Вести:
Приказивање постова са ознаком Српске жртве. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Српске жртве. Прикажи све постове

среда, 04. децембар 2019.

Борба за брата, у шатору испред мађарске амбасаде

Уколико Будимпешта испоручи Љубишу Маниташевића албанским сепаратистичким властима на КиМ, то ће бити његов крај, каже Никола Маниташевић.

#Никола #Љубиша #Маниташевић #УНМИК #Злочин #Срби #Косово #Метохија #Србија #Оптужница #Шиптари #Албанци #Мржња #Освета #КМновине
Никола Маниташевић / Фото: Политика- редакција Политике је исекла околину у којој се Никола налази и тако неутрализовала сав ужас и напор који он по цичи зими пролази на улици!






Болови у стомаку и вртоглавица већ данима муче Николу Маниташевића (47), који већ десети дан штрајкује глађу испред амбасаде Мађарске у Београду. Овај Србин из Велике Хоче бори се свим силама да Мађарска не испоручи албанским сепаратистичким илегалним властима на Косову и Метохији његовог брата Љубишу, који је пре 20 година ранио два припадника терористичке "УЋК" док су покушавали да га отму. Никола каже да је психички још увек јак. Ипак, признаје да га тело полако издаје. Тешко му је да се креће, а хладан ветар и ниска температура додатно угрожавају његово здравље.

„Није ми хладно јер у шатору имам две вреће за спавање и ћебе, а на бетон сам ставио стиропор. Ипак, у ноћи између недеље и понедељка ми је било баш лоше. Имао сам грчеве у стомаку, бол у желуцу и нагон за повраћањем. Упркос томе, остајем овде, ако буде потребно, и до смрти”, почиње ову причу Никола, један од стотина хиљада Срба с Космета који су напустили своје куће само да би сачували живу главу.

Од 28. септембра, када је ухапшен његов брат на граничном прелазу Роске, на путу из Цириха за Београд, Никола покуша на све начине да упозори нашу и мађарску власт да за Љубишу Маниташевића нема правде у Приштини. Последњи корак је било започињање штрајка глађу. „Уколико Мађари испоруче мог брата, то ће бити његов крај”, упозорава Никола док му подрхтава глас, а руке почињу да му се тресу.

Писао је министарствима правде и спољних послова, као и председнику Александру Вучићу. Састајао се и с министром унутрашњих послова Небојшом Стефановићем. Судбина његовог брата, како каже, потврђује да ђаво никад не спава. На Видовдан 1999. Љубиша (29) је ишао с братом од стрица у болницу у Ораховцу у којој је снаја, која је била трудна, примала инјекције. Имали су пратњу Кфора, а осим тога, носили су и оружје на шта су били приморани јер то је било време када су Шиптари у просеку чинили по убиство на свака три сата! Будући да у болници није било инјекције коју је трудница требало да прими, Љубиша је изашао до оближње апотеке да је купи.

„Био је помало неопрезан што је отишао сам јер су у тој апотеци већ правили заседе за наше људе. То се десило и Љубиши. Из аутомобила су изашла четворица мушкараца у униформама терористичке "ОВК", а Љубиша је видео да имају оружје. Почели су да га вуку према аутомобилу, али успео је да се отме, извади пиштољ и испали два метка у ваздух”, наставља ову причу Никола.

Пуцњи у ваздух, како каже наш саговорник, нису зауставили отмичаре. У даљем кошкању Љубиша је ранио једног у стомак, а другог у раме, након чега су сва четворица побегла. Љубиша се вратио у болницу и предао се војницима Кфора. У притвору у Призрену је провео 67 дана и пуштен је, како је речено, због недостатка доказа да се тај догађај уопште одиграо. А све се дешавало усред бела дана, у центру Ораховца.

Овако је изгледао Никола Маниташевић
на дан када је "Политика" објавила текст.
„Сазнали смо имена двојице умешаних. Један од њих је Дритан Хамза, који има чак и српски пасош, а други се зове Селами Абазибра”, каже Никола и додаје да је почетком 2000. његов брат напустио Косово и Метохију заједно с мајком која је била тешко болесна од рака. Тада је прошао све безбедоносне провере Кфора и добио дозволу да оде у централну Србију. Оптужница против Љубише подигнута је тек 2015. због покушаја убиства двојице поменутих Албанаца, а у мају ове године расписана је црвена потерница Интерпола. Љубиша већ шест година живи на релацији Цирих–Београд, а никада до сада није имао проблеме приликом преласка границе.

„Чуо сам се са Љубишом у среду и још није био клонуо духом. Ипак, много му смета што 24 часа носи лисице на рукама. Након покушаја отмице више пута је рекао да му је драго што нико није страдао. Говорио је да не зна како би наставио живот да је убио човека. Макар то било и у самоодбрани”, каже наш саговорник.

Никола напомиње да је јуче још једна неславна годишњица. Наиме, 4. децембра 1999. Љубиша је други пут избегао сигурну смрт. Заједно с другом и братом од стрица отишао је по дрва у шуму. Када се вратио по заборављену тестеру избегао је заседу у којој су убијени Небојша Павловић (29) и Млађан Маниташевић (34). Млађан је прво рањен из ватреног оружја, након чега је отпузао мало даље, покушавајући да нађе заклон. Ипак, каже Никола, терористи су га стигли и разбили му главу кундаком пушке. „То је била наша свакодневица. Заседе, оружани сукоби, отмице... Ја сам то избегао јер сам мало млађи па нисам нигде ишао сам”, сећа се Никола.



НАПОМЕНА: текст је преузет из дневног листа "Политика"али је због неопрезних, ненамерних и непромишљених фраза којеподсвесно убеђују читаоца да су Косово и Метохије "независна држава"измењен и преправљен како би правилно приказао стање.
Такође, насловна фотографија је обрађена тако да изгледа неутрално, односно исечена је околина у којој се Никола налази па фотографија више личи на рекламу за шатор и намерно сакрива окружење у коме се он налази како би смирила страсти и ублажила неправду и страдање кроз које овај Србин са КиМ пролази.


ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

уторак, 03. децембар 2019.

Шиптарски сепаратисти против Срба подижу оптужнице за случајеве које је УНМИК већ затворио

Српски адвокати са Косова и Метохије опомињу на нове случајеве шиптарског безакоња који све чешће подижу оптужнице за предмете који су давно затворени.

 #УНМИК #Злочин #Срби #Косово #Метохија #Србија #Оптужница #Шиптари #Албанци #Мржња #Освета #КМновине


Опомињући да је илегално "правосуђе" шиптарских сепаратиста последњих година почело да процесуира случајеве које је својевремено мисија УНМИК, задужена до 2008. године за владавину права на КиМ, одбацила као неосноване или "затворила", српски адвокати са КиМ појашњавају да се бројни случајеви хапшења и подизања оптужница против Срба односе управо на предмете које је та мисија УН затворила.

Саговорници Новости објашњавају да је ЕУЛЕКС од 2008. године преузео све предмети које је оставио за собом УНМИК а затим их пребацила на сепаратистичко квази-правосуђе. 


Као пример се наводи случај Љубише Маниташевића (47) из Велике Хоче који је у самоодбрани ранио два Албанца, који су хтели да га киднапују. 

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


После 67 дана проведених у притвору пуштен је на слободу а случај обустављен. Оптужница против Маниташевића подигнута је 2015. године, а ухапшен је, по потерници УНМИК-а, 28. септембра ове године.

- Сасвим је сигурно да ће "косовско правосуђе" поново отворити све случајеве које је водио Унмик, а где нису окончани судски поступци или тамо где нема ослобађајуће пресуде - опомиње Љубомир Пантовић, који је ангажован у бројним случајевима одбране Срба.

Адвокат Дејан Васић додаје још једну нелогичност у раду косовских правосудих органа:

#Адвокат #Дејан #Васић #Advokat #Dejan #Vasić
Адвокат Дејан Васић

- У случају неколико мојих клијената догодило се да је, иако је Унмик обуставио истраге, судски случај поново активиран као, рецимо, у случају Драгољуба Делибашића и покојног Оливера Ивановића, преносе Новости.


Притвор без доказа

Адвокати Срба који се налазе у затворима шиптарских сепаратиста на КиМ као највећу нелогичност наводе хапшење Срба, а тек онда тражење доказа. Услед тога се неоправдано држе у притвору. Бројни су и случајеви хапшења Срба само на основу упирања прстом од стране Албанаца што је пракса још од окупације покрајине 1999. године коју су у потпуности подржавале све међународне мисије од УНМИК-а, преко КФОР-а и ЕУЛЕКС-а.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

недеља, 01. децембар 2019.

Никола Маниташевић: Овде сам због мог брата, нека ја будем једина жртва (ВИДЕО)

Никола Маниташевић, брат Љубише кога Мађарска намерава да изручи илегалним шиптарским властима на КиМ како би му судиле јер се бранио од "УЋК" отмичара, штрајкује глађу до смрти у намери да тако спречи изручење.

#Никола Маниташевић #Љубиша #брат #Киднаповање #Самоодбрана #терористи #Шиптари #УЋК #ОВК #Неправда #Штрајк #глађу
Никола Маниташевић / Фото: Новости





Шиптарске илегалне власти су оптужницу подигле 2015. године када је посредством УНМИК-а за њим расписана међународна потерница по којој је ухапшен у Мађарској где је живео и радио. Његов брат Никола је отпочео штрајк глађу до смрти и то тако што у зимском периоду лежи на улици испред мађарског конзулата.

Ипак, и поред неправде која у свету до сада није виђена - да власти настале из терористичког покрета желе да суде некоме што се бранио од покушаја терориста да га киднапују а "цивилизовани свет" у томе помаже, Никола не показује гнев и љутњу. Остао је достојанствен, суздржан, до сада није изговорио ни једну ружну нити запаљиву реч. Спреман је да поднесе жртву, па и да положи свој живот како би учинио дословце све што може не би ли успео да спречи изручење свог брата сепаратистичким властима које се на овај начин више свете и иживљавају него што спроводе било какву правду!

У разговору за КМ Новине Никола пажљиво одмерава сваку своју реч како не би изазвао нечију несмотрену реакцију и како би предупредио било какав инцидент јер су многи дубоко погођени овом неправдном, нарочито породица. Никола је у међувремену дошао до закључка да је због тога ипак боље не организовати протесте овим поводом па је тако онај од четвртка вероватно једини који ће бити одржан а коме је присуствовало 80-так људи.

На наше питање како је он одговара једноставно "Добро сам. Покрио сам се..."

На констатацију да ипак не може да се осећа добро с обзиром да се све време налази напољу, да је зима а он изгладњен, каже да данас већ осећа главобољу и малаксалост али о томе веома нерадо говори.

Најчешће га обилази родбина и по неко од пријатеља.

Николи је недавно дојављено да је његов брат под тортуром мађарске полиције и стално са лисицама на рукама. Он о томе говори са резервом и каже да не може ништа да потврди, можда је све то само њихова интерпретација а можда је и стварно тако. О томе ће више моћи да каже следеће недеље јер је његовој снаји, Љубишиној жени, одобрен захтев да га посети у притвору.

Никола је ових дана кратким порукама на Фејсбуку обавештавао забринуту родбину и заинтересовану јавност о томе како је, ко га обилази и до којих нових информација је дошао. Фејсбук администрација му је јуче забранила да то даље чини, односно до 7. децембра не може да дели своје објаве. У неколико порука му је стављено до знања да му је одређена забрана, а у порукама се налазио и црвени троуглић и обавештење да његове објаве "нису примерене дечијем узрасту".

"Свако ради свој посао, њихово је да покушају да забране. Ја ништа нисам слагао, ништа ружно нисам рекао, никога нисам напао. Нека они раде свој посао, ја нећу да им се мешам, ја радим овде свој посао" каже Никола.

Уједно је то и једино "званично обавештење" које је добио од било кога јер до сада му се није обратио нико из мађарског конзулата па чак ни од представника државних органа Србије иако им се уредно обратио а путем особе за контакт и даље то чини. Одговора нема.

О томе као се осећа, како размишља и како намерава да настави своју борбу, говорио је за КМ Новине:

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Браћа Маниташевић из Велике Хоче нова имена на списку српских жртава са КиМ - албански терор још увек траје - КМ Новине

Самоодбрана је злочин, али само ако сте Србин који се брани јер жели да сачува живу главу у тренутку када албански терористи покушавају да га киднапују или убију.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

среда, 27. новембар 2019.

Браћа Маниташевић из Велике Хоче нова имена на списку српских жртава са КиМ - албански терор још увек траје

Самоодбрана је злочин, али само ако сте Србин који се брани јер жели да сачува живу главу у тренутку када албански терористи покушавају да га киднапују или убију.

Никола Маниташевић, штрајковаће до смрти не би ли ослободио брата

Због једног од тих Срба, Љубише Маниташевића из Велике Хоче, његов брат Никола одлучио је да штрајкује глађу до смрти. У овом тренутку он се налази испред амбасаде Мађарске у Београду и упркос чињеници да су медији о овоме извештавали, њему се још увек није јавио нико да са њим поразговара, пружи му подршку или покуша да изнађе праведно решење односно, да спречи да Србина који се бранио од покушаја шиптарских терориста да буде киднапован и највероватније, убијен.

За КМ Новине Никола је потврдио да је започео штрајк глађу и да је одлучио да издржи до краја па макар га коштало живота. 

"Ја сам већ испред мађарске амбасаде и осећам се јако лоше. Ово што се дешава мени и мојој породици, не дај Боже никоме" каже он.

Мало је оних који могу да схвати суштину ових речи. Оне свакако значе да се ови људи налазе у великој муци али то није само тренутак. Они су живели у време албанског терора од кога у Метохији никада није било довољно заштите. Опстали су најчешће личном упорношћу и личној борби да сачувају своја вековна имања и своју земљу, често ризикујући своје животе. На крају долази тренутак када одбрана голих живота може да их скупо кошта јер, када су Срби у питању, и самоодбрана је злочин. А нападачи, шиптарски терористи који нису успели да изврше злочин, проглашени су "особама" и жртвама.

Маниташевић каже да га "више мучи неправда" него исхрана са којом се мучи и пре него што је ступио у штрајк глађу.

"Не једем редовно већ два месеца и смршао сам 10 килограма за то време. Погодила ме је вест о томе да ће мој брат бити изручен, то ме је јако погодило" каже Никола.

"Дошао сам овде да спречим изручење а да ли ћу успети, то не знам. Могу само да се надам. Љубиша је све то урадио у самоодбрани и сви се сада питамо - од када је то самоодбрана злочин"?

Никола додаје да би сви пријатељи и родбина дошли да протестују испред амбасаде али се надају да ће разум преовладати и да до таквог апсурда неће доћи али да "ништа веће од слободе мог брата не постоји али ту је потребна помоћ државе" каже саговорник КМ новина.

#Љубиша #Маниташевић
Љубиша Маниташевић се већ налазиу притвору у Мађарској

Међутим, Канцеларија за КиМ је одбила да одговори на било каква питања медија везана за подршку и помоћ Србима на КиМ, конкретно Љубише Маниташевића. 

Оно што покушавају да прећуте јесте да је оптужница подигнута 2015. године а потерница расписана у мају ове године, дакле тек након постизања Бриселског споразума и предаје државних надлежности у руке шиптарским сепаратистима. А они су то брже-боље искористили да започну лов на Србе који су преживели њихове терористичке нападе и у њима, у самоодбрани, ранили или повредили нападаче за које се Међународна заједница обавезала да ће их разоружати и расформирати одмах након окупације.

Љубиша је 28. јуна 1999. кренуо са својим братом од стрица и његовом женом, возилом холандских војника КФОР-а из Велике Хоче у болницу у Ораховцу. Снаји, која је била трудна, у ораховачкој болници су јој дали инјекцију и рекли брату да набави још једну. Љубиша пошао ка апотеци ван круга болнице, без пратње. Постоји сумња да је лекар обавестио терористе јер како би иначе могли да припреме заседу унапред? Испред апотеке чекала су га четворица припадника терористичке тзв "ОВК", а иза њих кола са аутоматским оружјем. Почели су да га вуку. Из пиштоља који је носио са собом у самоодбрани је опалио најпре у ваздух, а пошто није успео да растера нападаче, пуцао је поново. Једног нападача је ранио у раме, а другог у стомак. Тек тада су се разбежали.




Љубиша се одмах предао припадницима КФОР-а . У притвору, у Призрену, провео је 67 дана. Био је пресрећан не само зато што је спасао живу главу, већ и зато што никог није убио. "Да јесте, Љубиша не би могао да живи с тим" - изјавио је раније Никола.

Приликом припрема за окупирање Косова и Метохије Владе земаља које су предводиле НАТО агресију, обећале су да ће им један од првих задатака бити да разоружају и расформирају албанске терористе. То се није догодило упркос чињеници да је највећи број масовних убистава, киднаповања, прогона и уопште геноцида над Србима, вршио управо у то време, пред очима оних који су два и по месеца раније упослили сав свој војни капацитет да наводно "спрече етничко чишћење" а у ствари су га само спроводили над Србима.

Небројено је много српских, неалбанских али и албанских жртава и готово да нема човека на Косову и Метохији који након јуна 1999. није претрпео неку врсту физичког или вербалног напада а да то нико није забележио. Као да се само смрт рачуна у злочине када се они чине над Србима. А у последње време сведоци смо да медији, будући плаћени да извештавају у корист политичких страна, прикривају и ублажавају чак и покушаје убистав (срећом, убистава није било претходних година иако су забележени бројни покушаји).

Натпис крај кога Никола Маниташевић штрајкује глађу

Уколико се догоди да Никола истраје у својој намери и подлегне последицама штрајка глађу или његов брат буде изручен сепаратистиким илегалним органима који нису до сада казнили ни решили ни један злочин над Србима, биће то нова имена на списку српских жртава терора Арнаута, западних Влада али овај пут и уз саучесништво владе у Београду која је Бриселским споразумима омогућила да започне лов на Србе који су већ једном успели да избегну судбину жртве.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 18. новембар 2019.

Борба за веру: Рокер и падобранац против Новомученика Јасеновачких (ВИДЕО)

Ових дана се води полемика о броју српских жртава Јасеновца, која је покренута захваљујући подлом деловању епископа славонског Јована Ћулибрка, рокера и падобранца (на слици) у служби светских моћника који имају за циљ да порекну страдање Срба у НДХ и сведу га најмању могућу меру.

#Владиак #Јован #Ћулибрк #Падобранац #Жртве #Јасеновац #Црква #Екуменизам #Лаж #Зло #Косово, #Метохија,
Владика падобранац © Sputnik


Ћулибрк се у својој борби служи директором Музеја жртава у Београду, Вељком Ђурићем.


Вељко Ђурић је човек који је имао значајне доприносе нашој историјској науци, али је, из нама непознатих разлога, дозволио да га глобалистички брбљивац и неспособњаковић са само једном књигом (и то библиографијом) искористи, да би пилатовски опрао руке од њега и пустио га низ воду, а он и даље остао у игри за коју је плаћен и коју је одавно започео, између осталог сарађујући са Београдском отвореном школом, леглом србофобије и глобализма.

Тај срамни Ћулибрк је Гидеона Грајфа, јеврејског стручњака за холокауст који не пориче број српских жртава у Јасеновцу, усред Загреба прогласио „циркузантом“, што су нове усташе једва дочекале, упућујући Ћулибрку све могуће хвале и химне (вероватно зато што је овај неувенљиви невен наше „холокаустике“ завршио теорију књижевности на загребачком Свеучилишту) ( http://www.novinar.de/; https://stanjestvari.com/)


Умањивач српских  жртава у Јасеновцу, "Јуда" Јован Ћулибрк, на Привредниковој трибини у Загребу 17. 9. 2019.




По стоти пут понављамо: у СПЦ главни проблем нису они који изводе ситне радове на пут у пропаст, него вође пута у пропаст, попут Ћулибрка и браће му Гргура Филиоквисте, Порфирија Загребољубивог и сличних, који се Хрватима додворавају и српске жртве багателишу, да би са Загребом и новим усташама могли да се „воле јавно“. Ако се узме у обзир да је Рокер и Падобранац и Писац Једне Књиге, велики професор Београдске отворене школе на челу Одбора СПЦ за Јасеновац, онда је јасно куда води ова наша јадна и бедна прича са екуменистичко – новотарским епископатом који не сме да говори истину, него се туњаво шуња од једне до друге испоставе моћи, дели ордење онима који дају паре, слугерања пред кнежевима овога света и још тражи од народа да му се диви и да га слави.

Наравно, има изузетака међу епископима, али су они ретки, и ништа се не питају (А и они ћуте, да их не би „заболеле ноге“ као својевремено Качавенду).

Има и оних епископа који нису уплашени, него су плаћени и купљени. Било би крајње време да нам се одговори на питање колико владике СПЦ у Хрватској примају новца од хрватске државе, чисто да се зна цена приче о Грајфу као будали и циркузанту.

Али, рецимо и ово: нико, али баш нико, нема намеру да због таквих напушта СПЦ, јер она није њихова прћија, него наслеђе Светог Саве. А оне који се одричу наших Новомученика да би угодили светским моћницима и потомцима Павелића и Лубурића нека буде стид и срам од Христа и Његових страдалника, пише уредништво сајта "Борба за веру"


Устоличењу владике Јована присуствовао је и римокатолички клер а један од њих је говорио за Алтернативну телевизију која није пропустила да пропусти да наведе занимљиве податке о његовом образовању који се не чују често.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Владиак #Јован #Ћулибрк #Падобранац #Жртве #Јасеновац #Црква #Екуменизам #Лаж #Зло #Косово, #Метохија,#КМновине,

недеља, 17. новембар 2019.

Након утврђеног НАТО злочина, италијански адвокат ће бранити српске жртве

Италијански адвокат Анђело Фјоре Тартаља најавио је да ће, заједно са српским колегом Срђаном Алексићем, пред правосудним органима бранити српске жртве НАТО бомбардовања 1999. године.


#НАТО #Рушење #Злочин #Бомбрадовање #Србија #Срби #Жртве #рак #тумор #уранијум #Косово, #Метохија, #КМновине,
НАТО бомбардовање Србије




Фјоре Тартаља је рекао за Вечерње новости да су нашли "савршен споразум" – професионални и пријатељски.

"Мој колега из Србије и ја одлучили смо да се заједнички суочимо са трагичном реалношћу да и после 20 година од агресије НАТО-а на вашу земљу, број људи који умире од последица бомбардовања пројектилима с осиромашеним уранијумом, непрекидно расте", рекао је Тартаља.



Тај лист подсећа да је адвокат Алексић из Ниша, с којим Тартаља најављује сарадњу, своју битку почео још 2008. године, као заступник ратних војних ветерана, а потом и сакупљањем доказног материјала из медицинске документације о жртвама и оболелима од последица бомбардовања 1999. године.

"Имамо исту судбину, овде у Италији су оболели или преминули италијански војници који су били у мисији на Косову и у БиХ, а грађани Србије су бомбардовани и у многим подручјима умиру од последица тог чина", истиче Тартаља.


Адвокат Анђело Фјоре Тартаља

Он каже и да је уверен да је споразум са Алексићем заснован на истинској вољи да издрже у дуготрајном и тешком процесу који их обојицу очекује.

"Знам то из искуства, јер у Италији водим битку за истину о жртвама осиромашеног уранијума већ 20 година, имам 138 извршних пресуда на разним нивоима и у различитим правосудним органима. Нажалост, до сада је број преминулих 370, а оболелих са доказаним узрочницима око 8.000", каже италијански адвокат.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Заступник оболелих италијснких војника: НАТО је 1999. бомбама свесно сејао рак по Србији - КМ Новине

НАТО је још 1994. године знао да осиромашени уранијум изазива рак, али је упркос томе, свесно и намерно, њиме пунио бомбе којима је гађао Србију пет година касније. Ово је открио Доменико Леђеро, заступник 7.000 италијанских војника који су боравећи у саставу КФОР-а на контаминираном терену на Косову и Метохији добили тешке облике карцинома.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Рушење #Црква #Ђаковица #Храм #Шиптари #Косово_је_срце_Србије #мафија, #Косово, #Метохија, #КМновине,

Цркву Спомен-костурницу хиљаде српске деце помрле у Албанији рушили комунисти и Шиптари

Стара црква Свете Тројице у граду Ђаковици је била предвиђена за маузолеј, спомен-костурницу хиљаде српске деце помрле у Албанији и земних остатака изгинулих, побијених и смрзнутих у ратовима 1912-1918. године.

#Рушење #Црква #Ђаковица #Храм #Шиптари #Косово_је_срце_Србије #мафија, #Косово, #Метохија, #КМновине,
Градња старог ђаковичког храма-Спомен костурнице српским мученицима из Великог рата, фотографија из 1939 године.

Та црква је завршена 1940 године, априлски рат 1941. године спречио је довршење цркве и њено освећење. Срушена од српских безбожника комуниста 1949. године (дигнута у ваздух) на Савиндан (27. јануара).

Саборни храм је био поново саграђен 1998. на месту где је раније стајала Спомен црква из времена након Првог светског рата.


Изглед храма пре рушења

Њено рушење био један је од најдрастичнијих примера политичког антитеизма, нове власти основане непосредно после завршетка Другог светског рата (наводи се у писму Епископа рашко-призренског Г. Владимира Патријарху српском Г. Викентију, „Рушење цркве у Ђаковици“ 28. јуна 1951., у: Задужбине Косова. стр. 803-804.).

На том месту после Другог светског рата комунисти су направили „спомен“ парк а како кажу стари од остатака цркве и дечјих костију у Ђаковици су озидани јавни тоалети.

Црква је поново подигнута 1998. године на темељима спомен-цркве из 1940. год, срушене 1949. год (од стране комуниста).

Поново на том истом месту нови храм доживљава идентичну судбину, али сада од шиптарске руке и поново бива оскрнављен, свуда по зидовима цркве могли су се видети графити ОВК, вулгарни цртежи и измети (и поред апела да КФОР заштити цркву), потом је запаљена, да би на крају Храм био миниран и порушен 25. јула 1999. године. од стране шиптара.




Тада је Ђаковица била под контролом италијанског КФОР-а.

Шиптарска деца се играју у рушевинамацркве у Ђаковици.

Почетком 2004 године шиптари су очистили и однели сав материјал од срушене Цркве и ту поново направили парк.

Парк на месту где се некада налазила црква у Ђаковици / 16. јул 2008.

У Ђаковици су срушене четири српске цркве.

Хиљаде српске деце помрле у Албанији и земни остаци изгинулих, побијених и смрзнутих у ратовима 1912-1918. преживљавају тешку овоземаљску судбину.

Тужно да тужније не може бити!!!



Споменик терористима у парку на месту порушеног храма.


Да не заборавимо и ове чињенице…

На Косову и Метохији има 1.996 топоним, а од тога су: 1.181 црква и црквиште, 115 манастира и манастиришта, 48 испосница, 8 спомен-капела и спомен-костурница, што представља укупно 1.352 црквених здања. Ако се на претходно додају и 5 албанских, 34 стара српска гробља, 96 тврђава, старих градина и трговишта и 14 двораца српске властеле, укупан број топонима износи 1.996.
Приредио Ђорђе Бојанић
Српска историја




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Рушење #Црква #Ђаковица #Храм #Шиптари #Косово_је_срце_Србије #мафија, #Косово, #Метохија, #КМновине, 

четвртак, 14. новембар 2019.

ЕКСКЛУЗИВНО! Укидањем ознаке ''ПОВЕРЉИВО'' ЦИА открила истину о Дражином хапшењу

Оригинална документа ЦИА о Дражином хапшењу са којих је недавно скинута ознака "СТРОГО ПОВЕРЉИВО", после више од 70 година, показују истину о хапшењу генерала Држае Михаиловића, ко га је издао и како је доспео у комунистичку замку.

#Генерал #Дража #Михаиловић #Издаја #Хапшење #Суђење #ЦИА #Комунисти #Злочин #kmnovine
Генерал Дража Михаиловић





Превод оригиналног докумената у целини:

КОНТРА ОБАВЕШТАЈНИ КОРПУС
МИЛАНО БАТАЉОН, ЗОНА 3
АПО 512
1 Јун 1946

ПРЕДМЕТ: Хватање генерала Драже МИХАИЛОВИЋА.

ЗА: ГСИ (б), 3 Округ, ЦМФ


1. У прилогу је извештај који је овој канцеларији пренео поуздани поверљиви информатор. Извештај потиче из Београда и бави се догађајима који су довели до тога и путањом којом су МИХАИЛОВИЋА заробили ТИТОВИ војници.

2. Захтева се да се са наведеним особама поступа дискретно како би се заштитио њихов идентитет. Имена која су у извештају коришћена за потврду су иста ако се укаже потреба
3. За ваше информације.
М.A. ТОНИНИ
Мајор, МИ
Надзорни агент

Доставити:
ГСИ (б) 2
СЦИ/З, Милано 2
ЦИЦ, АФХКУ 2
ЦИЦ, Зона 1 1
Архива 1

Овај извештај стигао је из команде ПОЖЕШКОГ корпуса Краљевске армије у Југославији од мајора Милоша МАРКОВИЋА који је 12. маја 1946. био лоциран у Врховној команди на подручју ТРУДОВО-КАТИЋИ-НОВА ВАРОШ-ЉУБИЋ (села).

Овај извештај говори о околностима заробљавања Генерала Михаиловића, а донео га је специјални курир послан из Југославије.
„Крајем фебруара, Врховна команда је била смештена у региону Теочин - Брајићи - Горња-Доња Добриња - Бела Црква - Ражана. Курирском службом су нас обавестили да је врховни командант (Михаиловић) неколико дана био болестан од тифуса.


Фебруара 26., 1946. добили смо од Врховне команде шифровану поруку која гласи: „Врховна команда има конкретан доказ да ће Титове Комунистичке снаге ускоро покренути снажне напоре да пронађу и униште наше тајне копнене јединице. Имамо доказ да су јединице четврте и 37. дивизије пет дана примале оброке за ванредне ситуације. У гарнизонима у Чаку, Ужицу и Зворнику, јединице су ојачали лаком артиљеријом и лаким тенковима. Припреме за копнене акције врше јединице 37. дивизије. Наше снаге на Требави и Озрену тренутно се боре против јединица 27. и 36. дивизије. 19. мусулманска бригада практично је уништена од стране нашег Романијског корпуса код Власенице. У јужној Србији постоји локална активност на обе стране у регионима Ораховац, Никодим и Извор. Сви заповедници ће предузети најстроже мере и извршавати врло поверљиве инструкције 278/45, водећи рачуна да заштитимо и сачувамо села и избегнемо опкољањавање и уништење наших снага од стране надмоћнијих непријатељских снага. Врховна команда ће реаговати на развој операција и наставити према водама реке Дрине и долином Лима. “У штабу Врховне команде мајор Никола Миљковић био је начелник оперативног одсека.

Када је примљено горе наведено наређење, био сам лоциран на платоу Мусније на Златибору изнад села Радаљево. Неколико дана касније Титове колоне су биле у покрету. Моја Златиборска бригада напала је јединице 37. дивизије на Увцу, док је Пожешка бригада напала јединице четврте дивизије на Мачкату. (Јединице четврте дивизије претежно су биле састављене од албанских комуниста). Због надмоћи непријатеља, дао сам наређење да се избегавају директни напади. У вези са акцијом чувања леђа Врховне команде, нисмо добили никакве вести и било је немогуће успоставити контакт са куриром.

18. марта 1946. добили смо извештај који нас је веома узнемирио и у који нисмо могли да верујемо. Изгледа да је око 10. марта 1946. Врховна команда стигла у регион који се налази јужно од Руда. У овом селу набављали су лекове за болесног Генерала (Михаиловић), којег су током пребацивања Врховне команде носили на раменима наши људи. Током овог премештања један од личних Михаиловићевих лекара заробљен је у бици код Семегњева. Испитивањем и мучењем од стране агената ОЗНЕ и руских официра, открио је да је лични Михаиловићев лекар и такође је открио план пребацивања Врховне команде.
Исте ноћи непријатељски авиони су почели да врше извиђачке летове изнад територије на којој је била лоцирана команда. Испустили су летке које су изгледали као да су их правили Американци, а у којима се каже да су дошли да помогну и дају нам оружје и муницију. Исте ноћи, након што су неко време летели изнад тог подручја, авиони су бацили разна паковања муниције и санитетски материјал савезничког порекла. У једном паковању су била упутства за припрему и обележавање траке за слетање неких авиона за снабдевање.



13. марта 1946. у поподневним сатима стигла су два авиона са савезничким ознакама. Летели су ниско и бацили бакље тако да смо могли да им кажемо место где треба да слете. Одговорили смо према упутствима која смо добили и два авиона слетела су у поље (довољно дуго) око 10 км. северозападно од Руда. Неколико официра у савезничким униформама (америчке) који су говорили енглески и француски изашли су из авиона. Тројица са највишим чином одведени су до нашег Штаба где су се договорили са официрима нашег Штаба да превезу болесног Генерала. Генерал Михаиловић је тада имао високу температуру и није био при свести. То је разлог због којег су желели неко време да га одведу у Италију, излече и потом га тајно врате у планине Југославије. Одмах је смештен у авион под надзором двојице наших официра који су ишли заједно са њим. У то време су се слетела још два авиона и девет других официра из нашег Штаба су се укрцали у авионе, међу којима су била два подофицира и главно (Михаиловићево) заповедно особље. Чим је авион, који је превозио Михаиловића, полетео у ваздух, преостали авиони су узлетели за њим. У том тренутку се појавило неколико авиона и почело је да лети изнад тог подручја. Ми смо мислили да су служили као заштита Генераловог авиона, али након што су неко време крстарили подручјем где су се налазиле трупе Штаба, почели су да бацају мале гасне бомбе које као да паралишу или успављују наше трупе.

Из правца Прибоја били смо упозорени да се моторизоване трупе приближавају у исто време када је једна група авиона почела да испушта падобранце на наш Штаб. Одмах по слетању на земљу падобранци су отворили ватру на наше људе који су покушавали да заштите Штаб и који нису били погођени гасним бомбама. Битка је започела зато што су коначно наши људи схватили да имају посла са непријатељем који је употребио превару за отмицу Генерала. Непријатељ је покушао да пробије наш фронт, уђе у подручје Штаба и преотме наше досијее, али велики број њих је убијен. Због доласка снажне колоне која долази из правца Прибоја, наши људи су се повукли према Голешу и одатле су започели евакуацију према Фочи. Наши људи су успели да сруше један авион. Велики број непријатеља је убијен, али такође смо претрпели велике губитке.Одатле смо касније добили вест да је Михаиловић одведен у Сарајево, а одатле у Београд, а да се није освестио. Кажу да је седам дана био без свести, јер је био храњен путем инфузије. Када се коначно освестио, питао је где је и када је открио да је у Београду, рекао је: „До сада сам извршавао своју дужност; сада можете радити оно што сте одлучили. "

Све наведено известио је капетан Калајитовић, који командује Пљеваљском бригадом.

Специјални курир уверава да је дао тачан извештај који му је пренео мајор Марковић, командант Пожешког корпуса.




Поводом овог открића, унук Драже Михаиловића и потпредседник ПОКС-а, Војислав Михаиловић је рекао да се "из документације јасно види да су "савезници" мога деде, Британци и Американци, обећали помоћ у његовом лечењу од тифуса. Предложили су да га евакуишу авионом у Италију, где ће га лечити, а затим ће га вратити у српске планине. По плану 13. марта 1946. године слетели су са два авиона у село надомак места Рудо, у источној Босни где их је чекао болесни и без свести генерал Михаиловић. Уместо да га одведу у Италију, испоручили су га комунистима у Сарајево. Мени је драго да је истина изашла на видело, да су ови документи потврдили да Никола Калабић није издао Дражу, него је то била прљава комунистичка пропаганда, са намером да се морално дискредитују најодани Дражини људи и цео Равногорски покрет. Сада је јасно зашто у данашње време званичници САД и Велике Британије срамежљиво спомињу да је мој деда био њихов савезник, да се за њих жртвовао, проливао крв и да је спасио више од 500 њихових пилота. Вероватно се стиде издаје коју су приредили њему и целом српском народу. Ту издају и бесчашће им породица Михаиловић не може опростити, а да ли ће моји сународници Срби, то не знам" - закључио је Михаиловић чије УдружењеПОКС је и објавило превод ових докумената.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Генерал #Дража #Михаиловић #Издаја #Хапшење #Суђење #ЦИА #Комунисти #Злочин #kmnovine