Вести:

Косово и Метохија

Наша реч

Најновије ►►►

понедељак, 21. август 2017.

Преображење Господње свечано прослављено на КиМ (ВИДЕО)

Празник Пеображења Господњег прослављен је свечано и на Косову и Метохији, одакле доносимо извештај из једног од два катакомбна храма колико их ЕРП у егзилу овде има од прогона 2010.




Жива је и ватрена нада да ће по милости Божијој доживети преображење свог ума и својих срца сви други из стада Христовог, данас преварени привидним "статусом" СПЦ клира обученог у велелепне мантије док служе у вековним српским светињама, како би увидели да су у заблуди те се вратили стаду са чијег спасоносног пута су их вукови у јагњећој кожи по мраку отели прогнавши њиховог пастира, епископа Артемија.

Са том надом и молитвом за спас изгубљених Христових јагањаца, верни народ Епархије рашко - призренске у егзилу, окупио се у кат. храму посвећеном Светом Сави, у Жеровници код Звечана, где је сложно узносио молитве на Литургији коју је поводом празника Преображења Господњег служио јеромонах Евтимије, настојатељ овог храма, а њему прислуживао јереј Игор (Данчетовић) са народом верним православљу.

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:  📽


Наравно, празник је прослављен и у узурпираним храмовима Српске православне Цркве на Косову и Метохији али се не може рећи да они који у њима служе то чине свечано јер је немогуће одрећи се светиње а истовремено је поштовати. Њен статус, канони, осећај припадности вери православној и верност Богу, народу и држави, не постоје више. Сазнање јесте болно али и неопходно.

Они који се у тим грађевинама налазе не служе нити верује у начела и предање које су Срби вековима следили. Њихови су циљеви овоземаљски, службе оскрабвљене новотаријама, савест оптерећена служењем људима и то нимало добронамерним. Свакодневно смо сведоци да се вера православна на Косову и Метохији користи као параван за многе антинационалне и прљаве послове узурпатора црквене власти. Управо због тога прослављање празника у катакомбним храмовима, по типику које нам је Свети Сава предао, ма у како скромно рухо одевено, уистину је небески свечано.

Преображење у Жеровници
Верно стадо Христово и овом приликом се окупило да узнесе молитве Богу и прими благослов Свевишњег коме показују верност храбро истрајавајући у Истини под безакоњем које се над Епархијом рашко - призренском спроводи. Да би били "праве вере али и правога живота", како настојатељ овог храма, протосинђел Евтимије често напомиње да је неопходно, верници се окупљају у скромој богомољи подсећајући се тако да ништа на овом свету неће опстати до задњега дана осим речи Христових а како је и Сам најавио:  "Небо и земља ће проћи, али ријечи моје неће проћи." те да је једино Јеванђеље пут који треба следити.

У својој празничној беседи протиснђел Евтимије је, између осталог, рекао и да је до Преображења Господ чинио много чудеса, отварао очи слепима, оживљавао мртве, лечио болесне "али овога пута Он је показао природу божанску, не моћ божанску".

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:  📽


Од не малог броја народа који је присуствоваоЛитургији, већи де њих се причестио светим и божанственим Христовим Тајнама.


Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

недеља, 20. август 2017.

Ивица Дачић се опрашта са Резолуцијом ОУН 1244

Ту у Америци је почело шакетање међу расистима и грађанима не баш сасвим беле боје коже тела, по питању ко је кога више увредио.






Као што је познато, одавно су прошла времена кад су белци понижавали црнце и сада црнци понижавају белце тамо где су постали већина. Истовремено се јављају и нови држављани Америке – латиноамеричке и азијатске дијаспоре, који су стеснили белце у низу држава. Бели су, наравно, незадовољни, а њихова истурена авангарда – расисти, не могу смислити ништа друго осим претњи и покушаја деловања бејзбол палицама.

Но, уколико поставимо себи главно питање – о чему се ради у том бастиону слободе и демократије, онда ћемо на то добити прост одговор: «обојени» грађани су очигледно незадовољни својим положајем и желе да се пробију «ка врху». Да би се седело у Конгресу, у управи крупних банака, у главним америчким корпорацијама и чак да би се управљало безбедносним структурама. А што да не, ако ће их ускоро бити половина становништва целе земље?

Но, у том самом бастиону слободе нико се не спрема да им то и омогући. Није јасно због чега. Ако је ту слобода, онда дајте могућност да дијаспоре изаберу не сасвим беле активисте у Сенат или Конгрес, дајте им могућност да стану пред војне карте у Пентагону, као и да предводе шпијунски ресор у Ленглију. Можете ли замислити какве би успехе достигла ЦИА ако би је предводио Кинез? Тада би тајне главног глобалног противника САД почеле да се одливају из Вашингтона широком реком.

Али се то не дешава па и незадовољни грађани не сасвим беле боје, почињу да руше на земљу споменике идеолозима и херојима робовласништва. Они сматрају да све док се у земљи поштују вође које су угњетвале црнце, ништа у њој неће бити, наравно, осим лицемерја.


Краће речено, шакетање, туча и скандал.

Но, хтео сам нешто сасвим друго рећи: о дискусији о Косову, која се распламсала у Савету Безбедности.

Између осталог, интересантна дискусија. На крају крајева, било шта да кажем, питање Косова се не може сматрати коначно регулисаним. Тамо се с правима српске мањине* чини безобразлук и затварати очи на такво стање може само или глупак или хуља.


О томе сада активно пише и говори Ивица Дачић. Он предлаже да се северни део Косова пребаци под контролу Србије и да се омогући широка аутономија српским локалним општинама које ће остати на југу Космета. Што се тиче српских православних манастира, министар предлаже да им се да посебан аутономан статут монашке заједнице, по моделу грчке Свете Горе Атонске.

Дачић притом подвлачи да Приштина мора да исплати Београду финансијску компензацију за незаконито отету приватну и државну имовину.

Но, представник непризнате републике Влора Читаку сматра да је тај предлог опасан за регион. Она је то изјавила на седници СБ ОУН.

«Повратак концепцији доношења одлука по етничким разлозима – представља опасност за цео регион. Ако ми одбацимо културну и етничку разноврсност унутар наших држава, унутар наших граница, на који начин онда ми можемо заједно егзистирати (са Србијом) у ЕУ, да и не говоримо о више него икад узајамно повезаном свету?“ – дубокоумно је упитала она.
Штавише, имајући способност гледања у будућност, Влора Читаку је са СБ ОУН поделила своју прозорљивост: «Независност Косова – то није привремни пројекат. Косово се нигде неће денути. Дробљењем и потчињавањем се не добија нормализација и примирје». И додала да је Косово висококултурна земља. У њој је одржан чак и фестивал документарног филма.

Знате ли сад господо због чега сам свој материјал почео са догађајима у САД?

Зато што на Косову сазревају ти исти догађаји као и у бастиону слободе, само у нешто другачијој варијанти.

На крају крајева, шакетање у САД је програмирано самом идеологијом те државе. Оно је засновано на идеји заузимања туђе земље. Некада давно, на ту земљу су стигли англосаксонци, сасекли локално становништво, потом су се макљали међусобно и у коначном резултату поделили територију и почели угњетавати робове.

А ти робови су се бројчано умножавали и стицали присталице у виду нових «обојених» придошлица, па су пожелели од белих одузети то што су они стекли. И одузимају. Прошетајте Детроитом, ако сте белац и видећете да је то већ «црни град». Он, као и Бостон и многи други мегаполиси, не припада белим. Управо ту можете добити посао у ауто-перионици и према Вама ће се односити као према бићу нижег реда. И не помишљајте да идете код «црног» судије – он ће Вам са своје стране само придодати.

Генерално, безбедносна варијанта социјалне инжењерије у САД се наставља, а то је увек повезано са великим потресима.

Господо, а зар се «Независно Косово» није појавило такође као резултат заузимања туђе земље? Зар тај процес није пратило насиље, убиства, етничко чишћење и отворени геноцид? У таквом случају, баш по америчком обрасцу, мора протицати и угњетавање националних мањина и владавина насиља у свим областима живота.

Зар може народ који је добио земљу у резултату постепеног истискивања и директног прогона староседелачког становништва, бити према њему праведан? Јер сама идеологија заузимања туђе земље укорењује у људима дубоко непријатељство према староседеоцима. Како би у супротном газдовали?

Вратимо се зори америчке цивилизације – староседеоце Индијанце су истребили, по целом свету саопштавајући да им Индијанци сметају да живе.


То исто дешавало се и на Косову. Остаци Срба у том крају – сувишни су људи за Албанце. Непријатељски однос према њима је опште прихваћен. Због тога је кукурикање Влоре Читаку о надолазећој ери милосрђа на Косову предвиђено за веома простодушне људе. Или да право кажемо – за глупаке.

И када на седници СБ ОУН још једном Американци и Енглези предложе да се из покрајине повуче Мисија ОУН, која је установљена у својству привремене администрације 1999. године, онда се јавља веома непријатна сумња да је тај корак усмерен управо на коначно избацивање Срба са Косова. Тим поводом је нови представник Русије у ОУН, Василиј Небензја, рекао да неко жели да прикаже ситуацију у покрајини у позитивном светлу, а она је далеко од тога. Ситуација само деградира од тренутка одвајања покрајине од Србије.

Ја све схватам господо, само не могу једно да схватим – због чега је Ивица Дачић својим текстовима довео до те дискусије у ОУН?

Ако се размисли над његовим предлозима, онда се може доћи до следећих закључака:


– Ивица Дачић де факто (подразумевано) признаје независност Косова.
  – Из непознатих разлога он предлаже да се подели Косово, што би довело до коначног формирања моноетничке албанске државе само без српског дела.
  – После тога може се рећи «извини-опрости» резолуцији ОУН 1244 о нераздељивој припадности Косова Србији.
  – Постаје нејасно, да ли влада Александра Вучића намерава да врати «целу овцу» како прописује резолуција 1244, или да добије «бар прегршт вуне»?
  – Какав је у том случају положај Русије, која непоколебиво инсистира на пуном враћању покрајине у састав Србије?
  – То кукурикање које смо слушали од Влоре Читаку, још није пресуда предлозима Ивице Дачића. Врло је могуће да ће Приштина кренути на такав дијалог са циљем одвлачења Београда од главног циља, а потом, када буде сматрала нужним, тај дијалог ће прекинути. Само што ће се и питање о резолуцији 1244 већ «запенушати».

Београд ће се у својој борби за Косово и Метохију повући на неразумљиву и недефинисану позицију.

(* Аутор овде прави један страшан пропуст који је у свести народа установљен кроз медијске извештаје са намером тако креиране. Наиме, мањина било ког народа може да се налази само на територији друге државе. На Косову и Метохији живи део српског народа који је у Србији доминантан. - прим. редакције КМ Новина)




Извор: ФСК.ру    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

субота, 19. август 2017.

НП ''Отаџбина'': Дегутантно је да Расим Љајић износи став о Косову и Метохији

Најава да би Расим Љајић у оквиру своје странке био први међу политичарима који би изнео свој став о Косову у склопу унутарсрпског дијалога делује помало дегутантно.



Он са своје стране треба да буде пробни балон, јер би његов предлог у ствари био предлог Александра Вучића који треба да испита и осети реакцију јавног мњења.

Иначе, унутарсрпски дијалог је обична политичка лакрдија председника Републике који жели да своје обавезе о предаји Косова и Метохије, као услова за његов долазак на власт од стране Запада, буду и наше обавезе. Он хоће да његови дугови буду и наши дугови, а да његова издаја када је у питању Косово и Метохија буде заједничка издаја свих нас.

Чудно је да је Расим Љајић прихватио једну такву незахвалну дужност, имајући у вуду да је у питању најважније српско национално питање. Расим Љајић ужива доста солидан углед међу Србима на Косову и Метохији али му не припада као Бошњаку да он буде тај који ће први да изнесе своје политичке ставове о судбини јужне српске покрајине. Некада је у изјашњавању, када је у питању националност, постојала рубрика „Србин муслиманске вере“, па да се Расим можда тако декларише онда не би било спорно његово мишљење о Косову и Метохији.

Али оно што је много горе, јесу помало шарлатански наступи српског министра спољних послова Ивице Дачића. Иако у резолуцији СБ УН 1244 пише да је Косово и Метохија део државе Србије, иако у Уставу Републике Србије пише да је јужна српска покрајина њен неотуђиви део Ивица Дачић се дели, разграничава, манастирима додељује екстериторијални статус, и шта све не. Али оно што генералише став Срба по питању Косова и Метохије најбоље је описао отац убијеног 12-огодишњег дечака из Гораждевца Пантелије Дакића који у присуству истог Ивице Дачића неприкосновено каже, да би за њега лично у животу гора ствар од убиства његовог сина била да Србија призна независно Косово, макар и крње.

Необјашњиво је како Ивица Дачић Горажедевац код Пећи мисли да подели са Албанцима а да гроб Пантелије Дакића не остане у туђој држави.

Још и каже да његову идеју о подели Косова подржава лично и председник Руске Федерације Владимир Владимирович Путин. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ мисли да би Владимир Путин још жешће и са већом вољом подржао борбу Србије да одбрани Косово и Метохију а не да се од њега одриче. А кад смо већ код председника Руске Федерације јавност у Србији је запрепашћена да и Ивица Дачић, и Александар Вучић, а раније и Томислав Николић пуних пет година лажу руску страну да ће хуманитарном центру у Нишу дати дипломатски статус. Руска Федерација је ипак империја да би се актуелна власт са њом поигравала. Али зато када је потребна помоћ Русије и Вучић и Дачић зацвиле пред вратима Москве. А када треба да испуне своје обећање због страха од Вашингтона они обмањују и руску и српску јавност.

Српска народна пословица гласи „Од страха амајлије нема“. А једна друга, која се често чује код Срба, записана је овако: „Куме, држи мало и ти кумство, не могу само ја, иначе пропаде!“

Косовска Митровица
19.08.2017. године

Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

Преображење Господње

У богочовечанском подвигу спасења рода људског палог и отпалог од Бога, а у Христу не само подигнутог из греха и палости већ и обоженог, Свето Преображење заузима посебно место у низу чудесне богочовечанске и свеспасоносне еванђелске историје.

Гора Тавор

Треће године Своје усрдне и спасоносне проповеди Своје благе вести паломе човечанству Господ је учинио једно чудесно дело, показао је својим светим ученицима и апостолима један мали зрак своје божанске природе. То велико чудо има своју малу историју, свој увод и образложење. Наиме, како се време спасоносног страдања Господњег приближавало, то је Господ са намером да утврди Своје ученике све чешће њима и говорио о предстојећем страдању.

Како би своје ученике, још увек духовно слабашне и неуке рибаре, који ће се тек обући у „силу с висине“ (Лк. 24, 49), по обећању Христовом, Господ утврдио у уверењу у Његове речи и Његову проповед, Он и поведе Своја три верна ученика Петра, Јакова и Јована на гору Тавор. На овој гори Господ се у ноћном часу преобразио пројавивши кроз Своју савршену људску природу своје Божанство, своје нестворене божанске енергије, божанску лепоту, сијање и силу. Зато се ова светлост, којом је Господ на гори Тавор заблистао јаче од сунца и назива Таворска светлост, и представља пројаву нестворених божанских енергија. О томе Јеванђеље сведочи овако: „И засја се лице његово као сунце а хаљине његове посташе свијетле као снијег.“ (Мт. 17, 2)

Покрај Господа се као чудесни сведоци овог чуда, поред поменута три апостола, појавише Мојсеј и Илија, велики старозаветни пророци.

Даље о томе Јеванђеље вели: „И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице (колибе): Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији. Но док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике, и дође глас из облака: ово је син мој љубљени, који је по мојој вољи; њега послушајте. Чувши овај глас ученици падоше ничице на земљу као мртви и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: устаните и не бојте се.“ (Мт. 17).

Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све?

Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, кога ће он издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство.

Зашто се преобрази на гори а не у долини?

Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, тј. богомислије.

Зашто се преобрази ноћу?

Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту а открива красоту звезданог неба.

Зашто се појавише Мојсеј и Илија?

Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други – зато се Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове.

Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слушање небеског сведочанства о Њему као Сину Божјем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у Њега и Његову крајњу победу.




shara03

Тропар, глас 7.

Преобразилсја јеси на горје, Христе Боже,показавиј учеником твојим славу твоју, јакоже можаху: да возсијајет и нам грјешним свјет твој присносушчниј, молитвами Богородици, Свјетодавче, слава тебје.


Тропар, глас 7.

Преобразио се јеси на гори, Христе Боже, показавши ученицима Твојим славу Твоју, колико могаху. Нека обасја и нас грешне вечна светлост Твоја, молитвама Богородице, Светлодавче слава теби.


Кондак, глас 7.

На горје преобразилсја јеси, и јакоже вмјешчаху ученици Твоји, славу Твоју, Христе Боже, видјеша: да јегда Тја узрјат распињајема, страданије убо уразмјејут вољноје, мирови же проповједjат, јако ти јеси во истину Очеје сијаније.


Кондак, глас 7.

На гори преобразио се јеси, и колико могаху, ученици Твоји, Христе Боже, славу Твоју видеше, да би, када те виде распета, разумели вољно страдање Твоје, и свету проповедали: да си Ти заиста Очева светлост.



Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

Љуба Јеротић: КОСОВО ЈЕ СРБИЈА

Побожно расположење душе открива се песмом. Не песмом ради весеља већ песмом која слави и прославља узвишено.

Фото: Архива / КМ Новине




Доносимо вам једну такву песму Љубе Јеротића из Сомбора која кротко али снажно и без дилеме, сведочи истину коју би многи ових дана да потамне. Истину да су Косово и Метохија српске земље и да другачије не може бити.



КОСОВО ЈЕ СРБИЈА


Косово је СрБско то сви људи знају, 
Косово је СрБско и птице јављају.
Косово је СрБско комшије схватите,
Косово је СрБско разум свој вратите.
Косово је СрБско ви сте ту дошљаци,
Косово је СрБско знају и скакавци.
Косово је СрБско, божури вам кажу,
Косово је СрБско не слушајте лажу.
Косово је СрБско и Метох је СрБски,
Косово је СрБско не будите дрски.
Косово је СрБско Србија вас храни,
Косово је СрБско кажу и гаврани.
Косово је СрБско колевка духовна,
Косово је СрБско то је земља моја.
Косово је СрБско и облаци веле,
Косово је СрБско, о, СрБкињо, селе.
Косово је СрБско и Косовске стазе,
Косово је СрБско то вам кажу бразде.
Косово је СрБско ливаде вам кажу,
Косово је СрБско Свеци нам помажу.
Косово је СрБско крв је за то дата,
Косово је СрБско то каже и тата.
Косово је СрБско, прађедови веле,
Косово је СрБско желе да га деле.
Косово је СрБско делити се не да,
Косово је СрБско - вечита победа.
Косово је СрБско, Свети Лазар каже,
Косово је СрБско и Господ помаже.
Косово је СрБско и ви то схватите,
Косово је СрБско разум свој вратите.
У предности јесте, то ништа не значи,
Косово је СрБско, са Богом смо јачи.
И схватите сада и за сва времена,
Косово је СрБско ту дилеме нема.


Љуба Јеротић



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

Догађаји

Временска линија

Православље

Фото

Видео