training journalists in the developing world
For international cooperation on third world debt
For a UN Conference on Trade & Development

US Is 1 of Only 2 "No" Votes on Resolutions or Treaties
For Palestinian living conditions/rights (at least 8 times)
Versus foreign intervention into other nations
For a UN Conference on Women
Versus nuclear test explosions (at least 2 times)
For the non-use of nuclear weapons vs. non-nuclear states
For a Middle East nuclear free zone
Versus Israeli nuclear weapons (at least 2 times)
For a new world international economic order
For a trade union conference on sanctions vs. South Africa
For the Law of the Sea Treaty
For economic assistance to Palestinians
For UN measures against fascist activities and groups
For international cooperation on money/finance/debt/trade/development
For a Zone of Peace in the South Atlantic
For compliance with Intl Court of Justice decision for Nicaragua vs. US. 

For a conference and measures to prevent international terrorism
(including its underlying causes)
For ending the trade embargo vs. Nicaragua

US Is 1 of Only 3 "No" Votes on Resolutions and Treaties
Versus Israeli human rights abuses (at least 6 times)
Versus South African apartheid (at least 4 times)
Versus return of refugees to Israel
For ending nuclear arms race (at least 2 times)
For an embargo on apartheid South Africa
For South African liberation from apartheid (at least 3 times)
For the independence of colonial nations
For the UN Decade for Women
Versus harmful foreign economic practices in colonial territories
For a Middle East Peace Conference
For ending the embargo of Cuba (at least 10 times)

In addition, the US has:
Repeatedly withheld its dues from the UN
Twice left UNESCO because of its human rights initiatives
Twice left the International Labor Organization for its workers rights initiatives Refused to renew the Antiballistic Missile Treaty
Refused to sign the Kyoto Treaty on global warming
Refused to back the World Health Organization's ban on infant formula abuses Refused to sign the Anti-Biological Weapons Convention Refused to sign the Convention against the use of land mines Refused to participate in the UN Conference Against Racism in Durban Been one of the last nations in the world to sign the UN Covenant on Political & Civil Rights (30 years after its creation) Refused to sign the UN Covenant on Economic & Social Rights Opposed the emerging new UN Covenant on the Rights to Peace, Development & Environmental Protection

Sampling of Deaths >From US Military Interventions & Propping Up Corrupt Dictators (using the most conservative estimates)
 
Nicaragua
30,000 мртвих

Brazil
100,000 мртвих

Korea
4 million мртвих

Guatemala
200,000 мртвих

Honduras
20,000 мртвих

El Salvador
63,000 мртвих

Argentina
40,000 мртвих

Bolivia
10,000 мртвих

Uruguay
10,000 мртвих

Ecuador
10,000 мртвих

Peru
10,000 мртвих

Iraq
1.3 милиона мртвих

Iran
30,000 мртвих

Sudan
8-10,000 мртвих

Colombia
50,000 мртвих

Panama
5,000 мртвих

Japan
140,000 мртвих

Afghanistan
10,000 мртвих

Somalia
5000 мртвих

Philippines
150,000 мртвих

Haiti
100,000 мртвих

Dominican Republic
10,000 мртвих

Libya
500 мртвих

Macedonia
1000 мртвих

South Africa
10,000 мртвих

Pakistan
10,000
мртвих
 
Palestine
40,000
мртвих
 
Indonesia
1 милион мртвих

East Timor
1/3-1/2 од укупног броја популације

Greece
10,000
мртвих

Laos
600,000
мртвих
 
Cambodia
1 милион
мртвих
 
Angola
300,000
мртвих
 
Grenada
500 мртвих

Congo
2 милиона
мртвих

Egypt
10,000
мртвих

Vietnam
1.5 милион
мртвих
 
Chile
50,000
мртвих

Other Lethal US Interventions CIA Terror Training Manuals
Development and distribution of training manuals for foreign military personnel or foreign nationals, including instructions on assassination, subversion, sabotage, population control, torture, repression, psychological torture, death squads, etc.

Specific Torture Campaigns
Creation and launching of direct US campaigns to support torture as an instrument of terror and social control for governments in Greece, Iran, Vietnam, Bolivia, Uruguay, Brazil, Guatemala, El Salvador, Honduras, and Panama

Supporting and Harboring Terrorists
The promotion, protection, arming or equiping of terrorists such as: Klaus Barbie and other German Nazis, and Italian and Japanese fascists, after WW II. Manual Noriega (Panama), Saddam Hussein (Iraq), Rafael Trujillo (Dominican Republic), Osama bin Laden (Afghanistan), and others whose terrorism has come back to haunt us. Running the Higher War College (Brazil) and first School of the Americas (Panama), which gave US training to repressors, death squad members, and torturers (the second School of the Americas is still running at Ft. Benning GA). Providing asylum for Cuban, Salvadoran, Guatemalan, Haitian, Chilean, Argentinian, Iranian, South Vietnamese and other terrorists, dictators, and torturers Assassinating World Leaders Using assassination as a tool of foreign policy, wherein the CIA has initiated assassination attempts against at least 40 foreign heads of state (some several times) in the last 50 years, a number of which have been successful, such as: Patrice Lumumba (Congo), Rafael Trujillo (Dominican Republic), Ngo Dihn Diem (Vietnam) Salvador Allende (Chile)
Arms Trade & US Military Presence. The US is the world's largest seller of weapons abroad, arming dictators, militaries, and terrorists that repress or victimize their populations, and fueling scores of violent conflicts around the globe. The US is the world's largest provider of live land mines which, even in peacetime, kill or injure at least several people around the world each day. The US has military bases in at least 50 nations around the world, which have led to frequent victimization of local populations. The US military has been bombing one Middle Eastern or Muslim nation or another almost continuously since 1983, including Lebanon, Libya, Syria, Iran, the Sudan, Afghanistan, and Iraq (almost daily bombings since 1991).

This, then, is a sampling of American foreign policies over the last 50 years. The FBI uses the following definition for Terrorism: "The unlawful use of force or violence committed by a group or individual, who has some connection to a foreign power or whose activities transcend national boundaries, against persons or property to intimidate or coerce a government, the civilian population or any segment thereof, in furtherance of political or social objectives." This sounds like the terrorism we just experienced. It also sounds a lot like the US policies and actions since 1945 that I've just described.
**  https://assembly.coe.int/CommitteeDocs/2010/20101218_ajdoc462010provamended.pdf

***  https://www.youtube.com/watch?v=bh8X4iH8I44&t=216s 

**** https://www.youtube.com/watch?v=rBGHDaDVZmM&t=77s

*****  http://www.lefigaro.fr/vox/monde/2018/11/13/31002-20181113ARTFIG00340-commemoration-du-11-novembre-la-serbie-injustement-humiliee.php





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2018 ::    Хвала на интересовању

уторак, 13. новембар 2018.

Извињење не прихватамо, споменик да буде знак захвалности српским ратницима, не Француској

Можемо да размотримо извињење једино од врха фанцуске државе, а не са "дипломатског дна". Време је да споменик захвалности Француској добије другу, праведнију намену.

Фото: Југословенска кинотека / Српском ратнику до данас није указивано дужно поштовање, коначно је дошао тренутак да то променимо. Ако не од врха државне управе, онда са дна, од нас самих.





















Пише: Иван Максимовић



Нисам упознат са детаљима и садржином извињења  француског амбасадора и то из простог разлога - за понижење приређено Србији, не може се узети у обзир изјава било ког нижег чиновника од од самог председника Француске, Емануела Макрона. Па чак се ни у његовом случају, просто извињење које не би пратило конкретно дело, ако и дође до њега, не сме прихватити јер би представљало још један оћигледан пример лицемерја!

Самом одлуком да се на церемонији у част завршетка Првог светског рата под једним кровом нађу како представници победника тако и оних који су из освајачких побуда покренули тај рат и изазвали на милионе жртава широм света, представља понижење за сваку од жртава на страни победника, без разлике.

То се односи на позив свима чији су преци били на страни Централних сила, али најнепримереније је свакако било упутити позив албанским сепаратистима. Не само зато што Косово и Метохија нису постојали као засебна геополитичка целина у том периоду, а ни пре тога као што ни данас немају и не могу да имају легалан и легитиман статус "државе", већ зато што су Албанци активно учествовали искључиво на страни агресора као поданичка, злочиначка "војска". Дакле, тек као "подкатегорија" Централних сила, па се ни по ком основу не могу сматрати важним. Исто тако и због тога што данас та творевина коју покушавају да прикажу као некакву државу, представља врхунски симбол криминалног односа великих сила према слабијима, одобравања војне агресије и окупације, гажења свих слобода, права и слободарских начела и то као усвојеног званичног "система вредности". Све оно против чега су се борили милиони људи свесно дајући и своје животе супротстављајући се таквом поретку.

Када се томе дода чињеница да се "на врху пиједестала", раме уз раме за заслужнима нашао Хашим Тачи, доказани убица, вођа терористичких јединица албанских сепаратиста, званично осумњичен за трговину људским органима (гле чуда, за једног од сарадника у том злочину је означен и Бернард Кушнер, Француз), доказани вођа једног од кланова организованог криминала на КиМ, понижење и свих других је дубље него што се у први мах може учинити.

Француска је тако показала да она није, не само оно чему су Срби подигли највиши споменик захвалности на свету, већ ни оно за шта је сматрају сами Французи - симболом "демократије против свих облика диктатуре" и "алегорије слободе и разума" већ сушта супротност свим тим умишљеним вредностима.

Између осталог, историја нас учи да када год су представници великих сила себи дали за право да пред очима целг света газе основна начела и принципе људског достојанства и слободе, и да то постане њихов јавни политички курс, врло брзо је о томе оружје почињало да урла орући кланце и ровове кроз које изнова протичу реке људске крви. Сулудо је мислити да то било ко од учесница не зна, па ипак прихватају.

Да, Србија је свесна да јој је такво понижење, учешћем на тој церемонији, добрим делом омогућила српска Влада, као и председник Србије Александар Вучић лично. Након истицања заставе америчког/НАТО пројекта "независног", односно противно међународном праву и војном агресијом отгрнутог дела Србије, Косова и Метохије, било је јасно да ни једном српском државнику на таквом скупу није место. Међутим, њихове отоврене изјаве да неће тражити да се застава непостојеће "државе" уклони из Нотр Дама и потврда одласка на церемонију, само су охрабриле организатора. У таквим околностима, присуство представника Србије је могло да представља искључиво понижење и то се и догодило. Ипак, оволиком понижењу се нико у Србији није надао. Оно је могло да буде барем умањено простим бојкотом тог догађаја. У том случају до изражаја би дошло једино лицемерје саме Француске и, у доброј мери, остатка света а српско достојанство би било спасено. Овако, свет је спашен тога јер су то прихватили представници Срба.

Шта смо још могли да видимо тамо? Овај важан датум у пријатељском духу обележавају, наводно помирене, две непријатељске стране из тог крвавог рата. А ко може себи дати за право да у име жртава опрашта злочине? И ко може да представља злочиначку страну а да никада није тражио опрост? Нико. Србија није смела да учествује у таквом обележевању краја Првог светског рата без обзира да ли су, и у каквом својству, албански сепаратисти уопште присутни. Јасно је да такав скуп у ствари представља манифестацију бесмисла и сваке бескрупулозности као званичне политике Влада држава победница, што непосредно унижава сваког од њих понаособ. Сасвим оправдано се може рећи да је ово био тријумф оног победника који је у Првом светском рату био поражен. Један од сегмената те манифестације јесте управо почасно место које је заузео Хашим Тачи, не као представник монструм-државе већ као симбол остварења још једног од основних циљева Аустроугарске монархије - уређење Балкана и решење албанског питања.

Због свега тога бледо, и такође понижавајуће, извињење њиховог амбасадора, не треба ни разматрати камоли прихватати и уважити. Српски народ очекује, захтева и заслужује извињење од државног врха а не са "дипломатског дна" Француске.

Тек извињење које ће  пратити дела, конкретна дела, пред очима светске јавности могло би се размотрити. Одличан почетак би био престанак окупације српске покрајине, у коме Фанцуска учествује као чланица НАТО пакта, и повлачења признања лажне независости те територије, затим међународног захтева да се интегритет Србије у потпуности поштује, а најмање како то предвиђа УН Резолуција 1244.

Грешимо и у томе што смо почели да верујемо да моћније државе имају веће право да захтевају поштовање својих илегалних интереса на простору Србије, него сама Србија да инсистира на пуном поштовању њених легитимних и највиших интереса у оквиру својих граница и закона! Обележавање века од победе у Првом светском рату био је повод да се, као потомци учесника, подсетимо да је наша дужност да исто онако упорно и непоколебљиво бранимо слободу сопствене државе и народа! Уједно је то био и подсетник да је то и те како могуће ако се искрено жели. То је једини начн да нас други озбиљно схвате, а не тако што пратимо сваки њихов диктат!

А ако ћемо реално да сагледавамо, а морамо, можемо са сигурношћу да оценимо да је некако неприметно и тихо сама Францсука поражена изнутра и потчињена туђим интересима а таква више ни себи није пријатељ, да то не може да буде ни другима, па ни Србији. Овај моменат је био само добра прилика да то буде обзнањено читавом свету. Јасно је да Србији неће бити упућено достојанствено извињење јер да је то могуће овако нешто се, пре свега, не би ни догодило.

Али наше је да инсистирамо на томе и ни на чему мањем! Зато  српски народ мора сам да предузме одређене кораке а први би могао да буде узвраћање милог за драго током најављене  посете председника Емануела Макрона Србији. Народ би требао, мимо савета политичара и медија у Србији, да искаже згражавање његовим присуством и на неки начин му приреди што је могуће веће понижење. Народ Србије на то има пуно право и то је један од начина да поврати пољуљано достојанство.

Следећи кораци који би морали да уследе свакако јесу претресање савезништва и пријатељства са Француском из прошлости и изношења у јавност истине о третману током тог рата, намерној штети нанетој српској војсци коју смо плаћали животима наших војника као и материјалне користи коју је Франсцуска у том рату максимално извлачила од крајње угрожене Србије и то наплаћивала сувим златом.

Више нема сумње, дошло је време да споменик захвалности Француској престане да буде то што је био. Не само због тога што је Француска Србији данас то што јесте, већ и због тога што ми себи нисмо оно што би морали да будемо. Споменик не треба уклањати, штета би била. Срећом он је осмишљен тако да ствар може да се поправи минималном интервенцијом. Довољно је да натпис буде замењен и, уместо захвалности некоме ко то више не заслужује, ако уопште и јесте заслуживао, сада захвалност буде изражена српским страдалим војницима од мајке Србије која ће се њихове жртве вечно сећати а потомци истински бити захвални и поносни.

Срамота је да Србија, која је поднела највеће жртве у Првом светском рату, има већи споменик захвалности другој држави него својим војницима који су то неупоредиво више заслужили.



Поносни унук једног од првих регрута
из ослобођене Старе Србије,
учесника Церске и Колубарске битке,
солунског ратника, носиоца Албанске споменице
и два пута рањаваног,
Тодора Максимовића,
Иван




https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.


Рођен је и живи на Косову и Метохији.

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2018 ::  Хвала на интересовању

Догађаји

Временска линија

Православље

Фото

Видео