Вести:
Приказивање постова са ознаком Српске жртве. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Српске жртве. Прикажи све постове

уторак, 20. август 2019.

Капетану Драгану забрањено православље у хрватском затвору

Драгану Васиљковићу, познатијем као Капетан Драган, управа хрватског затвора у Лепоглави ускратила је посету његовог свештеника, оца Ђорђа Ђура, који је допутовао чак из Аустралије како би га посетио у затвору и исповедио.

 #Капетан #Драган #Хрватска #Затвор #Усташе #Нацисти #Људско #Право #кмновине






На тај начин је управа затвора прекршила Васиљковићево основно људско право на вероисповест, које је у свим земљама, па и Хрватској, гарантовано и законом и Уставом, рекао је његов адвокат Драган Палибрк Тањугу.

О овом случају адвокат је обавестио Управу за верске заједнице при Министарству правде Србије, које је информисало митрополита загребачко-љубљанског Порфирија.

Адвокат такође очекује пријем код патријарха Српске православне цркве Иринеја и подршку за овог невино осуђеног Србина.

Васиљковић је у Хрватској осуђен на 13 и по година затвора због наводних ратних злочина над цивилима и ратним заробљеницима. Његов највећи "злочин" јесте то што је незаштићене српске цивиле бранио од подивљалих усташких хорди које су чиниле демонске злочине над Србима свуда где су то могли. Капетан Драган им се успешно испречио и заштитио цивилно становништво тамо где је био присутан.


Посреди је издаја још једног српског браниоца од стране власти у Србији под тихом окупацијом а наметнутих од стране непријатељски расположене САД. На овај начин Америка прикрива сопствене злочине и одговорност за рат који је изазвала на тлу бивше Југославије о чему је доказе изнео италијански новинар Ђани Виола у својој књизи "Слатки мирис империјализма"⇗

Капетану Драгану казна истиче 20. марта 2020. године.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Капетан #Драган #Хрватска #Затвор #Усташе #Нацисти #Људско #Право #кмновине

уторак, 13. август 2019.

Зоран Влашковић: Бистрица опрала дечју крв и не тече више на место где се збио злочин

На место злочина 16 година од убиства српске деце у Гораждевцу код Пећи.


  • Бистрица опрала дечју крв и променила ток, па тече 200 метара даље од страшног злочина. 
  • У Гораждевцу је 13. августа 2003. године из пушкомитраљеза пуцано на децу која су се купала у реци Бистрици. 
  • Tом приликом убијени су Пантелија Дакића (13) и Иван Јововић (19), а тешко рањени Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13). 
  • Убице на слободи, истрага обустављена крајем 2010. године !?

Текст и фото: Зоран Влашковић



Овог 13. августа, навршило се 16 година, једног од најстрашнијих злочина над Србима на Косову и Метохији после 1999. године и доласка међународне војне и цивилне мисије, убиства српске деце на реци Бистрици у Гораждевцу код Пећи 2003. године.

Место где су убијена и рањена српска деца на Бистрици 13. августа 2003.г

Пред годишњицу злочина посетили смо Гораждевац и место на Пећкој Бистрици, бар 800 метара удаљено од центра села које данас ни изблиза не подсећа на место из августа 2003. године. Бистрица је, пре три године, 500 метара узводно од места злочина, променила ток и сада тече 200 метара даље од места где су убијена и рањена српска деца. Река је једноставно опрала невину српску дечју крв и ''одшетала'' новим током низ плодну Метохију.

Овде је Бистрица променила ток пре три године и тече само левом страном


Само место злочина над српском децом је урасло у коров и велико растиње али и дуга велика стабла док удубљено речно корито немо сведочи да су се ту некада српска деца купала и одмарала. И настрадала тог злослутног, не само по Гораждевчане, 13. августа 2003. године.

Овако 2019. изгледа место на коме су страдала српска деца








Срби нису одустали, већ ту одмах, где се десио страшни злочин, и сада обрађују њиве, засејане најчешће кукурузом. До места некадашњег злочина води добар пут из центра села којим иду само кад имају посла на њивама.

Пуних 16 година је прошло од убиства двоjе и рањавања четворо српске деце у Гораждевцу, на Kосову и Mетохиjи, а за таj злочин нико jош ниjе одговарао!? Да злочин постане још страшнији, званична истрага је обустављена и код ЕУЛЕКС –а и приштинских судских органа, јер, наводно нема довољно трагова о починиоцима злочина и случај је затворен због недостатка доказа? Истрага је обустављена крајем 2010. године.

Центар Гораждевца












И поред награде од милион евра и обећања представника УНMИK-а да ће, како су тада рекли, "преврнути сваки камен да нађу убице", за злочин над недужном децом до данас нико ниjе одговарао. Уместо тога - случај је затворен!

Кућа родитеља убијеног Ивана,Милоша и Спасеније Јововић


Из Eулекса су својевремено поручили да иако су затворили случаj због "недостатка доказа", да постоjи могућност да истрагу обнове ако буде нових сазнања и "апелуjу на грађане" да им доставе било коjу информациjу коjу имаjу о том злочину из августа 2003. године.

Tужилац "Kанцелариjе специjалног тужилаштва Kосова" затворио je оваj случаj jер истрага полициjе ниjе довела ни до каквих резултата или могућих осумњичених али да ће они поново отворити случаj уколико се поjаве нове информациjе.

Иван Jововић (19) и Пантелиjа Дакић (13) убиjени су из аутоматског оружjа пре 16 година док су се купали у реци Бистрици, недалеко од центра села, а њихови другови Богдан Букумирић (14), Mарко Богићевић (12), Драгана Србљак (13) и Ђорђе Угриновић (20) су тада тешко рањени. Тог дана, у часу пуцања безумника на голоруку српску децу на обалама Бистрице је боло више од 80 мештана Гораждевца.

Марко Богићевић показује где је рањен 13. августа 2003.г.

- Није ово обичан злочин, ја разумем да може неко неког да убије, да киднапује, али да пуцаш у 100 голе деце, са стотину метака у два рафала и једном појединачно, то је злочин над злочинима - каже Милисав, отац убијеног Пантелије Дакића.

Милош и Спасенија Јововић, родитељи убијеног Ивана Јововића, рођеног 1984. године, не желе да говоре ништа за медије. Оправдано су револтирани на гнусан злочин и на све истражитеље који су обуставили истрагу.

Гордана и Милисав Дакић родидељи убијеног Панта Дакића

Убиство деце осудили су тада домаћи и страни званичници, а тим поводом одржана је и хитна седница Савета безбедности УН.

Оближња мала река Бистрица српској деци из Гораждевца била је море и базен да се мало брчкају и расхладе у води док су их албански злотвори држали на нишану а онда запуцали из ватреног аутоматског оружја! За тили час река је била црвено обојена невином српском дечјом крвљу.

Одавде је Бистрица променила ток






УНMИK jе после напада саопштио да jе непознат броj људи из жбуња отворио ватру из “калашњикова” на педесеторо деце и младих Срба из Гораждевца који су били у реци или на обали поред реке. Говори се да је испаљено више од 90 метака.

Kосовска полициjа jе навела да је у истрази саслушала 75 сведока, и претресла више од 100 кућа, без конкретних резултата!? Убиство деце осудили су сви домаћи и међународни званичници, а због овог трагичног догађаjа одржана jе и седница Савета безбедности УН. Као и обично, без резултата!?

Сахрана Пантелије Дакића








Убиство недужне српске деце на реци Бистрици jедан је од четири наjвећа масовна злочина албанских екстремиста над Србима од 1999. године и доласка међународне мисиjе на Kосово и Метохију. Гораждевчани су у центру села подигли споменик убијеним српским дечацима на Бистрици као и другим настрадалим Србима од стране Албанаца и НАТО алијансе у бомбардовању 1999. године. И споменик су непознати албански вандали оштетили и срушили 6. децембра 2015.г. из аутоматског оружја али је он опет обновљен 25. фебруара 2016. године.

Перо Кастратовић из Гораждевца на месту
где су се купала и настрадала срска деца
У Гораждевцу данас у 220 кућа живи око 730 становика док је 50 кућа, на периферији села, празно јер су се Срби иселили због недостатка безбедности.

У Гораждевцу ради основна школа са 30 ђакa док је у средњој школи око 20 ученика. У Дому здравља је 32 медицинска радника. Домаћинства у Гораждевцу су до пре 1999. године обрађивала 1380 хектара њива а данас тек око 300 хектара.

Осам векова српства

Село Гораждевац и црква брвнара светог Јеремије први пут се помињу у Жичком типику 1223. године. Према првом турском попису становништва 1455. године Гораждевац је имао 28 српских кућа међу којима је био и парохијски дом свештеника.
Од 1999. године у селу је рођено више од 40 – оро деце али је било и више од 150 умрлих мештана.



author-pic Аутор: Зоран Влашковић

Дугогодишњи је новинар листа "Јединство" који се до 1999. године штампао у Приштини. Вишеструки је добитник награде матичног листа за најбољег новинара године. Аутор је три књиге о Косову и Метохији.

Први је обишао караулу Кошаре после окупације КиМ од стране НАТО-а, први фотографисао немачке војнике окупаторских снага на бункерима из Другог светског рата које су такође Немци саградили на северу КиМ. Данас је сарадник многих гласила у Србији али и широм света где се издају листови на српском језику.

Рођен је и живи у Косовској Митровици.

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

недеља, 11. август 2019.

Дарко Лакетић: НАТО озбиљно загадио Крагујевац пираленом

Народни посланик и председник Kомисије за истраживање последица НАТО бомбардовања, доц. др Дарко Лакетић, недавно је, гостујући на Радио-телевизији Србије, представио последње резултате овог истраживања, који су, како је казао, поражавајући.

#NATO #agresija#Srbija #Genocid #Kosovo #Metohija #Piralen #kmnovine
Дарко Лакетић




 
- У последњих шест месеци одржали смо неколико седница Kомисије и на последњој смо имали једног значајног сведока. То је професор Иван Матић, са Рударско–геолошког факултета, у пензији. Иначе, заседање Kомисије било је ван седишта, у Kрагујевцу. Зашто тамо? Зато што је приликом НАТО бомбардовања, дошло до разарања великих индустријских трафоа у фабрици “Застава”, тачније у лакирници, и ослобађања веће количине пиралена. Kрагујевац је град који се суочио са контаминацијом пираленима и управо је Рударско-геолошки факултет, на челу са професором Матићем, радио значајну студију на тему “Kонтаминација пираленима слива Лепенице од Kрагујевца до ушћа у Велику Мораву”. Професор Матић је на седници Kомисије презентовао све доказе до којих су дошли. Пирален се, нажалост, излио у реку Ждраљицу, затим у Лепеницу, и дошло је до контаминације читавог приобаља, односно тог појаса око река. Реч је о студији која је финансирана од стране Европске уније, што је врло битно, и што је још битније, анализа материјала који је узет са тог простора, рађен је у Републици Чешкој, у референтним лабораторијама за пирален. Резултати до којих су дошли су егзактни, релевантни и тачни, казао је доц. др Лакетић.

Бомбардовање Крагујевца




 
Kако додаје, ова студија је рађена у периоду од 2002. до 2005. године и резултати су поражавајући јер на испитиваним местима варијација контаминације кретала се од десет пута већих вредности пиралена од граничних, до пет пута већих вредности од интервентних.

- Пиралени спадају у категорију најзначајнијих и најканцерогенијих токсина и оно што је срамно да држава Србија, односно власт 2005. године, није реаговала на ове доказе. Истраживање је било транспарентно, то је била јавна ствар, чак је професор Матић у Дубровнику, на једном стручном скупу, презентовао те резултате. Оно што је врло битно, те информације је имала и извршна и законодавна власт државе у том тренутку. Страшно и срамно је то да власт тада није реаговала. Ако имате контаминацију, држава је одговорна да реагује у смислу деконтаминације.



Ако ме питате да ли је неко затворио очи, да ли је свесно негирао последице НАТО бомбардовања, мој утисак и моје мишљење је да јесте. У том тренутку постојала је негација свега онога што је последица НАТО бомбардовања. Оно што смо ми урадили, јесте да смо одмах организовали састанак са државним секретаром у Министарству за заштиту животне средине и договорили наставак финансирања јер је 14 година прошло од тих резултата. Сад је неопходно додатно проширити ово истаживање. На основу тог додатног испитивања, где ћемо добити нове информације, урадићемо и хитну реакцију након тога, у смислу деконтаминације, нагласио је он.

Према његовим речима, ради се о полу-испарљивом материјалу.
- Приликом обрађивања земљишта, орања, долази до померања површинског слоја и испаравања те супстанце, тако да са сигурношћу сада не можемо да тврдимо да ли је има и у којој концентрацији. Неопходно је урадити истраживања да би дошли до ваљаних података. Врло је битно да је пирален нађен у слоју од површних 20 центиметара, тако да нема дубинске контаминације воде и земљишта. Радићемо и анализу утицаја испарења на основу статистичких података на здравље становништва, да видимо да ли постоји пораст тумора који настају инхалаторним путем. Имали смо и састанак са људима који су чистили лакирницу “Заставе” ручно, без ваљане заштитне опреме, тако да смо видели да постоји висок проценат настанка малигних болести, истакао је доц. др Лакетић.

На питање водитељке, зашто су седнице затворене за јавност и да ли ће грађани бити о свему обавештени, он каже да је донета одлука да седнице буду затворене, из разлога што информације које се презентују од стране различитих сведока могу да буду јако осетљиве и значајне по државну безбедност.

- Оно што је најзачајније за јавност и што ја, као председник Kомисије, гарантујем, то је да ће свака информација која је битна за јавно здравље становништва, за животну средину, бити презентована јавности. Тако је било до сада, тако ће бити и убудуће. Ми смо пре месец дана дали шестомесечну информацију народним посланицима. Све оно што смо радили протеклих шест месеци је стало на папир и представљено. Имам намеру да пре завршетка мандата овог сазива Народне скупштине, презентујем јавности све оно што смо урадили у протеклом периоду, закључио је народни посланик из Прокупља и председник Kомисије за истраживање последица НАТО бомбардовања доц. др Дарко Лакетић.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: Топ Новости    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Korupcija #Mito #Granica #Prelaz #Mađarska #Srbija #Šiptari  #Kosovo #Metohija #Mediji #Vesti #Separatisti #Žrtve #kmnovine

петак, 09. август 2019.

Српска шизофрена упорност за мир са Шиптарима и њихов повампирени фашизам

Вест да су Шиптари са Косова и Метохије регистровали "Балистичку странку" није одјекнула Србијом. А и како би кад власт врши све већи притисак да се са њима склопи мир (читај - прихвати незаслужени пораз).

 #Šiptari #Balisti #Stranka #Fašisti #Kosovo #Metohija #Srbija #kmnovine
Шиптарски Балисти



Про-сепаратистички медији са КиМ, углавном на српском језику, јављају да је "ЦИК спреман за изборе". Оваква доза самопонижења, неограничене потчињености, служења фашистичким потомцима и зликовцима (без имало претеривања) не памти се у српској историји. Наиме, "ЦИК" није ништа друго него шиптарска "Централна изборна комисија" која организује и спроводи квази-изборе по систему такозване "рпублике Косово" на територији Косова и Метохија! Ова стара, још увек неостварена, а вероватно ће тако и остати, идеја шиптарских балиста да преотму јужну српску покрајину, све више се отима контроли лажног и уљудног Шиптара као човека 21. века. Они свакако умеју да користе савремену технологију која им је доступна али у својој сржи остали су они окорели српски непријатељи. Доказ за ову тврдњу лежи у томе што су управо ових дана регистровали "Иницијативу балистичке странке".

Ово је потпуно истоветно као да су Хрвати регистровали "Усташку странку" или Немци "Нацистичку иницијативу". Разуме се, у Немачкој то не би било могуће, у Хрватској још увек није јавно покушано јер стиже доста осуда од Јевреја због прослављања фашистичке идеологије тамошњих усташа али на Косову и Метохији то пролази сасвим "легално"!

Балисти у Македонији на утакмици са "Паризаном" - 2011.  година

Не чуди, говорећи искрено, да то чине Шиптари. Али - када на то свој пристанак дају Срби, и то отворено тиме што то преносе као сасвим обичну вест, тада је то врхунац злочина.  А пристанак је дат на неколико начина: не давањем оставки Срба на место сепаратистичких службеника; прећутним одобравањем које стиже од врха српске власти и "презаузете опозиције" сопственим бенефитима; као и медијском подршком која се на српском језику пружа шиптарским сепаратистићким и неонацистичким струјама.

На тај начин смо управо добили прву званичну фашистичку струју у Срба и то ону коју подржава државни врх са седиштем у Београду! Ни од њих се није чула реч протеста поводом оваквог геста а финансијски помажу и неке од медија који су овако олако пренели вест.

Поред тога, као што знамо, државни врх форсира и прморава Србе са Косова и Метохије да узму учешће у овим илегалним квази-изборима, што кандидовањем, што гласањем. На неизмерну срамоту произашлу из неограниченог апетита да се Србија изда и уништи једном заувек, изашло је чудовиште са девет глава, од чега ружнијег ни грђег српски народ није видео.


Балистички покрет Шиптара

Национални фронт Косова - 1939, идеолошки је уско повезан са фашистима из Другог светског рата и памтимо их по стравичним злочинима над Србима, другим неалбанцима али и Албанцима који нису желели да се повинују тој екстремној струји а мало их је било.
М. Фрашери
Партија почива на идеји Мидхата Фрашерија, познатог заговорника стварања велике Албаније и у чијем програму јасно стоји да је „сврха уједињење свих албанских територија у једну државу” и подвлачи да „Национални фронт неће правити никакве уступке мањинама на рачун националних интереса”.

Покушај да се неонацистичка странка Балиста региструје у наше време, први пут је пропао 2014. године када је за регистрацију балистичке партије гласало чак седам од осам присутних чланова такозване "изборне комисије" шиптарских сепаратиста "ЦИК". Против је био само члан те комисије "Србин" Ненад Рикало, који је већ тада најавио да следећи пут он то неће моћи да спречи. На тај начин је најбоље показао да су Срби у илегалним институцијама шиптарских сепаратиста - само декор, како су и упозоравали српски родољуби.

И ове године је један од Харадинајевих коалиционих партнера, члан Вучићеве "Српске листе" Стеван Веселиновић успео да спречи али тек - на недељу дана. За разлику од Рикала његов "успех" се ни не може назвати тако. Али је то још боља слика "напретка" који су Вучићеви Срби остварили (морамо да их назовемо тако јер Срби са КиМ не желе да учествују у шиптарским квази- институцијама и већину је управо натерала Вучићева политичка банда). Тачније, разорили су толикоснагу Срба и неутралисализначај српског народа да данас у њиховом присуству ничу повампирене фашистичке идеје косовских сепаратиста. Нису у стању ни политички да спрече повампирене злочиначке струје Шиптара које се крај њих увелико формирају!

Ознака Балиста 30-тих година и шиптарских УЋК терориста 90-тих. Готово да нема разлике, не само у ознакама...

Поводом регистрације ове странке, 2014. „Вести” су се обратиле илегалним "амбасадама" САД, Велике Британије, Француске, Немачке и Канцеларије ЕУ у Приштини, између осталих, и питањем да ли регистровање балистичке странке виде као подстрекивање неонацизма.

Американци су цинично и не превише скривено, у маниру каубојског разбојника који им је толико својствен, кратко одговорили:
„Амбасада САД подржава једнакост за све људе на Косову и одбацује дискриминацију било које врсте мањина, жена, ЛГБТ особа или било које друге групе”, рекао је, Филип Друри, такозвани "портпарол амбасаде САД" у Приштини.

У Канцеларији ЕУ на Косову кажу да неће коментарисати "унутрашњи политички развој Косова", а и како би када сама ЕУ лежи и одгаја управо конкретну тековину Хитлерове нацистичке идеологије?
Занимљив је и део изјаве Ненада Рикала којије тада још рекао "да је невероватно да постоје људи који ментално живе у периоду од пре више од 70 година".

Дакле, док Шиптари не одустају од своје злочиначке и фашистичке идеологије суровог преотимања Косова и Метохије, дотле некакви "Срби" не могу чудом да се начуде како они живе "70 година у прошлости" јер такви "Срби" живе 70 година у будућности у којој Косово и Метохију управо виде као независну шиптарску државу. Значи, онај ко помаже да шиптарски фашисти остваре свој национачни план на штету Срба, "не може да верује да сами Шиптари то раде"!



Зло и наопако!

Овакву политичку шизофренију није могуће преживети без тешких последица. Можда у овом тренутку не по онога ко од ње "болује" већ по српске националне интересе и државу, а у овом тренутку "најболеснији" су управо чланови "Српске листе" и осталих минорних странака које се утркују на квази-изборима шиптарских фашиста. Јер не само да је једна фашистичка странка регистрована већ су ту регистрацију одобрили они који су за то одгворни, дакле дали су своју пуну сагласност и тиме потврдили привженост једном од најмонструознијих покрета, поред хрватских Усташа, на простору Европе!

"Балисти" - 2019.


Треба додати да се на истој страни нашла и Влада Србије као и несрећна Канцеларија за Косово и Метохију који ничим нису реаговали на овакав потез!

Срамота због пристанка српских власти али и медија и њихових квази-новинара, који су заправо само стрвинари над својом отаџбином и народом, може и да се опрости јер је њихова срамота, али укупан злочин који се овако чини над српском државом, њеном територијом и законом - мора да буде кажњен најсуровијим мерама које српски закон предвиђа! А недела против државе и Устава никада не застаревају. Има времена...




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

 #Šiptari #Balisti #Stranka #Fašisti #Kosovo #Metohija #Srbija #kmnovine

четвртак, 08. август 2019.

Стево Мрђен: Ни за парастос више нисмо способни! (ВИДЕО)

"Пара врти гдје бургија не може - каже наш народ и за само четри године од како велики вођа прави вашаре са страдалницима и убијајући у њима задње граме достојанства, од традиционалног и многопосјећеног окупљања на парастосу у цркви Светог Марка, без икаквих политичких подлога и порука, успио је да га разбије, претвори у вашар, циркус само великом вођи потребан"

#Злочин #Олуја #Жртве #Парастос #Издаја #Београд
Никада празнија црква није била него за овогодишњи парастос жртвама "Олује"


















  • Прошле су двадесетчетри године од издаје Срба у западним земљама и њиховог страдања.
  • Самоиницијативно, прогнани су почели да се окупљају у цркви Светог Марка у Београду, и ту је служен парастос за све убијене у избегличкој колони.
  • За само четири године, од како је Вођа преузео власт, скуп више није ни налик ономе што је трајало двадесет година пре тога.
  • Ни свештенство није остало доследно. Прећутани скандал представља и крштење које је у цркви Светог Марка обављено истовремено када и парастос.

Пише: Стево Мрђен



4. август 2019,

Навршилe су се двадесетчетри године од удруженог злочиначко - издајничког напада на Републику Србску Крајину, коју је са једне стране бранио четри године самоорганизовани народ са тог подручја, а са друге стране тзв војска и полиција обновљене НДХ "независне државе Хрватске", Нато алијансе и Србија не реагујући иако је преузела обавезу као гарант мира.

Готово невјероватно звучи чињеница да је дио народа из западних земаља, осим много бројнијег непријатеља (са подршком најјачег свјетског војног савеза), морао да води рачуна да ли ће имати подршку матичне земље. Истина је да су границе Републике Србске Крајине утемељене уз помоћ и подршку матице Србије, углавном док се већ распаднута ЈНА(без Словенаца, Хрвата и Муслимана) конвертовала у Војску Југославије. Усљедили су транспорти огромних војних залиха са тог подручја у Србију (колико се само опарио неко од потомака Брозових генерала тргујући са тим залихама). Кад су све преселили, а није да су све то биле само војне залихе војска се повукла из РСК И РС, подршка је остала кроз официрски кадар и постављање командне мреже лојалне Слободану Милошевићу, еволуирајући у коначну и никад оспорену издају, тј., саучествовање највишег командног кадра и специјалних јединица из Србије непосредно пред и за вријеме оружаног напада са почетка августа 1995, познатијег као „Олуја“.

Под таквим околностима није постојао промил шансе да се сачува држава! Тих несрећних дана једино могуће и битно је било спасити што више глава пресељењем у матичну државу, а после куда који. Мноштво „спашених“ је завршило у Ердуту, војном кампу државног убице и криминалца Аркана, да он њих тамо „научи памети и дисциплини“, многи од њих су силом депортовани у нову кланицу, на Косово и Метохију.

У тој неравноправној бици наших две хиљаде и петсто није успјело, они своју Крајину нису никад напустили. Петина њих још нема гроб - „нестали су“- тако то раде усташе.

У помен њима, претекли су се самоорганизовали и спонтано, још од 1996. уз подршку свештенства цркве св Марко у Београду служили парастос. Достојанствено и тихо како доликује таквом тужном скупу, без говорника и политичких говора јер за њих мјесто и прилика није. Обичај је био да се након богослужења неко од свештеника обрати, окрепи душу и поврати наду, то би било све од буке која би савладала тишину и од неколико хиљада људи.

И све је то тако трајало, понављало се из године у годину, док се власти није дочепао Александар Вучић. Преузимањем власти преузео је и обавезе, јер бити власт у Србији има своју цену, за народ и државу, разумије се.

Једна од преузетих обавеза је и овај тужни скуп, по природи аполитичан, миран, достојанствен, без икаквог скривеног значења или чињења. Зашто је толико важан и коме је сметао тешко ми је закључити, али с обзиром у шта се претворио и ко је иницирао да постане вашар, циркус, политички дискурс, разврат са народом и вјером могу врло лако претпоставити.На последњем парастосу од пре неки дан, у недељу 4. августа 2019, у цркви Св Марка у Београду, окупило се не више од 350 људи. Медији нису пренијели, или не као битну, информацију о одржавању парастоса у цркви Св Марка, иако су тог јутра бројне ТВ редакције послале своје репортере, сигурно више него претходних година кад је стизало пар хиљада људи.

Али су зато сви медији редом позивали на Фрушку Гору, манастир Крушедол, тамо ће им се велики вођа обратити, спремили су за њих бесплатан превоз, сендвиче, културно (забавни) програм, ливаду...

И тако, лобирајући преко избјегличких удружења, донирајући новчане суме „власницима“ истих, а посебно се међу њима истиче самозвани предсједник опскурне организације "Срби региона", велики бизнисмен и власник међународне транспортне компаније Миодраг Линта, предсједник посланичког клуба СНС.

Пара врти гдје бургија не може - каже наш народ и за само четри године од како велики вођа прави вашаре са страдалницима и убијајући у њима задње граме достојанства, од традиционалног и многопосјећеног окупљања на парастосу у цркви Светог Марка, без икаквих политичких подлога и порука, успио је да га разбије, претвори у вашар, циркус само великом вођи потребан. Да се, ето, он тамо појави, прикупи неки политички поен, руга им се у лице и смије колико су биједни и за колико мало може да их шета гдје он пожели. Као да олтара и свијећа нема у мјесту гдје сада живе, ако већ нису у стању да дођу на традиционално мјесто за окупљањ тим поводом. Прилику да кажу неку ријеч добијао је и узурпатор трона св Саве, братоубица Иринеј Гавриловић, чије отровне екуменистичке премисе не могу ни да понављам, не замјерите ми. Чак морам да признам да овогодишњи наступ на вашару званом "Олуја" нисам ни гледао, мора да чувам своје здравље што и вама драги читаоци препоручујем.

Новинарска етика налаже да пренесем још неке значајне догађаје са парастоса из цркве св Марка, на ком сам био.

Наиме, једва сам негдје нашао да служба почиње у 11, али је један од свештеника већ у 10.40 изашао испред цркве и руком махао на све стране, претпостављам да уђу унутра јер служба креће. Да, у 10.45 молебан је већ служен и питао сам се зашто је пре времена почело, тада сам то себи правдао да су видјели да нема много људи и да су почели раније.
Међутим, неких 45 минута касније добио сам прави одговор - овим молебаном блокирана је црква за остале обреде, па је један свештеник унутар цркве св Марка отворио једну просторију у којој је почео обред крштења неких десетак минута прије краја парастоса. Видело се да је и породица пристигла на крштење била изненађена парастосом који је затекла, да ли им је свештеник одговорио да је и то „Божја воља“? Ово је и мени био одговор и чега је молебан почео двадесетак минута раније. Ваљало је што прије ослободити цркву од ових страдалника, од њих се не живи, чекају остали „обреди“, са тарифом.

Изненађен оваквим поступком, питао сам познаваоца црквеног права да ли је неки прекршај учињен и добио сам сљедећи одговор:

„Тиме није прекршен ни један канон, али је ипак непримерено. То личи нажалост на праксу да се црквени обреди од стране појединих свештеника „одрађују“ као обични послови.“

У шта се претворило свештенство узурпиране СПЦ сами видите, чујете. Колико су огрезли у јереси екуменизма и куда су нас повели можете да наслутите.

А једном, кад велики вођа одлучи да не скупља Крајишнике (а богами и остале, јер ником на челу не пише одакле је), традиционални скуп у цркви св Марка више неће бити традиција, биће заборављен.

А и тзв свештеници те цркве су презаузети осталим обредима, шта сада да им заузимају вријеме и простор, кад га они могу „боље“ организовати.

Ни за парастос више нисмо способни!

„Крајино мила мати, увијек ћу те својом звати“


ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Стево Мрђен   l     Контакт



Првих 20 година живота живео у Дрнишу, Далмација. Издаја српског народа, и Западних српских земаља, сели га у Београд.

Препознајући новинарске подвале и манипулације, у жељи да пркоси издајничким поступцима свих структура друштва, укључује се у рад портала "КМ Новине" као фото и видео сарадник - дописник из Београда.

Живи у Београду.


Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::   Хвала на интересовању

уторак, 23. јул 2019.

Крвави петак у Старом Грацку (ВИДЕО)

Крвави петак у Старом Грацку (ВИДЕО) Ове, 2019 године, навршава се 20 година од масакра 14- жетелаца у Старом Грацком за који нико није одговарао иако су неки Шиптара, ако не и сви ти зликовци, познати полицији од првог дана.

Тела погубљених сељака одмах су превезена у Приштинску болницу, није се чекало јутро да се место злочина подробније сними и истражи. Ово је предупредила то да новинари евентуално сниме тела на њиви.



Тела погубљених сељака одмах су превезена у Приштинску болницу, није се чекало јутро да се место злочина подробније сними и истражи. Ово је предупредила то да новинари евентуално сниме тела на њиви.

На језив и окрутан начин, 23. јула убијено је четрнаесторо Срба из села Старо Грацко док су вршали пшеницу. Као што то обично раде, мештани села Старо Грацко у којима живи око 400 Срба, њих четрнаест мушкараца, кренули су у петак 23. јула око пет сати поподне да оврше пшеницу у атару села Бујанце, где се налазе њиве неких од њих.

Грацко и Алаш налазе се на два километра од Липљана, односно десетак километара јужно од Приштине. Разлога за журбу било је више. Први и најбитнији свакако је ситуација у њиховом окружењу, која се у последњих неколико недеља драматично искомпликовала. Од 20. јуна, када су последњи југословенски војници и полицајци напустили Косово, Срби који су одлучили да на Косову остану изложени су страховитом малтретирању од стране албанских екстремиста, тако да своје кретање своде на минимум. Други разлог за журбу је био што се за викенд очекивала киша. Око пола девет увече њихове породице почеле су да осећају ону врсту нелагоде која претходи великом страху.

Њива која је пожњевена налази се на три километра од села, иза два брда, тако да није видљива из Грацка.


Брдо иза кога се налазе њиве на којима је извршен масакр.

Према каснијим присећањима сељана, тога дана ветар је дувао од села према њивама, тако да они нису могли да чују шта се тамо евентуално догађало. Око девет сати породице су већ биле озбиљно забринуте и почеле су да зову штаб КФОР-а у Липљану. Они који су звали тврде да се на телефон јавио преводилац Албанац (или Албанка, што је нејасно, али не и толико битно), те да је на њихове апеле одговорио како они не знају где је село, немају довољно возила и људства и не могу да дођу на интервенцију.

Мештани су звали поново, такође без успеха, да би се онда одлучили да сами оду до Липљана и потраже помоћ директно од официра, прескачући оне који се јављају на телефон. У међувремену, причају мештани, један момак из села је сео у фићу и кренуо ка Бујанцу не би ли негде уз пут пресрео жетеоце.

На нека два километра од села наишао је на трактор на коме је лежало беживотно мушко тело. Одмах се окренуо и брже-боље кренуо назад. У међувремену је стигла и патрола КФОР-а која се упутила ка Бујанцу. После кратког времена у село је стигло још педесетак возила КФОР-а, тако да је тада већ свима било јасно да се у Бујанцу догодило нешто озбиљно.

Коначно, два сата после поноћи, британски официр који је командовао овом јединицом обратио се породицама окупљеним у згради где се налазе школа и месна канцеларија са лошим вестима.

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: ⏯

У НАДЛЕЖНОСТИ КФОР-а: Свих четрнаест жетелаца је убијено и њихова тела се налазе на њиви. КФОР је онемогућио приступ месту злочина због даље истраге.


КФОР-ова верзија догађаја унеколико се разликује од онога што су новинарима дан након масакра у Грацку причали мештани. Прво саопштење у британској канцеларији за штампу (масакр се догодио у британском сектору) говорило је да је јединица Гурки (британских војника пореклом из једне области у Индији) око пола десет увече чула пуцњаву која је допирала из рејона села Бујан.

Кренули су на интервенцију и негде око десет и петнаест пронашли тринаест тела на њиви, а неких сто педесет метара даље још једно тело на трактору. По обичају, нису се изјашњавали о националности убијених, али незванична информација је била да се ради о Србима. 

Новинарима је у том тренутку био дозвољен приступ селу, али не и самом месту злочина. За разлику од сељана који су се држали своје верзије догађаја, КФОР је своју верзију благо мењао у наредних неколико дана. Разлике су козметичке и више су у домену ревности оних који су требали да заштите грађане Косова.

Тела погубљених сељака одмах су превезена у Приштинску болницу, није се чекало јутро да се место злочина подробније сними и истражи. Оправдање би могло да се нађе у високој температури у јулу (мада је ноћ била свежа), али је ова експедитивност предупредила то да новинари евентуално сниме тела на њиви.

Први репортери стигли су на место злочина већ у току ноћи, а екипи АП телевизије пошло је за руком да уђе у мртвачницу у Приштинској болници рано ујутру и сними лешеве умотане у чаршафе. То су и једини снимци тела које је ико направио, јер је након тога новинарима уведена и стриктна забрана уласка у болницу.

ОЧИ У ОЧИ СА ЖРТВАМА: Мештани Старог Грацка немају ту врсту сензибилитета која би им омогућила да разликују кооперативне припаднике УЧК-а, који имају право да носе униформе и лако наоружање, од "елемената" којима је то право ускраћено али то ипак чине.

Њихова једина дилема је ко стоји иза злочина: по једнима је то УЧК, а по другима КФОР.

"Кажу да је мени КФОР убио мужа", говори Соња Живић, супруга Јовице Живића, једног од два брата који су убијени у петак. Иза Јовице и Радована Живића остало је седморо деце без икаквих прихода. Да трагедија буде већа, њихов најстарији брат погинуо је пре две године на градилишту у Младеновцу. Соња, видно потресена, каже да је КФОР требало да их заштити, а они уместо тога наоружавају УЧК.

"Све најновије наоружање имају. Све исто као КФОР", говори она, држећи у наручју тромесечну Зорану. Њен отац, Жива Недељковић, објашњава како у униформама КФОР-а има најмање тридесет посто Албанаца. "Сви преводиоци су им Албанци и само преводе против нас. Ми нешто кажемо, а они то преокрену."

Како се вест о злочину због недостатка било каквих информативних средстава на српском језику на Косову споро ширила, у суботу, јутро након злочина, у Грацку су били само мештани и новинари. Родбина и пријатељи из других места дошли су тек пар дана касније, тврдећи да их је успут КФОР детаљно претресао. Мештани су се окупљали у двориштима ожалошћених, жене су нарицале, а мушкарци су већином одбијали да разговарају са страним новинарима уз објашњење да им ништа не верују и да ће они сутра да објаве да су "то Срби убили Албанце". Никаква убеђивања нису помагала, а преводиоци (већином Албанци) настојали су да се држе по страни колико год је то било могуће. Негде око два у село су стигли Бернар Кушнер и владика Артемије. Владика се мештанима обратио са "Помаже Бог!" на шта му је неколицина одговорила "Нама не помаже!". Потом је одржао беседу о потреби да се и поред оваквог страшног злочина на Косову остане.


Слично је говорио и Кушнер, који је и овом приликом дозволио да га понесу емоције. "Ја вам се извињавам, јер вас нисмо заштитили како нам наш задатак налаже. Ми смо овде дошли да штитимо мањине, а ви сте сада на Косову мањина", говорио је и позвао људе да се не селе. "Не дозволите да убице победе. Не дозволите да победе они који ово чине из освете...", рекао је Кушнер изазвавши праву бујицу неодобравања и питања "какве освете, због чега освете?". 

Покушавајући невешто да се извуче из непријатне ситуације, Кушнер је објаснио да мисли на оне који би да се свете свим Србима за нешто што се догодило Албанцима. Потом се упустио у кратак дијалог са Драганом Одаловићем, који је на њиву послао сина са комбајном да "помогне сиротињи да дође до хлеба".
 
"Мени су у НАТО бомбардовању убијени сестра и зет. Сада су ми убили сина. Ово село је изгубило двадесет људи у три месеца. За све кривим НАТО!", рекао му је Одаловић, да би га у следећем тренутку Кушнер саосећајно загрлио. Ипак, Кушнеров говор и гестови нису оставили дубљи утисак на мештане. Но, они и даље немају намеру да се селе тврдећи да су они кључно село за цео крај.
 
"Ако оде Грацко, одоше ти и Липљан, и Добротин, и Прилужје, ма оде цело Косово. Ми смо ти овде најважнији", објашњавао је новинарима један мештанин.

СПИСАК УБИЈЕНИХ
  • Јанићијевић Момчило (1946), из Старог Грацка, и син му
  • Јанићијевић М. Новица (1981), и брат му
  • Јанићијевић Ђ. Миле (1957)
  • Јанићијевић Ц. Слободан (1965), из Крајишта, избегао у Старо Грацко
  • Цвејић Ј. Саша (1973), из Крајишта, избегао у Старо Грацко
  • Цвејић Д. Љубиша (1939), из В. Алаша, избегао у Ст. Грацко
  • Живић И. Радован (1967) из Старог Грацког, и његов брат
  • Живић И. Јовица (1970)
  • Ђекић М. Станимир (1955), из В. Алаша, избегао у Ст. Грацко
  • Ђекић Д. Божидар (1947), из Старог Грацког
  • Одаловић М. Андрија (1967), из Старог Грацког
  • Тепсић М. Миодраг (1951), из Старог Грацког
  • Јовановић Ц. Милован (1969), из Топличана, избегао у Старо Грацко
  • Стојановић Д. Никола (1936), из Крајишта, избегао у Ст.Грацко
Тело једне од жртава.
БЕЗ ЗАШТИТЕ: Најужасније су ипак биле приче чланова породица који су ишли на идентификацију погинулих. Према њиховом сведочењу, оно што је КФОР назвао "мучким и суровим убиством" био је прави масакр у коме је само једна особа убијена хицима из аутоматске пушке док су сви остали прегажени тракторима или заклани. КФОР-ови истражитељи тврде, опет, да непосредне близине што је довело до тога да главе и делови тела настрадалих буду деформисани до непрепознавања. Иако ће тек опсежна истрага дати праву слику онога што се догодило у Бујанцу, овај злочин би се крајње лаички и на основу комбиновања прича сељака и КФОР-а могао до извесне мере реконструисати.

Сељаци су од КФОР-а већ неколико дана тражили заштиту како би могли да обаве посао на њивама, а мировњаци су се изговарали недостатком људства и возила, те су обећавали да ће заштиту пружити "од уторка" или "сутра". Како се то није догађало, а жито тражи своје, сељаци који немају других извора прихода осмелили су се и кренули у њиве без заштите. Посао је текао добро готово десет дана и били су већ при крају, но сада мисле да су све време били посматрани и да су терористи одлучили да их нападну баш последњег дана вршидбе.

На основу онога што се могло видети на самом месту злочина, терористи су сачекали да сељаци заврше посао и окупе се око трактора спремни за полазак (трактори су били натоварени). Тако груписане било их је лако опколити.

Цео злочин није трајао дуже од неколико минута, јер би у супротном ризик од хеликоптерских патрола које нису ретке у овом крају био велики.

Није јасно да ли је четрнаести жетелац покушавао да побегне или је напросто био мало изван групе. Све у свему, након извршења злочина терористи су се повукли у оближњу шуму, а
потом разишли незнано куд.




ОТВАРАЊЕ ОЧИЈУ: Масакр у Грацку учинио је да се илузије о успешном деловању КФОР-а које се гаје у светској јавности поприлично сруше.
 
Након велике трагедије приче о парцијалном и константном малтретирању Срба на Косову добиле су на важности, тако да је последњих дана било пуно речи о томе да су они затворени у својим становима или селима, да не могу да оду и купе најосновније намирнице, да их неретко туку на улици када их препознају као Србе, да им је ускраћено право да говоре својим језиком.

Много тога је изнео и сам Бернар Кушнер на конференцији за штампу у недељу, поново у друштву генерала Џексона. Кушнер је изнео своја драматична искуства из прве руке стечена приликом ненајављене посете српским становима у Приштини, коју је направио са Момчилом Трајковићем и Хашимом Тачијем. Генерал Џексон је утврдио да је преводилац који се јавио на телефон у Липљану заправо био Србин, као и то да је КФОР обећао заштиту жетеоцима за суботу, али они нису могли да чекају у страху од кише. У последњих неколико недеља КФОР је уложио много напора да уз помоћ неколико високих официра УЧК-а створи утисак да се ту ради о организованој групи која поштује принципе субординације. Упоредо са демилитаризацијом, спровођена је и унификација УЧК-а не би ли се герилци заиста ставили под некакву контролу, односно не би ли се наређења оних који су - попут Тачија и Чекуа, сада заинтересованих за цивилну политичку каријеру и сарадњу са Западом - заиста спроводила у дело. Масакр у Старом Грацку, демантовао је ове напоре на најгори могући начин, показујући да такозвано вођство УЧК-а нема контролу над неким својим фракцијама ни у ближој околини Приштине, а о удаљеним деловима Косова да и не говоримо.


Свако негирање умешаности УЧК-а у овај злочин води ка схоластичкој расправи "ко је а ко није УЧК", јер је очигледно да је масакр обавила добро организована група, којој ово сигурно није била прва акција. Да ли је та група деловала аутономно или је ипак добила неки "миг" одозго остаје на савести генерала Џексона.

Зоран Станојевић,
Време број 447, 31. јул 1999



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Staro #Gracko #Masakr #Žeteoci #Ubistvo #Šiptari  #Kosovo #Metohija #Mediji #Vesti #Separatisti #Žrtve #kmnovine