Вести:
Приказивање постова са ознаком Српске жртве. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Српске жртве. Прикажи све постове

петак, 24. мај 2019.

Македонизирање Јужне Србије

"Мисли ли Завод са седиштем у Скопљу да је ово начин како да нам се сатру трагови. Рекох: Звона не звоне за наше празнике и не чују се као некада. Како ћемо чувати нашу православну побожност?"

#Jug #Srbija #Makedonija #Komunisti #Vlast
Црква Светог Ђорђа при истоименом манастиру у Старом Нагоричану / Фото: Алекса Стојковић







Др Јован Ф. Трифуноски



У СТАРОМ НАГОРИЧИНУ

Било је почетком школске 1965-66. године, када сам у друштву два студента  Михајла и Димитрија  током целе седмице вршио географско-етнографска проучавања на пространој заравни источно од Куманова. Последњи дан је одређен упознавању сеоског насеља Старог Нагоричина, у коме је храм Св. Ђорђа са почетка XIV века; знаменита је задужбина српског краља Милутина. Насеље има 1.270 становника.

У поменутом Старом Нагоричину разговор са неколико старијих људи водио се у уређеном школском дворишту, под гранатим орахом који има већу висину од саме школске зграде. То је издужена ниска грађевина са бројним прозорима. Разговор се најпре односио у вези појединих старина у самом насељу и око њега, затим о приликама у прошлости, о пореклу сеоских родова и привредних прилика. Податке из казивања старијих људи ми смо бележили пажљиво.


* * *

Окупљени сељаци мештани с времена на време као да се очима споразумевају у разговору, који је текао споро, опрезно и са мало речи. Најразборитији старац Душан Стошић, седих густих бркова и обрва, запита нас: „Јесте ли ви посетли нашег Св. Ђорђа“? Мислио је на поменути стари сеоски храм. „Иза рата 1941-45. године храм је неочекивано и без нашег знања проглашен спомеником културе. У њему је забрањена служба за верске потребе становништва.

Др Јован Ф. Трифуноски
 Тада је у нашем насељу  наставља даље старац Д. Стошић  настала тужна збуњена тишина и ништа се није смело предузети. Људи нису били у стању ни да се одупру ни да се помире са таквом ситуацијом, нешто се у њима потајно бунило. Свима је страшно и болно. Повукли су се у разочарано ћутање, стегли зубе, оборили очи и време су испуњавали у свакодневним пословима, Народ зна добро да је то рђав знак.

– Да, храм смо посетили, како да не 
био је мој одговор. Ма од куда човек да улази у ваше насеље он наиђе на поменути храм. Међутим, храмовска врата била су закључана, а простор око њега зарастао у траву и ону ситну зелену маховину, која прати лагано напуштање појединих путева и грађевина. Окружују га и запуштени стари гробови. Али, имали смо срећу да нађемо чувара који је откључао.

 Додуше нисмо имали много времена, али смо ипак цркву у целини разгледали. Ништа значајније не може човек да доживи у овом крају него што је сусрет са вашом светињом и старином. Особито је лепа и значајна ова ваша црква.

Ја нисам завршио, а старац Душан Стошић ме прекину.


Наши бројни претци и ми данашњи живи старији сељани чували смо Св. Ђорђа скоро шест и по векова  од 1313. године. За овај храм вредно је било и живети и умрети. А и Св. Ђорђе је чувао нас. Околна села под Турцима расељена су по један или више пута. Док наше Старо Нагоричино није никада сасвим уништено. Тешка је била одбрана храма током робовања под азијским Турцима, па од муслиманских Албанана, и касније под Бугарима. Доста је наших људи убијено, неки и пред вратима цркве Св. Ђорђа. Поче набрајати имена. Међутим, цело наше насеље непријатељи нису могли да униште.


Иза тога наш информатор Душан Стошић извади дуван и запали. Погледа у очи другим сељанима и обрати се њима: „доста сам ја говорио, реците и ви нешто“.
* * *
А шта да кажем поче други старац, човек средњег раста. На лицу су му живе очи, а коса му је проседа. Има достојанствено држање.

И сада влада време које није добро рече он. Републичка власт из Скопља донела је закон којим се црква „чува од нашег народа“. Стављен је катанац на вратима и одређен чувар. Спречено нам је богослужење у храму и већ годинама немамо никакав приступ.Затим се присети и настави: „Молили смо да нам дозволе употребу звонаре, али узалуд. Остали смо не само без цркве, коју смо чували у најтежим временима, већ смо остали и без звонаре. А без црквеног звона не знамо када је који празник. Ми смо уверени да се то чини са планом. И наши људи нису могли да то одмах не виде. Питам ја вас: какав је живот наш сељака кад нам држава брани да приступимо нашој српској цркви и када не чујемо црквено звоно.

Данас је храм Св. Ђорђа МУЗЕЈ који нико не посећује. Зато код храма, уместо празничких расположења и живахности духа сада је празничних дана мртва тишина. То је забрана онога што је у историји српско. Докле ће тако трајати. Мисли ли Завод са седиштем у Скопљу да је ово начин како да нам се сатру трагови. Рекох: Звона не звоне за наше празнике и не чују се као некада. Како ћемо чувати нашу православну побожност?

Тако није било ни у далека времена и магловитих прилика: да се храм-црква одузима од народа.

Намера ми је била да се заврши разговор са сељацима и зато рекао сам: „Осећам умор од пешачења и сталних разговора. Углавном оно што сам хтео дознао са и забележио“. Али погледао сам у студенте и рекао да ли они имају нешто да питају.

Одлучио се Михајло, па ће трећем старцу рећи: „И ти чико имаш српско презиме, што си по народности?

Србин  одговори старац. Шта могу друго бити.

Чудновато, становници из оближњег села Младог Нагоричина, када смо боравили тамо, рекли су нам да су они Македонци. Како то: два најближа православно-словенска села, а становници различите народности – једни Срби, други Македонци?

Старац се најпре суво накашља и на то одговори: „Сви наши претци из Старог Нагоричина увек су били Срби. Ми и данас не можемо бити друго. То тражи и наш храм Св. Ђорђа, па и краљ Милутин чија је ово задужбина“.

Затим стаде причање. Тишина потраја неколико тренутака и трећи старац продужи: „А те наше суседе ми знамо и када су били „Бугари“‘, неки чак и доста оштри. Међутим, сада нису то, али ко буде дуже живео можда ће видети и њихов трећи лик“.

Општина Старо Нагоричане
Један тренутак посматрали су се младић и старац ћутећи. У младић свој глави се нешто ковитлало. Рекао сам да морамо ићи, захвалио на пажњи и разговору, па кренули. Први старац Душан Стошић стаде на врата школског дворишта, док му се у очима видела туга. Махнули смо руком, а он није одмахнуо већ је стајао гледајући за нама.

Звоник нагоричанске цркве, покривен плехом, блешти и одудара, док се крст на храму црни и као да тоне. Око нас су раштркане сеоске куће и широка нагоричанска зараван погодна за гајење ратарских култура и за сточарство.

Казивања о сличним стварима понављала су се и у другим кумановским селима. Поједина од њих као ова у Старом Нагоричину, издвајала су се и остајала дуго у сећању. Наставља се игра чула у којој човек слуша изговорене речи и гледа призоре који су се десили. У тој игри оно што није меша се са оним што јесте.

Ипак сам морао признати: има тренутака и појава које наш обичан свет јасније види, а „школовани“ људи чиновници то не могу. По белом природном сјају који час расте, час пада, види се да се сунце бори са облацима, али их не може пробити.

Око насеља Старог Нагоричина грмље и шумарци су мењали боју и постојали прозирнији. Путеви су били суви, тврди и свуда се ширио дах затишја. Ја нисам могао да не мислим на оно што сам напред чуо и записао.

Текст овог прилога написан је одмах после мог боравка у Старом Нагоричину, а иза тога је чуван све до данас.


МAKЕДОНИЗИРАЊЕ ЈУЖНЕ СРБИЈЕ, 
Др Јован Ф. Трифуноски


КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
 Извор: Српска историја    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

петак, 03. мај 2019.

Харадинај је био у Берлину, Јасна Тасић није

У Берлину је 29. априла одржан Самит, домаћој јавности занимљив по учесницима и њиховим изјавама везаним за Косово и Метохију.

#Ramuš #Haradinaj #Berlin #Kosovo #Metohija #Srbija #Jasna #Tasić #Ubistvo #Zločin
Рамуш Харадинај, ратни злочинац на слободи










Да би боље разумели шта се стварно догађа, па да би према томе заузели и исправан став, догађај мора да се посматра онако како се одвија, кроз време. Да почнемо од најновијих дешавања.

Амерички радио на исквареном српском језику "Слободна Европа" јавља да је (такозвани) "премијер" Kосова Рамуш Харадинај затражио, 29. априла на Самиту у Берлину, да "Србија призна Kосово у садашњим границама", оцењујући да без обостраног признања неће бити напретка.

„Јасно је да не можемо ићи напред док не прихватимо истину о прошлости и садашњу реалност. Истина о прошлости је да је Kосово доживело окрутности и да је требало да почне од нуле. Реалност данашњице је да је Kосово независна држава, да постиже политички, економски и социјални прогрес. То је реалност коју треба признати да би се ишло напред. Србија треба да призна независност и суверенитет Kосова“, навео је Харадинај у говору који је објавио на Фејсбуку.
Он је оценио да је признање Kосова „почетна, а не коначна тачка за прогрес“ као и да оно подразумева „стално поштовање постојећих граница“.

Међу овим, за нас важним изјавама, истаћи ћемо још једну у којој се Харадинај „лично и безусловно“ обавезује да ће допринети побољшању живота Срба на Kосову.

„Ја се на ово обавезујем без неке понуде из Београда. У суштини је то обавеза коју смо ми применили након што смо имплементирали све препоруке посредника Мартија Ахтисарија у наш Устав и наше законе“, казао је Харадинај.

Прескочимо неправедне и злочиначке догађаје косовских сепаратиста кроз минуло време, и повуцимо паралелу са догађајем од тачно пре двадесет година.

Тог 29. априла 1999. убијена је петнаестогодишња Јасна Тасић из села Медвеђа код Призрена. Њу су неколико дана раније наоружани албански екстремисти пресрели на путу ка кући и насилно је одвели у непознатом правцу. Касније се сазнало да је девојчица одведена у кућу њеног комшије, Назифа Ељзанија, која је служила као приватни затвор. Њено тело је пронађено у башти те куће. Јасна је била изложена страховитом психичком и физичком терору од стране екстремиста. У том затвору Јасна је била зверски мучена и малтретирана а потом окрутно убијена. Било јој је само 15 година. Према налазима патолога, девојчица је убијена експлозивом који је био постављен у њене гениталије.

Шиптарски терористи и зликовци који су ово учинили, били су под командом Рамуша Харадинаја.

Овај злочин сматра се најгнуснијим које су починили терористи Рамуша Харадинаја а није једини, о некима је и он сам писао а у многима учествовао јер под његовом гвозденом командом ништа се није смело без њега.

На тај исти дан, двадесет година касније, Рамуш Харадинај се у Берлину појавио и рекао да не можемо да идемо напред "док не прихватимо истину о прошлости и садашњу реалност. Истина о прошлости је да је Kосово доживело окрутности и да је требало да почне од нуле". Наравно, он сматра да су окрутност починиле и српске снаге, припадници редовне полиције и војске над бандитима, терористима, зликовцима спремним на најмонструозније злочине против Срба. А Срби и данас живе у енклавама, чак и они који су спремни на пуну издају и стварње шиптарске државе. Нема милости за Србе нити ће је код Шиптара икада бити када они владају!

Харадинај се позвао и на данашњу реалност која се мора поштовати. Тај се појам много злоупотребљава, више од других јер се на њега надовезује флоскула о "независности" а то уопште ниеј тачно. Оно што је на Косову и Метохији данас реалност јесте да је то српска покрајина под НАТО и америчком окупацијом. Да је то света српска земља на којој су окупатори дозволили шиптарским терористима да почине бројне злочине над Србима а онда да управљају неким цивилним пословима како би створили привид уређеног друштва. Косово и Метохија су гнездо за обуку исламских екстремиста, мафијашка светска станица за трговину дрогом, оружјем, људима и бављење другим врстама криминала. Онај ко "призна" овакво Косово и Метохију, признао је најгоре видове злочина и мафијашког пословања. То је једина реалност данас на Косову и Метохији. 

Треба додати да је овај и овакав ратни злочинац коалициони партнер Вучићевој странци у сепаратистичком парламенту под називом "Српска листа".

На дан када је убијена српска девојчица Јасна Тасић, двадесет година касније, Вучић се први пут јавно фотографисао и нашао на истој фотографији са крвником и убицом Рамушем Харадинајем. И то тако што он и Ана Брнабић стоје најближе застави шиптарских сепаратиста са Косова и Метохије!

Ана Брнабић и Вучић стоје најближе шиптарској застави лажне монструм творевине.











Харадинај је изразио захвалност Немачкој за подршку шиптарским сепаратистима на Kосову и позвао Берлин да настави да штити „право Kосова на државност и територијални интегритет“. А Берлин то чини активно од Другог светског рата од дивизије смрти "Скендербег" до последњег рата што су многи Срби платили својим животима.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
 Извор: КМ новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

недеља, 14. април 2019.

Тачи упоредио непостојеће злочине против Албанаца на КиМ са холокаустом а сам водио крематоријум за спаљивање Срба

Хашим Тачи, осуђени припадник шиптарске терористичке "УЋК", непостојеће злочине на КиМ упоредио са холoкаустом.

#Kosovo #Metohija #Hašim #Tači #Šiptari #Teroristi #Zločini
Хашим Тачи / Илустрација: КМ новине





 
Како медији преносе, Хашим Тачи је чак и злочине који се над Албанцима никада нису догодили, упоредио са Холкаустом.

Он је реаговао у вези са изјавама српских званичника који су, како тврди, "порицали да су на KиМ почињени злочини" над Албанцима.
Он их у посту на својој Фејсбук страници пореди са Холокаустом, наводећи да постоји само једна разлика у томе, како тврди, што је "холокауст осуђен, а злочини Србије пролазе некажњени од стране међународне заједнице", преноси шиптарска ТВ на, редакција на српском језику РТK 2.
Тачи сматра да "овакав приступ Србије не помаже процесу нормализације и помирења". Помирења без правде нема па је нејасно како га он то замишља? Ако му је до правде стало онда би морао да се сам јави правосудним органима у Србији који су га деведесетих година, док се налазио у бекству по дреничким шумама, осудили за учешће у више терористичких напада и убиство припадника МУП-а.

Са дреничком терористичком групом у којој су били и Рафет Рама, Јакуп Нури, Сами Љуштаку и Илијаз Kадрију, 25. маја 1993. напао је полицијску патролу МУП Србије у Глоговцу. Два полицајца су убијена, пет их је рањено.



Упркос тешким оптужбама, Тачи је захваљујући својим менторима с терористичког поља пребачен на политичко, и промовисан као демократа за кога не важе међународне потернице, пред том истом "међународном заједницом" на коју се позива! 

Та позиција није се променила упркос смени власти у Србији и рушењу Слободана Милошевића што је доказ да није Слободан Милошевић био једини циљ Запада већ целокупна српска држава против које се ни један злочин не сматра злочином.

Против Тачија и Агима Чекуа у Окружном суду у Нишу спроведена је истрага и, због основане сумње да су извршили кривично дело геноцида, 18. марта 2002. за њима је расписана потерница.

Српско тужилаштво је 5. јула исте године против Чекуа, Тачија и вође терористичке групе „Дукађин” Рамуша Харадинаја поднело кривичну пријаву Хашком трибуналу због планирања, подстицања и извршења геноцида над српском заједницом у Покрајини.

Жртве из једног од Тачијевих логора
У захтеву за подизање оптужнице наведено је да је злочин геноцида спровођен убијањем косовских Срба у терористичким акцијама и нападима, логорима и затворима где су били изложени или присиљени да гледају убиства, сексуална злостављања, мучења и премлаћивања.
Тачи и Чеку, који је био командант Главног штаба тероритичке такозване "ОВК", оптужени су и за саучесништво у геноциду, спровођење терора, прогон становника Покрајине, због чега је по окупацији Косова и Метохије избегло и протерано око 250.000 Срба и других неалбанаца. Након окупације КиМ тај тренд је опао али до данас није престао те су Срби под притиском принуђени да напуштају Косово и Метохију.

Швајцарски сенатор и адвокат Дик Марти, 14. децембра 2010. године поднео је извештај "о нехуманом третману људи као и о трговини људских органа на Косову коју је организовао Хашим Тачи". Услед огромне заштите коју Тачи ужива у оној истој "међународној заједници" на коју се позива, он није процесуиран ни за ове злочине иако је истрага званично спроведена у оквиру Европске уније.

Хашим Тачи у логору Клечка
Међутим, један од најстрашнијих злочина у који је Хашим Тачи умешан, јесте крематоријум у селу Клечка. Тамо су се налазиле пећи за правење креча у којима се достиже висока температура због чега су коришћене као импровизовани крематоријуми. Након зверског мучења, сакаћења, силовања, лешеви али и преживели Срби су били спаљивани у тим пећима. Иако је логор Клечка водио Фатмир Љимај, Хашим је у мучењима активно учествовао, према сазнањима српског МУП-а.

То је био први случај таквог начина убијања људи после нацистичке Немачке, оне која је после Првог светског рата и у Другом основала концентрационе логоре и, гле чуда, спровела Холокауст.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
 Извор: КМ новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

петак, 12. април 2019.

Грделица: Варварски НАТО злочин на Васкрс (ВИДЕО)

НАТО авиони су, 12. априла 1999. године, погодили пројектилима путнички воз на железничком мосту у близини Грделице.

#Grdelica #Klisura #NATO #Zločin #Varvari #Ubice #Amerika #SAD #EU

Међународни путнички воз 393, који је саобраћао на релацији Београд - Ниш - Скопље, НАТО авиони гађали су другог дана Васкрса, 12. априла 1999. године у 11.48 са четири пројектила, од којих су два погодила воз.

У нападу је погинуло 15 цивила, међу њима и деца, а број рањених никада није утврђен.
Пронађено је девет лешева и још четири дела људског тела, а многи се воде као нестали.

Према изјавама двојице машиновођа, Бобана Костића и Горана Микића из Ниша, воз је из нишке станице 12. априла 1999. године кренуо са 15 минута закашњења, а у то ратно време, нико није проверавао колико је путника у вагонима међународног воза који је саобраћао до Ристовца. Из НАТО авиона су испаљена четири пројектила. Два су погодила воз, а два су пала на друмски мост у близини. Од првог пројектила, испаљеног тачно у 11.39 часова, локомотива и први вагон су се одвојили од остатка композиције, а други пројектил спржио је трећи вагон, док је четврти остао залепљен за шине.

Помоћник машиновође Горан Микић из Ниша, који и данас носи гелер у нози.

„Седамнаест година имам кошмарне снове. У њима централно место заузима ракета која лети право на мене и на већ запаљен мост од прве ракете. Сањам оно што сам доживео тог кобног дана и што до краја живота нећу заборавити“, испричао је Микић агенцији Бета.

Напад на воз:

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:  ⏯


Други пројектил који погађа воз:

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:  ⏯



За злочин на железничком мосту код Грделице нико није одговарао.

"Глас јавности" 12.04.1999. пише:

"Злочиначка авијација НАТО није мировала ни јуче, на Ускрс. У Краљеву се у суботу ујутро, између 4.10 и 4.30, чуло неколико јаких детонација. Удари су били лоцирани на подручју села Самајла и Лазац. Оштећене су школа, стругара, породичне куће и друштвени објекти.

Током читаве претпрошле ноћи агресорски НАТО авиони надлетали су Косово и Метохију и бомбардовали више цивилних и војних циљева.

Само у околини Приштине пало је више од 50 пројектила јаке разорне моћи. У више наврата, с више од 30 пројектила, бомбардована је зона око аеродрома "Слатина". Зграда цивилног аеродрома готово потпуно је уништена, а на више места оштећена је и писта.

У бомбардовању села Мировац код Подујева, у ноћи између суботе и недеље погинуле су три особе, укључујући једногодишње дете.

Три крстарећа пројектила погодила су у суботу Косово Поље. Срушено је више српских и албанских кућа у којима има повређених цивила.


Злочиначка авијација НАТО бомбардовала је истог дана и стари део Ђаковице. Готово сви локали у старом језгру града су изгорели. Ракете су падале и на Пећ, у којој је причињена знатна материјална штета. У Призрену су опет, готово у исто време кад су ракетирани и други градови на Космету, гађани цивилни објекти и касарна са шест ракета." 

Остаће записано и то да су у каснијем покушају да оправдају злочин, НАТО убице убрзале снимак који су понудили медијима.

НАТО заповедник, Весли Кларк, изјавио је да је "пилот у последњем делу секунде схватио да на мост улази и воз и није могао да заустави ракету". Немачки „Франкфуртер Рундшау“ показао је даљу контроверзност овог напада у јануару 2000. године, изјавивши да је видео-клип убрзан три пута у односу на своју реалну брзину, стварајући тако погрешан утисак брзине воза. Пентагон и НАТО су изјавили да је ова грешка била резултат убрзавања у сврху борбене процене штете, али да снимак није успорен за конференцију за новинаре. Касније испитивање Франкфуртер Рундшауа показало је да је клип убрзан 4,7 пута.

Међународни Трибунал за бившу Југославију успоставио је у мају 1999. године комитет са циљем одређивања да ли је било прекршаја међународног закона током НАТО бомбардовања. У финалном извештају Карла дел Понте заузела је становиште да напад јесте био сразмеран.

Мишљење комитета је да је мост био легитиман војни циљ. Путнички воз није био намерно циљан. Особа која је контролисала бомбе, пилот или официр система наоружања, циљао је мост, и услед веома кратког времена, није успео да препозна долазак воза док је прва бомба била у лету. Воз је био на мосту када је мост нациљан други пут и дужина моста је око 50 метара... Мишљење комитета да информација у односу на напад са првом бомбом не даје довољно велику основу да би се започела истрага.

Оштећени мост је поправљен и поново отворен у септембру 1999. године.

Споменик у Грделичкој клисури / Фото: Омладински клуб Анчики









Сваког 12. априла се на годишњицу овог ратног злочина пригодном манифестацијом и полагањем венаца на спомен обележје саучествује са жртвама овог злочиначког напада и њиховом родбином и чува сећање на погибију потпуно беспомоћних путника.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
 Извор: КМ новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

уторак, 02. април 2019.

Сепаратистичким ''суд''за злочине терориста ''УЧК'' судиће и Србима!

Сепаратистички "судови" на Kосову и Метохији ће, поред ратних злочина које су починили припадници такозване "ОВK" над српским и другим цивилима, процесуирати и злочине над Албанцима за које су осумњичени Срби.

#Kosovo #Metohija #Zločini #Šiptari #Srbi #UQK #OVK #Terorizam
Какво се суђење може очекивати?






Сепаратистички "судови" на KиМ преузели су случајеве ратних злочина од Еулекса, преноси Радио Слободна Европа.

Бавиће се злочинима које су починили терористи "ОВK", али и злочинима над Алабанцима за које су осумњичени Срби.

Амерички радио "Слободна Европа" подржава агресивну политику администрације из Вашингтона, чије је анти-српско расположење много пута до сада без сумње доказано па не чуди острашћени извештај, али њихову тиху пропаганду преносе и српске агенције. Тако се као "проблем" наводи то што многи од тих Срба живе, како се претпоставља, у централној Србији, што "отежава рад одељења".

Међутим, како велики број шиптарских терориста и злочинаца живи на КиМ, судећи по новчаним накнадама на име учешћа у рату добијају, то би требало да битно олакша рад и њихово процесуирање али то ник не потенцира.

Још од 2012. године траје лобирање да шиптарско одељење за ратне злочине постане оперативно, наводи РСЕ.

Према речима шиптарског тужиоца Силе Хоџе, примљен је знатан број предмета од Еулекса, због чега ће бити неопходно додатно особље. То одељење ће бити ојачано, тако да ће имати укупно пет "тужилаца" и помоћнике. Проблем представља чињеница да ће састав чинити управо сепаратисти који према својим злочинцима, због постигнутог циља, осећају само захвалност.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
 Извор: КМ новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

НАТО агресија – нови геноцид над Србима!

Незапамћени злочин и највећи кукавичлук у историји ратовања, 20 година од НАТО агресије на Србију. Америчка мржња према православном српском народу згрозила је сваког честитог човека на планети.








Аутор: Биљана Живковић*


НАТО агресију ми, Срби, никада нећемо заборавити! Она живи у нашем историјском памћењу. Преносиће се на генарације које долазе, докле постојимо. Сећања на мржњу НАТО звери, не бледе! НАТО алијанса, стоструко јача, устремила се на наш народ, зато што смо бранили своју свету земљу Косово и Метохији, гробове предака, светиње, своје корене, своје Небо, Истину и Бога.

Данас у Русији обележавамо 20 година од НАТО агресије на Србију – 20 година од незапамћеног злочина и највећег кукавичлука у историји ратовања; 19 НАТО војних сила, удружено су 78 дана и ноћи бомбардовали Савезну Републику Југославју. НАТО агресија на СРЈ 1999. године постала је црна страна у историји и човечанства и Европе крајем 20. века. Први пут након завршетка Другог светског рата, мирне градове и села једне суверене земље бомбардовали су нови варвари, НАТО агресори.

НАТО је 24. марта 1999. године почео ваздушне нападе на војне циљеве, привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири.

Операција НАТО-а носила је име Милосрдни анђео. Амерички у крви, огрезли „Милосрдни анђео” уништавао је земљу и народ Светога Саве, народ милешевског Белог Анђела, симбола Божје љубави, архангелске лепоте и правде. Америчка мржња према православном српском народу згрозила је сваког честитог човека на планети. Ти језиви дани, када су нас убијали, уништавали нашу земљу, све оно што је највредније, у исто време је порука светског насилника сваком народу на свету, да он може бити следећи, ако се супростави Америци.

Сви наводни разлози за бомбардовање Србије, су најобичнија лаж! Према доступним подацима, током агресије на Југославију испаљено је 2,3 хиљаде ракета, избачено је 14 хиљада бомби, укључујући муницију са осиромашеним уранијумом и касетну муницију.

На Србију је бачено на десетине хиљада тона радиоактивног осиромашеног уранијума.
Специјалисти Министарства за ванредне ситуације Русије, који од 2008. године спроводе програм хуманитарног деминирања у Србији, неутралисали су велики број неексплодираних остатака НАТО муниције и пројектила. Хвала нашој браћи Русима!







Као резултат бомбардовања погинуло је преко три хиљаде цивила, укључујући 88 деце, а повређено је око 10.000 цивила. У периоду након војне операције, у страху од одмазде, око 200 хиљада Срба напустило је своје домове са Косова и Метохије.
Материјална штета коју је претрпала СРЈ је у НАТО агресији непроцењива је. И не може се изразити само цифром од преко 100 милијарди америчких долара. Она је много већа и ненадокнадива!

Спаљено је и уништенио више од 300 фабрика, уништена индустрија,
– порушено преко 360 инфраструктурних објеката, укључујући мостове, тутве, радио и телевизијске репетиторе, железничке објекте, аеродроме, бензинске станице, поште;
– срушено преко 50 медицинских установа, болница и клиника;
– уништено преко 100 образовних институција, вртића, школа и универзитета;
– уништио је НАТО на стотине споменика културе,
– спалили су или порушли, синови пакла, преко стотину цркава, манастира, споменика духовности,
– на десетине хиљада уништених и оштећених стамбених зграда и станова.
Загађене, реке, уништена природа, планине, реке, језера, Јадранско море дуж црногорске обале…


Против српског народа НАТО је водио хемијски, биолошки, еколошки рат. Еколошке последице које су проузроковане бомбардовањем велике рафинеије нафте у Панчеву, употреба муниције са радиоактивним уранијумом су катастрофалне. НАТО агресија је нови геноцид над Србима!

Слике патњи и страдања цивилног становништва од бруталних акција НАТО-а и данас памтимо: бомбардовање стамбених насеља у Алексинцу 5. априла; ракетни напад на путнички воз Београд-Солун 12. априла; убијање српске деце, чији је симбол трогодишња Милица Ракић из Београда, – касетно бомбардовање центра града Ниша 7. маја; напад на Београдски клинички центар „Драгиша Мишовић“ 20. мај,а уништавање зграде Радио-телевизије Србије заједно са 14 новинара 23. априла, бомбардовање кинеске амбасаде у Београду 7. маја…







Скоро да нема града у Србији који није био бомбардован. Највеће страхоте су доживели Срби на Косову и Метохији. НАТО бомбе огромне разорне моћи, са радиоактовним уранијумом уништио је земљитше Србије, највише југа, истока Србије и простора Косова и Метохије. Стручњаци кажу да је потребно од 1.500 до 2000 година, за пулураспад радиоактивног уранијума. Званична статистика у Србији, од 2000. ћути о броју оболелих од канцера, број оболелих је 5 пута већи од – рецимо, 1996-7. године. На хиљаде деце у Србији масовно обољевају од леукемије, најтежих облика канцера. Тужбу, против НАТО коју је потписао некадашњи рашко-призренски владика Артемије, повучена је од неких архијереја СПЦ и политичке врхушке, на челу са Тадићем.

НАТО до данашњег дана спроводи систематски геноцид над српским православним народом. У потпуности разорена земља, природа, ваздух и земљиште загађени, уништена привреда, банке … али то је био само почетак зла које спроводе САД, Велика Британија, Немачка, Француска и други НАТО трабанти против српског народа.

Данас, 20 година после агресије, Србија је полуокупирана земља, са Бонстил НАТО базом у нашој јужној покрајини, одакле се креирају многа зла.

Напади су суспендовани 10. јуна, након потписивања војно-техничког Куманосвког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Тренуци када је 200.000 Срба са Косова и Метохије повлачи са нашом војском, један је од најтрагичнијих у нашој историји.

Они (САД и НАТО) су као прави вандали и убице, лопови и варалице заробили Косово и Метохију – нашу свету српску земљу, земљу прадедова.

Данас се боримо за Косово и Метохију (Космет), за нашу земљу и за православне српске светиње на њој, које су по својој лепоти и молитвености више на небу са Христом, него са нама на земљи. Ипак, Србија чудом опстаје и преживљава!

Без обзира на све ужасе које смо преживели као народ можемо бити поносни, јер смо се отворено супротставили глобализму, зверској, рушитељској политици САД, ЕУ, НАТО. Онда када су нас сви заборавили, осим Бога. Срби су показали да су спремни да своје животе заложе за Косово и Метохију. Рано је доносити суд, јер ово није први пут да Србија из пелепа и праха – васкрсне!

Точак историје се окреће и нико га не може зауставити! Нити може зауставити Русију у њеној Светој мисији очувања правде у свету!

*Обраћање Биљане Живковић 21. марта, на Академији у Петербургу, у Лаври Светог Александра Невског, поводом 20-тогодишњице од НАТО агресије на СРЈ


 ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Ризикујући живот фотографисао најтеже злочине НАТО пакта 1999. године на Косову и Метохији - КМ Новине

Ризикујући живот фотографисао злочине НАТО пакта 1999. године Од 1999. године становник је Београда, рођен је у Приштини а већ од првог дана свог живота носилац је једног од најчувенијих имена српске историје - Вук Бранковић. Да околност буде упечатљивија и јесте потомак управо те лозе од којих је Вук био господар Приштине.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
 Извор: ИН4С    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 01. април 2019.

Срамна порука са Проклетија: Подршка за ''ОВК'' са севера Црне Горе (ФОТО)

Подршка терористичкој организацији, такозваној „Ослободилачкој војсци Косова“ ОВК, постала је редовна појава у Црној Гори.

#Terorizam #Zločin #UQK #UĆK #OVK #CrnaGora #Kosovo #Metohija #Srbija 
Опасна и непријатна појава, која је још више забрињавајућа, јер не повлачи никакве санкције надлежних органа.

Након отвореног скандирања и слављења ОВК у Тузима, подршка долази и са севера Црне Горе, из Гусиња.
Наиме, читалац нашег портала послао нам је фотографију коју је направио док је шетао подножјем Проклетија, код водопада Грље у Гусињу, које је незаобилазно место за све туристе који посете овај крај.







На стени је спрејем написана подршка ОВК на албанском језику.

Све чешће тенденције и отворена подршка пројекту „Велика Албанија“, које се могу уочити у Црној Гори, шаљу јасну и опасну поруку, која међутим по свему судећи не забрињава црногорски режим, пише ИН4С.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
 Извор: КМ новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

среда, 27. март 2019.

Преминула мајка првог Србина отетог на КиМ

Према речима Снежане Здравковић из Удружења киднапованих и убијених Срба, живот Марице Спасић се претходних година сводио на наду да ће се њен син појавити жив.

#Kosovo #Metohija Srbija #Albanci #Kidnapovanja #Žrtve #Majka
 

Двадесет једну годину је Марица Спасић (80), из Обилића, мајка рудара Жарка Спасића, који јеимао 35 година када су га 1998. на Косову и Метохији киднаповали албански терористи, чекала да сазна истину о свом сину. Нажалост, преминула је недочекавши правду, што је, како је говорила, једино одржавало у животу свих претходних година.

- Што ја да живим ако нема мог детета? - говорила је Марица.

Према речима Снежане Здравковић из Удружења киднапованих и убијених Срба, Маричин живот се претходних година сводио на наду да ће се њен син појавити жив. Нажалост, није дочекала да сазна истину о Жарковој судбини.

После снимка који је доспео у руке породици Спасић, на којем се види да је Жарко након киднаповања био у логору Ликовац, где су га испитивали и мучили припадници терористичке ОВК, преминуо јој је супруг Милорад, Жарков и отац Симе Спасића, председника Удружења киднапованих и убијених. Осим поменутог снимка, судбина овог рудара и оца троје деце никад није расветљена.

Колико је Марица тешко доживела киднаповање сина, својевремено је забележила и наша колегиница Милена Марковић у репортажи о њој. Испричала је како је седела испред школе у Обилићу, са транспарентом на којем пита где је њен Жарко, док су је албанска деца и пролазници псовали, вређали је, пљували...

- Све је ова мајка храброст стоички подносила, само да би нешто сазнала о свом киднапованом сину
- писано је тада у "Новостима".

Марица Спасић биће данас сахрањена у Крушевцу.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
 Извор: Новости    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању