https://1.bp.blogspot.com/-mlNCiaaJGtw/YBljytHAOqI/AAAAAAAAEK8/HNNDuRfgNkoowVRPiBJBwUFeeUTO8ExZACLcBGAsYHQ/s468/%25D0%25B2%25D0%25B8%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25BE-%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B0.gif
Вести:
Приказивање постова са ознаком Временска линија. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Временска линија. Прикажи све постове

четвртак, 29. септембар 2022.

Годишњица узвишене жртве коју је поднео мајор Милан Тепић

Годишњица узвишене жртве коју је поднео мајор Милан Тепић

У Комленцу, у Козарској Дубици, родном мјесту народног хероја мајора Милана Тепића, обележена је 31 година од његове мученичке погибије и надљудске жртве коју је поднео.

Годишњица узвишене жртве коју је поднео мајор Милан Тепић

Мајор Милан Тепић је тада у Бјеловару, током борби са усташама, дигао у ваздух касарну ЈНА, не желећи да непријатељу преда складиште са оружјем. Због овог чина Тепић је постухмно одликован и проглашен за народног хероја.

Заједно са мајором тада је страдао и војник Стојадин Мирковић, из Горње Лесковице код Ваљева, који, упркос Тепићевој наредби, није хтео да се преда.


Страдање и посмртни прогон

Пре 23. године, 29. септембра, на почетку ратних сукоба у Хрватској, у бјеловарској касарни на Беденику мајор Југословенске народне армије, Милан Тепић, нашао се опкољен са својим војницима у складишту оружја, у селу Беденик надомак Бјеловара. Опасност је била велика јер је у налету било 2.000 „зенги“. Не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике и народ а после неуспелих преговора, тачно у 10 часова и 29 минута, погинуо је дигавши у ваздух војно складиште и себе. Имао је 34 године кад је жртвовао живот и отишао у легенду.

Уз њега су били махом младићи на одслужењу војног рока. Својим војницима за које је био одговоран и којима је био официр, али и учитељ, одржао је кратак говор.


Војско,

Слушајте ме добро! Не знам колико ћемо моћи још овако да издржимо, усташе ће тек жестоко навалити и настојати да нас заскоче. Зато су пажљиви са ватром и избегавају да ударају по складишту, јер ово што ми имамо овдје за њих је више него драгоцјено. Искључиво је моја брига да они то не добију у руке, јер можете замислити каква би то трагедија била за наш народ. Ово је моја давна одлука и молим да се не коментарише.

Кад дође тренутак да се више не може издржати и кад дође мука до ока, тражићу да се удаљите на пристојну удаљеност од главног објекта. Дакле, не замјерите ми ако сам негдје према неком од вас погријешио, али хоћу двије ствари да урадим уз вашу помоћ: да усташама не дам Беденик и да ви останете живи. Нека неко од вас сачува овај мој ратни дневник. Вољно и збогом, јунаци моји!



Са Тепићем погинуо и војник на редовном служењу војног рока Стојадин Марковић, из околине Ваљева.

Марковић је са топа на оклопном транспортеру дејствовао по нападачима све док није погођен противоклопним пројектилом.

Војник Стојадин Марковић је тек 31.12.1999. године, на иницијативу Удружења бораца из Ваљева и тамошње локалне самоуправе, одликован Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена.

Према различитим проценама, у експлозији је погинуло до 20 припадника ЈНА, који су обезбеђивали складиште, као и неутврђени број хрватских војника. Хрватска страна званично је признала погибију 11 војника, али се још око 200 њих водило као нестали.

Мајор Милан Тепић са супругом и сином

За овај јуначки подвиг мајор Тепић је, само два месеца касније, одлуком Председништва СФРЈ постхумно одликован Орденом народног хероја. 

Њему у почаст, Република Српска је установила орден за посебне заслуге у рату, а Скупштина општине Козарска Дубица 29. септембар је прогласила Даном сећања на овог народног хероја.

Милан Тепић је са шесторицом војника сахрањен на гробљу Мирошевац у Загребу. Хрвати су га завели као Н. Н. лице и скривају му гробницу. Тепићима је забрањено да улазе на гробље Мирошевац.
 
Козарска Дубица - мајор Тепић - сјећање - Фото: СРНА
Симболично гробно место у Козарској Дубици

Навршила се и 31 године од страдања војника ЈНА у истој касарни када су, након што су се предали, убијени командант касарне и двојица његових помоћника, а четири дана касније још шесторица припадника ЈНА.

Тројицу официра хицима у главу из пиштоља убио је предсједник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић, а злочин је и до данас остао некажњен.

Једна улица у Козарској Дубици носи име Мила Тепића, једна у београдској општини Савски венац, као и улице у више градова у Србији и Републици Српској. А у "Парку Народних хероја" у Козачкој Дубици, која је у Другом светском рату дала 14 народних хероја, подигнута је биста с његовим ликом.

* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

петак, 5. август 2022.

Прогнани животом откупио подизање рампе на граници и улазак у Србију

Прогнани животом откупио подизање рампе на граници и улазак у Србију

Весна К. (83) из Лике са сузама у очима сећа се тих летњих дана 1995. године.

Прогнани животом откупио подизање рампе на граници и улазак у Србију



Каже да не прође дан када се не сети ужаса који су претрпели она и њена сестра у колони на путу ка Србији.

– И данас се питам шта би се с нама десило да се човек из колоне испред нас није убио због тога што на граници нису хтели да нас онако гладне и очајне пусте у Србију. Када је одјекнуо пуцањ, свима нам се крв у жилама следила. У општој пометњи, запањени српски полицајци су, видевши тај чин, само подигли рампу и пустили несрећни народ преко границе – каже наша саговорница додајући да се и данас пита ко је био човек који је својим животом платио улазак избеглица у Србију.


– Петог августа сам покупио све што сам могао, стрпао у камион и кренуо са супругом, сином (6), ћерком (9), мајком и сестром.

Отац није желео да иде. Није било шансе убедити га. Колона се полако кретала. Међутим, није било већих проблема. Онда, 7. августа, око поднева, колону су почели да надлећу авиони и кренуло је бомбардовање. Дошло је до експлозије. Ја сам задобио повреде по целом телу, а син, мајка и сестра се нису извукли. Сахранила их је супруга два дана након тога.

Знао сам да су мртви и пре него што су ми рекли – мирно и храбро, покушавајући да угуши сузе, прича Душан, који сада живи у Апатину.

У овом нападу, хрватски авиони „миг-21“ су убили четворо деце, једну девојку (20) и четири старије особе, док је 50 цивила, међу којима највише деце, задобило тешке повреде, а сведоци се и данас сећају угљенисаних лешева, крви, ватре и остатака камиона и трактора.



Све је почело 4. августа 1995, око четири часа ујутро, војном акцијом која је за циљ имала чишћење територије централне Хрватске од српских снага и цивила који су ту живели. Операција је званично трајала четири дана и завршила се падом Републике Српске Крајине (РСК). Босиљка Ђаковић из Петриње, града на подручју хрватске регије Банија, која данас живи у Београду, тог кобног дана изгубила је супруга Станка и остала сама с њихово двоје деце.

– Било је рано јутро када су нас пробудиле гранате. Данима се причало да Хрватска припрема 100.000 војника за напад, међутим, то вече се није разликовало од осталих. Супруг, који је као возач камиона био у резервном саставу и тек с времена на време долазио кући, то вече је био са мном и синовима, који су тада имали две године и десет година. Није веровао да је могућ овакав сценарио. Вече пре бомбардовања питала сам га где да бежимо, а он ми је рекао: „Шта да бежите?! Уколико крене гранатирање, идите код комшије у подрум“, и то је било све. Није веровао да ће војска ући у Петрињу. Мислио је да „плави шлемови“, односно војници УН, то неће дозволити – прича Босиљка. Ипак, неколико дана касније сазнала је да је Станко мртав, да заједно с једним пријатељем није успео да се повуче на резервни положај. Остаци његовог измученог тела пронађени су тек 2009. године.

„У гранатирању су ми страдали шестогодишњи син, мајка и сестра. Све се десило у трену. Авиони, гранате, дим…“.



Само сам се молила: „Боже, само кости да му нађем“ и пре три године ексхумирали су га.

„Повређена су ми оба ока, лице унакажено. Кућа спаљена. Изгубио сам све. Много година је прошло, али не осећам се ништа боље. Једну ствар сам схватио – бол није пролазан!“, каже за лист „Ало!“ Душан Дрча из Лике, сведок страдања цивила на Петровачкој цести 7. августа 1995, када су хрватски авиони бомбардовали колону српских избеглица. А то је само један од стравичних догађаја у операцији „Олуја“, која је на овај дан, пре тачно 17 година, почела и за неколико дана довела до егзодуса више од 250.000 Срба из Хрватске.



– Само сам се молила: „Боже, само кости да му нађем“ и пре три године ексхумирали су га.

У папирима код „узрока смрти“ је једноставно стајало: „Рат.“ Тек накнадно, након више захтева, добила сам комплетан извештај. Писало је да су поред рупе од метка на глави, нашли и преломе лопатице, вилице, руку и ногу, што ми указује да мој муж није само убијен. Нису га тукли после смрти, над њим је извршен злочин – закључује Босиљка.

Међународни кривични трибунал је операцију „Олуја“ окарактерисао као удружени злочиначки подухват, с циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба с простора бивше РСК, док је у Хрватској крвави 5. август државни празник, слављен као Дан победе и домовинске захвалности.

(Вести онлајн)


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

четвртак, 4. август 2022.

''Олуја'' – злочин који траје и данас

''Олуја'' – злочин који траје и данас

Хрватска војно-полицијска акција „Олуја”, у којој је протерано више од 250.000, а убијено око 2.000 Срба, је злочин у коме је Хрватска успела да етнички очисти тај простор од Срба и то се никада не не сме заборавити, поручено је са данашњег скупа „Олуја злочин који траје и данас” поводом обележавања 26.годишњице овог догађаја.

''Олуја'' – злочин који траје и данас



Хрватска војно-полицијска акција „Олуја” почела је 4. августа нападом хрватске војске и Хрватског вијећа одбране на Републику Српску Крајину, због чега се сваке године тај датум обележава као дан посвећен страдалим и прогнаним Србима на територији Хрватске.

Председник „Координације удружења избеглих и расељених лица у Србији” Милан Жунић, рекао је да је циљ скупа „Олуја злочин који траје и данас” подсећање на злочине који су се током акције „Олуја” починили над невиним народом.

„Људи из Републике Српске Крајине који нису успели тог ужасног дана да се убаце у непрегледну колону од 250.000 људи, нису ни преживели ту злочиначку акцију „Олуја”, тако да је Хрватска успела да етнички очисти тај простор од Срба”, рекао је Жунић на конференцији за новинаре у Медија центру.

Фото: И. Милутиновић / Политика


Он је указао да се у Хрватској та годишњица обележава као дан победе и „домовинске захвалности”, истичући да за Србе тај догађај није прослава и апелујући на политичке представнике Срба у Хрватској да не учествују на слављу које се тим поводом организује Книну.

„Ми протерани Срби из Хрватшке не можемо да разумемо те политичке представнике Срба из Хрватске, из разлога што је пре „Олује” у Хрватској живело више од 600.000 Срба, а данас их има мање од 150.000 ,тако да није јасно шта ту има да се слави”, каже Жунић.


Он је истакао да је један од циљева тог скупа да се скрене пажња јавности на тежак положај Срба у Хрватској, али и на такав положај протераних Срба из Хрватске.

„Кључни проблем свих нас који смо протерани из Хрватске је континуирано кршење наших одновних људских права у Хрватској, и то траје већ 26 година”, закључио је он.

oluja je zlocin

Председник удружења „Завичај”, које се бави проблемима избеглих из Хрватске, Ненад Абрамовић каже да 26 година од прогонства још увек постоји велики број породица без крова над главом, иако је регионалним стамбеним програмом 2018. године 16 000 породица требало да буде збринуто кроз стамбену изградњу и куповину сеоских домаћинстава. Скуп „Олуја злочин који траје и данас” одржан је данас у Београду поводом обележавања 26.годишњице од Хрватске војно-полицијске акције „Олуја”, у којој је протерано више од 250.000, а убијено око 2.000 Срба, а организатори су том приликом поручили да се такав злочин никада не сме заборавити..

Хрватска војно-полицијска акција „Олуја” почела је 4. августа нападом хрватске војске и Хрватског вијећа одбране на Републику Српску Крајину, због чега се сваке године тај датум обележава као дан посвећен страдалим и прогнаним Србима на територији Хрватске.




Председник „Координације удружења избеглих и расељених лица у Србији” Милан Жунић, рекао је да је циљ скупа „Олуја злочин који траје и данас” подсећање на злочине који су се током акције „Олуја” починили над невиним народом.

„Људи из Републике Српске Крајине који нису успели тог ужасног дана да се убаце у непрегледну колону од 250.000 људи, нису ни преживели ту злочиначку акцију „Олуја”, тако да је Хрватска успела да етнички очисти тај простор од Срба”, рекао је Жунић на конференцији за новинаре у Медија центру.

Он је указао да се у Хрватској та годишњица обележава као дан победе и „домовинске захвалности”, истичући да за Србе тај догађај није прослава и апелујући на политичке представнике Срба у Хрватској да не учествују на слављу које се тим поводом организује Книну.

„Ми протерани Срби из Хрватске не можемо да разумемо те политичке представнике Срба из Хрватске, из разлога што је пре „Олује” у Хрватској живело више од 600.000 Срба, а данас их има мање од 150.000 ,тако да није јасно шта ту има да се слави”, каже Жунић. 




Он је истакао да је један од циљева тог скупа да се скрене пажња јавности на тежак положај Срба у Хрватској, али и на такав положај протераних Срба из Хрватске.

Председник удружења „Завичај”, које се бави проблемима избеглих из Хрватске, Ненад Абрамовић каже да 26 година од прогонства још увек постоји велики број породица без крова над главом, иако је регионалним стамбеним програмом 2018. године 16 000 породица требало да буде збринуто кроз стамбену изградњу и куповину сеоских домаћинстава, преноси Танјуг.


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

петак, 10. јун 2022.

Наврашавају се 23 године од дивљачког злочина НАТО пакта, илегалне агресије на Србију и ЦГ 1999. године

Наврашавају_се_23_године_од_дивљачког_злочина_НАТО_варвара_илегалне_агресије_на_Србију_и_ЦГ_1999_ године
Данас се навршавају 23 година од престанка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију (СРЈ), која је трајала 78 дана и однела више око 3.000 живота грађана СР Југославије, а више од 10.000 их је било рањено.

#Kosovo, #Metohija, #1999, #Srbija, #Bombardovanje, #NATO, #Okupacija,

Војно-технички споразум, који је означио крај агресије НАТО снага, потписан је 9. јуна 1999. године надомак Куманова у Македонији и познат је као Кумановски споразум, а сам прекид бомбардовања је уследио тек дан касније, 10. јуна, када је почело повлачење трупа Војске Југославије (ВЈ) са територије Косова и Метохије.

Задње бомбе бачене су на село Кололеч у општини Косовска Каменица око 13.15 сати, а тек са почетком повлачења снага Војске Југославије са КиМ Хавијер Солана, тадашњи генерални секретар НАТО-а, саопштио је званичну обуставу бомбардовања Савезне Републике Југославије.

На војном аеродрому код Куманова, у Македонији 9. јуна потписали су Војно-технички споразум генерал ВЈ Светозар Марјановић и полицијски генерал Обрад Стевановић, од стране СРЈ, а од стране НАТО- а споразум је потписао британски генерал Мајкл Џексон. У Савету безбедности УН је већ 10. јуна усвојена Резолуција 1244, којом се гарантује суверенитет СРЈ над КиМ, као и широка аутономија и суштинска самоуправа на КиМ.

Наврашавају_се_23_године_од_дивљачког_злочина_НАТО_варвара_илегалне_агресије_на_Србију_и_ЦГ_1999_ године_Navrašavaju_se_23_godine_od_divljačkog_zločina_NATO_varvara_ilegalne_agresije_na_Srbiju_i_CG_1999_ godine_
Жртве НАТО агресије су били углавном цивили.

Војску СРЈ и полицију Србије заменили су на Косову и Метохији припадници КФОР-а и НАТО-а, а у прво време са њима је био и један руски контингент, који је у саставу СФОР-а претходно био стационирану БиХ.

Споразумом су дефинисане Зоне ваздушне безбедности, зона од 25 километара од административне линије Косова и Метохије ка унутрашњости СРЈ, као и Зона копнене безбедности, појас широк око пет километара – ка унутрашњости централне Србије и Црне Горе.

Касније, децембра 2008. године, на Косово и Метохију дошли су припадници ЕУЛЕКС-а, чија мисија је, такође као и мисија КФОР-а и УНПРОФОР-а, одређена као статусно неутрална. Припадници ЕУЛЕКС-а су преузели улогу да спроводе активности везане за владавину права на Косову и Метохији.

НАТО агресија на СРЈ је почела 24. марта 1999. године без одобрења Савета безбедности УН.

Наврашавају_се_23_године_од_дивљачког_злочина_НАТО_варвара_илегалне_агресије_на_Србију_и_ЦГ_1999_ године_Navrašavaju_se_23_godine_od_divljačkog_zločina_NATO_varvara_ilegalne_agresije_na_Srbiju_i_CG_1999_ godine_
Аутобус код Лужана, недалеко од Приштине, погођен и преполовље али је мост остао читав - доказ о максималној прецизности погађања циља.


Током бомбардовања, према незваничним подацима, убијено је више од 3.000 људи, рањено је више од 10.000 особа, а штета од разарања СРЈ процењена је на десетине милијардни америчких долара. За тих 78 дана, колико је трајала НАТО агресија на СРЈ, страдало је 1.008 припадника војске и полиције, по подацима из 2013. године, док тачних података о страдалим цивилима нема, те се најчешће спомиње да је страдало око 2.500 људи, а да је теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу којима и 2.700 деце, док ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису обелодањени.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруге, оштећено 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечијих вртића, 69 школа, 176 споменика и 44 моста, док је 38 уништено. Такође, уништена је и трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система први пут након што су их користили 1991. године током бомбардовања Ирака.

Авијација НАТО-а је извршила 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а са 1.150 борбених авиона избачено је око 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона, док је лансирано 1.300 крстарећих ракета и изручено 37.000 „касетних бомби“, знаних и као „жутих убица“, од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, уз све то користећи и муницију са осиромашеним уранијумом.



  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:  📽

Војска Југославије је у фазама напуштала своју територију КиМ, а следио ју је у великом броју и уплашени народ, који је најбоље на својој кожи осетио сва дешавања пре бомбардовања, током, као и претње шта ће бити после преузимања територије од стране КФОР-а, као јединица ОУН под командом НАТО-а и УМНИК-а, заменом цивилне администрације, чије послове и обавезе је преузела међународна администрација.

А разлог за страх цивила је постојао, јер је одмах по преузимању власти у руке КФОР-а и УМНИК-а дошло до оружаног инцидента три дана касније 13. јуна у Призрену, када су немачки војници, након 54 године од краја Другог светског рата и прве војне интервенције ван граница своје државе, са 220 метака убили српске цивиле Марка Андријевића из Призрена, портира у „Косово-вину“ и Славка Веселиновића Босанца, избеглице из Босне и радника Електродистибуције у Призрену, који су само хтели у жутој „лади“ да напусте град због несигурности од албанских екстремиста.


Наврашавају_се_23_године_од_дивљачког_злочина_НАТО_варвара_илегалне_агресије_на_Србију_и_ЦГ_1999_ године_Navrašavaju_se_23_godine_od_divljačkog_zločina_NATO_varvara_ilegalne_agresije_na_Srbiju_i_CG_1999_ godine_

Случај убиства српских цивила Андријевића и Веселиновића је судски процесуиран у Кобленцу, у Немачкој, где су потпоручника Давида Ферка, који је наредио отварање ватре на цивиле, ослободили сваке оптужбе и наводно су немачки војници испалили у „ладу“ 220 метака у самоодрбани, јер су се осећали угрожено од двојице преплашених цивила, који су имали само лично наоружање како би се одбранили од албанских терориста уколико на њих наиђу у покушају да стигну на безбедну територију. Након судског поступка, Рудолф Шарпинг, тадашњи немачки министар одбране, одликовао је Давида Ферка златним орденом Крста Части Бундесвера за „беспрекорно испуњење војничке дужности“, а КФОР је званично изузет од кривичне одговорности за било које поступке које почини, па и убиство цивила.


*НАПОМЕНА: Први пут на порталу КМ новина
текст објављен 10. јуна 2018. године
* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

среда, 16. март 2022.

На данашњи дан догодио се један од најужаснијих америчких ратних злочина - масакр цивила у Вијетнаму (ФОТО)

На данашњи дан догодио се један од најужаснијих америчких ратних злочина - масакр цивила у Вијетнаму (ФОТО) Вијетнам, 16. марта 1968., регуларни амерички војници су упали у село Ми Лаи, са око 500 цивила, пре свега женом и децом које су брутално злостављали, силовали, убијали... и децу и стрељали их.

#Америка, #Масакр, #Злочин, #Вијетнам, #Ми-Лаи,



На фотографијама је приказан тек део ужаса, оне на којима се виде убијене и и змасакриране жртве медији углавном избегавају јер су сцене крајње бруталне. Аутор фотографија и сведок масакра је фотограф Роберт Л. Хаберле (Robert L. Haeberle). "Избегавао сам да гледам убиства, након направљеног снимка сам окретао главу али крајичком ока сам видео како падају" испричао је касније. Убрзо су сви са његових фотографија већ били мртви.

#Америка, #Масакр, #Злочин, #Вијетнам, #Ми-Лаи,
Вилијам Кали
За ово зверство каквог би се и најгори нацисти постидели одговарала је само једна особа, официр Вилијам Кали (William Calley), првобитно је осуђен на доживотну затворску казну за убиство 22 цивила (од 504 према вијетнамским изворима или 427 колико америчка војска тврди да их је било).

Међутим тадашњи амерички председник Ричард Никсон, преиначио је казну на само три и по године кућног притвора, након чега је ослобођен!

Дакле, до данас нико није одговарао за силовања, злостављања и убиства неколико стотина цивила у овом од стране самих американаца потврђеном случају, напротив, и онај један који је оптужен за убиство преко двадесет цивила, прошао је са кућним притвором.

#Америка, #Масакр, #Злочин, #Вијетнам, #Ми-Лаи,
Вилијам Кали у кућном притвору 1970.





Зато не треба да чуди нити да буде било каквих недоумица око тога да Американци подржавају и спроводе злочине широм света, где год да су се умешали било у војном или цивилном облику. Један од најстрашнијих америчих злочина такође се скрива до данас а то је бомбардовање Србије и Црне Горе не само без повода већ искључиво као поптпуно невине стране! Наравно, нико на америчкој или НАТО страни није трпео било какве санције зато што је то бомбардовање извршено чак и без сагласности УН. У том ратном злочину нанета је штета од 140 данашњих милијарди евра а убијено је преко 2500 махох грађана, цивила, а све је било засновано на измишљеном злочину у Рачку. Хоће ли ипак неко икада одговарати за то?

#Америка, #Масакр, #Злочин, #Вијетнам, #Ми-Лаи,
Американци побили преко 500 цивила и сакрили злочин а онда змислили Рачак са 40-так терориста и бомбардовали Србију.




Иначе, масакр у том селу прекинуо је амерички војни пилот хеликоптера Хју Томпсон (Hugh Thompson).

#Америка, #Масакр, #Злочин, #Вијетнам, #Ми-Лаи,
Током маскара у Ми Лаију.

"Почели смо да примећујемо све већи број тела свуда наоколо и питали се шта дешава.

#Америка, #Масакр, #Злочин, #Вијетнам, #Ми-Лаи,
Током маскара у Ми Лаију.


Почели смо да размишљамо о томе али не можете да прихватите помисао да се то заиста дешава јер би то значило да сте свесни да то раде ваше саборци, да раде нешто јако зло" испричао је Томпсон америчким новинарима касније. Он је потврдио да су убијени биле жене, старци, деца и бебе.

#Америка, #Масакр, #Злочин, #Вијетнам, #Ми-Лаи,
Повређене и силоване жене које су убрзо након тога хладнокрвно убијене током овог масакра.

Онда су и он његова борбена екипа из хликоптера угледали цивиле Вијетнамце који су се крили у бункеру и вирили напољу а ка њима се кретала група америчких војника. Одлучили су да се хеликоптером спусте између бункера са цивилима и америчких војника којима је Томпсон пришао и рекао да уколико они отворе ватру на цивиле, он и његов тим ће пуцати по њима. Тада је све стало.

#Америка, #Масакр, #Злочин, #Вијетнам, #Ми-Лаи,
Током масакра у Ми Лаију   





Он је био свестан да на тај начин ризикује свој живот па чак и ситуацију да пуца по својим саборцима како би од њих заштитио цивиле али, како је рекао, "то је био једини начин да се то лудило заустави" и зауставило се. По повратку у базу Томпсон је написао извештај у коме је детаљно представио овај злочин али је војска све заташкала. Током суђења Вилијаму Калију, како пише "ЛА тајмс" Томпсон се појавио као сведок али је Кали имао "много више подршке и почели су бројни напади и клеветања Томпсона". Такво стање је трајало пуних 30 година након рата и тек 1998. године Томпсон је награђен за "херојско дело почињено не у контакту са непријатељем". Са друге стране, никада није дошло до суђења и кажњавања оних који су починили масакр а многи од њих су наставили да граде каријере у америчкој војсци.

#Америка, #Масакр, #Злочин, #Вијетнам, #Ми-Лаи,
Уништавали су све

На тридесету годишњицу од маскара Томпсон је посетио ово село. Старија жена из села га је питала "Зашто нису дошли са тобом они који су починили злочин" што га је потпуно сломило а онда је довршила реченицу "да би смо могли да им опростимо". У том селу је основан омањи музеј који подсећа на тај маскар. Тамо се налази и његова биографија као сећање на човека који им је помогао али и списак деце која су убијена међу којима педесторо од три године и млађе, чак 69 деце узраста од 4 до 7 година и 91 једно дете од 8 до 12 година старости.

#Америка, #Масакр, #Злочин, #Вијетнам, #Ми-Лаи,
Двојица рањених дечака које су, према тврдњи фотографа, убрзо након овог снимка убили амерички војници.






Много је филмова снимано о "храбрим америчким војницима у Вијетнаму" који су у ствари били голи окупатори а често и безобзирне масовне убице и свирепи егзекутори. Снимани су филмови о нацистичким, руским па и српским "злочинима" али о овом масакру никада ни један. Зато се сетите ових фотографија, када већ геноцид над Индијанцима а највећи је икада почињен у историји, није забележен ваљано, и села Ми Лаи (My Lai) сваки пут када Кајл Скот или неки про-европски политичар опет спомене како су "српски националисти криви за све" и када Србе, који су штитили своју земљу и народ од шиптарских терориста на Косову и Метохији, или исламских екстремиста и усташких кољача у западним српским земљама, опет назову "ратним злочинцима".


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

субота, 5. март 2022.

Навршило се 30 година од почетка агресије Хрватске на српско становништво - почињени најсвирепији злочини

Навршила се трећа деценија од почетка агресије хрватске паравојске на српско становништво.

Навршило се 30 година од почетка агресије Хрватске на српско становништво - почињени најсвирепији злочини
Спомен црква жртвама овог злочина / Фото: Култура сјећања




Био је то увод за најсвирепије злочине који су се ту догодили и чиме је и званино отпочео рат у БиХ.

Агресију су извршили тадашња "регуларна" Хрватска војска и паравојне оружане формације из Хрватске, потпомогнуте оружаним паравојним формацијама Хрвата и муслимана из Босанског Брода у чијој историји је тај датум уписан као дан када су без икаквог повода осим своје националне и верске припадности, Срби са подручја тадашње општине Босански Брод 1992. године били изложени отвореној агресији из Хрватске.

Напад почео поред магистралног пута Брод-Дервента, у Стадионској улици, када су хрватске војне снаге, у сарадњи са 108. бригадом Збора народне гарде, заузеле центар града.

Истог дана је у вечерњим часовима рањен тадашњи председник Извршног одбора Скупштине општине Брод Михајло Сремац.

Напад на општину Брод 3. марта 1992. године био је само увод за најстрашније и најсвирепије злочине који су се тог мјесеца десили на подручју ове општине.

Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта у Броду, а већ сутрадан, 26. марта, догодио се покољ у Сијековцу.

Тог 26. марта су припадници регуларне Хрватске војске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске убили девет српских цивила у Сијековцу, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.

Најмлађа жртва имала је 17, а најстарија 72 године. Током 1992. године у Сијековцу је убијено 46 српских цивила, наводи се у документима Борачке организације Брод.

Опсег хрватске пропаганде био је незамисливих размера. Говор мржње који истовремено оптужује Србе за "четничко разарање" града који су злочинима опустошили хрватски парамилитараци и потомци усташких кољача, представљао је уобичајени начин извештавања чија се терминологија до данас задржала у хрватским медијима:


ПОГЛЕДАЈТЕВИДЕО 

Служењем парастоса погинулим борцима и цивилима и полагањем венаца испред спомен-обележја у Броду, обележено је сећање на 30 година од почетка агресије Хрватске.

Председник Председништва Борачке организације Брод, Зоран Видић, подсетио да се на тај дан пре 30 година догодио велики злочин над Србима, да је регуларна војска Хрватске, односно Трећа бојна из Хрватске са тешком техником и наоружањем заузела центар града, након чега су наставили прогон Срба.

"Они који нису изашли из града затварани су у логоре гдје су мучени и убијани. Посебно је на удару био источни дио града, од Стадионске улице, Бродско поље један и даље српска села", изјавио је новинарима Видић. Он додаје да се народ самостално организовао кроз Територијалну одбрану локалне заједнице, да је држао страже и покушао заштитити нејако становништво од страдања, да не доживи све оно из 1941. године.

"Без регуларне наше војске или војске ЈНА успијевали смо самостално све до половине маја 1992. године да се бранимо, док није кренула још већа агресија, у коју су биле укључене 108. бригада Збора народне гарде Хрватске, затим бригаде бјеловарска, вараждинска, ријечка и друге бригаде које су потиснуле и протјерале наш народ са вјековних огњишта"
, додао је Видић.

Спомен црква жртвама овог злочина / Фото: Култура сјећања



Он истиче да се Срби нису припремали за рат и да су увек желели мир, да остану са другим народима заједно у тадашњој Југославији.


"Још једна чињеница је важна, на данашњи дан 1992. године основана је 101. Босанско-бродска бригада, чиме су Хрвати јасно поручили шта желе да учине на нашим просторима. Срби су тек 12. маја оснивали Војску Републике Српске, која ће у даљем рату да буде наша највећа заштита од непријатеља", додао је Видић.

Предсједник Скупштине општине Брод Александар Крушкоњић истиче да се не сме заборавити оно што се догађало прје 30 година, посебно жртве које је имао српски народ, да треба да се памти и истовремено жели мир. "Мир нема алтернативу. Не бих желио ниједном народу да се понови оно што се догодило на овим просторима Србима. Са оваквих мјеста треба да се шаљу такве поруке", рекао је новинарима Крушкоњић.

Вијенце испед спомен-обележја положиле су породице убијених бораца и цивила, делегација општинске и месне Борачке организације, председник Скупштине општине Александар Крушкоњић са сарадницима, делегација Месне заједнице Бродско поље један и Основне школе "Свети Сава", те друге организације проистекле из одбрамбено-отаџбинског рата и представници политичких партија.


Спомен црква жртвама овог злочина / Фото: Култура сјећања


Убијени српски цивили

  1. Јово В. Зечевић, рођен 1920. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
  2. Васо Ј. Зечевић, рођен 1958. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
  3. Милан Ј. Зечевић, рођен 1950. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
  4. Петар Ј. Зечевић, рођен 1953. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
  5. Лука И. Милошевић, рођен 1943. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
  6. Драган Л. Милошевић, рођен 1974. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
  7. Жељко Л. Милошевић, рођен 1968. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
  8. Мирко В. Радовановић, рођен 1965. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
  9. Срето М. Тривић, рођен 1927. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
  10. Андрија П. Мартић, рођен 1935. из Босанског Брода, убијен 26. марта 1992.
  11. Момир А. Мартић, рођен 1961. из Босанског Брода, убијен 26. марта 1992.
  12. Душко М. Дујанић, рођен 1967. из Босанског Брода, убијен 26. марта 1992.
  13. Душко А. Милошевић, рођен 1972. из Босанског Брода, убијен 4. априла 1992.
  14. Ивица Ј. Шкварц, рођен 1971. из Босанског Брода, убијен 4. априла 1992.
  15. Недељко Н. Југовић, рођен 1944. из Босанског Брода, убијен 4. априла 1992.
  16. Драган Н. Југовић, рођен 1972. из Босанског Брода, убијен 4. априла 1992.
  17. Даринка В. Томичевић, рођена 1941. из села Кричаново, убијен 5. маја 1992.
  18. Ружа Д. Томичевић, рођена 1932. из села Кричаново, убијена 5. маја 1992.
  19. Недељко С. Томичевић, рођен 1935. из села Кричаново, убијен 5. маја 1992.
  20. Драгутин С. Томичевић, рођен 1934. из села Кричаново, убијен 5. маја 1992.
  21. Марко Т. Томичевић, рођен 1931. из села Кричаново, убијен 5. маја 1992.
  22. Љубо Д. Гојковић, рођен 1928. из села Полој, убијен 8. маја 1992.
  23. Смиљана С. Гојковић, рођена 1947. из села Полој, убијена 8. маја 1992.
  24. Драгица И. Ивановић, рођена 1932. из села Полој, убијена 8. маја 1992.
  25. Јелица П. Ивановић, из села Полој, убијена 8. маја 1992.
  26. Тода А. Калабић, рођен 1921. из села Полој, убијен 8. маја 1992.
  27. Славко С. Калабић, рођен 1917. из села Полој, убијен 8. маја 1992.
  28. Јелка Петровић, рођена 1913. из села Полој, убијена 8. маја 1992.
  29. Симеуна В. Петровић, рођена 1913. из села Полој, убијена 8. маја 1992.
  30. Петар Ђ. Петровић, рођен 1912. из села Полој, убијен 8. маја 1992.
  31. Недељко С. Крушкоњић, 1925. из села Збориште, убијен 9. маја 1992.
  32. Андрија Л. Ћирић, 1943. из села Збориште, убијен 9. маја 1992.
  33. Стана Р. Ћирић, 1920. из села Збориште, убијена 9. маја 1992.
  34. Марија С. Ћирић, 1920. из села Збориште, убијена 9. маја 1992.
  35. Мара Ковачевић, из села Збориште, убијена 9. маја 1992.
  36. Недељко С. Милошевић, из села Збориште, убијен 9. маја 1992.
  37. Јован Д. Грабовац, 1943. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
  38. Богољуб Л. Ивановић, 1907. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
  39. Петар М. Ивановић, 1919. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
  40. Недељко М. Митрић, 1953. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
  41. Жељко У. Митрић, из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
  42. Анђа Ж. Пејчић, 1937. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
  43. Теодор Т. Пејчић, 1930. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
  44. Стоја С. Сријемац, 1913. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
  45. Драгиња Ж. Шукурма, 1945. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
  46. Ђука Л. Јаћимовић, 1914. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
  47. Милица П. Костић, 1957. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
  48. Николија А. Кузмановић, 1907. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
  49. Станоје Г. Маслић, 1932. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
  50. Глигор Ђ. Теодосић, 1926. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
  51. Јока Л. Топић, 1921. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
  52. Вељко З. Сријемац, 1933. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
  53. Петра З. Сријемац, 1930. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
  54. Миле Б. Лазић, 1944. из села Врела, убијен 12. маја 1992.
  55. Милорад Ц. Лазић, 1941. из села Врела, убијен 12. маја 1992.
  56. Босиљка Вујић, 1922. из села Врела, убијена 12. маја 1992.
  57. Жељко Л. Дуроњић, 1973. из села Врела, убијен 12. маја 1992.
  58. Спасоје С. Дуроњић, из села Врела, убијен 12. маја 1992.
  59. Јован Т. Ђукић, из села Врела, убијен 12. маја 1992.
  60. Милојка Б. Лазукић, 1969. из села Врела, убијена 12. маја 1992.
  61. Петра Ј. Васић-Петрија, 1930. из Клакара, убијена 13. маја 1992.
  62. Бранко С. Васић, 1923. из Клакара, убијен 13. маја 1992.
  63. Драгомир Л. Пајић, 1930. из Клакара, убијен 13. маја 1992.
  64. Љеља Т. Пајић, 1907. из Клакара, убијена 13. маја 1992.
  65. Глигор С. Бардак, 1930. из Клакара, убијен 13. маја 1992.
  66. Бошко Л. Марковић, 1923. из Винске, убијен 13. маја 1992.
  67. Бранко Л. Јовичић, 1934. из Винске, убијен 13. маја 1992.
  68. Рајко А. Јовичић, 1934. из Винске, убијен 13. маја 1992.
  69. Милева Р. Мачинко, 1926. из Босанског Брода, убијена 1. јуна 1992.
  70. Бранко М. Мачинко, 1922. из Босанског Брода, убијен 1. јуна 1992.
  71. Славко Б. Мачинко, 1957. из Босанског Брода, убијен 1. јуна 1992.
  72. Бранко П. Бардак — Чича, 1924. из Босанског Брода, убијен 17. августа 1992.
  73. Душанка У. Бардак, 1938. из Босанског Брода, убијена 17. августа 1992.
  74. Госпава Стакић, 1915. из Босанског Брода, убијена 17. августа 1992.

Окупација хрватских снага прекинута је 7. октобра 1992. године, када је генерал Славко Лисица пажљиво осмишљеном војном акцијом ослободио подручје општине Брод.


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању