Вести:
Приказивање постова са ознаком Временска линија. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Временска линија. Прикажи све постове

уторак, 14. јануар 2020.

Фајненшел Тајмс: ЦИА прве дронове користила у Босни да осматра српску војску

Недавним убиством генерала Kасема Сулејманија, другог најмоћнијег човека у Ирану и команданта елитних јединица Иранске револуционарне гарде, означена је по први пут спремност САД да своје најсавременије војне дронове употребе против највиших званичника других држава.

#Србија #САД #рат #Босна #Оружје #војска #Дрон
Дрон "Предатор" какви су коришћени у Босни




 
Оваквом одлуком председник Трамп је на једној страни задовољио интересе најконзервативних кругова у америчкој и израелској политици али је на другој за себе отворио нове проблеме.

Наиме, и овај пут су и сам врх НАТО савеза као и његове најважније чланице остали необавештени о таквој намери САД-а чиме су у повећани ризик доведене њихове трупе које су стациониране у Ираку и другим државама Блиског Истока.





Али свакако најтежа последица за овакву акцију САД је да су по први пут Шити и Сунити показали знакове јединства према америчкој спољној политици. Не само да су стотине хиљада Ирачана испратили посмтрне остатке генерала Солеманија него су чак и ирачки парламент и влада затражили да америчка војска што пре напусти територију Ирака.

Овај догађај је био повод за многе војне аналитичаре и медије да направе детаљнију анализу употребе дронова у војне сврхе. У томе смислу и врло угледни британски Фајненшел Тајмс доноси текст у коме наводи да је америчка војска по први пут користила дронове, али само као средство за осматрање, у првом заливском рату 1991. Извештај објављен након рата показује да је за све време „Пустињске олује“ макар један дрон стално био у ваздуху и у акцији.


Оно што је нама од посебног интереса и у светлу недавно објаљених података из британских националних архива, је податак да је 1993. године ЦИА купила 5 дронова типа Гнат, прототип који је развијан за потребе Пентагона и њихов будући смртоносни Предатор дрон. ЦИА је како се наводи, овде дронове користила у рату у Босни за за праћење кретања тенкова и трупа српске војске.




Од 2001. амерички Пентагон почиње да редовније користи поменути Предатор и процењује се да је само за време председника Обаме у Пакистану, Сомалији и Јемену извршено преко 563 напада што је имало за последицу страдање и неколико стотина цивила као тзв. „колетералне штете“. Председник Трамп наставља употребу дронова и изван конвенционалних бојних поља.

То наравно не посматра мирно ни Русија када 2018 председник Путин објављује да Русија развија дрон на нуклеарни погон и са интерконтенталним дометом под називом „Посејдон“. Kоје све домене употреба донова може имати показало се и прошле 2019. године када су масовним нападом дронова и пројектила запаљена и значајније оштећена нека од главних нафтних постројења у Саудијској Арабији. Док је Саудијска Арабија за тај напад оптуживала Иран, власти у Техерану су то порицале.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ИН4С    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

недеља, 05. јануар 2020.

Британија 11. јула 1995.: Срби нису планирали напад на Сребреницу, испровоцирали га муслимани

Срушен је један од основних митова о Сребреници - искључива кривица Срба, што покушавају да нам наметну разне невладине организације и анти-српски лобији.




Напад снага босанских Срба на Сребреницу у јулу 1995. испровоциран је од бошњачке стране, а Пале нису имале план да се освоји енклава, већ је до напада дошло на иницијативу локалног команданта, наводи се у декласификованим документима британске владе, који су објављени на сајту Националног архива те земље.

У званичном документу Министарства одбране те земље од 11. јула 1995. године описују се догађаји који су претходили дешавањима у Сребреници, као и реакцији холандског УН батаљона након што су у њу ушле трупе Војске РС, преноси бањалучки портал Независне.

"Недавни напади армије босанских Срба на Сребреницу су изазвани константним бх. нападима у претходна три месеца на њихове руте снабдевања јужно од енклаве. Напади ове армије су готово сигурно покренути од стране локалног команданта и ми не мислимо да су део плана Пала да се прегази енклава", истакнуто је у документу. 


Недавни напади армије босанских Срба на Сребреницу су изазвани константним бх. нападима у претходна три месеца на њихове руте снабдевања јужно од енклаве. Напади ове армије су готово сигурно покренути од стране локалног команданта и ми не мислимо да су део плана Пала да се прегази енклава

У следећем нападу наводи се да је напад извршен само с једном четом и четири тенка, чиме се сугерише непостојање већег напада.

Овај напад описан је у другом документу, уз истицање да су бошњачке снаге током српског напада на енклаву убиле једног припадника холандског контингента, као и да се контингент повукао у своју базу у Поточарима након што је НАТО отказао ваздушне ударе на српске положаје из страха да би Срби могли да стрељају 30 холандских војника које су узели за таоце.

Из Хан Пијеска, где је била српска команда, како је речено у документу, објашњено је да је заробљавање Холанђана самовољни локални акт, као и да ће Холанђани бити ослобођени током дана, а у наредном пасусу се сугерише да Срби нису планирали улаз у Сребреницу, већ да су се на то одлучили након што су констатовали да је отпор Армије РБиХ слаб.

"Акција армије босанских Срба је директан одговор на притисак на њихове линије комуникације, а она је реаговала тако што је притиснула бошњачке снаге назад ка Сребреници. Када су Срби увидели да је отпор слаб, били су у могућности да крену даље од онога што су оригинално планирали. То их је довело у директну конфронтацију с УН, па је за Србе било веома тешко да се понизе враћањем на почетне позиције", описано је у документу.





Даље се наводи да би укључивање ваздушних НАТО напада Срби могли да схвате као стављање на супротну страну.

Обавештајни подаци указују и на то да Срби нису планирали ширење активности на друге енклаве, јер су, како је објашњено, њихове трупе биле развучене услед јунске офанзиве око Сарајева, коју су против њих покренуле бошњачке трупе.

"Не верујемо да проблем Сребренице указује да би Горажде могло бити у већој опасности него раније. Чак и ако би ескалирање ситуације око Горажда остало опција армије босанских Срба, они не би могли да покрену офанзиву с било каквим реалним изгледом у повољан коначни исход", пише у документу.



У документима је више пута изражавана сумња на оно што се дешавало око Сребренице. У једном документу су наглашене и "мрачне сумње" канадске владе зашто су бошњачке снаге у Сребреници пружиле слаб отпор, те је постављено питање да ли то и Срби и бошњачка страна желе да Унпрофор оде.
Описујући оно што се дешавало након уласка Војске РС у Сребреницу, наглашено је да је генерал Ратко Младић запретио да ће отворити ватру на холандски камп ако не разоружају остатак бошњачких трупа који се наводно ту налазио и тврди се да у том кампу није било наоружаних припадника Армије РБиХ, већ око 3.000 цивила, те око 20.000 људи изван кампа, махом жена и ђеце.
"Холандски батаљон је учинио све што је било могуће да пронађе тих 2.000 наоружаних припадника Армије РБиХ, али они су једноставно нестали током ноћи, највероватније у смеру Тузле. Било је ту присутно још нешто трупа западно од енклаве. Младић је водио психолошки рат", наглашено је у документу.
Додаје се и да не постоје докази да је Београд укључен у управљање и контролисање противваздушних ракета босанских Срба којима су претили НАТО авионима, наведено је у депеши Делегације Велике Британије при НАТО седишту у Бриселу.
Како се наводи, овај документ сачињен је ради процене о евентуалним везама које би Србија могла имати у вези са системима који су се налазили на територији коју је тада контролисала Војска Републике Српске (ВРС) током НАТО кампање у лето 1995, а брифинг је пружио заменик начелника војне команде.
"Он је пружио нове податке о везама ПВО босанских Срба с Београдом. Иако је постојала физичка повезаност система, део система којим располажу босански Срби могао је оперисати потпуно самостално, чак и у случају да се везе покидају", истакнуто је у овом документу, израђеном у јулу 1995. године.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Сребреница и Јасеновац: права разлика између измишљеног и стварног геноцида - КМ Новине

Сребреница и Јасеновац: права разлика између измишљеног и стварног геноцида #Jasenovac #Srebrenica #Genocid #Laž Наше истраживање о Сребреници омогућило је и врло значајне увиде у вези са Јасеновцем. Док је масакр у Сребреници, који се одиграо пред крај сукоба у бившој Југославији 1990-их година, био изведен да би послужио намени која је у првом реду била политичка, он је такође имао и једну важну последицу.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Сребреница у контексту споља инспирисане радикализације муслимана у БиХ - КМ Новине

Увијек је проблем говорити о Сребреници. Чини се да је генерал Радиновић дао правни оквир који је прилично инспиративан - да можемо говорити о злочинима који су се непобитно десили у јулу мјесецу '95. године који су почињени према Бошњацима. Тај злочин је био посебан.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Сребреница уочи 11. јула: Невидљивост доказа - КМ Новине

Сребреница уочи 11. јула: Невидљивост доказа #Srebrenica #Mediji #Laž #Klinton #Kosovo #Metohija #Srbija #kmnovine "Међународна комисија је успешно произвела медијски утисак да је, коришћењем „револуционарних" ДНК технологија које су открили њени стручњаци, до сада непобитно утврдила идентитет 6,800 тела ексхумираних из масовних гробница на подручју Сребренице.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 16. децембар 2019.

Америчко министарство одбране: Прва савезничка победа I Светског рата Церска битка - у Сибиру

На званичном сајту Америчког министарства одбране, део о Првом светском рату, наглашено је да Церска битка (август 1914.) предстваља прву савезничку победу у том том рату.

#Први #светски #рат #одбрана #Савезници #Американци #Пропаганда #Лаж
Фотографија планине Цер са Википедије коју је позајмило и поменуто америчко министарство.

У низу фотографија којима се илуструју догађаји тог периода налази се и фотографије планине Цер. Када кликнете на њу и увећате је, опис каже: "Photo of the Siberian Cer mountains" - или "Фотографија Сибирске планине Цер". И о томе, али и о другим српским биткама - толико.

Историја памти да је до првог окршаја на планини Цер дошло у ноћи 15. на 16. август. После неколико дана драматичних и крвавих битака, повлачење преко Дрине разбијене аустроугарске снаге отпочеле су у ноћи 19. на 20. август и наставиле цео сутрашњи дан. Гоњењем непријатеља до Дрине и завршним борбама код Шапца, 21-24. августа 1914. године, окончана је тзв. церска операција у којој су српске снаге изгубиле су више од 16.000 војника, док су аустроугарски губици износили око 25.000 погинулих.

http://www.loznica.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/CerskaKolubarskaBitka.jpg

То ипак није једина "занимљивост". Наравно, Американци неће пропустити прилику да наведу да је Први светски рат почео убиством Аустро-угарског престолонаследника Франца Фердинанда од стране "босанског Србина активисте" Гаврила Принципа 28. јуна 1914. године.

Још и више, управо то ће стајати као увод овог дела сајта који је сада већ архивиран а на новом сајту тај део историје потпуно избрисан.

"Атентат на надвојводу Франца Фердинанда, наследника аустроугарског престола, покренуо је 28. јуна 1914. године Први светски рат. Министарство одбране поздравља храброст америчких војника који су се борили за слободу".


Фото: Америчко министарство одбране

Природно је да ће америчка војска својим војницима одати највеће поштовање али низ грешака намеће многа питања. Нека од њих, после свега, свакако и веома дубока и озбиљна јер тешко да се ради само о омашци. Ипак је реч о званичном сајту Америчког министаратва одбране.

Српски "активиста" убија престолонаследника, по америкој интерпретацији без икаквог повода - јер се о томе ништа више не каже, али се амерички војници, становници државе коју нико није напао, ипак боре за слободу... Да, типично америчко лицемерје са израженом жељом да се други понизе и дрско истицање сопствене храбрости у рату који је за Американце представљао само вид зараде и заштите сопствених материјалних срестава и ништа друго, будимо отворени.

Након низа догађаја које америчка страна сматра значајним, попут наглашавања руског пораза и касније повлачења, следи опет важан моменат за Србију, овај пут правилно названу. Оно што је нарочито занимљиво јесте поглед на догађај из новембра 1915. када је "Србија поражена од Аустро-угарске након што су у њу упале Словенија, Хрватска и Босна" 

Међутим, крај рата неће бити ни изблиза тако прецизно описан као што, уосталом, ни почетак то није. Прећутана је жеља Аустро-угарске која је дуго пламтела у врху тог царства да Србију заувек збрише са лица земље. Атентат у Сарајеву, који је не само да је искоришћен већ по признањима и неких аустријских историчара, и пажљиво исцениран како би послужио као повод за објаву рата Србији, представљен је сасвим супротно.

Исто тако и крај рата за који се каже: "Отоманско царство се предало савезницима, Будимпешта, Праг и Загреб прогласили независност а Аустро-угарска се распала". 

Ни речи о херојској борби српске војске за коју су и сами непријатељи рекли да је управо она одлучила крај рата. Можда то и није до краја тачно али сигурно да јесте барем што се источног фронта тиче и то не само због ремећења планова. 

Сродна слика


Да подсетимо барем на онај део који је нама најбитнији. Загреб тада није прогласио никакву независност већ је коначно формирана Југославија чију слободу је донела српска војска а која ће касније, кроз многа страдања и низ ратних злочина над Србима, управо свој народ изложити геноциду који су вршили како Загреб тако и остали чију слободу и независност је донела Србија али и Берлин а на крају, управо и Вашингтон.

Необична представа и тумачење Првог светског рата⇗, зар не? Увредљиво или очекивано? Вероватно ћете се сложити - и једно, и друго. Америка чак и опште познату историју тумачи на свој начин. Као нешто ново, оно исто а потпуно различито али увек у складу са само једним - актуелним сопственим политичким интересима.

Нема разлога да ни Срби буду непоправљиви романтичари.
Јасно је да све што је западно од српских земаља, заједно са својим савезницима који су их окупирали, себе доживљава као некога коме је дата улога да Србију уништи заувек. А то није пут којим се траже ни стиже до пријатеља. Уверили смо се већ више пута, то је пут страдања, масовних и планских егзекуција Срба, покрштавања православних и затирање српског идентитета. То је пут масовних српских губилишта. Али од те стране не треба окретати главу, треба само вратити оно што је наше, оно што је већ једном зацтано као "Србско уједињење". Другог нам пута нема, а ни опстанка ако га препустимо корову.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Принцип је повукао „окидач" али никада није желео да започне рат - КМ Новине

Извор: НПР букс Из стране штампе издвојили смо и превели разговор са британским ратним извештачем, новинаром и писцем књиге о Гаврилу Принципу намењене Западном тржишту.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Преседан у историји ратовања: Телеграм који је заувек променио Србију - КМ Новине

понедељак, 28. јул 2014. | КМ новине Само неколико реченица које је обичном поштом стигло у Србију у смирај 28. јула 1914. године било је довољно да цео тада познати свет окрене наглавачке. Погледајте шта је тачно писало у овом страшном писму.

 

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Први светски рат - 100 година после - КМ Новине

понедељак, 28. јул 2014. | КМ новине Свет данас обележава сто година од почетка Првог светског рата, а век након почетка догађаја који је променио свет, и даље се поставља питање „ко је крив?" Широм Европе биће одржане бројне манифестације, а у Србији ће Влада заседати у Бановини у ратној престоници Нишу, где је пре 100 година заседала Пашићева влада.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Srbi #Kosovo #Metohija #Iseljavanje #Progon #Albanci #Vlast #Beograд #кмновине

понедељак, 25. новембар 2019.

Никола Милованчев: Британци за Броза и комунисте: Kанада 1942-43.

Често пута су ствари прегледније кад се гледају из далека и зато се од тамо боље сагледавају. Ову чињеницу потврђују и два случаја из историје југословенских исељеника у Kанади у време Другог светског рата, а које наводим у овом чланку: ради се о погледима везаним за тадашњу ситуацију у окупираној Југославији.

Спасавао их док су му радили иза леђа



Пише: Никола Милованчев



Британски пуковник, маја 1942: само комунисте шаљемо за Југославију

Пре више од 40 година, као студент, купио сам у Загребу књигу под насловом „Преко Атлантика у партизане“ (Загреб, 1965). Аутор Божо Прпић ми је био непознат али је наслов био занимљив а цена са великим попустом, багателна, па купих ту књигу. Kасније листах Прпићеву књигу и видех да је он хрватски комуниста, који је до 1942. живео у Торонту и био члан Kомунистичке партије Kанаде, све док му Британци нису обукли униформу и послали га на диверзантско – обавештајни рад у Југославију.

Kада сам прелистао књигу, учинила ми се незанимљивом и неважном – осим у једном детаљу, који ме је запањио. Б. Прпић је, добродушно и без околишања, записао да је у Торонту, почетком маја 1942, британски пуковник (Kанада је у персоналној унији са Великом Британијом) тражио за слање у окупирану Југославију искључиво комунисте, чланове тада још законом забрањене Kомунистичке партије Kанаде! На састанак са британским војним представником су, по одлуци Централног комитета KП Kанаде, тада послани члан ЦK KП Kанаде Смит (Smith) и двојица комуниста из реда југословенских исељеника: Никола Kовачевић-Стари и Едо Јардас. Да не бих препричавао, цитираћу најважнији пасус (стр. 19-20) споменуте књиге: „Почетком свибња 1942. године дошао је у уредништво наших „Новости“ (које смо покренули након забране „Слободне мисли“), један британски представник и саопћио нам, да британско министарство рата тражи 30 до 40 људи које би пребацио у Југославију. Kако је британски представник изричито нагласио, да у обзир долазе само комунисти, обратили смо се ЦK KП Kанаде која је још тада била у илегалности...“.

После састанка код британског пуковника (очито обавештајца), постигнут је договор: британска војска је почела диверзантско - падобранску обуку канадских комуниста југословенског порекла (претежно Хрвата) и они су од пролећа 1943. убацивани у Југославију.

Прпићева мемоарска књига, значајна само због цитираног пасуса, остала је потпуно незапажена у југословенској историографији. А баш тај кратак цитат је драгоцено сведочанство и кључан за разумевање шта се догађало у Југославији 1941 – 1945. и какав је био однос Британаца према Србима у другом светском рату.



„Глас Kанаде“ 1943: Срби су искоришћени и издани

Друго сведочанство које наводим је један чланак објављен у недељном листу „Глас Kанаде“ (касније: „Kанадски Србобран“), 28. децембра 1943. године, на 2. стр. тог броја листа. Kоментар је непотребан – ко је имао очи, могао је да види, а ко је имао уши, могао је да чује.

С. В. Kовач:


СРБИ СУ ИСKОРИШЋЕНИ И ИЗДАНИ

Да ли овај рат губи прави смисао циља, то јест оног циља који је наведен у Атлантском Чартеру¹? Изгледа да губи, свакако за нас Србе. Наши моћни Савезници чине сада из необавештености или намерно по старом начину по којем мале нације постају код великих сила као обична роба која се пребацује из руке у руку по потреби великих. Ако наши Савезници буду тако продужили, онда само сигурни да овај рат није за правду и слободу, него за власт великих сила као што су били и прошли ратови.

Што овако приговарам, мислим да Срби данас имају права на то више него иједан народ од Уједињених Нација, јер су Срби попречно по броју становника дали највише жртава у прошлом и у овом рату за општу ствар Савезника и човечанства, а по свим изгледима да су са својим отпором Осовини и решили овај рат у корист Уједињених Нација. Па ипак данас се Србима чини највећа неправда од стране наших Савезника, што ја верујем да то не чине намерно, него из необавештености што су насели међународној лажној пропаганди.

Има већ дуже времена да су Савезници узели у обзир само партизане у Југославији као једине борце и мисле да су они у већини и да највише задају удараца Немцима. Они наглашују да шаљу и да ће слати више помоћи партизанима него четницима. Тако су далеко отишли да напомињу да ће могуће признати партизане. Чудно је да су наши Савезници могли тако лако насести, а да у детаље нису испитали ко су и какав циљ имају партизани под вођством Тите. Јасно се види да Савезници немају веродостојне вести из Југославије о партизанима и њиховим борбама, него једино што објављује радио станица „Слободна Југославија”, а чије су вести 90% лажне и служе једино циљу пропаганде.

Kо познаје у детаље Југославију лако може знати да су све вести лажне, које јављају о партизанским успесима, зато што се зна ко је те борбе покренуо и којем циљу иду, а то је, да су те борбе покренуте да се закрију покољи Срба у „независној Хрватској” да би избегли казну за почињене криминале. Из партизанских вести тачно се разабире да им је једини циљ борба против Срба и српских бораца. Те су вести тако контрадикторне да саме себе побијају. Разна места бацају на супротне географске положаје, то јес што је на југу бацају на север или обратно и по томе се види да те вести не долазе из Југославије и види се да се пуно састављачи вести не брину да ли ће казати истину или не, него само нека се јавља, ма шта било, да би само популарисали партизане а облатили четнике и Дражу, јер иако су вести лажне, ипак ће се неко наћи да ће поверовати. Тако и јес.

Наши Савезници, односно штампа наших Савезника, виде партизане као велике демократе а у ствари су највећи терористи. Британска и америчка штампа, ако хоће да објективно пише, могла је да сазна право стање из рапорти Даниела Де Луке (Daniel De Luce), који је ишао међу партизане и послао пар дописа. Он је писао како је видио и како су му сами партизани казивали. На једном месту наводи како су му сами партизани причали како су усташе поклале 400.000 Срба. На другом наводи за Владимира Назора, да је певао химне Павелићу и био типични усташа а сада пошто види да ће Осовина изгубити, преокреће кабаницу и прилази партизанима², а то доказује да су партизани постали од усташа, као што смо ми увек тврдили. Даниел Де Лукa такођер наводи како му је причао један партизански официр, да су пуно погрешили што су наоружавали народ приликом заузимања Сплита и других места, јер да се тај народ чинио њихов пријатељ, а чим су ухватили прилику они су на њих окренули оружје. То јасно доказује да партизани нису демократи него терористи, као што их у ствари и познајемо и зато их народ неће. Још нам је Де Лука навео да су све оне вести о борби у Далмацији биле преувеличане. Савезничка штампа је могла лако да сазна из Де Лукини дописа да партизани нису демократи, него да су постали од усташа, да нису демократе јер их народ неће и да су оне вести биле већином лажне, које су служиле само за циљ пропаганде. Па ипак савезничка штампа из тих дописа није ништа објективно исцрпила, него напротив, враг зна из којих разлога, огласује Тита и партизане херојима и да се туку против Немаца, а у ствари се туку против Срба, а против Немаца само ради рекламе. Ово све мирише на начин који употребљује Немачка са својим сателитима да убију што више Срба па ево смо дочекали да и наши Савезници потпомажу партизане а заборављају на своје истинске савезнике Србе које партизани уништавају у Херцеговини, Далмацији и Лици.

А ако Савезници продуже да потпомажу партизане а да још не знају право стање у Југославији, што значи да помажу наслепо. Таково помагање неће донети користи ни Савезницима ни будућем миру а поготово њиховим највернијим савезницима Србима. Партизани су револуционарна странка, не што воле комунизам него да би се заогрнули комунизмом и да тако избегну казну за покољ Срба у независној Хрватској. Сами Титини партизани се изјашњавају да се боре против четника, што значи против Срба. Ако им Савезници и надаље буду помагали, то ће значити да их помажу отворено да убију још више српског живља, а то помагање партизанима ће изазвати реакцију код свега српског народа, јер ће у томе видети издају од стране наших савезника и онда може да постане прави рат између партизана и четника, јер Срби ће се бранити ма од кога напад долазио, а зато ће сигурно сносити одговорност пред народом и историјом Савезници а не Срби.

Зар се Британија данас не сећа када је остала усамљена према сили Немачкој и сваки час очекивала инвазију на острва британска. За време потписивања пакта са Осовином и после потписа британске агенције су јавиле свету да се у Солуну тада налазило 250.000 британске војске која чека да прискочи у помоћ ако Југославија буде нападнута. Оног времена док је Русија давала помоћ Немачкој такође комунисти целога света су били и радили у прилог Немачке, јер онда комунисти и амерички и канадски писали су и агитовали да не треба дати ни једног цента, ни једног војника, ни једног фишека муниције помоћи Великој Британији, која води империјалистички рат. Тито и његови садашњи партизани као и већина Хрвата су то мислили и радили. Онда кад су изгледали црни дани за Британију а Хитлер погазио скоро целу Европу, на ту неизвесност се Срби нису освртали, него су јуначки устали за одбрану части и уз Велику Британију стали. Онда су они, који су данас у партизанима издали Југославију и оберучке дочекали Немце, због чега је уследило пре времена пад Југославије. Па ипак Срби су наставили борбом, којој се борби ставио на чело Дража Михаиловић и кроз цело време задржавали неких 80 осовинских дивизија, које Хитлер није могао да пошаље на руски или афрички фронт.

Онога времена када је Британија стрепила од Немачког напада, а Немци свом жестином продирали у Русију, онда су Дража и четници били добри и певали су им славопојке, зато јер су им онда Срби требали више него икад пре или после. За спас Срба, Русије и Британије Срби су дали око два милиона жртава што изгинули, поклани или настрадали и заробљени. Те су жртве скоро веће него свих Савезника до сада. Покрај ти огромних жртава Срби дан данас држе и воде битке, али их наши Савезници не признају и не дозвољавају да излазе на јавност, као да су Срби издали Савезнике, а не они који се налазе у партизанима.

Онда су борбе Срба требале и Британији и Русији, али данас су прилике другачије, и захваљујући Србима Хитлер није успео, јер су му планови помршени, закаснио је у Русији, а није му успело да продре преко Блиског Истока да се споји са Јапаном у Индији, за то што су на Балкану једино Срби и Грци омели његове планове по скупе жртве, те данас Руси изгоне Немце из Русије, Америка прискочила у помоћ Британији, избацише Немце из Африке, упадоше у Италију и примичу Берлину и више од Немаца нема опасности. Сада изгледа да су и Руси и Британци заборавили српске услуге, те помажу данас оне који су онда били против њих, а против Срба и онда и сада и данас кад виде да губе, преокрећу кабаницу и чине се пријатељи, али ипак и надаље настављају убијањем Срба. Такав поступак Савезника ће разочарати све праве демократе а највише Србе. Зар нам Савезници не могу дати бољу хвалу или признање, него помагати оне који Србе туку, што значи да су Србе искористили до потоње капи крви и данас их напуштају на милост и немилост. Зар савезници мисле да ништа не вреде два милиона српских жртава, да смо дочекали од наших савезника да се са нама тргује као са обичном робом, зар тако поступати са нама који смо били и јоште смо од неоцењиве користи Уједињеним Нацијама. Ако се овако продужи, онда овај рат губи свој постављени циљ и не иде се будућем трајном и праведном миру, него трећем светском рату.

Било би у интересу да Савезници не шаљу никакве помоћи партизанима јер слањем помоћи ће само распиривати мржњу и куражити партизане да још више кољу остатак Срба у независној. Било би најбоље када би се учинила што пре инвазија Југославије те тако спасити онај настрадали српски народ од тоталне погибије. Ако то не мисле онда би требало да пошаљу у Југославију мешовиту комисију састављену од Британаца, Американаца, Руса, присталица Михаиловића и присталица партизана и да на лицу места извиде право стање и са киме је народ. Ако се тако не поступи онда ће Савезници слањем помоћи партизанима само ствари погоршати и распирити братоубилачки рат, који ће бити на корист једино Осовини а на штету Савезницима.

Срби су заслужили да им се даде признање и помоћ а не омаловажавање и помагање партизана који воде борбу против Срба.

(„Глас Kанаде“, Торонто, 28. децембар 1943, стр. 2)


„Глас Kанаде“, Торонто, 28. децембар 1943, стр. 2


¹ Атлантска повеља САД и Велика Британије из августа 1941. потписана од стране Рузвелта и Черчила, коју је септембра 1941. подржало још 10 држава, међу којима Совјетски Савез и влада Kраљевине Југославије у емиграције; Атлантска повеља се сматра почетком стварања Организације Уједињених Нација

² Хрватском песнику Владимиру Назору оптужбе да је после стварања НДХ писао оду Павелићу и сарађивао у усташким листовима нису политички штетиле код хрватских комуниста: не само да је крајем 1942. топло примљен у партизанском покрету, већ је 1946. постао први председник Президијума Сабора Народне Републике Хрватске и ту функцију је обављао све до своје смрти 1949. године.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

ЕКСКЛУЗИВНО! Укидањем ознаке ''ПОВЕРЉИВО'' ЦИА открила истину о Дражином хапшењу - КМ Новине

Оригинална документа ЦИА о Дражином хапшењу са којих је недавно скинута ознака "СТРОГО ПОВЕРЉИВО", после више од 70 година, показују истину о хапшењу генерала Држае Михаиловића, ко га је издао и како је доспео у комунистичку замку.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Вучић #Пахор #Шах #Игра #Политика #Издаја #КМновине

недеља, 17. новембар 2019.

Цркву Спомен-костурницу хиљаде српске деце помрле у Албанији рушили комунисти и Шиптари

Стара црква Свете Тројице у граду Ђаковици је била предвиђена за маузолеј, спомен-костурницу хиљаде српске деце помрле у Албанији и земних остатака изгинулих, побијених и смрзнутих у ратовима 1912-1918. године.

#Рушење #Црква #Ђаковица #Храм #Шиптари #Косово_је_срце_Србије #мафија, #Косово, #Метохија, #КМновине,
Градња старог ђаковичког храма-Спомен костурнице српским мученицима из Великог рата, фотографија из 1939 године.

Та црква је завршена 1940 године, априлски рат 1941. године спречио је довршење цркве и њено освећење. Срушена од српских безбожника комуниста 1949. године (дигнута у ваздух) на Савиндан (27. јануара).

Саборни храм је био поново саграђен 1998. на месту где је раније стајала Спомен црква из времена након Првог светског рата.


Изглед храма пре рушења

Њено рушење био један је од најдрастичнијих примера политичког антитеизма, нове власти основане непосредно после завршетка Другог светског рата (наводи се у писму Епископа рашко-призренског Г. Владимира Патријарху српском Г. Викентију, „Рушење цркве у Ђаковици“ 28. јуна 1951., у: Задужбине Косова. стр. 803-804.).

На том месту после Другог светског рата комунисти су направили „спомен“ парк а како кажу стари од остатака цркве и дечјих костију у Ђаковици су озидани јавни тоалети.

Црква је поново подигнута 1998. године на темељима спомен-цркве из 1940. год, срушене 1949. год (од стране комуниста).

Поново на том истом месту нови храм доживљава идентичну судбину, али сада од шиптарске руке и поново бива оскрнављен, свуда по зидовима цркве могли су се видети графити ОВК, вулгарни цртежи и измети (и поред апела да КФОР заштити цркву), потом је запаљена, да би на крају Храм био миниран и порушен 25. јула 1999. године. од стране шиптара.




Тада је Ђаковица била под контролом италијанског КФОР-а.

Шиптарска деца се играју у рушевинамацркве у Ђаковици.

Почетком 2004 године шиптари су очистили и однели сав материјал од срушене Цркве и ту поново направили парк.

Парк на месту где се некада налазила црква у Ђаковици / 16. јул 2008.

У Ђаковици су срушене четири српске цркве.

Хиљаде српске деце помрле у Албанији и земни остаци изгинулих, побијених и смрзнутих у ратовима 1912-1918. преживљавају тешку овоземаљску судбину.

Тужно да тужније не може бити!!!



Споменик терористима у парку на месту порушеног храма.


Да не заборавимо и ове чињенице…

На Косову и Метохији има 1.996 топоним, а од тога су: 1.181 црква и црквиште, 115 манастира и манастиришта, 48 испосница, 8 спомен-капела и спомен-костурница, што представља укупно 1.352 црквених здања. Ако се на претходно додају и 5 албанских, 34 стара српска гробља, 96 тврђава, старих градина и трговишта и 14 двораца српске властеле, укупан број топонима износи 1.996.
Приредио Ђорђе Бојанић
Српска историја




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Рушење #Црква #Ђаковица #Храм #Шиптари #Косово_је_срце_Србије #мафија, #Косово, #Метохија, #КМновине, 

Милоје Николић - Истина о Србима у Турској и њиховим потомцима

Део српског "расејања" у Турској јесу потомци поробљених али и Срба одведених да служе ондашњем Отоманском царству али су многи до данас сачували свест о свом пореклу и идентитету.

Историчар мр Милоје Николић






Гост емисије " А ШТА ВИ МИСЛИТЕ" аутора и водитеља Ратка Дмитровића, на телевизији РАС, био је историчар мр Милоје Николић. Човек који је директно у Турској истраживао истину о Србима у Турској и њиховим потомцима. Kолико Срба има у Турској и колико њих је пореклом са наших подручја открио је историчар Николић.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Срби #Турска #Робови #Служба,  #Косово, #Метохија, 

четвртак, 14. новембар 2019.

ЕКСКЛУЗИВНО! Укидањем ознаке ''ПОВЕРЉИВО'' ЦИА открила истину о Дражином хапшењу

Оригинална документа ЦИА о Дражином хапшењу са којих је недавно скинута ознака "СТРОГО ПОВЕРЉИВО", после више од 70 година, показују истину о хапшењу генерала Држае Михаиловића, ко га је издао и како је доспео у комунистичку замку.

#Генерал #Дража #Михаиловић #Издаја #Хапшење #Суђење #ЦИА #Комунисти #Злочин #kmnovine
Генерал Дража Михаиловић





Превод оригиналног докумената у целини:

КОНТРА ОБАВЕШТАЈНИ КОРПУС
МИЛАНО БАТАЉОН, ЗОНА 3
АПО 512
1 Јун 1946

ПРЕДМЕТ: Хватање генерала Драже МИХАИЛОВИЋА.

ЗА: ГСИ (б), 3 Округ, ЦМФ


1. У прилогу је извештај који је овој канцеларији пренео поуздани поверљиви информатор. Извештај потиче из Београда и бави се догађајима који су довели до тога и путањом којом су МИХАИЛОВИЋА заробили ТИТОВИ војници.

2. Захтева се да се са наведеним особама поступа дискретно како би се заштитио њихов идентитет. Имена која су у извештају коришћена за потврду су иста ако се укаже потреба
3. За ваше информације.
М.A. ТОНИНИ
Мајор, МИ
Надзорни агент

Доставити:
ГСИ (б) 2
СЦИ/З, Милано 2
ЦИЦ, АФХКУ 2
ЦИЦ, Зона 1 1
Архива 1

Овај извештај стигао је из команде ПОЖЕШКОГ корпуса Краљевске армије у Југославији од мајора Милоша МАРКОВИЋА који је 12. маја 1946. био лоциран у Врховној команди на подручју ТРУДОВО-КАТИЋИ-НОВА ВАРОШ-ЉУБИЋ (села).

Овај извештај говори о околностима заробљавања Генерала Михаиловића, а донео га је специјални курир послан из Југославије.
„Крајем фебруара, Врховна команда је била смештена у региону Теочин - Брајићи - Горња-Доња Добриња - Бела Црква - Ражана. Курирском службом су нас обавестили да је врховни командант (Михаиловић) неколико дана био болестан од тифуса.


Фебруара 26., 1946. добили смо од Врховне команде шифровану поруку која гласи: „Врховна команда има конкретан доказ да ће Титове Комунистичке снаге ускоро покренути снажне напоре да пронађу и униште наше тајне копнене јединице. Имамо доказ да су јединице четврте и 37. дивизије пет дана примале оброке за ванредне ситуације. У гарнизонима у Чаку, Ужицу и Зворнику, јединице су ојачали лаком артиљеријом и лаким тенковима. Припреме за копнене акције врше јединице 37. дивизије. Наше снаге на Требави и Озрену тренутно се боре против јединица 27. и 36. дивизије. 19. мусулманска бригада практично је уништена од стране нашег Романијског корпуса код Власенице. У јужној Србији постоји локална активност на обе стране у регионима Ораховац, Никодим и Извор. Сви заповедници ће предузети најстроже мере и извршавати врло поверљиве инструкције 278/45, водећи рачуна да заштитимо и сачувамо села и избегнемо опкољањавање и уништење наших снага од стране надмоћнијих непријатељских снага. Врховна команда ће реаговати на развој операција и наставити према водама реке Дрине и долином Лима. “У штабу Врховне команде мајор Никола Миљковић био је начелник оперативног одсека.

Када је примљено горе наведено наређење, био сам лоциран на платоу Мусније на Златибору изнад села Радаљево. Неколико дана касније Титове колоне су биле у покрету. Моја Златиборска бригада напала је јединице 37. дивизије на Увцу, док је Пожешка бригада напала јединице четврте дивизије на Мачкату. (Јединице четврте дивизије претежно су биле састављене од албанских комуниста). Због надмоћи непријатеља, дао сам наређење да се избегавају директни напади. У вези са акцијом чувања леђа Врховне команде, нисмо добили никакве вести и било је немогуће успоставити контакт са куриром.

18. марта 1946. добили смо извештај који нас је веома узнемирио и у који нисмо могли да верујемо. Изгледа да је око 10. марта 1946. Врховна команда стигла у регион који се налази јужно од Руда. У овом селу набављали су лекове за болесног Генерала (Михаиловић), којег су током пребацивања Врховне команде носили на раменима наши људи. Током овог премештања један од личних Михаиловићевих лекара заробљен је у бици код Семегњева. Испитивањем и мучењем од стране агената ОЗНЕ и руских официра, открио је да је лични Михаиловићев лекар и такође је открио план пребацивања Врховне команде.
Исте ноћи непријатељски авиони су почели да врше извиђачке летове изнад територије на којој је била лоцирана команда. Испустили су летке које су изгледали као да су их правили Американци, а у којима се каже да су дошли да помогну и дају нам оружје и муницију. Исте ноћи, након што су неко време летели изнад тог подручја, авиони су бацили разна паковања муниције и санитетски материјал савезничког порекла. У једном паковању су била упутства за припрему и обележавање траке за слетање неких авиона за снабдевање.



13. марта 1946. у поподневним сатима стигла су два авиона са савезничким ознакама. Летели су ниско и бацили бакље тако да смо могли да им кажемо место где треба да слете. Одговорили смо према упутствима која смо добили и два авиона слетела су у поље (довољно дуго) око 10 км. северозападно од Руда. Неколико официра у савезничким униформама (америчке) који су говорили енглески и француски изашли су из авиона. Тројица са највишим чином одведени су до нашег Штаба где су се договорили са официрима нашег Штаба да превезу болесног Генерала. Генерал Михаиловић је тада имао високу температуру и није био при свести. То је разлог због којег су желели неко време да га одведу у Италију, излече и потом га тајно врате у планине Југославије. Одмах је смештен у авион под надзором двојице наших официра који су ишли заједно са њим. У то време су се слетела још два авиона и девет других официра из нашег Штаба су се укрцали у авионе, међу којима су била два подофицира и главно (Михаиловићево) заповедно особље. Чим је авион, који је превозио Михаиловића, полетео у ваздух, преостали авиони су узлетели за њим. У том тренутку се појавило неколико авиона и почело је да лети изнад тог подручја. Ми смо мислили да су служили као заштита Генераловог авиона, али након што су неко време крстарили подручјем где су се налазиле трупе Штаба, почели су да бацају мале гасне бомбе које као да паралишу или успављују наше трупе.

Из правца Прибоја били смо упозорени да се моторизоване трупе приближавају у исто време када је једна група авиона почела да испушта падобранце на наш Штаб. Одмах по слетању на земљу падобранци су отворили ватру на наше људе који су покушавали да заштите Штаб и који нису били погођени гасним бомбама. Битка је започела зато што су коначно наши људи схватили да имају посла са непријатељем који је употребио превару за отмицу Генерала. Непријатељ је покушао да пробије наш фронт, уђе у подручје Штаба и преотме наше досијее, али велики број њих је убијен. Због доласка снажне колоне која долази из правца Прибоја, наши људи су се повукли према Голешу и одатле су започели евакуацију према Фочи. Наши људи су успели да сруше један авион. Велики број непријатеља је убијен, али такође смо претрпели велике губитке.Одатле смо касније добили вест да је Михаиловић одведен у Сарајево, а одатле у Београд, а да се није освестио. Кажу да је седам дана био без свести, јер је био храњен путем инфузије. Када се коначно освестио, питао је где је и када је открио да је у Београду, рекао је: „До сада сам извршавао своју дужност; сада можете радити оно што сте одлучили. "

Све наведено известио је капетан Калајитовић, који командује Пљеваљском бригадом.

Специјални курир уверава да је дао тачан извештај који му је пренео мајор Марковић, командант Пожешког корпуса.




Поводом овог открића, унук Драже Михаиловића и потпредседник ПОКС-а, Војислав Михаиловић је рекао да се "из документације јасно види да су "савезници" мога деде, Британци и Американци, обећали помоћ у његовом лечењу од тифуса. Предложили су да га евакуишу авионом у Италију, где ће га лечити, а затим ће га вратити у српске планине. По плану 13. марта 1946. године слетели су са два авиона у село надомак места Рудо, у источној Босни где их је чекао болесни и без свести генерал Михаиловић. Уместо да га одведу у Италију, испоручили су га комунистима у Сарајево. Мени је драго да је истина изашла на видело, да су ови документи потврдили да Никола Калабић није издао Дражу, него је то била прљава комунистичка пропаганда, са намером да се морално дискредитују најодани Дражини људи и цео Равногорски покрет. Сада је јасно зашто у данашње време званичници САД и Велике Британије срамежљиво спомињу да је мој деда био њихов савезник, да се за њих жртвовао, проливао крв и да је спасио више од 500 њихових пилота. Вероватно се стиде издаје коју су приредили њему и целом српском народу. Ту издају и бесчашће им породица Михаиловић не може опростити, а да ли ће моји сународници Срби, то не знам" - закључио је Михаиловић чије УдружењеПОКС је и објавило превод ових докумената.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Генерал #Дража #Михаиловић #Издаја #Хапшење #Суђење #ЦИА #Комунисти #Злочин #kmnovine