Вести:

Косово и Метохија

Наша реч

Најновије ►►►

среда, 16. август 2017.

Прве фотографије ''Самачког блокa'' након пожара у Косовској Митровици

Прве фотографије ''Самачког блокa'' након пожара у Косовској Митровици
Крајем прошлог месеца избио је пожар у згради "Самачки блок" у Косовској Митровици. Пожар је убрзо гашен али је штета огромна.

#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

Након две недеље досносимо вам фотографије из унутрашњости ове зграде које до сада нису објављиване. Медији су јавили о пожару али последице и судбина станара, који су буквално остали без крова над главом, никога више не занима. Политика је узела примат и то не она "реална" већ она нездрава којој је потребна толика промоција у медијима да ту више нема места ни за шта друго.

Репортер КМ Новина је први који је са фото - апаратом обишао згариште са намером да га предочи јавности.
Те фотографије су данас пред вама.

Кров, који су носиле масивне али старе греде, у потпуности се урушио. Попут костију из нагорелог скелета вире носачи крова изнад, до скоро, скромних али у случају нужде прихватљивих станова, барем станари тако кажу.

Из соба нису изнете све ствари, сада то више није ни могуће. Предмети за личну употребу су или јако оштећени ватром или затрпани. Нагорели остаци шољица за кафу, тањира, пећи и грејалица, столова на којима се ручавало и костури лежајева, вире из остатака зграде на читавом спрату.

Станари, од којих срећом нико није повређен нити страдао, исељени су. Од студентских Домова до разних других привремених решења. Не знају где ће дочекати зиму а још је и теже то што су многи од њих били или незапослени или привремено запослени. Кажу да су чули како је из четири општине са севера КиМ обећано да ће штета бити поправљена а њихови станови оспособљени за поновно усељење. Док се то не деси они не могу да буду сигурни ни у шта а напомињу да ако им нико не помогне, не знају како даље сада када су остали сами и без свега што су имали.


#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,

























#пожар, #самачки, #блок, #косовска, #митровица, #зграда, #станари, #ватра, #горело, #горети, #евакуација, #фото, #фотографија, #вести, #косово, #метохија, #србија,



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

уторак, 15. август 2017.

Интервју Епископа Артемија за НИН

Епархија рашко - призренска у егзилу објавила је интервју Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија дат у јулу месецу за недељник “НИН“, али тамо није објављен.




 
На почетку овог разговора морам да Вас питам: да ли, опет, не би примили Џозефа Бајдена? И ако би га данас примили, њега или његовог наследника у америчкој адмнистрацији, под којим би га условима примили?

Јавност у Србији, па и читаоци НИН-а су, нажалост, дезинформисани. Питање Бајдена је банализовано. Узима се као судбоносно питање у случају ”Артемије”. А није тако. Бајден је био само окидач за извршење злочина на који се чекало, по личном признању извршитеља, ”десет година”. Тачније би било рећи не да се  на ту одлуку (о рашчињењу Еп. Артемија) ”чекало десет година”, него да се десет година свесно и интезивно радило да до тога дође. Чекала се само згодна прилика. Е, та прилика је био ”случај” Бајден. Мало се зна како је дошло до Наше одлуке да Бајдену забранимо посету манастиру Дечанима. А дошло је до тога (на страну шта је он све урадио Србима и Србији током НАТО бомбардовања) зато што је он прекршио основни ред пристојности. Наиме, Он је планирао и одлучио да посети Дечане, а да се пре тога Нама, као надлежном Епископу, није ни јавио, а камо ли  затражио дозволу за ту посету, што је основни ред када се одлази у нечију кућу. Он је бахато, попут разбојника, упао у моју кућу без најаве и дозволе. Ако би данас, он или било ко други, тако нешто покушао, нема сумње да би и ја исто поступио, тј. забранио би му улазак.

Да ли и данас мислите да сте због Бајдена удаљени из Српске православне цркве?

Бајден у Дечане донео велику радост
Никада тако нисам мислио. То сам већ објаснио у претходном одговору. Бајден није узрок него повод. Нема сумње да је Бајден (читај: администрација САД) томе допринео. Притисак са те стране на грађанске власти у Београду, а преко њих на Синод и Сабор, је несумњив. То је до сада на много места написано и доказано. Ко се заинтересује, наћи ће. Разлози за такве одлуке Синода и Сабора према мени су много старији, како један од њих рече ”десет година”. То је, уствари, мој принципијелни рад, борба и залагање, с једне стране, на очувању наше свете вере православне од јереси екуменизма, и с друге стране, на опстанку Срба на Косову и Матохији, као и Косова и Метохије у Србији. Та наша борба је, такође, многима позната. И једно појашњење: нису они (Сабор) мене удаљили из Српске православне цркве, него су само (иако неканонски и безаконо) донели такву одлуку. Ја сам и даље оно што сам био и тамо где сам био, само – у егзилу.

Шта мислите о СПЦ данас? Да ли СПЦ врши своју историјску мисију очувања државе, вере и народа?

У Светом Писму је речено да се свако дрво по плодовима својим познаје. У Вашем питању је једна нејасноћа. Ви СПЦ поистовећујете са Београдском Патријаршијом у ”данашњем издању”, што је грешка. Стога, СПЦ је сада, и увек ће бити, она која врши своју духовну мисију остаје верна духу и завештању Светога Саве, Светог Кнеза Лазара, Владике Николаја, преп. о. Јустина… СПЦ је она која се тога држи. Нажалост, то није случај са данашњом Патријаршијом. Примера за то има на претек. Ко има очи да види, тај то и види.

Наши верски великодостојници се грле и љубе са (римо)католицима, муслиманима… Испада да су Ваши дојучерашњи непријатељи постали, преко ноћи, велики пријатељи СПЦ. Како то објашњавате?

Мислим да се, нажалост, десило нешто сасвим супротно. Они, које ви називате ”Ваши дојучерашњи непријатељи” (католици и муслимани), ни по чему нису моји лични непријатељи, него су, просто речено, непријатељи Божији, јер су напустили или искварили богооткривену Истину коју је Господ Христос донео у свет и предао људима ради њиховог вечног спасења. И нису они ”преко ноћи” постали ”велики пријатељи СПЦ”, него је, напротив, (не СПЦ) већ Београдска Патријаршија, у лику својих верских великодостојника (не помињем никога по имену), напустила верност и предање СПЦ онакво какво нам је предао и у аманет оставио наш Свети Сава, и постала ”велики пријатељ” непријатељима Божијим кроз прихватање и практиковање свејереси екуменизма. И то је главни ”грех” Епископа Артемија, јер их у томе не следи, него жели да остане веран СПЦ, светосавском путу, предању и традицији.

Београдски надбискуп Станислав Хочевар сасвим отворено и дрско изјављује да Срби не могу у Европу са Светим Савом, а Хрватска је, већ у Европској унији са Степинцем кога Ватикан хоће да прогласи за свеца?

Нас не тангира и неузнемирава шта надбискуп Хочевар мисли и говори, нити то где се налази Хрватска, а најмање, шта Ватикан спрема за Степинца. Нас брине што Европска Унија ”нема алтернативу” за нашу Србију, што су наше државне и црквене вође спремне да плате сваку цену (па да жртвују  и Светог Саву), само да Србију уведу у ту ”породицу” европских народа, као да тамо заиста тече мед и млеко, и да они једва чекају да и нас усреће. И што је најгоре, што све то раде у име народа, који се низашта не пита.

Како објашњавате да је 38 православних свештеника на челу са владиком Лаврентијем посетило Ватикан и љубило у руку папу Војтилу? Да ли је то охрабрило Ватикан да покрене иницијативу за проглашење Степинца за свеца?

Ту објашњења нема, већ само констатације. То је један од (многих) горких плодова узраслих и стасалих на дрвету свејереси екуменизма којим је, нажалост, Београдска Патријаршија поодавно заражена. То је само један, можда најизраженији, пример издаје Православља и Светосавља и покушаја да се направи конпромис између светлости и таме, добра и зла, Бога и ђавола.  Такве екуменистичке манифестације су најгрубље кршење светих Канона Цркве и издаја вере Православне. Та и сличне манифестације у Б. П. никога не узбуђују.  Ма колико да је то повод за најтежу осуду, ипак не сматрам да је то охрабрило Ватикан да проглашава злочинца за свеца. То и јесте у духу Ватикана. Тужно је што и Б. П. усмерава ветар у једра такве ватиканске одлуке.

Како објашњавате да се СПЦ сложила са Туђмановом бројком од око 60.000 српских жртава у Јасеновцу?

"Благослов" за Јасеновац
Није се СПЦ са тим сложила, већ Београдска Патријаршија. Разлог? Жеља да српска држава што пре уђе у Европску Унију, а СПЦ (Б. П.) у јединство са Ватиканом кидајући јединство са Светим Савом и Светим Николајем жичким који написа службу за 700.000 Јасеновачких Новомученика. Б. П. све то превиђа.  То њихова дела непобитно сведоче. Ко има очи да види, нека види.

Ако СПЦ уз помоћ Ватикана ”клизи” ка Европској Унији и тзв. Европским вредностима, куда онда иде српска култура и духовност?

И култура и духовност једног народа извиру из вере тога народа, вере којом тај народ живи и за коју умире. Та нераскидива веза културе и духовности са вером најбоље се одсликава у историји нашег Српског народа. Када вера почиње да се мења, да се ”модернизује”, прилагођава духу овога века, онда и све што из вере израста, креће заједно са њом у суноврат. Сведоци смо тога.

Зашто сте, својевремено, поднели тужбу против НАТО агресије, а онда је повукли? Да ли бисте данас ту тужбу обновили?

Мало појашњење. Тужбу смо својевремено (2004) поднели међународном суду у Стразбуру против четири европске државе (Немачке, Француске, В. Британије и Италије), зато што нису савесно вршиле своју мисију на Косову и Метохији, која им је поверена од УН. Наиме, под њиховом ”заштитом”  нама су на Косову и Метохији у НАТО бомбардовању (1999) и мартовском погрому (2004), порушене, спаљене или оштећене 150 цркава и манастира, које су по своме мандату те државе биле дужне да чувају и сачувају, а то нису учиниле и за то су требале да сносе одговорност. Тиме је СПЦ нанета непроцењива штета, не само материјална, колико духовна. Истине ради треба рећи, да ту тужбу нисам повукао ја, него Синод и Сабор. А због чега, јасно је.

Основана је Комисија за утврђивање злочина на Косову у време НАТО агресије. Мислите ли да ће Тачи, Харадинај и остали оптужени за најтеже злочине бити изведени пред лице правде?

Заиста не.

Шта мислите о новој премијерки Ани Брнабић? Како објашњавате њену изјаву да, уколико мора да бира између Европске уније и Русије, да ће изабрати Европу?

Трагична личност. ”Нашла се вила у чем’ није била”, рекао би наш народ.  Ни од кога изабрана, ни од кога прихваћена. Постављена на место највеће одговорности. Она би требало да доврши оно што су други пре ње, загледани у Европу, послушно припремали. И у вези Русије и у вези Косова. О свему она  (да ли?) сама одлучује. Народ нико не пита, а и касно је. Требало је то давно учинити. Али, Европа…?

Својевремено сте предлагали општу мобилизацију и сталне маневре око Косова. Да ли и данас сматрате да је то неопходно?

Грчка илустрација из 2010. године
Био сам и тада и данас за јасан и отворен став у одбрани наше свете косовско-метохијске земље. Косово је било уткано у мој живот, не само као владике призренског, него и пре и после тога. Са бригом о Косову и нашем страдалном народу на њему, сам легао  и устајао. И чинио што сам могао. И много више од тога. Тражио сам и  предлагао многа решења, па и то наведено у питању, покушавао да анимирам одговрне у држави Србији и у СПЦ, али  све је то остало као ”глас вапијућег у пустињи”. Многе моје предлоге од раније у вези Косова сматрам и данас  актуелним. Брига и борба за опстанак нашег народа на Косову и Метохији, и опстанак Косова и Метохије у Србији, била је и јесте моја стална преокупација. Али, баш за то и мој други тежак ”грех” због којег сам са Косова протеран, гоњен и прогоњен, несуђен али осуђиван од заљубљеника у Европу како у СПЦ тако и у држави Србији. Богу благодарим на свему томе, јер верујем у реч Јеванђеља да ”нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће открити”. Кад -тад.

(Интервју водио Драган Јовановић)
14. 07. 2017.
Епископ +АРТЕМИЈЕ



Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 14. август 2017.

Шиптарски сепаратисти ће од следеће године користити међународни позивни број

Шиптарски сепаратисти ће од јуна следеће године почети да користе нови међународни позивни број 383 за Косово и Метохију чиме ће овај простор бити још више удаљен од утицаја матичне државе.





Тиме ће издаја српске власти која се спроводи кроз неуставне Брисеслке преговоре бити повишена за један изузетно штетан степен а шиптарски сепаратисти ће имати још један сгумент којим моћи да убеђују да је привид о њиховој држабвности ипак "реалност".

Тим бројем биће замењени садашњи позивни бројеви 381, 377, 386, изјавио је за шиптарске медије такозвани "председник Регулативног тела електронских и поштанских комуникација Косова (РАЕПК)" Крешник Гаши. Поред тога речено је да ће током следеће недеље "инспектори РАЕПК изаћи и извршити контролу рада мобилног оператера МТС".
"Током 2017. године ће бити реализовани улазни позиви са 383 од других оператера телефоније према мобилним и фиксним оператерима на Косову. Почетком 2018. године ће бити обављена фаза промене СИМ картица грађана и у потпуности ће се користити позивни међународни број 383", рекао је Гаши испред паралелних шиптарских институција.


Оператер МТС за сада користи 60 хиљада бројева уз коришћење и интернета. Иначе, ово је само прелазна фаза за МТС који је од сепаратистичких власти добио дозволу за рад на две године а што је такође заслуга српских преговорача на чијем се челу налази Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију⇗ кроз чији рад се укида држава Србија на овом простору.



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

Отписивањем територије ампутирали бисмо извориште и срж онога што Срби ЈЕСУ

Дакле није било немогуће пронаћи где је гроб Милоша Обилића а ни где се родио кнез Лазар Хребељановић, док су сви знали на ком месту се одиграла Косовска битка. Уједно је то место било и обележено и представљало је свето, готово митско место на коме су се, обично једном годишње, најчешће о Видовдану, окупљали Срби из свих крајева не само некадашње Југославије, већ и из иностранства.


















Пише: Данијела Дорадо



Ни након окупације 1999. окупљања нису прекинута.

И то је оно што опстаје. То је српска раван која пробија кроз сваку окупацију и тврдоглаво истрајава и наставља да живи. Као онај цвет са фотографије који је пробио кроз бетон и цвета на сред тротоара. Сам бетон, вегетативна пустош, и у сред ње уздигао се мали, шарени цвет. И завладао је тротоаром. Свој је на своме.

Међутим, поред Косова поља које је познато и за чију се славу зна у далеком свету, у близини су места везана за главне актере саме битке: место на коме је сахрањен Милош Обилић и мсто рођења кнеза Лазара Хребељановића. За разлику од славног Косова Поља, ова два места од изузетног значаја као да су игнорисана.

Најстрашније је што су и већини Срба сасвим непозната.

Замислимо ово: да је неком другом народу познато место на коме су се одиграли догађаји или родили јунаци на чијим је вредностима и делима изграђен њихов национални идентитет, својеврсна космогонија, митологија и етички кодекс. За такво место би знао читав свет; било би промовисано и туристима и археолозима, истраживачима, етнолозима и историчарима.
Долазили би људи из целог света као на ходочашће, као што у Атини посећују Акропољ и Партенон. Самим тим, та места би била уцртана у карте и мапе као незаобилазна зато што се управо ту одиграла најважнија епизода српске и европске историје или јер је ту рођен (или је сахрањен) један од учесника значајне битке (вероватно најзначајније у европској историји, али Европа ће то тек увидети) која садржи све елементе античке трагедије.


Стицајем тешких околности, ланца ратова, несрећа и, на крају, пада под НАТО окупацију, та мајзначајнија места деценијама су лежала запуштена, запарложена и препуштена на милост и немилост временским и људским приликама и неприликама.

О томе мислим откако сам писала о гробу Милоша Обилића и о Прилепцу. Та места се налазе на простору Старе Србије, односно Косова и Метохије.


Овде долазимо до кључне ствари: оног трена ако арбанашко америчка инвазија на Косово и Метохију буде призната, изричито или конклудентним радњама (у чему се већ далеко одмакло) као независна држава, оно од чега и око чега је изаткан идентитет и духовна раван овог народа остаје у тој тзв. држави, међу непријатељским народом, њему на располагању, да га представља како хоће, да га окити својим заставама и упише као своје национално благо.

Да преименује, као што је учинила по непоштењу чувена Американка италијанског порекла Ана ди Лелио у својм памфлету ,Битка на Косову у Албанском епу“ Стефана Немању у Стејана Неманија, а Милоша Обилића у албанског витеза Милош Копилика.


Фалсификовање и брисање српске историје је свеобухватни политички пројекат косовских Албанаца. У приштинском дневном листу „Епока и ре“ чак је својевремено излазио фељтон са тврдњама како је породица Немањић у ствари породица „Немани, албанског порекла“, а да је “српска квазиисторија“ касније ову династију приписала себи!

На пример тзв. Косовске власти су 2005. године чак делиле туристичке публикације на енглеском језику, штампане са грбом УН у којој се српски манастири представљају као културна добра Албанаца из времена Византије.


Значи Албанци штампају књиге и туристичке брошуре којима промовишу наше споменике као своје; они то могу, јер ми то ниједном нисмо учинили.

А замислите само брошуру са фотографијама уређеног места и обновљене Милошеве цркве у Лабу онако како је путописац Челебија описивао 1660. год. ( ,,У манастиру има кандила од драгог камења и разноврсних кадионица пуних сирове миомирисне амбре. Манастирски калуђери дан и ноћ служе долазеће и одлазеће госте, будући да су манастирске задужбине и простране и богате“ итд) ; гроб Милоша Обилића, величанственог јунака који је учинио подвиг као што би био да је, рецимо, неко пробуразио Хитлера кад је кренуо на Пољску.

Где су наше монографије? Туристичке брошуре? Екскурзије? Није одувек било ово стање, могло је да се оде у Лаб и до Новог Брда. Нисмо та светилишта нашег бића и светиљке духа поштовали ни третирали онако како је требало.

Признањем некакве независности уместо проглашења окупације, аутоматски одсецамо Лазара и Милоша, одбацујемо десетерац и гусле, Бановић Страхињу, Дечане и Грачаницу, Љевишку и Бањску…. Јер смо признањем и то, де фацто, прихватили.

Отписивањем територије ампутирали бисмо и само извориште и срж онога што Срби ЈЕСУ.

Шта би била Грчка да јој није Акропоља? Да се од Грчке одузму Партенон и Метеори и да се онда од ње тражи признање некакве нове реалности, да то више није Грчка већ нека друга држава, њој непријатељска и супротстављена?

Замислимо руљу која понавља са свих медија како Хомер, Платон ни Ахил нису били Грци и да су их у ствари Грци ‘отели’ том неком народу који је заузео део територије којој Грчка треба да призна независност? Шта остаје од Грчке?

Чим би срж и симбол њеног идентитета били препуштени неком другом, то више не би била Грчка.

Или да се од Египта тражи да призна да Кеопсова пирамида, Сфинга, Асуан, Долина краљева који представљају симбол те државе? ( Што се духовне равни тиче она је, након продора Ислама, разбијена пошто су сви наведени споменици више од једног миленијума старији од данас владајућих ислама и коптске цркве, те је Египћанима староегипатска духовност туђа и не осећају је као нешто своје. За разлику од Срба, који су и данас, највећим делом, задржали исту, српску православну веру, као и у време Косовског боја).

Сматрати инвазију и окупацију дела територије за легалан основ настанка нове државе је само по себи апсурдно; признати некакав нови, фантомски ‘косовског’ а несрпског и антисрпског ентитета значи препустити оном ко се њиме заогрнуо и све што под ‘косовски’ спада… А то није само географија већ топографија душе – почев од светих ликова кнеза Лазара, Милице, Милоша, преко епских песама.


Како ,,у почетку беше реч“, то се с предајом свега почело најпре језички.

Последњих година највећи проблеми за Србе и најдискриминаторскији закони према њима донесени су на Косову и Метохији.

Такозване Косовске власти Србе протерују, затварају их; руше њихове древне манастире; тзв. косовска полиција их не штити, напротив.

Некаква лажна косовска скупштина одузима Србима права, проглашава независност, издаје документа, захтева међународна признања, тражи да постане чланица УНЕСЦО.
Са којим/чијим културноисторијским споменицима, знају то подносиоци захтева, а знају и они који ће им, по свему судећи, захтев и прихватити.


Сетих сам се Кара Мурзиних речи да ,,дати лажно име – подједнако је важно као у рату дати диверзанту добра документа и маскирати га у униформу противника.”


Свако представљање арбанашког као косовског је својеврсно уваљивање рога за свећу.

Ако су један Хашим Тачи, или Рамуш Харадинај некакви косовски званичници, испада да је све са префиксом ,,косовско” према Србима непријатељско и туђинско; у њима сам помен, нпр. косовске војске одн. војске Косова изазива гнушање у најмању руку (као и у мени, уосталом).
Наши медији извештавају о Косовском закону који брише силоване Српкиње (Ало, Септ. 15); Законом “бришу” силоване Српкиње; затим о некаквом ,,косовском” аналитичару Љумиру Абдиџику (који је, као случајно, Албанац), Блиц, 1. септембра; Затим о опомени ,,косовских” стручњака: Косовски стручњаци: Опасност од формирања балканског ИСИС - Радио (шатро)Слободна Европа, исто 1. Септембар; и наравно, незаобилазни Б92 у чланку “Ризик од формирања балканске ИД?” као и памфлет тексту где преноси изјаве некаквих ,,косовских аналитичара” , све редом Арбанаса, који се жале: ,,Србија наставља са својом лицемерном политиком на два колосека, кажу косовски аналитичари,“ “Србија лицемерна, прави се фина пред светом…” ; ту је и ,,косовски ” премијер, Хашим Тачи (Арбанас, терориста одговоран за више десетина убистава). који изјављује како “Дачић може да преузме косовски пасош, пошто је рођен на Косову” (Вести–Ауг 24, 2015)

Затим, Косовски музичари одржаће концерт у Берлинској Филхармонији, пише наша агенција Бета, Хм, не верујем да је у питању Василиса, нити појци неког од манастира. Да, опет су то Арбанаси. Бета–Сеп 3, 2015, и о смрти ,,косовског” етнографа и члана ”косовске” академије наука (албанске) Краснићија, и тако даље и тако даље.

Много је таквих примера и сваког дана небројено пута у информативним и политичким емисијама сведоци смо намерног уношења забуне и криминалне језичке десрбизације Косова.


Када је песник Милан Ракић, учесник борбе за ослобођење Косова, тронуто и пуне душе писао стихове о косовским јунацима, певао је о онима који су ове што се данас представљају као ”Косово” , поразили и од њих косовску земљу ослободили:

,, Косовски јунаци, заслуга је ваша
што последњи бесте. У крвавој страви,
Када труло царство оружја се маша,
Сваки леш је свесна жртва, јунак прави.”


Данас су неким круговима, ,,косовски јунаци” Битићи, Таћи, Харадинај и албански терористи. Сви Албанци, само не Срби.

Они које су, док су били у служби једне друге силе и у њено име зулумћарили, косовски јунаци победили.

Манипулацијом придев ,,косовски” , уместо да у нама пробуди понос, ратнички дух, родољубље и жар а да прва асоцијација буду епски циклуси и витка појава Косовке девојке, осунчано поље божурова, полако се измешта из заједничке херојске и славне тачке српског националног бића и пребацује у негативну, неправедну, убилачку тачку с ликом Хашима Тачија, двоглавим црним орлом и црквама у пламену… – сликама које представљају увреду свакоме ко о Косову има макар и магловите представе.


На српској духовном бићу, на косовском, почива грабежљива албанска шапа и она отима све што тај префикс носи: историју, традицију, светиње, манастире, гусле и косовски еп.


Против тога се морамо борити свим средствима у рату у коме је свако од нас војник, а битка и оружје је само једна, једина реч.

За почетак.




Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

Нишки фестивал установио награду ''Милорад Мандић - Манда'' а одбио филм у коме је он глумио!

Нишки фестивал установио награду ''Милорад Мандић - Манда'' а одбио филм у коме је он глумио! "И да, можда неко мисли да је “Повратак” лош филм, не кажем. Можда је. Али се питам у односу на шта је лош?" - каже редитељ одбијеног филма.

#Филм, #Повратак, #Ниш, #фестивал, #одлука, #одбијен, #редитељ, #Предраг, #Јакшић, #жири,
"Повратак" - одбијени филм?
За не веровати је да је филмски фестивал у Нишу од ове године установио награду која носи име прослављеног српског глумца Милорада Мандића - Манде, недавно преминулог, а одбио да у програм уврсти филм "Повратак"⇗ сценаристе и редитеља Предрага Јакшића, у коме је овај глумац одиграо значајну и једну од својих последњих улога а чија је премијера уследила након глумчеве смрти!

  ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА: 🎥


Редитељ одбијеног филма, на друштвеној мрежи Фејсбук је реаговао поводом овакве одлуке:

“Повратак” није уврштен на Фестивал глумачких остварења у Нишу. Срамота је да “бранша” сматра да нема места за филм у којем се, после више од 100 филмских улога у Америци и Канади, Лазар Роквуд, српски глумац, први пут појављује у домаћем остварењу и игра нешто што би многима на српском филму морало да буде “обавезно глумачко штиво”, филм у којем се у озбиљним улогама појављује плејада младих глумаца, у којем се после дуго времена на велико платну враћају две значајне глумице, Дубравка Мијатовић и Весна Станојевић, филму у којем играју доајенке домаћег глумишта Рада Ђуричин и Горјана Јањић.
#Филм, #Повратак, #Ниш, #фестивал, #одлука, #одбијен, #редитељ, #Предраг, #Јакшић, #жири,
Филму у којем српски глумци играју равноправно и раме уз раме са америчким глумцима. Да не причамо о томе да на фестивал који је од ове године установио награду “Милорад Мандић Манда” није уврштен филму у којем је Манда одиграо веома значајну улогу. Не знам ко је селектор или ко су селектори, али ко год да су, згађен сам њиховом одлуком" написао је Јакшић.

У филму "Повратак", о коме нема медија да није извештавао⇗, поред наведених домаћих глумаца играју и оскаровац Џон Севиџ кога знамо из филма "Ловци на јелене", "Коса" и других култних остварења, али и НикМанкусо и Мајкл Паре⇗.

"И да, можда неко мисли да је “Повратак” лош филм, не кажем. Можда је. Али се питам у односу на шта је лош? Који су то глумачки критеријуми? Довољно је погледати селекцију и биће јасно о чему причам" закључује Јакшић.

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: 🎥


"Експлицитно позивање на библијски текст, претећа и предапокалиптичка семантизација и атмосфера простора који је протагониста изабрао за сопствено уточиште или искупљење, поред поетичког лука на линији локално-глобално, даје филму извесну значењску и идејну ширину, као и стилско-поетичку аутентичност, повремено и упечатљивост, не само у контексту тренутне српске продукције" записао је о о овом остварењу Владимир Коларић, теоретичар филма.



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

Догађаји

Временска линија

Православље

Фото

Видео