Вести:

Косово и Метохија

Наша реч

Најновије ►►►

понедељак, 20. фебруар 2017.

Колонизација Албанаца током векова јасно указује на намеру екпсанзије на рачун српских земаља

Колонизација Албанаца током векова јасно указује на намеру екпсанзије на рачун српских земаља
У шарпланинској жупи Сиринић [у сливу Лепенца], тридесетак километара источно од Призрена, Албанаца није било све до средине XVIII века.


Они сe у Сиринић насељавају у највећем проценту у току друге половине XVIII и почетком XIX века. Крупне етничке промене извршене су и у Качаничкој клисури и суседном Скопском Дервену тек од друге половине XVIII и у XIX веку. У Скопско поље Албанци сe спуштају тек у првој половини XIX века, углавном за управе Хамзи-паше, Албанца, који je помагао досељавање муслиманских Албанаца из Албаније односно из етапних области њиховог пресељавања, који су допирали у сва села чинећи зулум хришћанском становништву. Сви Албанци у Скопском пољу су досељеници.

За метохијски крај Хас под Паштриком установљено je да je у њему у току XVII и XVIII века “извршена потпуна етничка смена: дотада чисто српски крај, постао je арбанашки”.

Постепеним насељавањем Албанаца и поарбанашивањем исламизованих Срба у крајњој линији дошло je у другој половини XIX века [не раније!] до потпуне измене етничког стања у Xасy. Данашње албанско становништво већином je пореклом од сразмерно скорашњих досељеника из праве Албаније, а мало je родова који су несумњиво или врло вероватно староседеоци и српског порекла, или старији досељеници.

http://www.albanianphotography.net/jaeckh/Jaeckh_files/vlb_images1/jaeckh085.jpg
Девојка из "исламске" породице, око 1910. године. У начину одевања јасни елемнти типичног призренског етоса. / Фото: КМ Новине, приватна архива

У својој монографији о Метохији Милисав Лутовац je са много разлога закључио да je та област била још од средњег века, али и у XVI веку, “са етничког становишта, једна од најхомогенијих српских покрајина”. Битне промене сe догађају тек у XVII веку, и то крајем тог века, са општим поремећајем услед ратова. Додуше, није безначајно да сe у самом Призрену и ближој околини етнички однос битно мења и српско становништво излаже највећем притиску тек у XIX веку. Тада су, на пример, католичке па исламизоване Фанде из Миридита населиле поседе манастира светог Марка и светог Петра Коришког код Призрена, а потом протерале и Србе из тих села. И овде je главни талас албанских колониста продирао из Дукађина и Љуме, уз Дрим и Бели Дрим; читава област јужне Метохије била je потом “одскочна даска” за даљи продор и ширење на исток и југоисток, у много већој мери него онај стари, средњовековни албански “џеп” око Ереника [Рибнице], између Јуника и Ђаковице, северно од жупе Хас.

Тридесетих година XIX века je у Метохији, у сваком случају, становништво било измешано. Статистике из тога периода су прилично непоуздане, али je сигурно да су основне етничке групе Срби и Албанци, и да сe Албанци јавља ју као већина само у једном делу ове области, док су “на осталој територији пећког, призренског и приштинског пашалука масу становништва представљали Срби; већих албанских оаза ван Метохије било je тада у Качанику, планинском пределу Голака, у Лабу и југозападној подгорини Копаоника [“Митровачка Шаља”], у Горњој Топлици са центром у Куршумлији, и у Пештеру”.

Заслужују пажњу бројке из статистичко-етнографског прегледа који даје Јозеф Милер, према стању у 1838. години. Он даје податке за три вароши – Пећ, Призрен и Ђаковицу, али су му главна статистичка обележја верска и језичка припадност. У Пећи je од укупног становништва 92,09% Срба, али од тога je 2108 кућа муслиманских [српског матерњег језика, дакле исламизованих али још не и албанизованих Срба!], према 102 хришћанске српске куће [тј. 95,4% према 4,6%]. Албанаца католика и муслимана заједно, по Милеру, у Пећи je свега 4,17%. Милер додаје да je Пећ пре пада Деспотовине [1459] била много већа варош, али je потом број становника опао услед вишекратног исељавања Срба – 1459, 1481, 1690, и 1740. године.

У Призрену je Албанаца католика и муслимана заједно, по Милеру, свега једна шестина [4150 Албанаца од 24.950 становника], Срба хришћана и муслимана око 4/5, тј. 18.385 становника; Цинцара je 1/12, а Турака Османлија свега 1/60. Укупно je 6000 кућа, 24.950 становника.

http://www.albanianphotography.net/jaeckh/Jaeckh_files/vlb_images1/jaeckh062.jpg
Сцена са Бистрице, почетак 20. века. / Фото: КМ Новине, приватна архива

Јевту Дедијера, који 1913. године пише о Новој Србији, изненађује велики број призренских Срба, али додаје да нема разлога не веровати Милеру, који je у својој статистици употребио турске харачке спискове. Занимљиво je да међу призренским Србима има мало старинаца: већином су то досељеници из оближњих села и вароши, затим из Тетова, Дебра, Црне Горе и Тиквеша.

Ђаковица je тада претежно албанска варош: Албанаца муслимана и католика je 80,76% [17.000], а Срба хришћана и неалбанизованих муслимана, тј. муслимана српског језика, 18,05% [3800]. Док je у Пећи, Призрену и Ђаковици живело око 58.000 варошког становништва, дотле je у сва три округа било укупно 195.000 лица [пећки – 65.000, призренски – 78.000, ђаковички – 52.000]; од тога je хришћана [Словена, Арбанаса и Цинцара] 81.000 [пећки – 31.000, призренски – 29.000, ђаковички – 21.000]. У пећком и призренском пашалуку хришћани су према муслиманима у односу 81.000 према 114.000, тј. 41,54% према 58,46%. Свакако да je и по селима, слично случају у Пећи, примећује В. Стојанчевић, било Срба муслимана.

По етничком пореклу, по говорној основи, велика већина становништва говорила je српским језиком, пошто исламизација тада још није довела и до албанизације. Занимљиви сe односи добијају дубљом анализом: у пећком округу, када сe одузме број варошког становништва [око 11.000 муслимана према 1000 хришћана, укупно око 12.000], у унутрашњости санџака живи око 30.000 хришћана и само 23.000 муслимана, што значи да Срби 1838. године чине већину сеоског становништва у пећком округу [56,6%]. Албанска већина добија сe у ђаковичком округу, где сe нарочито осећа присуство католичких Албанаца, али je ту било и исламизованих Срба: свих 300 муслиманских становника села Злокуће су, по Милеру, исламизовани Срби.

У призренском округу je ситуација најмање повољна за хришћане: док у самој вароши Срба има око 4/5 [заједно с малим бројем исламизованих, то су углавном православни хришћани], дотле у селима на 45.000 муслимана долази само око 8000 хришћана, тј, скоро 85:15. Стојанчевић закључује исправно да су овде ранији процеси исламизације оставили највеће последице.

http://www.albanianphotography.net/jaeckh/Jaeckh_files/vlb_images1/jaeckh066.jpg
Околина Призрена, 1910. година. Фото: КМ Новине, приватна архива


Основну масу муслимана у призренском округу чинили су исламизовани Срби и албански досељеници углавном из суседних крајева, али и из Албаније. Главно подручје исламизованих Срба овде je, свакако, Гора, затим Средска и предео око Ораховца у Метохији. Један део раније исламизованих Срба с краја XVIII и почетка XIX века претопио сe у Арбанасе, о чему сведочи Ами Буе око 1840. године.

Ho ипак, укупна анализа Милерових и других података показује да je, “како по свему изгледа”, крајем прве половине XIX века српски етнички елеменат био претежнији од албанског, премда сe процесом исламизације и албанизације смањивао у корист овог другог.

Димитрије Богдановић, "Књига о Косову"



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

недеља, 19. фебруар 2017.

''Отаџбина'': Лаж је да је изградња прелаза раније договорена, Вучић гази Устав

Успостављање и изградња три гранична прелаза између Косова и Метохије и централне Србије само је још један у низу доказа да се актуелни режим Александра Вучића одрекао Косова и Метохије.




Изговор, да је тај споразум постигнут још 2011. године када је на власти била Влада Мирка Цвековића, није оправдање имајући у виду да је Уставни суд Републике Србије својом одлуком број ИУО321/2013 (Службени гласник 98/11) поништио уредбу Владе Републике Србије о преласку административне линије према Аутономној Покрајини Косово и Метохији (споразум о ИБМ) на којој се заснивао споразум који је парафирао Борко Стефановић.

Нажалост, иако је одлука Уставног суда била обавезујућа за Владу Александра Вучића он је није спровео у дело и неуставни административни прелази и даље функционишу. Што је још горе, српски премијер, сем постојећих, гради нове граничне прелазе, од којих је један између општина Звечан и Нови Пазар а други између општина Медвеђа и Косовска Каменица.

Иначе, обавештавамо грађане Србије да је градња ових граничних-административних прелаза од тврдог материјала а инвеститор је Европска унија, главни покровитељ "независног Косова", што јасно потврђује да је актуелна власт прихватила Косово као независну државу.

Задњих дана обасути смо изјавама актуелног председника Владе да он воли Србију, што је просто чудно имајући у виду да сам не поштује Устав сопствене државе а на делу комада и предаје део територије Србије.

Нажалост, ово није једина одлука Уставног суда Републике Србије по којој није поступила актуелна Влада, јер иста у дело није спровела ни друге одлуке којима је констатовано да постигнути споразуми нису у сагласности са Уставом Републике Србије. Реч је о споразумима о катастру, матичним књигама, дипломама, регистарским таблицама, слободи кретања и др.

Јуче је председник Руске Федерације господин Владимир Владимирович Путин потписао указ о признавању докумената самопроглашених Доњецке и Луганске републике. Ово треба да буде пример актуелном председнику Владе како се штите државни и национални интереси једне земље. Са друге стране, Александар Вучић нема ни храбрости ни смелости да распише локалне изборе на територији Косова и Метхије, на шта је у обавези од 2013. године када је незаконито распустио скупштине општина које су функционисале по законима Републике Србије.

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ подсећа грађане Србије да су Срби са Косова и Метохије још 2010. године прогласили Владимира Путина за почасног грађанина Косова и Метохије. Сходно томе, Срби из јужне српске покрајине замолиће руског председника да српском премијеру одржи бесплатне часове патриотизма о томе како се бране и штите национални и државни интереси.

Косовска Митровица
19.02.2017. године


Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“



Извор: ФБ Репортер    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

субота, 18. фебруар 2017.

Зоран Влашковић: Удружења грађана Přátelé Srbů na Kosovu a Metochii поручило из Прага: „КОСОВО ЈЕ СРБСКО“

Зоран Влашковић: Удружења грађана Přátelé Srbů na Kosovu a Metochii поручило из Прага: „КОСОВО ЈЕ СРБСКО“ Удружења грађана Přátelé Srbů na Kosovu a Metochii , из Прага у Чешкој, одржали протест 17. фебруара (петак) „Отето Косово“ и поручили: „КОСОВО ЈЕ СРБСКО“

#Косово, #метохија, #Србија, #обележавање, #порука, #подршка, #Чеси, #Отето, #Косово,



  • У Чешкој је 17. фебруара одржан протест због кршења међународног права и самосталног проглашења „независности Косова“. Организатори протеста били су браћа Чеси из Удружења грађана Přátelé Srbů na Kosovu a Metochii.

Текст и фото: Зоран Влашковић



Сваке године овај скуп подршке србском народу и Србији одвија се на Вацлавском тргу у Прагу. Протест носи назив „Uloupené Kosovo (Отето Косово)“ по истоименом филму чувеног чешког режисера Вацлава Дворжака, који са Јарославом Фолдином, чешким парламентарцем и пријатељима учествује на овом протесту.


Они се, као и сваке године, традиционално окупљају и испред србске амбасаде у Прагу да изразе свој протест против НАТО - злочиначког бомбардовања Србије 24. марта 1999. године и насилног отимања Косова и Метохије од Србије. -На протесту је учествовало више стотина Срба који су истински дали подршку Србији и српском народу да је Косово и Метохија неотуђиви и саставни део Србије. 

Чешка држава је признала Косово али још увек нема дипломатске односе са Приштином. У сваком случају братски чешки народ зна да се Србији силом намеће противно сваком међународном праву одузимање Косова.

Зато су Чеси за Србију и праведни српски народ – каже специјално за ''Јединство'' Вацлав Дворжак, аутор филма ''Отето Косово''. Дворжак је пре пар година боравио на Косову и Метохији и Косовској Митровици.



author-pic Аутор: Зоран Влашковић

Дугогодишњи је новинар листа "Јединство" који се до 1999. године штампао у Приштини. Вишеструки је добитник награде матичног листа за најбољег новинара године. Аутор је три књиге о Косову и Метохији.

Први је обишао караулу Кошаре после окупације КиМ од стране НАТО-а, први фотографисао немачке војнике окупаторских снага на бункерима из Другог светског рата које су такође Немци саградили на северу КиМ. Данас је сарадник многих гласила у Србији али и широм света где се издају листови на српском језику.

Рођен је и живи у Косовској Митровици.



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању


Mанастир Грачаницу прeтварају у галерију слика! (ФОТО)

Mанастир Грачаницу прeтварају у галерију слика! У унутрашњости цркве манастира Грачаница данас су уграђени рефлектори који стварају атмосферу боравка у галерији или музеју, пажњу верника усмеравајући на фреске.

#Gracanica, #Kosovo, #metohija, #Reflektori, #Skrnavljenje, #crkva, #muzej, #freske, #molitva,
Новоуређена унутрашњост цркве манастира Грачаница. / Фото: КМ Новине




Како КМ Новине сазнају у петак, уочи Задушница, извођени су радови чији је циљ био инсталирање рефлектора изнад фресака старих неколико векова, бисера српске културе.

Током радова бушени су, оштећивани и видно другачије преуређивани зидови на којима су окачени рефлектори. Неки од првих посетилаца посведочили су нам да су у ту сврху бушене чак и неке фреске. Све то могло је да буде решено рефлекторима са пода који су и конструисани за овакву намену.

Нови рефлектор у унутрашњости Грачанице

На овај начин, очигледно са намером да ова инсталација буде трајна, фреске су битно истакнуте и привлаче сву пажњу посетилаца. Верници који у овај манастир долазе ради молитве, како је већ обичај читавих 700 година уназад, сада су у великом проблему јер им је пажња усмерена на зидове уместо досадашњег полумрака који је битно могао да умири расејане мисли. Тешко је сконцентрисати се у простору који је сада намењен визуелном ужитку истицањем форме изнад суштине. Не само што је верницима нарушено њихово право на молитву већ је овим и сама црква у правом смислу речи - оскрнављена.

"Ако је Црква могла 700 година без рефлектора, шта ће нам то сада" каже Д.П. који је фотографисао рефлекторе због чега су представници узурпиране Епархије рашко - призренске позвали тзв. "косовску полицију" да интервенише што су они и учинили тражећи га на адреси на којој станује. Полицији је уручен и видео снимак са камера које су негде биле скривене а вероватно су раније инсталиране и то, како сазнајемо, такође у унутрашњости храма, а на коме се наш саговорник види да је присутан у цркви. О читавом догађају ћемо опширније известити кроз дан или два.


Ово није прво скранљење манастира од тренутка безаконог прогона надлежног епископа Артемија. Кроз двориште средњевековне светиње пропуштане су шиптарске бициклистичке трке, као гости са највишим почастима примани су страни државници од којих треба истаћи Хилари Клинтон и свакако поменути Атифете Јахјагу у својству "председнице Косова". Почетком ове године манастир су званично посетили и представници такозваних "Косовских оружаних снага".

Сви они одавде су у свет слали промотивну слику о "успешном отцепљењу Косова и Метохије" што у присуству представника СПЦ добија на својој апсолутној пуноћи заокружујући шиптарску "државу" и правдајући све почињене злочине у то име над Србима.

Као најодговорнији за извршавање ових налога, од кога год да стижу, свакао се може именовати узурпатор трона Епархије рашко - призренске, Теодосије. У годинама иза нас ревносно је показивао да су му земаљске ствари и власт далеко пречи од монашког позива коме се наводно посветио.

У изјави за КМ Новине
Зорана Миљевић, дипломирани теолог и бивши саветник у Министарству за КиМ, каже да ко су информације о томе тачне, онда је то неовлашћено и нестручно извођење радова на споменику културе под заштитом државе Србије и УНЕСКО-а и починиоци (налогодавци и извршиоци) треба кривично да одговарају за оштећење - ко год да су".


ФОТО ГАЛЕРИЈА:  📷



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању


петак, 17. фебруар 2017.

Прогнани из Ђаковице одустали од одласка на Задушнице из страха за своје животе

Прогнани из Ђаковице одустали од одласка на Задушнице из страха за своје животе У страху за своје животе, који оправдавају учестали физички напади које Срби из Ђаковице сваки пут доживљавју приликом посете својим домовима, прогнани из тог места приморани су да одустану од обележавања Задушница на Косову и Метохији.

Шиптарке које су изгубиле некога у рату који су изазвали, не желе да допусте Србима да обиђу своје најближе који су се упокојили пре тога.




Председник Удружења Ђаковчана Ђокица Станојевић поносито одбија да призна да су Срби заплашени, али да не желе да се сваки верски празник и свака њихова посета Ђаковици и обилазак монахиња у Цркви Успења Пресвете Богородице политизује, односно да представља посету највишег ризика.

Ђаковчани су тражили од међународних институција да им обезбеде основна начела демократије, слободе, вероисповести и омогуће посету њиховим кућама, из којих су протерани пре 18 година, а које су и даље узурпиране.

"Расељени Срби из Ђаковице шаљу поруку – видимо се у Ђаковици у миру!", додао је Станојевић.

У том граду је пре рата живело око 12.000 Срба, а данас живе четири Српкиње, и то у цркви – две монахиње и две старије жене.

Зимске задушнице су сутра, 18. фебруара, када се традиционално посећују гробља и пале свеће на гробовима најближих, али и у храмовима, после Литургија.




Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

Догађаји

Временска линија

Православље

Фото

Видео