https://1.bp.blogspot.com/-mlNCiaaJGtw/YBljytHAOqI/AAAAAAAAEK8/HNNDuRfgNkoowVRPiBJBwUFeeUTO8ExZACLcBGAsYHQ/s468/%25D0%25B2%25D0%25B8%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25BE-%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B0.gif
Вести:

субота, 15. јануар 2022.

НП ''Отаџбина'' подсећа да се до Вучића нa КиМ гласало као и у било ком другом делу Србије

НП ''Отаџбина'' подсећа да се до Вучића нa КиМ гласало као и у било ком другом делу Србије

"Већ 2014. године Срби на Косову и Метохији више нису гласали као остали грађани Републике Србије него као дијаспора. Тако на терену изгледа национална и државна политика Александра Вучића која је у суштини класична издајничка."

НП ''Отаџбина'' подсећа да се до Вучића нa КиМ гласало као и у било ком другом делу Србије

Неодржавање референдума 16. јануара у јужној српској покрајини поводом уставних промена показује у правом смислу те речи издајничку политику Александра Вучића и актуелног режима у Србији. Разлог томе је да председник Србије не жели да руши државност сепаратистичке парадржавне творевине зване република Косово.

Чак и вакцинисање Срба у јужној српској покрајини не може се одрадити у њиховом месту живљења већ морају, да би се вакцинисали, да иду пут уже Србије. Само један дан је трајала вакцинација Срба на територији Косова и Метохије и чим се огласила влада самопроглашене републике Косово Александар Вучић је вакцинисање Србима на територије где живе ускратио.

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ подсећа грађане Србије да су до доласка Александар Вучића и Ивице Дачића на власт Срби са КиМ учествовали на свим изборима било локалним, било председничким, било парламентарним у организацији Народне скупштине Србије и Републичке изборне комисије. На Сретење 2012. године четири општине на северу КиМ Зубин Поток, Лепосавић, Звечан и северни део Косовске Митровице организовали су референдум на којем се гласало о непризнавању институција самопроглашене државе Косово на овом делу јужне српске покрајине. Иако се Приштина противила референдум је успешно организован и у бројем већем од 90% Срби су се на њега одазвали. Убедљивом већином гласова донели су одлуку о непризнавању институција самопроглашене републике Косово. И тако је било све до доласка на власт Александар Вучића и Ивице Дачића који не само да су наметнули Србима инстутуције самопроглашене републике Косово већ су и укинули постојеће институције републике Србије које су преживеле бомбардовање и НАТО агресију али нису Александра Вучића и Ивицу Дачића. Те инстутуције су полиција, судство, цивилна заштита...

Избори било председнички, било локални, било парламентарни нису одржавани само на северу КиМ већ су одржавани и јужно од реке Ибар без обзира на противљење Приштине. Срби су имали бирачке спискове, формирали су по упутству РИК-а бирачке одборе и гласови су бројани на територији јужне српске покрајине. Све је то одрађивано за време, како Вучић воли да каже, тзв. досовске власти. По његовом доласку Скупштина Србије није расписала локалне изборе ни за једну општину у јужној српској покрјини пуних десет година. Током 2013. године потписујући Бриселски споразум Србе је приморао да учествују на локалним сепаратистичким изборима а када су Срби то одбили затражио је од јужног крила НАТО пакта да му дозволи да само 45 минута уђе на територију КиМ да би непослушне Србе изборно дисциплиновао.

Већ 2014. године Срби на Косову и Метохији више нису гласали као остали грађани Републике Србије него као дијаспора. Гласање се одвијало на територији Косова и Метохије а бројање у тзв. ужој Србији где су гласачке кутије превожене до Рашке, Врања и Куршумлије где се бројање одрађивало. Тако на терену изгледа национална и државна политика Александра Вучића која је у суштини класична издајничка.

Додуше, и сам председник пре неки дан отворено каже, шта има ми да тражимо на Косову и Метохији кад Срба нема у Качанику, Ђаковици, Косову Пољу... По логици нашег дичног предсеника Србија треба да се одрекне и Тутина, и Босилеграда, и Димотровграда, и Кањиже, и Мола, и Аде, и Сенте јер и тамо скоро да нема Срба.

Све ово показује да босански рајетин из Чипулића код Бугојна није дорастао да води Србију која је за време његове владавине дотакла дно у сваком смислу. Националном, економском, моралном, криминалном, коруптивном... Зато само одласком са власти Александра Вучића Србија може да изађе из блата, из брлога, из глиба у који ју је овај диктатор и криминални владар довео.


НП ''Отаџбина'' подсећа да се до Вучића нa КиМ гласало као и у било ком другом делу Србије


Косовска Митровица
13.01.2022. године

Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“



* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com

Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

петак, 14. јануар 2022.

Предраг Јакшић: Реци не фараонизацији Србије

Предраг Јакшић: Реци не фараонизацији Србије "Људи који овакву измене Устава предлажу немају правно знање или, пак, желе управо то – стварање фараонске власти у нашој држави."

Предраг Јакшић: Реци не фараонизацији Србије
Фото-илустрација: КМ новине 2022.

















Пише: Предраг Јакшић



Сувереност правосуђа, као и осталих грана власти једне државе (законодавне и извршне), почива на народу, на грађанима. Устав Републике Србије то прецизно формулише у члану 2, који носи наслов „Носиоци суверености“, у ком се каже: „Сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника. Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана.“ Уколико се изгласају ове уставне промене, какве предлажу Вучићеви посланици, и судије и тужиоци буду бирали сами себе, и не буду их бирали народни посланици, тиме ће народ изгубити сувереност по питању правосуђа, и суверенитет правосуђа, тачније судија и тужилаца, би почело да се заснива на некој врсти фараноске, и тиме никоме одговорне, власти.

Другим речима, на овом се референдуму одлучјује од томе да ли грађани желе да се одрекну суверености коју им гарантује Устав Републике Србије, односно суштински се овим грађани изјашњавају да ли желе да се наведени члан 2 Устава Републике Србије који гарантује њихову сувереност стави ван снаге или не.


Јер сама оваква уставна промена каква се предлаже на овом референдуму била би у потпуности у супротности са наведеним чланом 2, и тиме она ни не би могла да буде уопште понуђена као опција, што само говори да људи који овакву измене Устава предлажу немају правно знање или, пак, желе управо то – стварање фараонске власти у нашој држави. Стога је битно изаћи на референдум и заокружити „НЕ“, јер тиме гласате против фараонизације Републике Србије и српског друштва, а за одбрану грађана као носилаца суверености у нашој држави.

Као главни од аргумената за промену ових уставних одредби о бирању судија и тужилаца наводи се да ће тако стручњаци да бирају стручњаке. То је оно што у интервјуу у Политици од 6. јануара 2022, истиче и један од чланова радне групе за израду овог нацрта акта о промини Устава. Тако он каже да судије више не би бирали посланици који немају „специјализована, стручна знања“ за правосуђе, већ би их бирале судије и тужиоци које су стручњаци, јер је, како он каже, „судска власт стручна а не политичка“. Оваква логика је сулуда логика, јер она у ствари подржава став да посланици не би требало ништа да бирају и доносе јер нису сви посланици стручни и специјализовани у свим областима у којима доносе одлуке и врше изборе. Јер чак и да међу посланицима постоји неки стручњак за одређену област из које се неки пропис доноси, остали посланици нису стручњаци за то, и тиме, је ли, по логици овог уставомењача, не би ни били легитимни за давање свог гласа. Ово је суштински заступање тезе да народ, који својим суверенитетом стоји по Уставу иза посланика који гласају, нема право да одлучује ни о чему јер није „стручан“, нема „специјализовано знање“. Тиме би се такође негирао и легитимитет народа да уопште бира посланике јер како ће народ знати ко је од тих посланика стручан да буде посланик када сам народ у великој већини никада није био у тој посланичкој позицији, а чак ни не мора да буде писмен да би гласао? Тиме, је ли, народ није легитиман нити да бира председника, јер није стручан, па би ваљда бивши председници требало да бирају наредне, или шта све не произилази из ове сулуде логике која се истиче као аргумент за мењање ових уставних одредаба о избору тужилаца и судија. Колико је потенцијално ова ситуација опасна види се по томе што би, измени ли се Устав Републике Србије у овом смислу, судије и тужиоци постали „фараони“ који не одговарају никоме до другим „фараонима“, јер их нико други не бира до „фараони“. Неко може рећи да и лекарску лиценцу другим лекарима даје и одузима Лекарска комора и њени органи а не народ. И то је тачно, али само до оног дела када неко од лекара или од заинтересованих (оштећених) страна, а ко није задовољан одлуком органа Лекарске коморе не одлучи да се обрати суду где ће одлука Лекарске коморе бити преиспитивана и укинута уколико је незаконита. Тиме је крајња истанца управо оно што почива на суверености грађана – а то је суд, а како је то сада по уставним одредбама и прописано. Тај суд који почива на суверенитету народа је тако крајња инстанца било коју област и ситуацију да уземемо за пример. Уколико би ове уставне одредбе биле промењене на начин како то сада жели Вучићев лоби, управо би та крајња истанца била отргнута од народа и постала би фараонско седиште коме нико ништа не би могао. Јер, на пример, када би неки конкретни судија био ухваћен у кршењу закона у смислу злоупотребе свог положаја, и уколико би и сам дошао на суд, њему би судили управо други „фараони“ као што је и он. Тако би се пред њим потенцијално нашли или они „фараони“ које је он поставио на судијско фараонско место, или они „фараони“ који су њега поставили на судијско фараонско место. У првом случају то би значило да му они који му суде дугују захвалност јер их је поставио, док би у другом случају ти који му суде били одговорни уколико би он био осуђен јер су га они и поставили на то место. Све то наравно указује да од поштеног суђења ни не може бити ништа јер „фараони суде фараону“ и тиме, у ствари, уколико би до осуде дошло руше сопствену фараонску позицију. Људи ван оваквог судијског и тужилачког фараонског клана би били апсолутно без могућности да се заштите јер би им увек судили и тужили би их они чије се „право“ на суђење и тужење не засниваа на суверенитату народа већ на „суверенитету“ самих тих „фараона“, тј. судија и тужилаца. И да ствар буде јаснија, ако се вратимо поново на пример са лекарима и Лекарском комором, ви увек као пацијент можете да изаберете лекара, да изаберете где ћете се и како лечити, и нисте везани ничим што каже, препоручи или одлучи Лекарска комора, док, с друге стране, ви не можете одлучити ко ће вам судити, чак ни то да ли ће вам и где неко судити и решавати ваш потеницијални правни проблем, било да је у питању неко грађанско или питање из кривичног права. Такође, истиче се као аргумент за ове промене да тиме што убудуће судије и тужиоце не би бирали посланици, они би били „независни“, тј. не би били под утицајем „политичара“ и „политичких станака“ које су их изабрали. Суштина је у томе да „политичари“ и „политичке странке“ представљају народ и да је њихова власт власт која почива у народу, због чега судије које посредно бира народ у ствари ту врховну власт у једном друштву – ВЛАСТ ДА СУДЕ – добијају управо од народа, због чега би те одлуке и требало да буду поштоване у том народу јер су „од народа“. Народ је тако посредно одлучио ко ће ће бити судија и тужилац, и коме ће веровати да је праведан. Овим променама народ губи тај посредан утицај и ничим не одлучује ко је тај ко ће у име народа мерити и сећи када за то дође време. Немојте заборавити да се пресуде у нашем суду у кривичном стварима изричу „У ИМЕ НАРОДА“. Овим променама ствара се ситуација да у име народа пресуђује неко коме народ није дао право да у његово име суди. Такође, то што су неки посланици изабрали судију или тужиоца, не значи да ће ти посланици и њихове политичке странке и у следећем мандату да седе у парламенту. Парламентаризам управо и јесте та могућност променљивости онога за кога народ сматра да не ради добро. Овим изменама, судије и тужиоци пак не само да не би били променљиви, јер се бирају доживотно, већ, што је у ствари најважније, не би ни у првом тренутку били изабрани као они коме је народ, преко својх посланика, дао право да у његово име суде и туже, већ би их постављали људи који том народу не одговарају и који из тог народа ни не црпе свој суверенитет и легитимитет, већ га црпе само „из себе“. Овакво решење је крајње недемократско и крајње нецивилизацијско, толико страно било каквом модерном појму схватања државе и друштва. Свака другачија тврдња је, просто, смешна и бемислена. Јер та „независтност“ коју би, као, судије и тужиоци стекли, уствари се своди на следеће: уместо да буду одговорни грађанима, читавом народу, који их бира преко 250 народних посланика и даје им највећу могућу сувереност – народну суверност, сада ће бити одговорни свега једном телу од једанаесторо људи од којих већина која је довољна за избор судија своју сувереност не „вуче“ из народа већ из себе? Ко каже да је оваквим променама независност судија загарантована, у ствари тврди да је боље одговарати групи од неколико појединаца (које народ није ни овластио), него читавом народу. Не заборавите и то, да прича о „специјализованом, стручном знању“, уз то „не пије воду“, јер су и до сада судије и тужиоце предлагали Високи савет судства и Високи савет тужилаштва, значи нису их предлагали они који немају „специјализовано, стручно знање“, а посланицу су имали могућност или да их изгласају или не, чиме су им давали или одузимали сувереност да раде или не раде као судије или тужиоци. Тако да није ни било могуће да буде изабран за судију неко ко није „стручан“ јер га је изабрао неко ко нема „специјализовано знање“. Другим речима, и до сада је избор био такав да се „специјализовано, стручно знање“ поштовало јер се на основу њега и долазило на листу за избор. Стога је овај аругмент и са ове стране потуно бесмислен и лажан.

Још један од разлога због чега треба гласати „НЕ“ на овом референдуму је тај јер се гласа „ђутуре“, како би народ рекао, а што је недопустиво. Тиме се ствара ситуација да се увек о уставним изменама гласа „у глобалу“, и тиме се популистичким методом – „ово је популарно и то ћу да ставим поред непопуларног да би и непопуларно прошло“ – у ствари обмањују гласачи и не даје им се истинско право да бирају и одлучују. Јер, можда људи јесу за једну, али нису за другу измену. Тако и сада заједно у једном референдумском питању стоје измена у назива Врховног касационаог суда у Врховни суд, са нечим што је у суштини одрицање грађања од сопствене суверенсоти, а што су помешане „баба“ и „жабе“, како то народ каже. Сетите се оног сулудог рефендумског питања на референдуму у Македонији од пре пар година. Уколико се дозволи оваква уствана промена у Србији, неко следеће питање на неком следећем референдуму бићи управо онакво како је било и у Македонији која је чак на тај начин променила и сопствено име.

Друга битна ствар због које би људи морали изађи на референдум и на њему заокружити „НЕ“, јесте политичка. Уколико се дозволи Александру Вучићу да на оваква начин, са овим накарадним измеђеним законом о референдуму, промени устав, то му даје могућност да устав промени у било ком делу и било када јер ако му „упали“ једном, и уколико народ буде „равнодуушан“, следеће референдум ће потенцијално бити онај о питању предаје Косова и Метохије, и ко зна чега све не. Јер ако се бојкотује овај Вучићев референдум или уколико се сматра као неважан, шта је онда то што ће учинити референдум важним тако да он не буде бојкотован? Да ли заиста сматрате да је неважно како се бирају људи који ће сутра да вам суде, не само у вашим приватним стварима, већ управо и по питању Косова и Метохије када се то питање једног дана постави пред Уставни суд Републике Србије, и то потенцијално и пред судије које ће бирати судије а не народ? И како онда уопште да било који избори или референдум буду „битни“ ако их расписује Вучићева већина? Па ко ће их други расписати? Ако сте спремни да се на улицама, „ван избора“ и „ван референдума“ изборите за слободу и одбраните сопствену сувереност, у реду. Али где сте онда били ових десет година колико Вучић влада и што сте онда дозволили све ове силне накарадне законе које је његова већина да сада донела?

Предраг Јакшић, аутор
Не дозволите, стога, да вас преваре они који су вас недавно позивали на бојкот избора и тиме омогућили Вучићу да има ову готово једнопартијску скупштину у којој без икаквог гласа против може да доноси све што му падне на памет. Тако је преко Закона о референдуму и поноштио у великој мери суверените грађана, јер више није важан човек (ни да ли је жив, ни да ли постоји) и статистичке је апсолутно небитан за ствар референдума. Свеједно је тако да ли нас има 10 милион или 10 хиљада, јер ће резултати рефендума бити легитимни колико год да људи изађе јер више не постоји цензус од 50%. О судбини најзначајнијих питања у једном друштву решаваће тако потенцијално само они који буду обавештени да се референдум одржава. Тиме је могућност медијске манипулације референдумом несагледива јер од жеље владајуће већине и зависи на који начин и како ће се вршити пропаганда одређеног референдума, пре свега, преко јавних сервиса који су најгледанији медијски сервиси и који у ствари формално гледано припадају грађанима. О томе на који је све начин могућа страшна манипулација од стране власти види се и по обавештењима о овом референдуму које је грађанима послала Републичка изборна комисија. У њима се уопште не наводи рефереднумско питање, већ се дају „информације о променама“, а у ствари се даје интерпретација која у суштини прејудицира „пожељан“ исход. Другим речима, не наводи се само шта је предложено, већ се наводи зашто је та промена пожељна и добра, а што је опасно задирање у слободну вољу грађана преко недозвољене сугестивности некога ко би требало да буде ауторитет у погледу регуларности референдума, и страшно прекорачење у овлашћењима које Републичка изборна комисија има. Републичка изборна комисија има право једино да спроводи референдум и пази на законитост овог поступка, али не и да се упушта у то да ли је неко предложено решење (у оквиру референдумског питања) добро или не, да ли „јача“ државу или не, да ли је у складу са „традицијом“ или не. То није посао Републичке изборне комисије. Немојте зато дозволити да поново будете намагарчени и да „бојкотујете“ сопствену будућност и дозволите ову фараонизацију Србије. Бојкотовањем, уз то, гласате за Александра Вучића. Јер, сви који не изађу на референдум, у суштини гласају за Вучића, баш као и они који на референдуму заокруже „Да“. Ствар је толико једноставна. Нема ту више оправдања – „нисам имао за кога за гласам“, „сви су разједињени“, „нема праве опозиције“, „ово-оно“ – не, јасно је или си за Вучиће или си против њега. Ово је зато референдум против или за Вучића. После овог ће се јасно видети ко га све подржава.

И да, знам, многи могу рећи – „покрашће референдум, као и изборе, што да гласам“. Па, пријатељу, „покрадоше“ ти и живот, што га живиш? Бори се, човече, не дај се, не дај никоме да краде, бори се за своју будућност, јеси ли човек или ниси?



* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Предраг Јакшић: не лажите народ, није он организатор већ преузмите одговорност! - КМ Новине

Да се не враћам много уназад, већ да останем на терену од последњих годину дана. Пре избора писао сам о томе да свако има право на свој пут, био он бојкот или излазак на изборе, но свака од тих одлука подразумева и стратегију шта после (бојкота или изласка) и да због тога мора да преузме одговорност.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Предраг Јакшић: Вучић је себе још једном легитимисао као највећег непријатеља српског народа - КМ Новине

Тиме што је наше унутрашње питање, или чак да кажемо питање Србије и тзв. државе Косова, везао за судбину Блиског истока, Трамп је зацементирао сувереност те "државе" Косово, а Србију је дао као монету за поткусуривање нечега што нема апсолутно никакве везе са њом.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Предраг Јакшић: Срби и златно теле - КМ Новине

И ето, „ако то смета аутошовинистима и другосрбијанцима, онда мора да је добро". Погубна је то логика, јер мера људи Божјих нису безбожници, већ Богочовек Христос.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Живим за Србију    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

четвртак, 13. јануар 2022.

Божићна посланица 2021. владике Ксенофонта, епископа рашко-призренског у егзилу

Божићна посланица 2021. владике Ксенофонта, епископа рашко-призренског у егзилу

"Поздрављамо на овај дивни празник и све вас, дјецо наша духовна, који се налазите и ван Србије и српских земаља, не само српскога рода, него и све из других народа,  хришћанског православног имена и закона, с краја на крај васељене"

Божићна посланица 2021. владике Ксенофонта, епископа рашко-призренског у егзилу
Владика Ксенофонт


КСЕНОФОНТ

По милости Божијој

Православни Епископ

Епархије рашко-призренске

у ЕГЗИЛУ

Свему свештенству, монаштву и свим правовјерним
синовима и кћерима Српске православне цркве
сверадосни хришћански поздрав:

 

МИР БОЖЈИ!  ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Христос се рађа – прослављајте Га!

Христос с неба – сусрећите Га!

Христос на земљи – узвисите се!

Певај Господу, сва земљо!

И у весељу запевајте, људи,

јер се прослави!

(ирмос прве песме божићног канона)

Хладна је витлејемска ноћ и чудан је пар који тражи коначиште. Старац и Дјевојка, уморни од пута, дођоше да цару принесу царево и да се попишу, како је прописано. А смјештаја за њих нема, осим хладне витлејемске пећине. И управо ту, драга дjецо духовна, збива се овај чудесни догађај, овај сусрет Неба са Земљом овај чудесни сусрет и сједињење Бога и Човјека, долазак у свијет Богочовјека. С Неба Христос, срећемо га! На Земљи Христос, и ми се узвишавамо! Весело пјевамо и ми, на овај радосни празник, ове Свете Ноћи, како се у многим језицима Божић назива.

А како се све то чудесно збива, јављају нам свети Еванђелисти у својој Благој Вијести. Дјевојка рађа, а нема мјеста за њено обиталиште. У Дому Хљеба, Витлејему, једино се пећина као красна палата царице показује, да Хранитеља и Умножитеља хљеба прими. Хљеб небески силази нам с Неба, Христос се рађа у убогом обиталишту да би васкрсао онога кога је по лику и подобију Своме створио, а који паде због гријеха свога.

У убоге јасле полаже се Бог и гледамо га као човјека, Богомладенца повијеног у пелене. Јосиф се смућује и не зна шта да мисли, и заборавља на пророштво Михејево које каже: И ти Витлејеме, земљо Јудина, ни по чему ниси најмањи међу кнезовима Јудиним, јер ће из тебе изаћи Вођа који ће напасати народ мој, Израиљ.

А на посрамљење једнобожним Јеврејима, синовима истинитог Закона, долазе да се Јединоме поклоне мудраци са Истока, благочестиви звјездочатци, до тада незнабожни, приносе дарове: злато, тамјан и смирну; и траже Онога чију звијезду видјеше на истоку. Клањају му се прости и неуки пастири, славослове га Ангели. Чудесно и предивно сједињење Неба и Земље у овом скромном обиталишту.Безумни Ирод бјесни и тражи да погуби дјетенце, побојавши се за своју власт овоземаљску и убија хиљаде невиних младенаца витлејемских. А све му бива узалуд.

Како нас поучава богонадахнути српски Златоуст, свети Владика Николај Жички и Свесрпски, Христу су се поклонили најмудрији и најпростији свога времена, учени мудраци са Истока и прости пастири који чуваху у пољу своје стадо, а да су полуучена мудрост и искварена простота вазда били највећи непријатељи Христа, тј. Његове Истине, Његовог Јеванђеља, Његове Цркве. Запамтимо, драга дјецо духовна ове ријечи, јер, како онда, тако је и данас. Умни и прости једнако су Христа примали и примају у своје срце, а они који се само градише мудрима, полудјеше, како нас учи св. Апостол Павле.

И данас се свијет дијели на двије стране: они који се Христу клањају, који га истински прослављају и у смирењу, трпљењу и чистоме срцу плод доносе, по тридесет, по шездесет и по сто; и они који, са Иродом заједништво творе па би Христов спомен да униште, Његову благовијест и Његово учење, или макар да га умање до сићушне човјекоцентричне величине и да га поставе у срамни пантеон својих лажних богова.

Није ли и наше вријеме, браћо и сестре, мрачни и тужни свједок тога, кад, гледајући и распознајући знаке времена видимо да се свијет напунио оних који градећи се мудрима полудјеше, како је и пророковало велико пустињско свјетило, преподобни Антоније Велики: Вријеме долази када ће људи полудјети, и када виде некога ко није полудио напашће га говорећи: «Ти си луд, ти ниси као ми!»

Не говори ли ова свевремена поука управо о нашем времену, времену:»права, слобода, демократије, једнакости…», а уствари времена у којем у једном магновењу нестаде све оно чиме су се, расхристовљени Запад и обезбожена Европа, човјекоцентрични и богомрзећи, толико гордили и хвалили, до неба се подизали, градећи нову вавилонску кулу, а ето, већ се до ада сурвавају? Гдје је данас сва европска «слободарска» философија и умовање; гдје су тековине те многоопјеване културе и цивилизације, гдје је тај ничеовски «натчовјек», који је у својој «жељи за моћи» умјесто да у богочовјека узрасте, спустио се у потчовјека и из луднице виче: «Бог је мртав!», као што и пророкује Цар Давид: «Рече безумник у срцу своме: Нема Бога!» Јер управо, човјек и човјечанство који жеђ своје душе не утољава Богом, Богом Живим, како нас и учи цар Давид, осуђено је на пропаст и пропадање, на вјечиту смрт и умирање, такво човјечанство нема ни «циља, ни идеје ни плана» како и пише Шпенглер у «Пропасти Запада»!

А говорећи о Европи и Западу, Богом умудрени преподобни Јустин Ћелијски учи нас да: «Све мале и велике тајне европског духа састале су се и слиле у једну огромну и неизменљиву догму: догму о непогрешивости човека. Тиме су остварене главне тежње свеколиког европског хуманизма: и световног и религиозног. Човек је проглашен за човекобога. У самој ствари, догма о непогрешивости човека открила је главну тајну европског човека. Кроз њу, европски се човек јавно и искрено исповедио и земаљском и небеском свету, и казао шта је, шта хоће, чему стреми. Том догмом, он је одлучно и потпуно протерао из Европе Богочовека а зацарио човекобога. Тиме је заувек предодредио будућност Европе: она се неминовно мора кретати по начелима и смерницама непогрешивог човека – европског човекобога».

А отац Јустин ово богоодступништво и богоотпадништво Европе види, заједно са великим Достојевским,  управо у оном страшном паду папе и римокатолицизма који су продали Христа за земаљско господство и тиме били зачетници и узрочници европског материјализма и атеизма. Нека би Бог умудрио и просвијетлио све оне који, често и на епископским и патријаршијским катедрама, јересју екуменизма прљају свештену и урешену, богоукрашену одјећу божанске невјесте, Цркве православне, пристајући на молитвена општења са онима који су од Цркве отпали, јеретицима римокатолицима, као и свима онима које је касније та јерес породила.

Плодове, пак,  тог и таквог материјализма и атеизма видимо, даље, пред нашим очима, оличене у одузимању људских права, закључавањима, присиљавањима на вакцинацију од болести која није довољно испитана и од узрочника још мање доказаног, вакцинама које су су све само не медицински сигурне и испитане. Ово планско поробљавање човјека и човјечанства изискује да се свака хришћанска, макар мравља, али жеравична, савјест, успротиви и каже: не у моје име!

Зато, драга Наша дјецо духовна, пазимо како читамо, дакле, како разумијемо и како живимо науку и благовијест Христову. Данас, када многи божићне и новогодишње празнике проводе и прослављају, попут јеванђелског богаташа, сјајно се проводећи, обучени у скерлет и свилу фирмиране одјеће, по богатим домовима, па чак и ресторанима, хотелима и  зимовалиштима, уз вриску и необуздану музику и игру, треба се запитати прослављају ли на такав начин од Дјеве рођенога Богомладенца или, пак,  прослављају себе и своје страсти? Није ли и данас Христос у некој хладној уџерици и колибици, као некада у хладној пећини, са онима који су у тузи и немаштини, са неким сиромашком који се мрзне и гладује на децембарском мразу, јер су често у богатим и топлим домовима хладна срца, а у њима за Христа нема мјеста?

Загријмо и ми, браћо и сестре, срца своја љубављу према Господу и према ближњем, љубављу према вјери и Цркви православној, који данас тако страшно страдају и тугују. Сјетимо се своје мале и заборављене браће и нађимо им се у невољи, патњи и тузи, јер који помогне једном од те мале браће Христове, самом се Христу нашао и послужио, како нам у Своме Еванђељу Христос и обећава.

Сјетимо се, у ове благе дане, дјецо Наша духовна, и свих прогнаника, страдалника, избјеглица, расељених, који већ годинама, па и деценијама, не могу наћи правду на Земљи овој. Сјетимо се и своје браће и сестара на страдалном Косову и Метохији, који вијековима опстају и одстојавају, а посебно посљедњих двадесет и двије године од НАТО окупације Косова и Метохије и каснијег проглашења лажне државе Косово. Нека Господ и свима вама, који чувате свето Косово и свештену Метохију Богомладенац витлејемски да снаге да останете, да опстанете и да се радујете, јер, гле, обећао је Господ, велика је плата Ваша на небесима!

И сви ми, колико је до нас, да уложимо себе у борбу за очување Косова и Метохије и да истинска борба данас у Србији, поред очувања вјере православне, може бити само за очување светог Косова и Метохије, као и борба за очување људског и хришћанског достојанства и слобода, без наметања недоказаних и недоказивих присилних псевдомедицинских мјера у циљу контроле и експериментисања над људима, над читавим човјечанством. Само такву борбу можемо водити и подржавати, јер је Косово и борба за Косово увијек било Христоцентрично српско мјерило, од Кнеза Лазара до дана данашњег. Свака друга борба безуспјешна је и бескорисна, врло често инструментализовано и манипулативно завођење за Голеш планину, да се Власи не досјете!

Будемо ли се као слободни и храбри људи борили, чувајући чојство и јунаштво, благословиће нас Господ, као што и каже свети Владика Николај у пјесми:

Буди храбар и слободан,

Бог ти збори, Србине,

Ја ћу за те војевати,

Само држ’ се истине!

Поздрављамо на овај дивни празник и све вас, дјецо наша духовна, који се налазите и ван Србије и српских земаља, не само српскога рода, него и све из других народа,  хришћанског православног имена и закона, с краја на крај васељене, који сте, борећи се за свету Цркву и вјеру православну препознали у нашем блаженопочившем Старцу стјегоношу, барјактара, који високо држи развијен барјак Христов, а у исповједничкој Епархији рашко-призренској стуб и тврђаву Истине и Цркве Христове. Све вас, са краја на крај васељене поздрављамо и молимо Богомладенца Христа да вам да хришћанске снаге и крепости да издржите искушења кроз која пролазите и која све нас, заједно, очекују, да се не одрекнемо имена Христова и печата Духа Светога и слободе у Христу нам дароване, јер смо плаћени скупо.

Држимо се, дакле, Истине и Правде, Вјере, Наде и Љубави, драга браћо и сестре, дјецо Наша духовна, чувајмо свете врлине у души својој и приступајмо светој Цркви, молећи се и богослужећи у нашим храмовима-катакомбама, исповиједајући гријехе своје, причешћујући се светим Тајнама, и не плашећи се никакве силе вражије која по попуштењу Божијем, наилази на овај свијет, који, по ријечима Апостола Павла, …у гријеху лежи.

Јер, како и пјевамо на овај дивни и велики Празник, понављајући ријечи пророка Исаије: «јер нам се роди дијете и Син нам се даде…јер је с нама Бог». И то нам се роди Христос, за кога богослужбена пјесма каже: «Царство Твоје, Христе Боже, царство је свих вијекова, и владавина је Твоја у сваком нараштају»!

Такву вјеру исповиједамо, у таквог Бога вјерујемо, Богочовјека који постаде један од нас да би нас усинио и учинио Боговима по благодати. Зато сви заједно радосно запјевајмо: Поклањамо се Рођењу Твоме, Христе! Поклањамо се рођењу Твоме, Христе! Поклањамо се рођењу Твоме, Христе! Покажи нам и божанско Твоје Богојављење!

 

МИР БОЖЈИ! – XРИСТОС СЕ РОДИ!

О Рођењу Христовом, 2021. године,

Ваши молитвеници пред витлејемским Богомладенцем:

+Епископ Ксенофонт, предстојатељ ЕРП у Егзилу

+Хорепископ Николај, старорашки и лознички

+Хорепископ Максим, новобрдски и панонски

+Хорепископ Наум, хвостански и барајевски

* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт изабран за новог Епископа рашко-призренског у егзилу - КМ Новине

Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт изабран за новог Епископа рашко-призренског у егзилу Званична интронизација новоизабраног Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта обавиће се у недељу 17. јануара 2021. године у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.Досадашњи Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт, изабран је за новог Епископа рашко-призренског у егзилу.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Приступна беседа Хорепископа липљанског и ужичког, г. Ксенофонта (Томашевића) - ВИДЕО - КМ Новине

Архимандрита Ксенофонт (Томашевић), настојатељ манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама једногласном одлуком Епархијског савета Епархије рашко-призренске у егзилу, а на предлог Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г. Г. Артемија, изабран је за хорепископа, са титулом липљански и ужички. Eпископска хиротонија богољубезњејшег архимандрита Ксенофонта, изабраног хорепископа липљанског и ужичког, обављена је у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама, у недељу, 20.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Васкршња посланица 2021. године (ВИДЕО) - КМ Новине

Заиста, то: „ Радуј се!", и то: „Радујте се!" одзвања читавом Васељеном од оних дана до дана данашњег. Трепери та радост и на лицима свих вас и свих нас, који у ово васкршње јутро прослављамо и једним устима и једним срцем свету објављујемо ту велику и највећу радост за уморнога, осиротелога, уплашенога и усамљеног, умртвљеног и грехом обремењеног човека, дивним и сверадосним поздравом: „Христос Васкрсе!"





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

уторак, 4. јануар 2022.

НП Отаџбина: У име сепаратиста Тахири и Вучић не желе повратак прогнаних Срба на КиМ

Па и данас спрдајући се са грађанима Србије, правећи некакав Отворени Балкан што је Сорошева увертира за „Велику Албанију“, Александар Вучић не говори о повратку Срба на своја огњишта.

НП Отаџбина: У име сепаратиста Едита Тахири не жели повратак прогнаних Срба на КиМ, Вучић такође
Фото-илустрација: КМ новине 2022.



Изјава Едите Тахири, једне од лидера политичке елите у Приштини, генерално одражава став сепаратистичке идеологије да Срби са Косова и Метохије могу да се врате на своја огњишта тек кад Србија буде признала самопроглашену републику Косово. Ово политичко становиште које је у суштини и фашистоидно објашњава зашто су жене Српкиње од којих једна живи у Ђаковици а друга у Пећи изложене шиканирању и малтретирању од стране својих комшија Албанаца. Срби Албанцима на КиМ сметају својим бројем па се због тога убајају и особе старије од 80 година широм КиМ у времну од 1999. године до данашњег дана. Из тог разлога се и сваки Србин који се одлучи да се врати у свој дом и на прадедовско огњиште проглашава ратним злочинцем хапси и труне у албанским казаматима.

Па управо је и стога ораганизован 17. март 2004. године када се кренуло у обрачун пре свега са српским селима у околини Приштине која су тада језиво страдала уз протеривање локалног становништва. То се одрађивало уз политичко становиште да Приштина мора да продише а она то не може док Срби живе у окружењу тог града. Цео овај егзодус је испланиран, пројектован и одрађен уз помоћ БНД-а немачке обавештајне службе и подршку немачких званичника. Због тога су виновници 17. марта остали некажњени.

Срби прогнани из села Свињаре, 17. марта 2004. године / Фото: И. Маринковић



Дуго времена после 1999. године западни политичари прокламовали су идеју - стандарди па статус. Под стандардима се подразумевао повратак више од 250 хиљада Срба. Од ове идеје се одустало. И онда је највећи број земаља Запада кренуо са признањем самопроглашене републике Косово и где сви преговори, а нарочито данашњи, у оквиру ЕУ имају за циљ да се Србија одрекне своје јужне покрајине. Главни посредник у преговорима Мирослав Лајчак уосталом је то и признао.

Док су понашање и поступци Запада свима познати и разумљиви необјашњиво је политичко држање српског месије, цара и диктатора Александра Вучића. У десет година своје владавине он проблем повратка интерно расељених Срба, а којих није мали број, никада није споменуо. Понављамо, никада није споменуо! То је за њега увек била табу тема.

Можда то и не чуди имајући у виду да је он доведен на власт у Србији не би ли заокружио државност самопроглашене републике Косово што је он и учинио Бриселским споразумом. У суштини после Американаца нико није више урадио за албанску ствар од Александра Вучића. Као да су му род најрођенији.

Па и данас спрдајући се са грађанима Србије, правећи некакав Отворени Балкан што је Сорошева увертира за „Велику Албанију“, Александар Вучић не говори о повратку Срба на своја огњишта. Боравећи више пута у Тирани председник Србије се никада није сетио да посети „жуту кућу“ и ода почаст на монструозан начин ликвидраним и убијеним Србима. Александар Вучић преко српских лешева гази само да би могао да остане на власти. Иако његов велики пријатељ, како га назива председник Србије, Еди Рама у више наврата говори да је његов животни сан стварање Велике Албаније Александру Вучићу то не смета да на темљу сужавања српског етничког простора он негује пријатељске односе са овим албанским експанзионистом.

Александар Вучић жмури над брисањем граница између самопроглашене републике Косово и Албаније иако је та граница по међународном праву граница Србије. Александар Вучић не реагује ни на стварање заједничког електро-енергетског система „Косова“ и Албаније чиме се одриче имовине Републике Србије у корсит албанских сепаратиста. Електричну енергију која је ишла из правца Рашке и Новог Пазара пут севера Косова је пресекао и тиме Србе препустио електро-енергетском систему Велике Албаније. Ако је и од председника Србије, много је.


Извор: Картографија / Твитер: @Duyo96



Зато само смена овог издајничког, марионетског режима ствара претпоставку да ће нове власти у Србији радити на поновном повратку Косова и Метохије у своју матицу. Политички однос снага у свету све више иде Србима у прилог тако да ће сан Едите Тахири и њених истомишњеника у Приштини о српском признању независног Косова остати само санак пусти. Јер чак и да српски суверан издајник призна независно Косово, Косово неће постати међународни субјект јер је Руска Федерација у више наврата наговестила да ће да стави вето.

Нажалост, али тако јесте, српски територијални интегритет и суверенитет данас не чува актуелна власт у Србији већ вето Руске Федерације са председником Владимиром Путином на челу.




Косовска Митровица
04.01.2022. године
Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com


Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

САД су непријатељ Србије - КМ Новине

У тренуцима у којима САД и ЕУ све жешће притискају Србију да окрене леђа Русији и уведе јој санкције било би добро да се подсетимо неких злочина које је Запад починио и које чини над српским народом. Злочин против мира У питању је најтежи злочин по међународном праву из којег произилазе сви други злочини у рату.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

НАТО убио 126 деце током агресије 1999. године - КМ Новине

НАТО убио 126 деце током агресије 1999. године Симбол страдања Срба током Нато агресије је трогодишња Милица Ракић која је погинула у Батајници. Милица је рођена 1996. године а убијена је НАТО агресор је у периоду од 24. марта до 10. јуна 1999. убио 126 деце свих националности док је више стотина малишана тешко рањено.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Иван Максимовић: Влада Србије поручује да на КиМ глава у торби, није нарочит проблем - КМ Новине

Иван Максимовић: Влада Србије поручује да на КиМ глава у торби, није нарочит проблем Појачава се ионако страховита пропаганда Вучићевог режима у корист шиптарске квази-државе. Монструозност са којом Вучићев режим на свим фронтовима разара српске интересе на КиМ, апсолутно је без преседана по гомилама безочних лажи и гурању Срба у загрљај шиптарских сепаратиста, који нас на Косову и Метохији без престанка прогањају!





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

уторак, 28. децембар 2021.

Монашење у велику схиму у манастиру Светог архангела Гаврила у Готовуши (КиМ)

Монашење у велику схиму у манастиру Светог архангела Гаврила у Готовуши (КиМ)

Настављајући дело свог духовног оца, епископа Артемија, духовног руковођења монаштва, епископ Ксенофонт је био у канонској посети манастиру Светих Архангела у Готовуши 25. и 26. децембра.

Монашење у велику схиму у манастиру Светог архангела Гаврила у Готовуши (КиМ)



После исповести братије овог манастира епископ Ксенофонт, уз саслуживање протосинђела Дамјана и јерођакона Георгија, служио је велико вечерње а потом извршио монашење у чин велике схиме протосинђела Кирила давши му име Урило.

Протосинђел Кирило је најстарији клирик наше епархије. Рођен је 1935 године а замонашен је у манастиру Високи Дечани 1995. године од стране епископа Артемија. У јануару 1999. године рукоположен је за јерођакона (8. јануара) а убрзо и за јеромонаха (17. јануара). Потом по послушању прелази у манастир Драганац у Косовском Поморављу где неуморно ради на обнови ове древне светиње. За десетак година рада отац Кирило је успео да изгради конаке и помоћне зграде око манастирског храма Светог Архангела Гаврила. Поред труда на обнови светиње отац Кирило је велики труд уложио и на обнову побожности у овом крају Косова. Када је народ кренуо да напуста ове крајеве после бомбардовања 1999 године, отац Кирило је легао на пут испред колоне и тако спречио одлазак Срба. После смене епсикопа Артемија отац Кирило је остао у манастиру Драганцу, иако је убрзо био смењен од стране ново неканонског епископа. Ипак, због свих новотарија и притисака које је трпео од стране нове манастирске управе отац Кирило прелази у манастир Светих Архангела на Брезовици, који је основан по благослову епископа Артемија. Већ у дубокој старости отац Кирило је изразио жељу да прими велику схиму, најузвишенији и духовно најзахтевнији вид монашкога живљења. Излазећи у сусрет овој његовој благочестивој жељи епископ Ксенофонт га је замонашио у чин велике схиме и давши му име Урило (што значи светлост Божја). У својој беседи епископ Ксенофонт је подсетио великосхимника Урила да му је ово треће заветовање Господу, прво је било на крштењу, друго на монашењу у малу схиму и треће ово сад када прима велику схиму, и пожелео му успеха на новом попришту духовне борбе.

У недељу Праотаца, епископ Ксенофонт је служио свету архијерејску литургију уз саслужење протосинђела Бенедикта и Дамјана, јеромонаха Исидора и јерођакона Георгија уз присуство педесетак верника. У својој беседи на крају литургије владика је поучио вернике како да се духовно припреме за долазак у телу Господа нашега Исуса Христа, како би на прави начин прославили Божић и све божићне празнике.

Протосинђел Дамјан



26.12.2021. Епископ Ксенофонт: Пандемија је ствар демонска (Недеља Светих Праотаца у Готовуши)
 


26.12.2021. Беседа Владике Ксенофонта у трпезарији манастира Св. Архангела Гаврила у Готовуши


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Владика Артемије, први епископ у историји СПЦ који је лишен монаштва и изопштен из Цркве: Отпадник на правди Бога - КМ Новине

Владика Артемије, први епископ у историји СПЦ који је лишен монаштва и изопштен из Цркве: Отпадник на правди Бога #Интервју #Владика #Артемије #Амфилохије #Епархија #Егзил #Косово #Метохија #Србија #Православље #Вера #Екуменизам У наредном прилогу доносимо интервју Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија за недељник „Београдски глас".



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Песма ''у прогонству'' - обележје једног времена и једне борбе - КМ Новине

субота, 25. јул 2015. | КМ новине едавно је у манастиру Св. Јустина Ћелијског у Барајеву, у кутији за прилоге, пронађен листић са руком исписаном песмом под називом „У прогонству". Аутор се није потписао, али је на месту потписа написао: „Из главе цијела народа". На крају је и молитвено додао:



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Сабор Св. Архангела Гаврила на Брезовици (ВИДЕО) - КМ Новине

Задња недеља јула је дан када се прославља празник Сабора светог Архангела Гаврила. Широм православног света, овај дан је помен на јављање овога Архангела и његово исписивање песме Богородици Достојно јест прстом по каменој плочи али и на сва чуда која је до сада чинио јављајући небеске тајне људском роду.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању