Вести:
Приказивање постова са ознаком Временска линија. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Временска линија. Прикажи све постове

четвртак, 14. новембар 2019.

ЕКСКЛУЗИВНО! Укидањем ознаке ''ПОВЕРЉИВО'' ЦИА открила истину о Дражином хапшењу

Оригинална документа ЦИА о Дражином хапшењу са којих је недавно скинута ознака "СТРОГО ПОВЕРЉИВО", после више од 70 година, показују истину о хапшењу генерала Држае Михаиловића, ко га је издао и како је доспео у комунистичку замку.

#Генерал #Дража #Михаиловић #Издаја #Хапшење #Суђење #ЦИА #Комунисти #Злочин #kmnovine
Генерал Дража Михаиловић





Превод оригиналног докумената у целини:

КОНТРА ОБАВЕШТАЈНИ КОРПУС
МИЛАНО БАТАЉОН, ЗОНА 3
АПО 512
1 Јун 1946

ПРЕДМЕТ: Хватање генерала Драже МИХАИЛОВИЋА.

ЗА: ГСИ (б), 3 Округ, ЦМФ


1. У прилогу је извештај који је овој канцеларији пренео поуздани поверљиви информатор. Извештај потиче из Београда и бави се догађајима који су довели до тога и путањом којом су МИХАИЛОВИЋА заробили ТИТОВИ војници.

2. Захтева се да се са наведеним особама поступа дискретно како би се заштитио њихов идентитет. Имена која су у извештају коришћена за потврду су иста ако се укаже потреба
3. За ваше информације.
М.A. ТОНИНИ
Мајор, МИ
Надзорни агент

Доставити:
ГСИ (б) 2
СЦИ/З, Милано 2
ЦИЦ, АФХКУ 2
ЦИЦ, Зона 1 1
Архива 1

Овај извештај стигао је из команде ПОЖЕШКОГ корпуса Краљевске армије у Југославији од мајора Милоша МАРКОВИЋА који је 12. маја 1946. био лоциран у Врховној команди на подручју ТРУДОВО-КАТИЋИ-НОВА ВАРОШ-ЉУБИЋ (села).

Овај извештај говори о околностима заробљавања Генерала Михаиловића, а донео га је специјални курир послан из Југославије.
„Крајем фебруара, Врховна команда је била смештена у региону Теочин - Брајићи - Горња-Доња Добриња - Бела Црква - Ражана. Курирском службом су нас обавестили да је врховни командант (Михаиловић) неколико дана био болестан од тифуса.


Фебруара 26., 1946. добили смо од Врховне команде шифровану поруку која гласи: „Врховна команда има конкретан доказ да ће Титове Комунистичке снаге ускоро покренути снажне напоре да пронађу и униште наше тајне копнене јединице. Имамо доказ да су јединице четврте и 37. дивизије пет дана примале оброке за ванредне ситуације. У гарнизонима у Чаку, Ужицу и Зворнику, јединице су ојачали лаком артиљеријом и лаким тенковима. Припреме за копнене акције врше јединице 37. дивизије. Наше снаге на Требави и Озрену тренутно се боре против јединица 27. и 36. дивизије. 19. мусулманска бригада практично је уништена од стране нашег Романијског корпуса код Власенице. У јужној Србији постоји локална активност на обе стране у регионима Ораховац, Никодим и Извор. Сви заповедници ће предузети најстроже мере и извршавати врло поверљиве инструкције 278/45, водећи рачуна да заштитимо и сачувамо села и избегнемо опкољањавање и уништење наших снага од стране надмоћнијих непријатељских снага. Врховна команда ће реаговати на развој операција и наставити према водама реке Дрине и долином Лима. “У штабу Врховне команде мајор Никола Миљковић био је начелник оперативног одсека.

Када је примљено горе наведено наређење, био сам лоциран на платоу Мусније на Златибору изнад села Радаљево. Неколико дана касније Титове колоне су биле у покрету. Моја Златиборска бригада напала је јединице 37. дивизије на Увцу, док је Пожешка бригада напала јединице четврте дивизије на Мачкату. (Јединице четврте дивизије претежно су биле састављене од албанских комуниста). Због надмоћи непријатеља, дао сам наређење да се избегавају директни напади. У вези са акцијом чувања леђа Врховне команде, нисмо добили никакве вести и било је немогуће успоставити контакт са куриром.

18. марта 1946. добили смо извештај који нас је веома узнемирио и у који нисмо могли да верујемо. Изгледа да је око 10. марта 1946. Врховна команда стигла у регион који се налази јужно од Руда. У овом селу набављали су лекове за болесног Генерала (Михаиловић), којег су током пребацивања Врховне команде носили на раменима наши људи. Током овог премештања један од личних Михаиловићевих лекара заробљен је у бици код Семегњева. Испитивањем и мучењем од стране агената ОЗНЕ и руских официра, открио је да је лични Михаиловићев лекар и такође је открио план пребацивања Врховне команде.
Исте ноћи непријатељски авиони су почели да врше извиђачке летове изнад територије на којој је била лоцирана команда. Испустили су летке које су изгледали као да су их правили Американци, а у којима се каже да су дошли да помогну и дају нам оружје и муницију. Исте ноћи, након што су неко време летели изнад тог подручја, авиони су бацили разна паковања муниције и санитетски материјал савезничког порекла. У једном паковању су била упутства за припрему и обележавање траке за слетање неких авиона за снабдевање.



13. марта 1946. у поподневним сатима стигла су два авиона са савезничким ознакама. Летели су ниско и бацили бакље тако да смо могли да им кажемо место где треба да слете. Одговорили смо према упутствима која смо добили и два авиона слетела су у поље (довољно дуго) око 10 км. северозападно од Руда. Неколико официра у савезничким униформама (америчке) који су говорили енглески и француски изашли су из авиона. Тројица са највишим чином одведени су до нашег Штаба где су се договорили са официрима нашег Штаба да превезу болесног Генерала. Генерал Михаиловић је тада имао високу температуру и није био при свести. То је разлог због којег су желели неко време да га одведу у Италију, излече и потом га тајно врате у планине Југославије. Одмах је смештен у авион под надзором двојице наших официра који су ишли заједно са њим. У то време су се слетела још два авиона и девет других официра из нашег Штаба су се укрцали у авионе, међу којима су била два подофицира и главно (Михаиловићево) заповедно особље. Чим је авион, који је превозио Михаиловића, полетео у ваздух, преостали авиони су узлетели за њим. У том тренутку се појавило неколико авиона и почело је да лети изнад тог подручја. Ми смо мислили да су служили као заштита Генераловог авиона, али након што су неко време крстарили подручјем где су се налазиле трупе Штаба, почели су да бацају мале гасне бомбе које као да паралишу или успављују наше трупе.

Из правца Прибоја били смо упозорени да се моторизоване трупе приближавају у исто време када је једна група авиона почела да испушта падобранце на наш Штаб. Одмах по слетању на земљу падобранци су отворили ватру на наше људе који су покушавали да заштите Штаб и који нису били погођени гасним бомбама. Битка је започела зато што су коначно наши људи схватили да имају посла са непријатељем који је употребио превару за отмицу Генерала. Непријатељ је покушао да пробије наш фронт, уђе у подручје Штаба и преотме наше досијее, али велики број њих је убијен. Због доласка снажне колоне која долази из правца Прибоја, наши људи су се повукли према Голешу и одатле су започели евакуацију према Фочи. Наши људи су успели да сруше један авион. Велики број непријатеља је убијен, али такође смо претрпели велике губитке.Одатле смо касније добили вест да је Михаиловић одведен у Сарајево, а одатле у Београд, а да се није освестио. Кажу да је седам дана био без свести, јер је био храњен путем инфузије. Када се коначно освестио, питао је где је и када је открио да је у Београду, рекао је: „До сада сам извршавао своју дужност; сада можете радити оно што сте одлучили. "

Све наведено известио је капетан Калајитовић, који командује Пљеваљском бригадом.

Специјални курир уверава да је дао тачан извештај који му је пренео мајор Марковић, командант Пожешког корпуса.




Поводом овог открића, унук Драже Михаиловића и потпредседник ПОКС-а, Војислав Михаиловић је рекао да се "из документације јасно види да су "савезници" мога деде, Британци и Американци, обећали помоћ у његовом лечењу од тифуса. Предложили су да га евакуишу авионом у Италију, где ће га лечити, а затим ће га вратити у српске планине. По плану 13. марта 1946. године слетели су са два авиона у село надомак места Рудо, у источној Босни где их је чекао болесни и без свести генерал Михаиловић. Уместо да га одведу у Италију, испоручили су га комунистима у Сарајево. Мени је драго да је истина изашла на видело, да су ови документи потврдили да Никола Калабић није издао Дражу, него је то била прљава комунистичка пропаганда, са намером да се морално дискредитују најодани Дражини људи и цео Равногорски покрет. Сада је јасно зашто у данашње време званичници САД и Велике Британије срамежљиво спомињу да је мој деда био њихов савезник, да се за њих жртвовао, проливао крв и да је спасио више од 500 њихових пилота. Вероватно се стиде издаје коју су приредили њему и целом српском народу. Ту издају и бесчашће им породица Михаиловић не може опростити, а да ли ће моји сународници Срби, то не знам" - закључио је Михаиловић чије УдружењеПОКС је и објавило превод ових докумената.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Генерал #Дража #Михаиловић #Издаја #Хапшење #Суђење #ЦИА #Комунисти #Злочин #kmnovine

уторак, 12. новембар 2019.

Србин прва, Канађанин задња жртва Великог рата

Пре 101 годину, у шуми Компијењ крај Париза, потписано је примирје које је значило и крај Првог светског рата. Он је однео око 17 милиона живота, од чега је само у Србији страдало више од 1,2 милиона људи.

#Први #Светски #Рат #Жртва #Србин
Српски војници воде рањеног друга у превијалиште (Фотодокументација „Политике”)

"У спомен на редова Џорџа Лоренса Прајса, припадника 28. северозападног батаљона Шесте канадске пешадијске бригаде Друге канадске дивизије, погинулог близу овог места у 10 часова и 58 минута, 11. новембра 1918. године. Последњи канадски војник који је погинуо на Западном фронту.” Ово спомен-обележје подигли су, пре пола века у белгијском селу Виле Сурен, његови саборци, канадски ветерани из Великог рата како би сачували успомену на свог друга. Јер, Џорџ Лоренс Прајс, који је тада имао само 26 година, био је задња жртва Првог светског рата. Он је погинуо од снајперског метка, испаљеног с немачких положаја, док се са својим водом пробијао према месту Аври и покушавао да открије положаје с којих се на њих пуцало.

Само два минута касније – у 11 часова, у шуми Компијењ крај Париза, у вагону француског маршала Фердинанда Фоша, потписано је примирје између Немачке и сила Антанте. Оно је значило крај свих војних дејстава, односно завршетак највећег сукоба који је свет до тада видео. Примирје је одмах ступило на снагу и поштовале су га све зараћене стране. Њиме се Немачка обавезала да ће се њена војска безусловно повући унутар својих граница, да ће уништити све подморнице и друго тешко наоружање, као и да ће зараћене стране разменити заробљенике. Немачка је последња земља која је капитулирала. Нешто раније, 3. новембра, капитулирала је Аустроугарска, а пре тога и њихови главни савезници – Бугарска и Османско царство. Формално, Први светски рат је завршен Версајским мировним уговором, који је потписан 28. јула 1919, на петогодишњицу почетка.

Сећајући се свих жртава овог рата, завршеног пре тачно 101 годину, у многим земљама установљено је да се 11. новембар обележава као Дан примирја, односно као дан сећања на жртве овог али и осталих ратова. Као такав он се обележава у Великој Британији, Француској, Белгији и другим земљама савезницама из Великог рата. Из истих разлога, додуше под другачијим именом, он се обележава у САД, афричким и азијским земљама. Главни мотив овог празника је цвет Наталијина рамонда, који је у ботаници познат и као цвет феникс.

Од 2012. године Дан примирја се као државни празник обележава и у Србији. И то с великим разлогом. Јер, од свих земаља учесника Првог светског рата Србија је, процентуално, имала највише жртава. Према званичним подацима усвојеним на мировној конференцији у Паризу, Србија за четири ратне године изгубила 1.247.435 становника, од чега 402.439 војника, што је чинило 27 одсто њене предратне популације.

Први светски рат је и започет нападом Аустроугарске на Србију, на овим просторима у Церској и Колубарској бици извојеване су и прве савезничке победе, а слому Централних сила одлучујуће је допринела и српска војска која је, крајем септембра 1918, заједно са савезничким војницима, извршила пробој Солунског фронта. Под утиском те блиставе победе немачки цар Вилхелм је у телеграму бугарској Врховној команди поручио: „Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је о исходу рата. Срамота”.



Мајор Драгутин Гавриловић међу војницима, 1915. године


 
Мање је познато да је и прва жртва овог рата био – један голобради српски војник. Реч је о Душану Ђоновићу, ученику другог разреда Краљевске трговачке академије, иначе родом с Црногорског приморја. Душан се, када је Аустроугарска објавила рат Србији, добровољно јавио у четнички одред војводе Јована Бабунског, а погинуо је у ноћи између 28. и 29. јула 1914. године на Савамали, у близини железничког моста, кога је те вечери српска војска порушила како би спречила прелаз непријатељских трупа. Када је погинуо, Душан је имао само шеснаест година.

Осам дана касније у „Политици” му је објављена и читуља у којој је, поред осталог, наведено: „Вечерас, око поноћи, навршиће се осам дана како су први аустријски меци надрли на нашу земљу и откако је почео велики рат за слободу српског народа. У тој ноћи као прва жртва пао је млади добровољан Душан Ђоновић, чиновник Железничке дирекције и четник у чети војводе Јована Бабунског. Чим је Аустрија наговестила рат Душан је прихватио пушку и ступио у добровољце. Пао је погођен аустријским метком на обали Саве бранећи слободу Београда, онако исто слатко као да су га изрешетали куршуми под Ловћеном...”

Исте вечери, првог дана рата, у Београду је погинуло више стотина војника, а прва жртва са супротне стране био је аустроугарски војник Иштван Балохи.

Иначе, на свим фронтовима током Првог светског рата вођене су тешке, рововске борбе, с великим бројем жртава. Зато је овај сукоб оставио велике последице на све који су у њему учествовали, што се после рата осетило не само у политици већ и у култури и приступу животу.

Значајно је напоменути да су, пре 101 годину, на исход Великог рата, односно на његов брз завршетак – Централне силе доживеле слом за само два месеца поред сјајне војничке победе српске војске на Солунском фронту – утицали и остали фактори. Први је чињеница да, за разлику од Велике Британије и Француске, које су биле велике колонијалне силе, Немачка и Аустроугарска нису имали колоније, тако да нису могле да на ратиште доводе свеже трупе из осталих делова света, нити да из других земаља, с изузетком оних које су окупирали, набављају храну и сировине. Зато су 1918. њихове материјалне али и људске резерве биле исцрпљене до крајњих граница, па се у овим земљама осећало велико незадовољство и немир. Други разлог био је страх од ширења бољшевичке револуције, која је годину дана раније избила у Совјетском Савезу, одакле се (додуше с мањим успехом) 1918. и 1919. прелила у Немачку и део Аустроугарске. Завршетак рата омогућио је да се оне угуше, односно да се у овим земљама спречи руски сценарио.

Коначно, трећи фактор који је данас мање познат, а који је по свему судећи значајно допринео завршетку рата, била је епидемија шпанске грознице. Реч је о једној од највећих епидемија грипа у људској историји, од које је по неким проценама оболело више од петсто милиона људи (четвртина тадашње укупне популације). Шпанска грозница трајала је од 1918. до 1920. године и однела између 50 и 60 милиона живота. Не зна се одакле је почела, а добила је назив шпанска јер се у неутралној Шпанији, за разлику од осталих земаља, о њој прво отворено проговорило. Епидемија се јавила у три таласа, од којих је најсмртоноснији трајао од септембра до децембра 1918. Све је то утицало да се убрза завршетак рата али и да он, и после једног века, остане у трајној успомени.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Политика    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Први #Светски #Рат #Жртва #Србин #kmnovine

субота, 09. новембар 2019.

Српско - шиптарски односи и британски јавни дуг

У Financial Times-u објављен је графикон о уделу јавног дуга у БДП-у УК-а пар година пре 1692. Мени је то време највећег геноцида над српским народом почињеним од Турака 1690, када је територија Србије остала без седам осмина становништва, а од када је кренула шиптарска најезда на Метохију, затим Косово и даље на север и исток.

#Srbi #Šiptari #Britanija #BDP #Javno #dug #Ekspanzija #Zločin #Napad


Прекинуо сам читање „Сентименталне повести британског царства“ Борислава Пекића, а како би ме наредни одлазак у Јагодину још и тиме обрадовао. Након, или уз, „Блага цара Радована“ Јована Дучића ово ми је најмудрија књига коју сам сместио у руке од како сам се у раном детињству описменио. Застао сам на британском губитку САД-а услед малоумних и лудих Џорџева 1, 2, 3 и 4 придошлих из Немачке. То значи да ме права узбуђења радозналог читаоца тек очекују.

Борислав Пекић је Сентименталну повест писао пред смрт, по жељи Бибисија, што значи да је она и његово најзрелије дело, јер је сагледао Британију и њену историју са свим искуством наше несрећне историје које је донео у Лондон, када је у њега отишао. Пошто је историју проучавао на жељу свог домаћина, није било лепо да им је саопштава на бруталан начин, па је књига препуна ироније у речи и у стилу.

Када се укрсте графикон о јавном дугу УК-а и наше повесне чињенице можемо доћи до следећег правила: када британски дуг релативно расте Шиптари се налазе у територијалној експанзији и агресији над Србима, и обратно, када се јавни дуг смањује.





 
Након геноцида над Србима из 1690. растао је јавни дуг УК-а као што су и Шиптари били у географској најезди на српске етничке просторе у Метохији, Косову, Дреници, Топлици, и то је трајало до почетка 19. века.

Први врхунац јавног дуга УК-а био је око 1825. године. То је време наглог насељавања, након Другог устанка, и процвата у Србији. Овај период смањивања јавног дуга трајао је негде до 1910. и подудара се са процватом српске државе који је прекинут уласком у Први светски рат и Нишком декларацијом о ратним циљевима о ослобoђeњу троједног народа. Тај период српске несреће подудара се са високим нивоом јавног дуга до 1950.

Други период смањивања јавног дуга УК-а трајао је колико и друга Југославија и то сугерише да су Срби били у експанзији, а Шиптари у дефанзиви. Језиком пендрека и тенкова тако је и било.

Незгодно је што је од тада, након 1990, наступио нови период раста јавног дуга УК-а, и још је незгодније поређење са ранијим максимумима у релативној задужености, да тај раст може још дуго да траје, а са њиме и шиптарска експанзија.

Мирослав Здравковић




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Макроекономија    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Srbi #Šiptari #Britanija #BDP #Javno #dug #Ekspanzija #Zločin #Napad  #kmnovine

недеља, 03. новембар 2019.

Трећи новембар 2013. - пуцањ у срце Србији (ВИДЕО)

Трећи новембар 2013. године. Дан када је власт у Србији својој држави, историји, закону, прецима, вери и наслеђу пуцала у срце.

#treći #novembar #Separatisti #Izbori #Izdaja #Kosovo #Metohija #kmnovine
Протести против шиптарских избора на северу КиМ



Сви народи имају историју коју негују и граде је. А она је време сачињено од дана. Од тих дана највише је оних који су обични, много оних за памћење, мало је оних које славе и са поносом их се сећају али је, у српској историји, најмање оних којих ће се стидети сви рођени после њега. Такав је данашњи датум који нас сећа на 3. новембар 2013. године.

Тог дана, представници српске власти из Београда, извршили су јединствени удар на сопствену државу, њене закону, наслеђе и Устав и уредили да она потпадне под контролу другог народа, који нити је заслужује нити је икада то могао. 

Комплетна српска власт тог тренутка, заједно са службама безбедности, војском, Жандармеријом, полицијом и највећим делом народа који је својим ћутањем помогао да се велеиздаја деси - згазили су и изневерили завете предака и крв праотаца.

И запамти, чедо моје, крв и крв чини народ. Крв је вјечна. Крв новорођеног дјетета стара је хиљаде година. (из књиге „Завештање Стефана Немање”, писца Милета Медића)


ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:

То се није десило због слабости већ жеље за личним материјалним благом овога света. А тај свет стајао је уједњињен у кривотворењу, након војне агресије и у овој - правној. Уједињене нације, ОЕБС, ЕУ, Еулекс, медији и политичари координирано су контролисали и управљали акцијама како би вешто навукли лажну маску успеха на изборе шиптарске заједнице на Косову и Метохији третирајући их као тобож некакве "државне".У причи то све звучи фантастично али Божијом вољом ове догађаје забележиле су и камере.


Документарни филм „Бојкот народа“ о догађајима 3. новембра у Косовској Митровици.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


Најсрамнији од свих су они Срби са Косова и Метохије који су у тој издаји узели учешће и привидно јој дали најјачи легитимитет. Њихова имена постада су ружне и срамотне речи какве не приличи изговарати.

У свему томе добро је што смо ипак били рођени и учествовали борећи се активно против велеиздаје зарад интереса Запада за рудна блага до којих ће доћи копајући кроз земљу натопљену српском, освештаном крвљу. Ми знамо да у томе нисмо и нити ћемо учествовати и зато срам не може да прекрије ни наша имена ни наше потомке. У обе од ових група по неко ће се препознати. За многе је касно да то сада промене. А они који су изабрали част и чување завета неће ни желети то да мењају. Доћи ће време када ће се, као са Бранковићем, и овим именима крчмити људске прилике на част и на срамоту. 

Обузети актуелним бригама, Срби нису могли да размишљају о свим аспектима сепаратистичких избора а нарочито не о сасвим могућем разлогу да се датум одржавања тих квази-избора, како то мрачни умови са Запада воле да пројектују, поклопио са стогодишњицом величанственог и јуначког ослобођења  царског града Призрена и целе Метохије, односно у коначном смислу, Старе Србије а како су је називали у оно време - Праве Србије.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

На данашњи дан, пре 107. година, ослобођен је царски град Призрен и цела Метохија - КМ Новине

Поред царског града Призрена, српска војска је ослободила и призренски и русенички подгор.


А Србија је преживела све але и немани. И ове ће. Колико год гладне биле, премале су њихове чељусти и канџе до би допрле до суштине српског националног бића а толико су пута покушавали. А чули смо и од њих самих да је не Србија, већ Европа, умрла у Приштини.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#treći #novembar #Separatisti #Izbori #Izdaja #Kosovo #Metohija #kmnovine

На данашњи дан, пре 107. година, ослобођен је царски град Призрен и цела Метохија

Поред царског града Призрена, српска војска је ослободила и призренски и русенички подгор.

Призрен 1913. / Фото: Алберт Кан


















Пише: Звездан Милошевић



Дугогодишњи плач ,,Старе Србије" и велика жеља наше мајке краљевине Србије да ослободи старе српске земље, где су старе српске престонице идаље биле под турском чизмом (Скадар, Рас, Призрен и Скопље), коначно је резултирало у октобру 1912. г. када је поносна српска војска са пет српских армија (286 000 војника), ударила на већ полумртво османско царство, чије темеље је век раније пољуљао, највећи Србин свих времена, велики Вожд, Георгије Петровић - Карађорђе.

После привременог ослобађања Косова 1878.г. и великих притисака спољног фактора да Србију врати на линију Топлица и Пчиња, владари двеју српских држава (Србије и Црне Горе), т.ј, династије: Обреновића, Петровића и Карађорђевића, радили су на томе да коначно ослободе ,,Стару Србију". Српска Војска, тада, Кумановском битком, осветила се за Лазареву главу, а операцијом око Једрена, осветила се за пораз на Маричкој битки.

Призрен, 1817 година




Иако је било планирано да се главна битка одигра на Овчем Пољу, битка се ипак одиграла код Куманова. То није била обична битка, већ одсудни бој у којем је српска војска, сама (без Бугара и Грка), сломила кичму турском окупатору. Поред почетног напредовања турске вардарске армије, чији је командант био Зекир Паша и погрешне процене наше врховне команде, која је сматрала да се испред наше I армије не налази главнина турске војске већ нека врста турске предстраже, ипак, непобедива српска војска је кренула у незаустављив јуриш. На руку I српској армији је ишла победа III српске армије код Мердара и ослобађања Приштине.

Чувши да је Газиместан слободан, арнаути (вечите слуге турског окупатора), дале су се у бег и дезертерство, што је додатно ослабило турске снаге (јачине 86 000. бораца), које су несумично планирале да "опколе" српску војску, чекавши помоћ из Цариграда. Међутим, када је битка завршена, наш главни штаб идаље није слутио да је турска вардарска армија разбијена, мислећи, да главни бој тек предстоји. Због те наше лоше процене, није гоњен непријатељ, а војвода Степа, командант II армије, није им чак пресекао пут када су Турци бежали главом без обзира.

У данашњој историографији провлачи се прича да је краљ Александар са својом првом армијом ослободио Стару Србију, што није истина, јер та заслуга припада обичном српском војнику, а прави (оперативни) командант I српске армије, заправо је био војвода Петар Бојовић, док престолонаследник је био само формални командант.

Улазак првих српских вијника у Скопље



Елем, после победа код Мердара, Куманова и Урошевца и напредовања ка Овчем Пољу, створили су се услови да Срби незаустављиво крену ка Скопљу, Драчу, Једрену и Скадру, а тиме и ка Метохији. Већ 29.10.1912. године мајор Селимир Остојић је ослободио Суву Реку, да би 30. октобра у 07:00h имао састанак са руским конзулом, Емилијановим, који га наговарао да одступи, тада је Остојић смело одлучио да крене у ослобођење Душановог града, рекавши: ,,Побио сам српску заставу у Призрену, не одступам и крај ње ћу умрети"!

Иако је претила велика опасност пружања отпора од стране разног шиптарског башибозука, који су били подржани од аустријског конзула.

#Мајор #Селимир #ОстојићМајор Остојић (који је несумњиво својим јунаштвом био достојан наследник Косовских Витезова), одлучно је кренуо да после 457.г. робства ослободи царски град Призрен! Са само 97. коњаника Дринске дивизије и ојачан новоформираним Вучитрнским одредом, Остојић је већ 30.10.1912. године у 15ч ушао у Призрен, заузевши касарну. Ушавши у град, одлучио је да мудро маневрише и да непријатељу покаже "масовност" српске војске. Прво је упалио логорску ватру на све стране и шаторе поређао у једну врсту, затим је наредио свирачима да свирају гласно и да са воловским запрегама иду по граду, да би на крају, наредио Турцима да донесу 30 000 хлебова.

Призрен 1913. / Фото: Алберт Кан







 
Оваквом тактиком Призрен је држао до 03.11.1912. године, када је у град ушао и сам командант III армије, ђенерал Божа Јанковић. Нешто касније т.ј за време КСХС мајор Остојић је унапређен у чин ђенерала и био је једно време градоначелник Суботице.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Veliki #Prvi #Svetski #Rat #Srbi #dobrovoljci #Front #Oslobođenje #NoviSad #kmnovine

субота, 02. новембар 2019.

Нови Сад – Предавање – Добровољци несрпске националности у Великом рату

У Историјском Архиву Града Новог Сада, Филипа Вишњића 2а, у понедељак 4. новембра 2019. године, у 19 часова биће одржано предавање на тему: Ратни добровољци у српској војсци у Великом рату (1914-1918) несрпске националности.

#Veliki #Prvi #Svetski #Rat #Srbi #dobrovoljci #Front #Oslobođenje #NoviSad #kmnovine








Предавачће бити др. Милан Мицић, историчар а поздравну реч даће Петар Ђурђев, директор Историјског архив Града Новог Сада и  Дејан Сабадош, члан управног одбора Удружења „Обилић 1912-1918“ - Нови Сад.
У музичком делу програма наступиће Андреј Јанка, гајдаш и фрулаш из Новог Сада.

Организатори предавања су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ Нови Сад и Историјски архив Града Новог Сада.

Водитељ програма ће бити Драган Видојковић, потпредседник Удружења „Обилић 1912-1918“ Нови Сад.

Краљевина Србија и српска војска после за Србију успешних Балканских ратова уживали су висок углед у свету. Зато током Великог рата ( 1914- 1918) било је у српској војсци добровољаца несрпске нацоналности. Ово је прича о њима добровољцима српске војске Чесима, Словацима, Хрватима, Словенцима, Немцима…

Улаз слободан

Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца  "Обилић 1912-1918" - Нови Сад

Имејл: srpskidobrovoljci.ns.1912.1918@gmail.com

Веб-сајт: http://srpskidobrovoljcins1912-1918.org/

Фејсбук: Удружење добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца - Нови Сад




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Veliki #Prvi #Svetski #Rat #Srbi #dobrovoljci #Front #Oslobođenje #NoviSad #kmnovine

За четири месеца партизани су стрељали око 60.000 грађана Србије, половину без икаквог суда

Од септембра 1944. године до фебруара 1945. партизани су стрељали чак 59.554 грађанина Србије. Толико их је пописано, а верује се да је тај број и много већи.

#Komunisti #Zločini #Masovna #Ubista #Srbi #Streljani #Ubijani #Sud #Tito #Partija #kmnovine
Фото: Илустрација




 
На простору Kраљеве чесме у Лисичјем потоку сутра ће бити одржан комеморативни скуп у част свим жртвама комунистичког режима.

Шта показује документација Озне, како су се после рата губиле главе без судске пресуде, ко је наредио масовна стрељања, колико је необележених гробница у Србији, само су нека од питања на која су у "Јутру" одговарали историчари Срђан Цветковић из Института за савремену историју и Дејан Ристић.

На више од 200 локација налазе се гробнице са готово више од 60.000 стрељаних, убијени су за само четири месеца без судске пресуде.

"Овде је реч о пописаним људима који су убијени на различите начине у времену после 12. септембра 1944. године. Њих 33.000 су ликвидирани без икаквог суда. Њих је убила служба безбедности. Овде се говори само о пописаним људима, остатак је страдао што судским пресудама, што по логорима. Пре свега се ради о цивилима, фолксдојчерима...", рекао је Цветковић.

Kаже да документација није комплетна и да на пример, недостаје она за град Београд о броју убијених.

На питање да ли је Јосип Броз Тито наредио убијања без судске пресуде, Ристић је рекао:

"Уколико тражимо документ са Титовим потписом који наређује масовно стрељање, таквог документа нема, нити би он тако нешто потписао".




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Б 92    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Komunisti #Zločini #Masovna #Ubista #Srbi #Streljani #Ubijani #Sud #Tito #Partija #kmnovine

уторак, 29. октобар 2019.

Рат који се не завршава

Србија и последице америчко-НАТО операције Уранијум оружје 1999. године.







Аутор: Рудолф Хансел
Превод: Гордана Сопрано




Више од деценије и по након америчког и НАТО-а - заснованог на илегалном међународном праву - ратне агресије на Југославију користећи високо токсичне и радиоактивне уранијумске гранате, огромност овог ратног злочина постаје јасна: у Србија, агресивни рак између младих и старих достигла је размере епидемије. Патња људи виче на небо. Посебно је погођен југ Србије и Косова. Према Министарству здравља Србије, дете свакодневно пати од рака. Цела земља је контаминирана. Оштећења настајања генетског материјала (ДНК) после генерације деце са неправилном снагом. Свесно и добровољно је почињен геноцид. Донедавно су уз помоћ медија политичари крили истину од нестабилних грађана под притиском геноцидних аутора. Храбри и одговорни лекари, бивши војни званичници, бивши политичари и научници успели су да разбију овај зид ћутања у корист српског народа и многих других света света који деле своју судбину.


Уранијумско оружје је оружје за масовно уништење

Када су САД користиле агент Агент Оранге и напалм у Вијетнаму, свет се узнемирио. Ово више није био рат, то је био масакр цивилног становништва и одрживо уништавање природе. 50 година касније, генерација после генерације стиже у овај озбиљно хендикепирани (инвалидирани) свет - рођен да умре. Међутим, индустрија оружја, укључујући индустрију нуклеарног оружја, брзо је развила посао из Вијетнама. Сви ратови су, према законским нормама Нирнбершког трибунала, илегални агресијски ратови и постају све убојитији, прљавији, раширенији и (и) геноциднији. Тако је и први рат САД-НАТО на европском тлу против Југославије 1999. Овде је, под прећутном толеранцијом НАТО савезника - укључујући Немачку - америчка војска користила оружје за масовно уништење које већ поседује тестирано у Другом заљевском рату 1991. године и у Босни и Херцеговини 1994/95: високо токсично и радиоактивно уранијумско оружје. Сам НАТО признао је да је испалио 30.000 ракета са осиромашеним уранијумом (ДУ), док о српској војсци говори 50.000. То одговара 10-15 тона уранијума.

Пошто су научна литература и видео („смртоносна прашина“) већ широко доступни на немачком, енглеском и српском језику (1), ево неколико коментара. Због дугог процеса разградње радиоактивности и токсичности, отпад уранијумске и нуклеарне индустрије - углавном ДУ изотопа 238 - дуго се складишти на сигурним депонијама. Да би смањио високе трошкове, ДУ је драго што ће бесплатно давати заинтересоване стране попут војске. ДУ има посебно занимљиве карактеристике за одбрамбену индустрију: ДУ меци - развијени по немачкој технологији (Сиегварт-Хорст Гунтхер) - имају високу продорну моћ због велике густине металног уранијума (1,7 пута више велике од олова) и посебно су погодне за ломљење челичних оклопа и подземних бетонских бункера. ДУ је такође запаљив материјал који се спонтано запали када уђе у шкољку и сагорева прашину уранијум оксида на 3000 степени Целзијуса, ослобађајући високо токсичне и радиоактивне супстанце (уранијум оксид).




Овај аеросол уранијум оксида величине честица у Нано скали стиже до људског тела ваздухом, водом и дугорочно кроз ланац исхране.

У плућима су честице прашкастог порекла такође повезане са црвеним и белим крвним ћелијама и зато допиру до свих телесних органа, укључујући мозак, бубреге и тестисе, тако да се рак и генетски материјал (ДНК) стварају у многим органима. ) неповратно оштећена. Снажна канцерогеност ДУ настаје услед синергистичких ефеката хемотерапије и радиотоксичности. (2) Кроз плаценту ДУ такође може доћи до нерођеног детета и нанети јој озбиљну штету. Дугорочно потенцијално оштећење укључује генетске оштећења код новорођенчади, леукемију у детињству, рак и оштећење бубрега. Пошто су честице уранијум оксида претпоставиле, због топлоте сагоревања, карактеристике керамике, нерастворљиве су у води, чврсто су везане за тело и могу развијати свој радиоактивни ефекат у годинама које следе.


Рат са уранијумским оружјем свесно је и намерно изазван геноцидом

За биохемичара Албрехта Скота, ДУ је пример интервенција у стварању које егзистенцијално угрожавају и није оружје против држава, већ оружје против планете. (3) Познати немачки новинар и режисер Фриедер Вагнер ("Смртоносна прашина") је уранијумско оружје означио као "оружје за истребљење", а жртве овог убојитог оружја као "мртве ћутке". (4) Уранијумско оружје је "савршено оружје" за убиство масе људи, односно за извршење геноцида. Пошто је Конвенција Уједињених нација о спречавању и кажњавању геноцида из 1948. године, геноцид је кривично дело у међународном кривичном праву које није прописано. Карактерише га посебна намера да се делимично или посредно или директно уништи национална, етничка, расна или верска група као таква. Стога се геноцид назива и „једним злочином“, „злочином злочина“ или као „најгорим злочином међународног кривичног права“. (5)

Аустралијска лекарка, специјалиста за нуклеарно оружје и мировна активисткиња Хелен Калдикот, у својој књизи „Нова нуклеарна опасност“ (2002) пише: „Јасно је да је Пентагон био свестан здравствених ризика много пре операције Пустињска олуја. (Други рат у Заливу 1991, аутор) из муниције која садржи уранијум, бројни војни извештаји потврђују да уранијум-238 може да изазове оштећење бубрега, рака плућа и костију, плућне болести (немалигне болести), кожне болести, неурокогнитивни поремећаји, хромозомска оштећења и урођене мане".(6)




Из тог разлога, ратови који укључују високо токсично и радиоактивно уранијумско оружје су свесно и намерно извршени ратни злочини и геноцид, укључујући рат против Југославије 1999. године. Према Конвенцији Уједињених нација против геноцида, уговорне стране се обавезују да ће независно казнити геноцид или оне који врше геноцид чињеницом да они управљају људима, јавним или приватним званичницима. Велики тим правника и научника из Србије, Немачке, Француске, Италије, Русије, Кине, Енглеске и Турске тужи НАТО због бацања бомби на осиромашени уранијум током рата 1999. године против Југославије. Овај узрок ће такође помоћи људима да деле судбину Србије. (7)


Агресивни тумори у Србији достижу размере епидемије

Бомбардовање Србије трајало је 78 дана. 1031 војник је убијен, 5.173 војника и полиција је рањена, 2.500 цивила - укључујући 78 деце - а преко 6.000 цивила је рањено. Поред ДУ метака, који су такође показали трагове високо токсичног плутонијума, коришћене су и друге експлозивне и запаљиве комбинације за пројектиле са одређеним хемијским једињењима, који су врло токсични у експлозијама и узрокују рак. Стопа ових карцинома расте из године у годину. Поред тога, повећан је број новорођенчади са деформитетима и број случајева агресивне леукемије код деце. (8) Пре више од годину дана, српско Удружење за превенцију рака објавило је процене: студије су показале да је употреба уранијума изазвала 15.000 карцинома и 10.000 смрти између 2001. и 2010. године, према шеф удружења и онколог проф. Слободан Чикарић. Укупно је у Србији било 330.000 карцинома у овом периоду. Стопа смртности се повећава сваке године од 1999. године за 2,5 посто. (9)

Већ 2013. године проф. Чикарић је у листу "Блиц" изјавио да Србију очекује експлозија свих врста тумора 14 година после напада ДУ. (10) Требао би бити у праву. Преноси су руптуре имунолошког система са повећаним заразним болестима, тешком дисфункцијом бубрега и јетре, агресивном леукемијом и другим карциномима (укључујући више тумора), поремећајима коштане сржи, генетским оштећењима и деформитетима, као и побачајима и преурањеним порођајима код трудница, као што су после катастрофе у Чернобилу. Ако данас читамо српске новине или шетамо српским гробљом, на осмртници можемо видети дуге странице или озбиљне натписе кратки живот многих мртвих. Требао је прочитати: "Умро је од последица тровања и зрачења ДУ-ом."


Сродна слика


Много грађана Србије тешко је душевно узнемирено годинама саосећања са болесном родбином и анксиозности чекајући да виде да ли ће их и када можда ухватити једна од најстрашнијих и углавном смртних болести. Иако је већина њих сумњала на узрок озбиљних болести, остала је велика неизвесност која је покренула трајни осећај стреса. Са политичког становишта, у Србији, као и у другим земљама које су биле окужене ДУ-ом на Блиском и Блиском Истоку, као и у самим НАТО земљама, човек није намерно обавестио становништво. Желели су да избегну, између осталог, да прибегну тврдњама и наставе несметано наставити убилачке бродове. Стрес, анксиозност и депресија додатно слабе већ напуњен имуни систем и доводе до веће подложности инфекцијама. То показују резултати истраживања у интердисциплинарном истраживачком подручју психо-неуро-имунологије (ПНИ). (11)


Људи имају право на истину

Да би нечији живот и живот породице били задовољни и припремили се за будућност или одлучили у паровима, жели ли или не желе да децу одведу у свет, сваки грађанин мора бити у стању да реално процени економски, социјални и условни однос политике у вашој земљи. Али то не може учинити ако је лишен истине о несрећама које могу озбиљно утицати на његов живот. Стога је морална обавеза свих који су се суочили са проблемом контаминације земље - доктори, научници, новинари, војни и контаминирани цивили - расветљавају и помажу својим суграђанима.

Даље, идентитет народа заснован је на праву грађана на истину и знање о њиховој историји. Историчари и представници других наука стога имају важан допринос. Контроверзу не можемо препустити њима самима. Потрага за истином и расветљавањем народа такође је политички задатак који носиоци политичке одговорности морају да реше и ни под којим условима их не могу сузбити. Влада и Парламент се морају изјаснити. Како грађани могу да верују влади или популарној делегацији која им ускраћује истину о проблему који се њих тиче на егзистенцијални начин?



Напомене:

(1) Јовановић, В., Петковић, С., Чикарић, С. (2012). ЗЛОЧИН У РАТУ - ГЕНОЦИД У МИРУ. Последице НАТО бомбардовања Србије 1999. године, Слузбени гласник Београд; Цалдицотт, Х. (2003). Атомгефахр УСА. Креузлинген / Мунцхен; Вагнер, Ф. (2007). „Смртоносна прашина - Тодесстауб“, хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватсцх?в=ГТРаф23ТЦУи совие Артикел у НРхЗ онлине и „Геополитика“, мај 2014; Бертелл, Р. (2013). Радиоактивитат унд дие Ауслосцхунг дес Лебенс - Синд вир дие летзтен Генератионен? НРхЗ онлине 436 в. 12/11/2013; Деутсцхе Сектион дер Интернатионален Арзте фур дие Верхутунг дес Атомкриегес / Арзте ин созиалер Верантвортунг е.В .: Иппнв репорт (2012). Дие гесундхеитлицхен Фолген вон Уранмунитион. Берлин.

(2) С. а.а.О.

(3) Сцхотт, А. (Свјетски центар са осиромашеним уранијумом, е. В., ВОДУЦ е. В.) (2003). Флуцх унд Трагодие дес Уранмиссбрауцхс. Берлин.

(4) Вагнер, Ф. (2010). Уранбомбен - Дие верхеимлицхте Массенверницхтунгсваффе. Берлин.

(5) хттпс://де.википедиа.орг/вики/Волкерморд.

(6) Цалдицотт, Х. (2003). Атомкриег ам Голф и им Косово, у: Атомгефахр УСА. Креузлинген / Мунцхен, С. 260.

(7) С. Леукефелд, К. (2015). Уранваффен геген ИС? хттп://ввв.јунгевелт.де/2015/03-03-/053.пхп.

(8) Мирјана Анђелковић Лукић (2012). Сербиа - гестерн унд хеуте, у: "Зеит-Фраген". Цирих.

(9) хттп://дерстандард.ат/2000033576195/Сербисцхер-Вербанд-10-000-Кребстоте-дурцх-НАТО-Бомбен-им-Јахр-1999

(10) "Цикариц: Идуце године оцекујемо" експлозију "малигних обољења", у: "Блиц" онлине в. 13/12/2013. Београд.

(11) хттпс://де.википедиа.орг/вики/



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

субота, 19. октобар 2019.

''Очекивали су да ћу се слагати, али нисам: Бомбардовање СРЈ и признање Kосова је грешка''

Kанадски генерал у пензији, некадашњи командант Унпрофора у Сарајеву, Луис Макензи, поновио да је бомбардовање СРЈ и признање Kосова била "лудост".


#Kosovo, #Metohija, #Bosna #NATO #bombardovanje #Srbija, #Zlločini, #General #Mekenzi #kmnovine
Генерал Луис Макензи



Kанадски генерал у пензији, некадашњи командант Унпрофора у Сарајеву, Луис Макензи долази на предстојећи Сајам књига у Београду поводом промоције српског издања своје књиге "Миротворац: Пут у Сарајево", написане пре 26 година и која је била бестселер у Kанади.

У интервјуу за "Политику", он понавља своје ставове, због којих је био често критикован и у својој земљи и, пре свега у БиХ, да у Сребреници није био почињен геноцид, већ ратни злочин, да је ослобађање у Хагу ратног команданта муслиманских снага у Сребреници Насера Орића срамотно, а бомбардовање Србије 1999. и признање Kосова велика грешка, "лудост".


Макензи је био командант сектора Унпрофора у Сарајеву од 1992. до јуна 1993. када су власти у Сарајеву затражиле да буде смењен.
"Очекивали су да ћу се слагати с њима по свим питањима... Kако је мој мандат подразумевао да будем непристрастан и објективан, били су веома узнемирени мојим коментарима на поједине проблеме", каже Макензи.
Kанадски генерал, који је после одласка у пензију након повратка из Сарајева једно време, 1997, био и заменик премијера Kанаде, противио се НАТО бомбардовању Србије и критиковао своју владу због признања једнострано проглашене независности албанских сепаратиста са Kосова и Метохије.

"Истина ће увек узнемиравати оне који имају друкчије мишљење. Развојем догађаја од бомбардовања наовамо, јасно је да је лудост бомбардовања суверене земље и признање независности Kосова више створило него што је решило проблем", истакао је Макензи.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Kosovo, #Metohija, #Srpska_Lista, #Izbori, #Izdaja, #Vučić, #Laž,  #Šiptari, #Albanci, #Ekstremisti, #Srbija, #Separatisti, #kmnovine,