Вести:
Приказивање постова са ознаком Српске жртве. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Српске жртве. Прикажи све постове

уторак, 12. новембар 2019.

Дејан Микавица: Беспризорно историописање неодговорних појединаца у кругу око Музеја жртава геноцида у Београду

Геноцидна политика хрватске државе и погром Срба у Ендехазији добија у последње време најгору могућу интерпретацију у квази научном, злонамерном и беспризорном историописању несавесних и крајње неодговорних појединаца у кругу око Музеја геноцида у Београду, у сред Србије!

#Музеј #Жртва #Геноцид #Београд #Пропаганда #Лаж
Музеја жртава геноцида у Београду

Пише: Дејан Микавица



Форензичка истраживања српских жртава извршена после Другог светског рата и резултати до којих су дошли истраживачи окупљени у комисији око Србољуба Живановића преко Терзићевих резултата саопштених у Војној енциклопедији, пребројаних хумки и сабраних жртава хрватских зличина до најновијих научно образложених доказа изложених у делу Гидеона Грајфа нису били сметња Душану Никодијевићу да стане својом књигом (Јасеновац – између броја и жртви, Музеј жртава геноцида, Београд 2019) у одбрану хрватске историографије која упорно настоји да број убијених Срба у хрватским логорима смрти умањи и маргинализује.

По свему судећи, више није довољно само оно што пишу хрватски историчари (и што је прилично сажето описано у делу Беспућа Фрање Туђмана) да би се размере геноцида који су починили хрвати умањиле, ублажиле и самим тим опростиле и обесмислиле, већ на том гнусном послу морају бити ангажовани српски историчари попут Никодијевића.


Да све буде још горе и опасније, политику ревидирања историјских чињеница и размера хрватских монструозних злочина оправдавају и уздижу српски интелектуалци за које смо до јуче били сигурни да им је српски национални интерес па и историјска истина о броју убијених Срба у хрватским усташким логорима изнад свега.

Дошло је по свему судећи неко зло време у којем управо Срби и њихова интелектуална елита национално-патриотске провенијенције треба да обави најпрљавији посао и под изговором да се бори за истину – сведе број српских жртава у НДХ са милион на неких 100 или 200. 000?!

И све то покрије и оправда потребом да се тако најбоље брани научна истина, да није важно колико је Срба убијено већ само – како је то учињено итд. У оваквој лудости иде се и корак даље и унапред се квалификују сви противници нове српске псеудо науке као ,,велико Срби”!?


Проф др Дејан Микавица
Суманутом логиком да је помирење Срба са Хрватима извесније ако се ,,истини” приђе из хрватског угла и број убијених Срба у хрватским логорима смањи на што мању меру, српски интелектуалци свесно или несвесно (сасвим је свеједно) стају у одбрану хрватске злочиначке идеологије, маргинализују њене стравичне размере, руше представу о хрватима као највећим српским непријатељима и њихове злочине своде на бројеве који се могу и са хрватске стране прихватити.

Од прихватања оваквих бројева до разумевања геноцида почињеног над Србима само је корак!

Српски историографи који се приближавају на овакав начин хрватској историографији (а она је у директној служби хрватске усташке идеје) чине немерљиву штету и српској националној и државној политици и српским интересима и историјској науци.
Овакво историописање подсећа нас на све оно што раде у последње време српски режисери, продуценти и сценаристи стварајући серије и филмове у којима се национална историја интерпретира на српску штету: подсетимо се само Немањића или Равне Горе или филмова попут Светог Георгија… 

Српски историчари, као и српски режисери налазе се увек пред истим избором: или неће урадити ништа у интересу своје нације и своје струке или ће урадити нешто ште ће бити на штету и националне ствари и историјске науке. Предраг Марковић, Душан Никодијевић, Вељко Ђурић Мишина … покушавају нас уверити да је боље ово друго.
У ревизионистичкој школи хрватске историографије они ће несумњиво заслужити значајно место.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

Србин прва, Канађанин задња жртва Великог рата

Пре 101 годину, у шуми Компијењ крај Париза, потписано је примирје које је значило и крај Првог светског рата. Он је однео око 17 милиона живота, од чега је само у Србији страдало више од 1,2 милиона људи.

#Први #Светски #Рат #Жртва #Србин
Српски војници воде рањеног друга у превијалиште (Фотодокументација „Политике”)

"У спомен на редова Џорџа Лоренса Прајса, припадника 28. северозападног батаљона Шесте канадске пешадијске бригаде Друге канадске дивизије, погинулог близу овог места у 10 часова и 58 минута, 11. новембра 1918. године. Последњи канадски војник који је погинуо на Западном фронту.” Ово спомен-обележје подигли су, пре пола века у белгијском селу Виле Сурен, његови саборци, канадски ветерани из Великог рата како би сачували успомену на свог друга. Јер, Џорџ Лоренс Прајс, који је тада имао само 26 година, био је задња жртва Првог светског рата. Он је погинуо од снајперског метка, испаљеног с немачких положаја, док се са својим водом пробијао према месту Аври и покушавао да открије положаје с којих се на њих пуцало.

Само два минута касније – у 11 часова, у шуми Компијењ крај Париза, у вагону француског маршала Фердинанда Фоша, потписано је примирје између Немачке и сила Антанте. Оно је значило крај свих војних дејстава, односно завршетак највећег сукоба који је свет до тада видео. Примирје је одмах ступило на снагу и поштовале су га све зараћене стране. Њиме се Немачка обавезала да ће се њена војска безусловно повући унутар својих граница, да ће уништити све подморнице и друго тешко наоружање, као и да ће зараћене стране разменити заробљенике. Немачка је последња земља која је капитулирала. Нешто раније, 3. новембра, капитулирала је Аустроугарска, а пре тога и њихови главни савезници – Бугарска и Османско царство. Формално, Први светски рат је завршен Версајским мировним уговором, који је потписан 28. јула 1919, на петогодишњицу почетка.

Сећајући се свих жртава овог рата, завршеног пре тачно 101 годину, у многим земљама установљено је да се 11. новембар обележава као Дан примирја, односно као дан сећања на жртве овог али и осталих ратова. Као такав он се обележава у Великој Британији, Француској, Белгији и другим земљама савезницама из Великог рата. Из истих разлога, додуше под другачијим именом, он се обележава у САД, афричким и азијским земљама. Главни мотив овог празника је цвет Наталијина рамонда, који је у ботаници познат и као цвет феникс.

Од 2012. године Дан примирја се као државни празник обележава и у Србији. И то с великим разлогом. Јер, од свих земаља учесника Првог светског рата Србија је, процентуално, имала највише жртава. Према званичним подацима усвојеним на мировној конференцији у Паризу, Србија за четири ратне године изгубила 1.247.435 становника, од чега 402.439 војника, што је чинило 27 одсто њене предратне популације.

Први светски рат је и започет нападом Аустроугарске на Србију, на овим просторима у Церској и Колубарској бици извојеване су и прве савезничке победе, а слому Централних сила одлучујуће је допринела и српска војска која је, крајем септембра 1918, заједно са савезничким војницима, извршила пробој Солунског фронта. Под утиском те блиставе победе немачки цар Вилхелм је у телеграму бугарској Врховној команди поручио: „Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је о исходу рата. Срамота”.



Мајор Драгутин Гавриловић међу војницима, 1915. године


 
Мање је познато да је и прва жртва овог рата био – један голобради српски војник. Реч је о Душану Ђоновићу, ученику другог разреда Краљевске трговачке академије, иначе родом с Црногорског приморја. Душан се, када је Аустроугарска објавила рат Србији, добровољно јавио у четнички одред војводе Јована Бабунског, а погинуо је у ноћи између 28. и 29. јула 1914. године на Савамали, у близини железничког моста, кога је те вечери српска војска порушила како би спречила прелаз непријатељских трупа. Када је погинуо, Душан је имао само шеснаест година.

Осам дана касније у „Политици” му је објављена и читуља у којој је, поред осталог, наведено: „Вечерас, око поноћи, навршиће се осам дана како су први аустријски меци надрли на нашу земљу и откако је почео велики рат за слободу српског народа. У тој ноћи као прва жртва пао је млади добровољан Душан Ђоновић, чиновник Железничке дирекције и четник у чети војводе Јована Бабунског. Чим је Аустрија наговестила рат Душан је прихватио пушку и ступио у добровољце. Пао је погођен аустријским метком на обали Саве бранећи слободу Београда, онако исто слатко као да су га изрешетали куршуми под Ловћеном...”

Исте вечери, првог дана рата, у Београду је погинуло више стотина војника, а прва жртва са супротне стране био је аустроугарски војник Иштван Балохи.

Иначе, на свим фронтовима током Првог светског рата вођене су тешке, рововске борбе, с великим бројем жртава. Зато је овај сукоб оставио велике последице на све који су у њему учествовали, што се после рата осетило не само у политици већ и у култури и приступу животу.

Значајно је напоменути да су, пре 101 годину, на исход Великог рата, односно на његов брз завршетак – Централне силе доживеле слом за само два месеца поред сјајне војничке победе српске војске на Солунском фронту – утицали и остали фактори. Први је чињеница да, за разлику од Велике Британије и Француске, које су биле велике колонијалне силе, Немачка и Аустроугарска нису имали колоније, тако да нису могле да на ратиште доводе свеже трупе из осталих делова света, нити да из других земаља, с изузетком оних које су окупирали, набављају храну и сировине. Зато су 1918. њихове материјалне али и људске резерве биле исцрпљене до крајњих граница, па се у овим земљама осећало велико незадовољство и немир. Други разлог био је страх од ширења бољшевичке револуције, која је годину дана раније избила у Совјетском Савезу, одакле се (додуше с мањим успехом) 1918. и 1919. прелила у Немачку и део Аустроугарске. Завршетак рата омогућио је да се оне угуше, односно да се у овим земљама спречи руски сценарио.

Коначно, трећи фактор који је данас мање познат, а који је по свему судећи значајно допринео завршетку рата, била је епидемија шпанске грознице. Реч је о једној од највећих епидемија грипа у људској историји, од које је по неким проценама оболело више од петсто милиона људи (четвртина тадашње укупне популације). Шпанска грозница трајала је од 1918. до 1920. године и однела између 50 и 60 милиона живота. Не зна се одакле је почела, а добила је назив шпанска јер се у неутралној Шпанији, за разлику од осталих земаља, о њој прво отворено проговорило. Епидемија се јавила у три таласа, од којих је најсмртоноснији трајао од септембра до децембра 1918. Све је то утицало да се убрза завршетак рата али и да он, и после једног века, остане у трајној успомени.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Политика    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Први #Светски #Рат #Жртва #Србин #kmnovine

субота, 02. новембар 2019.

За четири месеца партизани су стрељали око 60.000 грађана Србије, половину без икаквог суда

Од септембра 1944. године до фебруара 1945. партизани су стрељали чак 59.554 грађанина Србије. Толико их је пописано, а верује се да је тај број и много већи.

#Komunisti #Zločini #Masovna #Ubista #Srbi #Streljani #Ubijani #Sud #Tito #Partija #kmnovine
Фото: Илустрација




 
На простору Kраљеве чесме у Лисичјем потоку сутра ће бити одржан комеморативни скуп у част свим жртвама комунистичког режима.

Шта показује документација Озне, како су се после рата губиле главе без судске пресуде, ко је наредио масовна стрељања, колико је необележених гробница у Србији, само су нека од питања на која су у "Јутру" одговарали историчари Срђан Цветковић из Института за савремену историју и Дејан Ристић.

На више од 200 локација налазе се гробнице са готово више од 60.000 стрељаних, убијени су за само четири месеца без судске пресуде.

"Овде је реч о пописаним људима који су убијени на различите начине у времену после 12. септембра 1944. године. Њих 33.000 су ликвидирани без икаквог суда. Њих је убила служба безбедности. Овде се говори само о пописаним људима, остатак је страдао што судским пресудама, што по логорима. Пре свега се ради о цивилима, фолксдојчерима...", рекао је Цветковић.

Kаже да документација није комплетна и да на пример, недостаје она за град Београд о броју убијених.

На питање да ли је Јосип Броз Тито наредио убијања без судске пресуде, Ристић је рекао:

"Уколико тражимо документ са Титовим потписом који наређује масовно стрељање, таквог документа нема, нити би он тако нешто потписао".




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Б 92    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Komunisti #Zločini #Masovna #Ubista #Srbi #Streljani #Ubijani #Sud #Tito #Partija #kmnovine

уторак, 29. октобар 2019.

Рат који се не завршава

Србија и последице америчко-НАТО операције Уранијум оружје 1999. године.







Аутор: Рудолф Хансел
Превод: Гордана Сопрано




Више од деценије и по након америчког и НАТО-а - заснованог на илегалном међународном праву - ратне агресије на Југославију користећи високо токсичне и радиоактивне уранијумске гранате, огромност овог ратног злочина постаје јасна: у Србија, агресивни рак између младих и старих достигла је размере епидемије. Патња људи виче на небо. Посебно је погођен југ Србије и Косова. Према Министарству здравља Србије, дете свакодневно пати од рака. Цела земља је контаминирана. Оштећења настајања генетског материјала (ДНК) после генерације деце са неправилном снагом. Свесно и добровољно је почињен геноцид. Донедавно су уз помоћ медија политичари крили истину од нестабилних грађана под притиском геноцидних аутора. Храбри и одговорни лекари, бивши војни званичници, бивши политичари и научници успели су да разбију овај зид ћутања у корист српског народа и многих других света света који деле своју судбину.


Уранијумско оружје је оружје за масовно уништење

Када су САД користиле агент Агент Оранге и напалм у Вијетнаму, свет се узнемирио. Ово више није био рат, то је био масакр цивилног становништва и одрживо уништавање природе. 50 година касније, генерација после генерације стиже у овај озбиљно хендикепирани (инвалидирани) свет - рођен да умре. Међутим, индустрија оружја, укључујући индустрију нуклеарног оружја, брзо је развила посао из Вијетнама. Сви ратови су, према законским нормама Нирнбершког трибунала, илегални агресијски ратови и постају све убојитији, прљавији, раширенији и (и) геноциднији. Тако је и први рат САД-НАТО на европском тлу против Југославије 1999. Овде је, под прећутном толеранцијом НАТО савезника - укључујући Немачку - америчка војска користила оружје за масовно уништење које већ поседује тестирано у Другом заљевском рату 1991. године и у Босни и Херцеговини 1994/95: високо токсично и радиоактивно уранијумско оружје. Сам НАТО признао је да је испалио 30.000 ракета са осиромашеним уранијумом (ДУ), док о српској војсци говори 50.000. То одговара 10-15 тона уранијума.

Пошто су научна литература и видео („смртоносна прашина“) већ широко доступни на немачком, енглеском и српском језику (1), ево неколико коментара. Због дугог процеса разградње радиоактивности и токсичности, отпад уранијумске и нуклеарне индустрије - углавном ДУ изотопа 238 - дуго се складишти на сигурним депонијама. Да би смањио високе трошкове, ДУ је драго што ће бесплатно давати заинтересоване стране попут војске. ДУ има посебно занимљиве карактеристике за одбрамбену индустрију: ДУ меци - развијени по немачкој технологији (Сиегварт-Хорст Гунтхер) - имају високу продорну моћ због велике густине металног уранијума (1,7 пута више велике од олова) и посебно су погодне за ломљење челичних оклопа и подземних бетонских бункера. ДУ је такође запаљив материјал који се спонтано запали када уђе у шкољку и сагорева прашину уранијум оксида на 3000 степени Целзијуса, ослобађајући високо токсичне и радиоактивне супстанце (уранијум оксид).




Овај аеросол уранијум оксида величине честица у Нано скали стиже до људског тела ваздухом, водом и дугорочно кроз ланац исхране.

У плућима су честице прашкастог порекла такође повезане са црвеним и белим крвним ћелијама и зато допиру до свих телесних органа, укључујући мозак, бубреге и тестисе, тако да се рак и генетски материјал (ДНК) стварају у многим органима. ) неповратно оштећена. Снажна канцерогеност ДУ настаје услед синергистичких ефеката хемотерапије и радиотоксичности. (2) Кроз плаценту ДУ такође може доћи до нерођеног детета и нанети јој озбиљну штету. Дугорочно потенцијално оштећење укључује генетске оштећења код новорођенчади, леукемију у детињству, рак и оштећење бубрега. Пошто су честице уранијум оксида претпоставиле, због топлоте сагоревања, карактеристике керамике, нерастворљиве су у води, чврсто су везане за тело и могу развијати свој радиоактивни ефекат у годинама које следе.


Рат са уранијумским оружјем свесно је и намерно изазван геноцидом

За биохемичара Албрехта Скота, ДУ је пример интервенција у стварању које егзистенцијално угрожавају и није оружје против држава, већ оружје против планете. (3) Познати немачки новинар и режисер Фриедер Вагнер ("Смртоносна прашина") је уранијумско оружје означио као "оружје за истребљење", а жртве овог убојитог оружја као "мртве ћутке". (4) Уранијумско оружје је "савршено оружје" за убиство масе људи, односно за извршење геноцида. Пошто је Конвенција Уједињених нација о спречавању и кажњавању геноцида из 1948. године, геноцид је кривично дело у међународном кривичном праву које није прописано. Карактерише га посебна намера да се делимично или посредно или директно уништи национална, етничка, расна или верска група као таква. Стога се геноцид назива и „једним злочином“, „злочином злочина“ или као „најгорим злочином међународног кривичног права“. (5)

Аустралијска лекарка, специјалиста за нуклеарно оружје и мировна активисткиња Хелен Калдикот, у својој књизи „Нова нуклеарна опасност“ (2002) пише: „Јасно је да је Пентагон био свестан здравствених ризика много пре операције Пустињска олуја. (Други рат у Заливу 1991, аутор) из муниције која садржи уранијум, бројни војни извештаји потврђују да уранијум-238 може да изазове оштећење бубрега, рака плућа и костију, плућне болести (немалигне болести), кожне болести, неурокогнитивни поремећаји, хромозомска оштећења и урођене мане".(6)




Из тог разлога, ратови који укључују високо токсично и радиоактивно уранијумско оружје су свесно и намерно извршени ратни злочини и геноцид, укључујући рат против Југославије 1999. године. Према Конвенцији Уједињених нација против геноцида, уговорне стране се обавезују да ће независно казнити геноцид или оне који врше геноцид чињеницом да они управљају људима, јавним или приватним званичницима. Велики тим правника и научника из Србије, Немачке, Француске, Италије, Русије, Кине, Енглеске и Турске тужи НАТО због бацања бомби на осиромашени уранијум током рата 1999. године против Југославије. Овај узрок ће такође помоћи људима да деле судбину Србије. (7)


Агресивни тумори у Србији достижу размере епидемије

Бомбардовање Србије трајало је 78 дана. 1031 војник је убијен, 5.173 војника и полиција је рањена, 2.500 цивила - укључујући 78 деце - а преко 6.000 цивила је рањено. Поред ДУ метака, који су такође показали трагове високо токсичног плутонијума, коришћене су и друге експлозивне и запаљиве комбинације за пројектиле са одређеним хемијским једињењима, који су врло токсични у експлозијама и узрокују рак. Стопа ових карцинома расте из године у годину. Поред тога, повећан је број новорођенчади са деформитетима и број случајева агресивне леукемије код деце. (8) Пре више од годину дана, српско Удружење за превенцију рака објавило је процене: студије су показале да је употреба уранијума изазвала 15.000 карцинома и 10.000 смрти између 2001. и 2010. године, према шеф удружења и онколог проф. Слободан Чикарић. Укупно је у Србији било 330.000 карцинома у овом периоду. Стопа смртности се повећава сваке године од 1999. године за 2,5 посто. (9)

Већ 2013. године проф. Чикарић је у листу "Блиц" изјавио да Србију очекује експлозија свих врста тумора 14 година после напада ДУ. (10) Требао би бити у праву. Преноси су руптуре имунолошког система са повећаним заразним болестима, тешком дисфункцијом бубрега и јетре, агресивном леукемијом и другим карциномима (укључујући више тумора), поремећајима коштане сржи, генетским оштећењима и деформитетима, као и побачајима и преурањеним порођајима код трудница, као што су после катастрофе у Чернобилу. Ако данас читамо српске новине или шетамо српским гробљом, на осмртници можемо видети дуге странице или озбиљне натписе кратки живот многих мртвих. Требао је прочитати: "Умро је од последица тровања и зрачења ДУ-ом."


Сродна слика


Много грађана Србије тешко је душевно узнемирено годинама саосећања са болесном родбином и анксиозности чекајући да виде да ли ће их и када можда ухватити једна од најстрашнијих и углавном смртних болести. Иако је већина њих сумњала на узрок озбиљних болести, остала је велика неизвесност која је покренула трајни осећај стреса. Са политичког становишта, у Србији, као и у другим земљама које су биле окужене ДУ-ом на Блиском и Блиском Истоку, као и у самим НАТО земљама, човек није намерно обавестио становништво. Желели су да избегну, између осталог, да прибегну тврдњама и наставе несметано наставити убилачке бродове. Стрес, анксиозност и депресија додатно слабе већ напуњен имуни систем и доводе до веће подложности инфекцијама. То показују резултати истраживања у интердисциплинарном истраживачком подручју психо-неуро-имунологије (ПНИ). (11)


Људи имају право на истину

Да би нечији живот и живот породице били задовољни и припремили се за будућност или одлучили у паровима, жели ли или не желе да децу одведу у свет, сваки грађанин мора бити у стању да реално процени економски, социјални и условни однос политике у вашој земљи. Али то не може учинити ако је лишен истине о несрећама које могу озбиљно утицати на његов живот. Стога је морална обавеза свих који су се суочили са проблемом контаминације земље - доктори, научници, новинари, војни и контаминирани цивили - расветљавају и помажу својим суграђанима.

Даље, идентитет народа заснован је на праву грађана на истину и знање о њиховој историји. Историчари и представници других наука стога имају важан допринос. Контроверзу не можемо препустити њима самима. Потрага за истином и расветљавањем народа такође је политички задатак који носиоци политичке одговорности морају да реше и ни под којим условима их не могу сузбити. Влада и Парламент се морају изјаснити. Како грађани могу да верују влади или популарној делегацији која им ускраћује истину о проблему који се њих тиче на егзистенцијални начин?



Напомене:

(1) Јовановић, В., Петковић, С., Чикарић, С. (2012). ЗЛОЧИН У РАТУ - ГЕНОЦИД У МИРУ. Последице НАТО бомбардовања Србије 1999. године, Слузбени гласник Београд; Цалдицотт, Х. (2003). Атомгефахр УСА. Креузлинген / Мунцхен; Вагнер, Ф. (2007). „Смртоносна прашина - Тодесстауб“, хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватсцх?в=ГТРаф23ТЦУи совие Артикел у НРхЗ онлине и „Геополитика“, мај 2014; Бертелл, Р. (2013). Радиоактивитат унд дие Ауслосцхунг дес Лебенс - Синд вир дие летзтен Генератионен? НРхЗ онлине 436 в. 12/11/2013; Деутсцхе Сектион дер Интернатионален Арзте фур дие Верхутунг дес Атомкриегес / Арзте ин созиалер Верантвортунг е.В .: Иппнв репорт (2012). Дие гесундхеитлицхен Фолген вон Уранмунитион. Берлин.

(2) С. а.а.О.

(3) Сцхотт, А. (Свјетски центар са осиромашеним уранијумом, е. В., ВОДУЦ е. В.) (2003). Флуцх унд Трагодие дес Уранмиссбрауцхс. Берлин.

(4) Вагнер, Ф. (2010). Уранбомбен - Дие верхеимлицхте Массенверницхтунгсваффе. Берлин.

(5) хттпс://де.википедиа.орг/вики/Волкерморд.

(6) Цалдицотт, Х. (2003). Атомкриег ам Голф и им Косово, у: Атомгефахр УСА. Креузлинген / Мунцхен, С. 260.

(7) С. Леукефелд, К. (2015). Уранваффен геген ИС? хттп://ввв.јунгевелт.де/2015/03-03-/053.пхп.

(8) Мирјана Анђелковић Лукић (2012). Сербиа - гестерн унд хеуте, у: "Зеит-Фраген". Цирих.

(9) хттп://дерстандард.ат/2000033576195/Сербисцхер-Вербанд-10-000-Кребстоте-дурцх-НАТО-Бомбен-им-Јахр-1999

(10) "Цикариц: Идуце године оцекујемо" експлозију "малигних обољења", у: "Блиц" онлине в. 13/12/2013. Београд.

(11) хттпс://де.википедиа.орг/вики/



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 28. октобар 2019.

Ново продужење притвора за 28 ухапшених на КиМ, за шиптарске насилнике нема казни

Такозвани "Основни суд" албанских сепаратиста са Косова и Метохије, продужио је за још месец дана притвор за 28 особа које су ухапшене у мају ове године у нападу оружаних албанских парамилитараца на српске средине на северу покрајине.

#Kosovo #Metohija #Pritvor #Produžetak #Srbija #Šiptari #Banditi #Kriminalci #ROSU #Separatisti
Адвокат Дејан Васић








Адвокат једног од ухапшених, Дејан Васић, за РТС је рекао да им је притвор незаконито продужен јер браниоцима није достављен захтев тужилаштва за продужење притвора на који су имали право одговора.

Специјално трениране јединице албанских парамилитараца са КиМ (некадашње РОСУ) упале су у раним јутарњим часовима 28. маја на територију четири општине на северу Косова и Метохије и ухапсиле 28 припадника своје службе под отпужницом за разна кривична дела, махом корупцију и злоупотребу положаја.

Том приликом су над више цивила извшили бруталне злочине, пребијања, злостављања, уништавање имовине а забележени су и случајеви отимачине и пљачке.

Присетимо се тадашњег бруталног упада албанских илегалних полицијских снага:

РОСУ претукла Србина у Зубином Потоку због шајкаче! Из куће украли 3.000 евра - КМ Новине

РОСУ претукла Србина у Зубином Потоку због шајкаче! У селу Угљаре су албански специјалци пуцали на голоруки народ малтретирајући чак и жене и старце. Под стаклом смо затекли полумртвог човека који је дијабетичар - каже власница кафане Биљана Радовић.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
 Извор: ТВ Мост    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

Бивши шеф УНМИК: Бернар Кушнер знао за убиства и све друге злочине на Косову и Метохији

Капетан Стју Келок, рекао да је специјални представник генералног секретара УН-а (Бернар Кушнер) био у потпуности упознат са свим криминалним активностима.

#Berner_Kušner #Kosovo #Metohija #Albanci #Šiptari #Zločini #Srbi #Žrtve #Beograd #Separatisti #kmnovine
Људи који знају зашто се смеју - Бернар Кушнер и Хашим Тачи


 
Убијени и отети новинари на Косову и Метохији информисали су јавност супротно ономе што је желела Демократска партија Косова (ДПК). Уколико нису одустајали од прича, уследиле би отмице, пребијања и убиства новинара и чланова породица, каже капетан Стју Келок, бивши шеф УНМИК-овог одељења за тешке злочине у Приштини.

Он у интервјуу за Удружење новинара Србије (УНС) подсећа да је на Косово и Метохију стигао почетком септембра 2000. године, као истражитељ, а касније је преузео команду над Одељењем за тешке злочине.

"Новинари су јавност информисали, супротно од порука које им је слала ДПК. Претње и застрашивања били су први кораци. Уколико новинари нису одустајали, уследиле би отмице, пребијања и убиства њих и чланова њихових породица", прича Келок.

Говорећи о убиству новинара Џемајла Мустафе, Келок каже да верује да стране обавештајне службе знају ко су осумњичени за то.

"И ДПК и Демократски савез Косова (ДСК) имали су људе који су сарађивали са разним обавештајним агенцијама које су биле на супротним странама и то нам је знатно отежавало рад. Спољни актери из САД, Велике Британије, Француске и других држава нису поштовали предност коју је УНМИК полиција имала у кривичним истрагама након престанка акције НАТО у региону. Имао сам информације да је, практично, у сваком случају неко радио за другог, како би испунио његове циљеве", казује Келок.



Искусни истражитељ наводи да је у сваком случају који је имао политичку позадину био под притиском надређених да "буде опрезан".

"То је значило да они све одобре пре него што предузме даље кораке, а добијао сам и јасне налоге да прекинем даљи рад. Зато смо бившег командата ОВК Сабита Геција директно одвели пред међународни суд, како би се они бавили оптужницом против њега и још двојице. Мој командант је након пресуда изречених Гецију и његовим сарадницима изјавио: ''Нисмо били сигурни да ли ћемо ти дозволити да наставиш рад на томе'', али на крају су били задовољни исходом, јер је то дало значајан кредибилитет УН-у, а посебно нашој јединици", рекао је Келок.

Он указује да су "све те истраге утицале и на кредибилитет УН".

"Очекивало се да следимо њихове налоге, какви год они били. Али, тамо смо били да радимо по закону, нисам могао да нарушим своју професионалност и интегритет, а то ме је често доводило у сукоб са политикантима који су имали друге идеје, укључујући Бернара Кушнера, кога сам испраћао са места злочина који је покушавао да искористи", наводи Келок, и истиче:

"Пример који то илуструје било је хапшење Сабита Геција и његове криминалне групе. Када сам хтео да истражим Хашима Тачија, спречен сам од стране УН због чињенице да су му САД одредиле да на крају дође на чело земље".

Келок је реаговао на тврдње некадашњег шефа УНМИК Бернара Кушнера да није знао за нестанке, убиства и друге злочине против цивила, пре свих, Срба.
"Званично изјављујем да је специјални представник генералног секретара УН-а (Бернар Кушнер) био у потпуности упознат са свим криминалним активностима на Косову. Отишао бих корак даље и рекао да је он заправо, на неки начин, имао корист од свог положаја".

На питање да ли се може извући закључак да је унутар УНМИК-а постојало заташкавање злочина, Келок одговара:

"Многе земље су имале интересе на Косову, конкретно САД. Изградња кампа Бондстил кроз потписан уговор са Хашимом Тачијем, који у то време није био председник, указивала ми је на то да ће несумњиво то постати. Америчка администрација у време Клинтонових и Олбрајтова су олакшали његов избор за председника".

Медлин Олбрајт и Хашим Тачи

Капетан Стју Келок један је од најодликованијих канадских полицијских инспектора са више од 36 година искуства у полицијској служби Торонта и оружаним снагама Канаде.

Стју Келок
Био је шеф УНМИК-овог одељења за тешке злочине у Приштини, од септембра 2000. до јуна 2001. године.

У војној полицији данас је саветник Штаба националне одбране у Отави, професор на програму националне безбедности на колеџу "Дарам", консултант за питања безбедности и директор Краљевског канадског војног института.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Televizija #N1 #protest #novinari #režim #fantomi #leci #letak #Kosovo #Metohija #Izdaja #oktobar #Beograd #Srbija #Separatisti   #kmnovine

среда, 23. октобар 2019.

Злочинци траже правду за терористе: САД резолуцијом захтева да Србија реши ''случај Битићи''

Представнички дом Kонгреса САД у пуном саставу по први пут је једногласно усвојио резолуцију, којом се од Србије захтева да реши случај убиства тројице браће Битићи - Илија, Агрона и Мехмета.

#Kosovo #Metohija #Albanci #Teroristi #Amerikanci #Zlikovci #Rezolucija #Beograd #Srbija #Separatisti  #kmnovine
Битићи, учесници терористичких напада на Србе, цивилно становништво и редовне војне и полицијске снаге на Косову и Метохији.

По процедури, резолуцију треба да усвоји и Сенат, њу је у априлу ове године поново поднео конгресмен Ли Зелдин из Њујорка, а усвојио је Одбор за спољну политику Представничког дома 17. јула.

Ова невиђена бахатост империјалистичког зликовца у виду Владе Сједињених Америчких држава, није само иритантна већ и крајње провокативна и понижавајућа! ово је један од ретких случајева где владе траже да се пронађу одговорни за егзекуције терориста, иако ни један међународни закон ни право не регулишу случајева страних плаћеника и терориста, што су браћа Битићи била.
 
Оно што би морало да се догоди јесте да се држава Србија захтева да се пронађу одговорни који су омогућили да амерички грађани учествују у оружаном сукобу на страни албанских терориста и то у бригади која је позната по бројним и монструозним злочинима!


У документу се наводи се да од напретка у решавању тог случаја треба да зависи развитак односа Сједињених Држава и Србије.



Конгресмен Ли Зелдин - лицеалбанског новца за лобирање
и америчке криминогене "правде"
- Неприхватљиво је да ниједна особа никада није проглашена кривом за убиство браће Битићи или било којих других злочина повезаних са њиховом смрћу и да се нико не суочава са оптужбама за те злочине - наводи се у резолуцији.

Србија би, према резолуцији, решење тог случаја требало да постави као приоритет за истрагу и кривично гоњење оних за које верују да су одговорни за тај злочин.

- Влада Србије и њена релевантна министарства и канцеларије, укључујуц́и и Тужилаштво за ратне злочине Србије, требало би да поставе као приоритет истрагу и кривично гоњење званичника за које се верује да су одговорни за те смрти - указује се у тексту документа.

По принципу да су старешина српских војних јединица, и то оних које су показале највишу војничку способност и вештину и онемогућиле било какву војну победу најјачег војног савеза на планети у то доба, проглашавају се аутоматски кривцима. Тако се наводи се да Горан Радосављевић Гури, некадашњи командант полицијске јединице Жандармерија, ради као консултант једне фирме у Београду, а такође је и високо позиционирани члан владајуће Српске напредне странке, чији је председник уједно и председник Србије Александар Вучић.

Глас Америке преноси да се породица убијене браће Битићи захвалила на ангажману америчким конгресменима Елиоту Енгелу и Лију Зелдину, а сада и читавом Представничком дому, због чињенице да им "дају снагу, која им је неопходна да наставе да се боре за правду" како су окарактерисали хистеричну кампању против српске државе за откривање и кажњавање лица за која се препоставља да су албанске терористе а америчке грађане лишили живота у сврху спречавања даљих злочина против српског народа.


Елиот Енгел - један од водећих албанских лобиста и изразити мрзитељ Срба / Фото - илустрација: КМ Новине



 
А сви знамо за геноцид који је над Србима почињен у то време управо под контролом и логистиком Владе САД док су починиоци били косовски сепаратисти.

- Надамо се да ће специјални представник за Западни Балкан Метју Палмер и специјални изасланик за преговоре Београда и Приштине Ричард Гренел чути ове гласове и у свом раду поставити као приоритет случај браће Битићи и правду за жртве ратних злочина. Kонгрес је данас показао да се жртве не могу игнорисати - пише у саопштењу породице Битићи.

Иљир Битићи је неколико пута у својим јавним наступима истицао да је од председника Србије Александра Вучића добио информације, према којима је за убиство његова три брата одговоран некадашњи високи полицијски функционер Горан Радосављевић Гури - данас члан Вучићеве владајуће Српске напредне странке, пише ВОА.​


Тела пронађена са везаним рукама и рупама од метка на потиљку што је доказ да нису мучени а какав је био обичај албанских терориста са киднапованим Србима над којима су вршена невиђена зверства.


Сахрани, на чијим фотографијама су видно истакнута обележја терористичких јединица чији су припадници били, присуствовао је и главни кривац и фалсификатор случаја "Рачак", Американац Вилијам Вокер, који је тиме пружио повод за почетак бомбаровања и бројне злочине које су Америка, НАТО и албански терористи, починили на тлу Србије.




 
Браћа Мехмет, Агрон и Илија Битићи ухапшени су 1999. године на уласку у Србију због преласка границе, да би по одслужењу казне били пуштени из затвора.

Њихова тела су откривена јула 2001. године у масовној гробници у Петровом Селу, у источној Србији на подручју базе коју је контролисала јединица под командом Горана Радосављевића Гурија. Иначе, та масовна гробница пружа исувише много повода да се о њој говори као о лажној и исценираној гробници за сврху антисрпске медијске пропаганде. То је омогућила власт која је дошла превратом уз подршку америчког новца након 5. октобра а која и данас без поговора у Србији спроводи политику својих интереса рушећи сва права и противно интересима српских грађана. 


Двојица полицајаца оптужених за помагање у убиству браће Битићи, Сретен Поповић и Милош Стојановић су, према одлуци одељења Вишег суда у Београду за ратне злочине, ослобођени кривице. Суд је навео да нема доказа о њиховој умешаности у убиства почињена јула 1999. 





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Kosovo #Metohija #Sajam_knjiga #oktobar #Beograd #Štand #Izdavač #LESTVE #Srbija #Separatisti  #kmnovine

уторак, 03. септембар 2019.

Каменоване куће српских повратника код Задра

Задарска полиција истражује инцидент у којем су по наводима СДСС-а у суботу рано ујутро у Биљанима Доњим каменоване куће неколико српских повратника.

#Zadar, #Hrvatska #Povratnik #Srbin #Nasilje
Фото: Илустрација











 
Из полиције је саопштено да је у у суботу око 13 сати од 60-годишњег хрватског држављанина примила дојаву о нарушавању јавног реда и мира у Биљанима Доњима које се догодило око четири сата ујутро.

Након те дојаве на место су упућени полицијски службеници, рекли су у у задарској полицији, наводећи да настављају да прикупљају информације како би се утврдиле све околности.

СДСС-ов саборски заступник Борис Милошевић рекао је у понедељак да су у суботу у Биљанима Доњим каменоване куће неколико српских повратника, уз претње и вређања на националној основи и да су тај догађај мештани пријавили након чега је направљен полицијски извјештај.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Srpska_Lista, #Kosovska_MItrovica #Izboden #Dečak #Srbin #Косово #Метохија #Србија #Štrpce #Kosovo Metohija #Srbija

недеља, 01. септембар 2019.

За Србином убијеним пре 16 година у Церници на КиМ, остало писано сведочанство о страдању

Након окупације КиМ од стране Кфора и међународнме мисије УНМИК, у селу Церница код Гњилана, 1. септембра 2003. године убијен је седми по реду Србин, Миомир Савић (35), а неколико Срба теже је рањено.

#Церница, #Гњилане, #Окупација #Жртве #Убиство #КФОР #Косово #Метохија #Србија #Kosovo #Metohija
Поглед на Церницу из снајперског гнезда америчких војника, у време када је убијено највише Срба!





Због неадекватне и неблаговремене медицинске помоћи, Миомир је издахнуо у америчкој војној бази Бондстил код Урошевца.

На месту где је убијен, данас стоји плоча са натписом: "ХЕЈ ЧОВЕЧЕ, ПОГЛЕДАЈ МЕ, СТАНИ, ШТО МЕНЕ УБИ, А ДРУГЕ РАНИ, МОЈА ДУША МЛАДА РАЊЕНА, У НЕДОГЛЕД ОСТАЛА УСАМЉЕНА. МИЛЕ"



Миомир Савић, у време када је убијен, био је учитељ у школи у Церници, а пре 1999. године радио је као саобраћајни полицајац у Гњилану.

Косовске власти ни након десет година нису успеле да пронађу убицу Миомира Савића.

Меморијални турнир у фудбалу Миомир Савић - Гуџа организује се сваке године у селу Партеш.

До дана када је настрадао водио је дневник догађаја у селу Церница.


Део трагичних сведочења Миомира Савића

Миомир није доживео да вам исприча своју причу, али живеће и даље кроз речи свог дневника, те тако никад неће бити заборављени трагични догађаји који су задесили Србе у Церници.

Миомир је водио дневник и оставио сведочанство о данима терора над сељацима, о небројеним прогонима, бомбашким нападима и гранатирањима, пуцањем из кола у пролазу, пљачкама, паљевинама, убиствима и киднаповањима. Све то имало је само један циљ - да Срби побегну из села. Остало је сведочанство о уништавању имовине, био је сведок и првог напада на цркву Св. Илије 7. јула 1999, а доживео је и њено коначно разарање 4. јануара 2000. године, када је минирана и разнета у ваздух. Миомир није доживео да вам исприча своју причу, али живеће и даље кроз речи свог дневника, те тако никад неће бити заборављени трагични догађаји који су задесили Србе у Церници. Сваки живот има свој смисао, а ја осећам част и обавезу да теби, читаоче, пренесем ове трагичне догађаје његовог кратког живота (1968-2003).


Сахрана Миомира Савића

Напади почињу у сумрак

Оно што ћете прочитати је у малом испричана прича о читавом Косову. Миомир Савић је децу у Церници учио до доба кад су били спремни за средњу школу. Поштован у својој заједници, приметно посвећен свом позиву, образовању и учењу, потпуно је природно то што је одлучио да води дневник о догађајима који су се одвијали у селу. Први запис је из 14. јуна 1999. године када су Албанци извршили први напад на српске куће у селу, тог истог дана, недуго након уласка НАТО/Кфор трупа на Косово. Напад је извршен из Смакића Махале, дела села насељеног Албанцима. Мета су биле српске куће, те су многе од њих оштећене ватреним оружјем. Нападачи су, без разлике, пуцали на сваку српску кућу, али, срећом, није било жртава. Кфор није интервенисао. То је била тек претходница онога што је требало да се деси, а према дневничким записима од 14. до 28. јуна 1999. године ови напади ниског интензитета настављали су се сваког дана, обично почињући у сумрак. Током дана крали су, уз уперено оружје, личну имовину, аутомобиле и стоку.

А онда 28. јуна 1999, на сам Видовдан, напади су постали интензивнији. Мноштво Албанаца, наоружано разноврсним оружјем, напало је Србе. Постарији човек, Живко Савић, умро је од срчаног удара, који је засигурно био последица шока због напада који је трајао три сата. Одсуство Кфора било је очигледно, а није неразумно у овом случају закључити да су се нападачи осећали још и охрабрени одсуством одговора од стране Кфора, јер су и напади од тада постали учесталији и смртоноснији.



Први од многих киднапованих Срба из Цернице био је Добривоје Костић, отет 2. јула 1999. године. Одвели су га у Гњилане, у бившу зграду ЈНА. Пре него што су га пустили, испитивали су га и тукли ланцима. Он је један од ретких који је успео да измакне канџама УЧК. 7. јула 1999. године Албанци су полили бензин око улаза у цркву Св. Илије, натопивши бензином неке крпе на вратима. Онда су бацили две бомбе у покушају да бензин запале. Срећом, нанели су нека мања оштећења споља. Албанци су 8. јула 1999. започели нову тактику, пуцајући ка селу светлећим мецима из оближње шуме. Од погодака светлећим мецима запалило се неколико кућа и амбара, па је тако изгорела храна за стоку. То је приморало многе Србе да стоку продају, јер више нису имали чиме да је хране, а напади на сељаке који су радили у пољу постали су све чешћи.

Ни дан без терора

А напади се више нису бројали данима, већ недељама, и само су се настављали:

8. јул: Српске куће горе. Запаљени амбари Живојина Костића и Звонимира Јанковића. Оштећени кућа и амбари Уроша Стојановића.
10. јул: запаљен део куће Миланке Стојковић
11. јул: Запаљен и остатак Миланкине куће
11. јул: нападнути сеоски чобани, међу којима је било и деце, док су чували стоку.
12. јул: Прославља се Петровдан. Оружани напад на групу Срба пред продавницом Марка Петровића. Рањени су Драго Живковић, из оближњег села Партеш, Саво Петровић и деца власника продавнице.
15. јул: ош један напад на чобане док су чували стоку.
17. јул: Бачена бомба на кућу Небојше Стојановића
18. јул: Кфор је вршио преметачину у кући Небојше Стојановића, која је претходног дана била мета бомбашког напада. Небојшу су припадници Кфора ухапсили и одвели. Држали су га у притвору пет дана.

„Уместо да траже терористе који су вршили нападе на Србе, њихове домове и имања, припадници Кфора би претресали нападнуте српске куће, узнемиравали и хапсили Србе“. Један од припадника америчког Кфора рекао је Миомиру да „Срби бомбе бацају сами на себе“.

Кфор хапси и притвара Србе

20. јула, два дана након што је притворен Небојша Стојановић, његов педесетпетогодишњи отац Божидар, инвалид, убијен је крај своје куће. Жртва је убијена хицем у главу из велике близине. Кфор није могао, или можда није хтео, не само да тражи убицу који је злочин починио у сред дана, него ни да га идентификује.

Напади на куће се настављају. У међувремену, Кфор непрестано хапси и притвара Србе из села након претреса кућа. Један припадник америчког Кфора признао је једном од Срба из села да тако поступају јер Албанци из села нешто дојаве у вези са својим комшијама Србима.

Звуци граната - свакодневна „песма“

22. јула 1999. године бачене су две бомбе у двориште куће Милорада Симића. Једна је експлодирала, а другу су касније уклонили припадници Кфора.

http://dengalnaserben.weebly.com/uploads/2/4/4/6/24463486/9360284.jpg?666
Након једног од бомбашких напада у Церници

Убрзо након тога, Кфор је извршио претрес у кућама Светислава и Миливоја Спасића. Причинили су штету у кући и присилили укућане, укључујући и петоро деце, која су имала од три месеца до четири године, да од два до четири изјутра чекају ван својих кућа, док је Кфор, наводно, по кућама тражио оружје. Као што и сам читалац може да замисли, Срби, становници Цернице, како се то јасно види из Момировог дневника, осећали су не само да се Кфор прави да не види етничко чишћење које се дешава у селу, већ и да саучествује са злочинцима, јер, са једне стране, оптужују жртве, а са друге и не покушавају да злочинце пронађу и да примене закон.


Беспомоћни и неми Срби су посматрали зло

Како је време текло, из јула у август, напади су се настављали: пушчана паљба, бомбе, крађе, уништавање имовине. При свему томе, Кфор је хапсио Србе, а с времена на време претресао српске куће у пратњи Албанаца из села. Звук граната којима су гађане српске куће постао је песма која се у Церници понављала сваке ноћи, читавог лета и у рану јесен 1999. године.

29. септембра 1999. нападнута је, и то не први пут, кућа Владимира Савића, Миомировог оца. И док су се Миомир, његова супруга и двогодишњи син спремали на спавање, тек што су ушли у спаваћу собу, бачена је бомба на прозор. Срећом, одбила се о прозорско стакло и експлодирала напољу. Нападачи су виђени како беже и чак су идентификовани, али, као и увек, Кфор против њих није предузео ништа. Уместо тога, нашли су за сходно да ухапсе Миомира и да претраже неколико оближњих српских кућа.

28. новембра 1999. године национални празник Албаније локални Албанци прослављали су дивљајући кроз село, пред очима припадника Кфора, који су у селу стационирани. Колима су непрекидно кружили улицама села, машући заставом Албаније, каменовали куће и претили да ће да побију све Србе у Церници. Оштетили су многе куће и баште, и као што Миомир бележи у свом дневнику: „Срби су немо посматрали из својих домова, уплашени за своје животе“.

Ево шта каже запис 3. децембра 1999. године:

„Један од најтрагичнијих догађаја десио се у Церници трећег децембра. Уз куће Слободана Васића и Драгана Петровића, смештених на граници српског и албанског дела села, у махали Смекићи, постављена је велика количина експлозива. Експлозив је даљинским управљањем детониран у 18 часова.“

Ово је само део о страдању Срба у овом косовско-метохијском селу.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Церница, #Гњилане, #Окупација #Жртве #Убиство #КФОР #Косово #Метохија #Србија #Kosovo #Metohija