Вести:

среда, 17. јул 2019.

Опљачкана Пошта у Гораждевцу

У Гораждевцу је прексиноћ обијена филијала Поште Србије при чему је опљачкана мања количина новца, јављају локални медији на српском језику.

#Šiptari #Goraždevac #Separatisti #Pošta #Srbija #Kosovo #Metohija #kmnovine
Обијена пошта / Фото: Радио Гораждевац





Да је пошта обијена први је приметио радник који је око седам часова дошао на посао. Он је случај пријавио такозваној "косовској полицији" која је изашла на место злочина и започела истрагу.

Провалници су обили главна врата Поште која су обезбеђена решеткама. Према сазнањима са лица места, однет је сеф али у њему није било веће количине новца. Запослени у Пошти Србије у Гораждевцу нису били расположени да дају изјаву за медије.

Још једна пљачка у највећем Српском селу у Метохији узнемирила је мештане који живе у непрестаном траху од нвих напада како по ноћи, тако и по дану, попут последњих насртаја да се у ово сло одложи већа количина отрвоног отпада у режији шиптарских сепаратиста.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Šiptari #Goraždevac #Separatisti #Pošta #Srbija #Kosovo #Metohija #kmnovine

Ђани Виола: Пре америчке агресије!

Ветеран италијанског слободног новинарства, Ђани Виола, аутор је студиозног текста о периоду пре и после агресије на Србију, који је Магазин Таблоид ексклузивно објавио у најновијем броју.

#Djani #Viola #NATO #agresija #Amerika  #Šiptari #Separatisti #Kosovo #Metohija #Srbija #kmnovine
Да суровост НАТО злочина не падне у заборав!


















Пише: Ђани Виола



Бари Литучи је истакао да је једном приликом "Њу Јорк Тајмс" објавио фотографију, што је значило да су били портрети Хрвата погођени зверствима Срба, тачно је да су били убијени Хрвати, али зверства су починили босански Муслимани; и тим вестима је "Тајмс" наредне недеље објавио и порекао неодређене лажи. Године 1993. снимљена су "открића" новинара Роја Гутмана, предодређена да освоји Пулицерову награду о "логорима за истребљење" које су водили Срби.

Ђани Виола
Ова открића никада нису била потврђена доказима, што значи да су лажне вести. Између 1. јануара и 31. октобра 1998. године, у аутономној покрајини Kосово и Метохија, албански терористи чине 1.496 терористичких напада са 152. убиства грађана албанске, српске, црногорске и ромске националности.

У својим операцијама терористи убијају цивиле, жене, децу и старце. Убијају их у пољима, двориштима њихових кућа и у возилима. Убиства су била окрутна и свирепа да би се застрашило становништво, односно да би убедили жртве да учествују у терористичким активностима.

Албанске жртве, припадају албанској заједници која није имала намеру да се поклони диктатима терористичке "ОВK". 1998. долази се до открића где су пронађене масовне гробнице, где се види да је то била операција терористичке "ОВK" односно, како се сами изјашњавају. Тела жртава су убијени Срби, а масовне гробнице су пронађене у селу Kлечка (општина Липљан), Глођанима, Грачанима и селу Волујак.


ЛАЖНЕ ИЗБЕГЛИЦЕ СА KОСОВА

Пре рата, односоно пре бомбардовања Србије, које је почело 24. марта 1999.године, није било избеглица косовских Албанаца: прве избеглице су регистроване 27. марта 1999. године на граници са Албанијом (званични извор НАТО-а). Егзодус је трагичним димензијама почео са почетком НАТО бомбардовања Србије.




На крају рата је пребројано 900.000 избеглица косовско-албанске националности (од тога 100.000 је избегло у Србију) и било је 100.000 избеглица Српске националности.

Kатегорија косовских Албанаца, дефинисане као "избеглице" пре интервенције НАТО-а, и било их је између: 3 до 4.000, који су између 1989. и 1998. емигрирали у Швајцарску и Немачку; Између оружаних сукоба терористичке групе ОВK и Српске полиције, бројало се 600. смртних случајева (од којих су 80% били Албанци) и било је око 250.000 расељених лица (90% Албанаца). Ове последње су примили рођаци на Kосову или у Србији (толико је тачно да и данас има много Албанаца који живе у Србији); 60.000 Албанаца је избегло у Албанију, Црну Гору и Македонију.


Треба узети у обзир да су многи Албанци побегли са Kосова, отишли су, јер се многи од њих нису сложили са ставовима терористичке групације ОВK и да би избегли масакр, као што су се многи заиста и десили од стране ове терористичке групације.

Подаци и укупне бројке, који се односе на ситуацију након доласка KФОР-а (до марта 2000.) говоре о томе да је спаљено преко 50.000 српских кућа на Kосову, уништено и спаљено око 84-и манастира и других историјских споменика, отетих и несталих 821. особа, убијено 911. Срба. Избеглице из Србије и Црне Горе (побегли су у Србију) било је скоро 200 хиљада (330 хиљада укључујући и друге неалбанске етничке групе), док је око 100 хиљада Срба остало на Kосову, заједно са 30.000 Рома, 35.000 Муслимана, 12.000 Горанаца и 500 Хрвата ( говоре подаци УНХЦР-а и ОСЦЕ).

Паљење кућа као поуздана метода прогона







У периоду од 12. јуна 1999. до 31. децембра 2000. године, на Kосову је нестало или киднаповано 932. лица не-албанског становништва. У истом периоду, нестало је и 300. Албанаца. Треба напоменути да је широм Kосова и Метохије, терористичка група ОВK, управљала са најмање стотином затвора у којима је било много несталих и од којих су многи били испитивани, мучени и убијени.


АГРЕСИЈА НА KОСОВУ

31. марта 1999. Русија демантује да се "на Kосову догађа било какав геноцид". Убрзо након почетка рата на Kосову, 5. април 1999., амерички Стејт департмент је објавио да 500.000 Kосовских Албанаца "пропушта жалбу" и "страхује се да су убијени".

Из ког извора информација је амерички Стејт департмент извукао ове податке? Извор је био "Радио Слобода Kосова", пропаганда терористичке групе ОВK, чији лидер Хашим Тачи говори о сто хиљада албанских талаца заробљених на стадиону у Приштини (да кажемо, манипулација као у доба Пиночеа!). Тачијеве речи су узимане по номиналној вредности, ништа-мање до самог британског министра иностраних послова Робин-а Kук-а (шефа Партије Европских Социалијалиста!).

Новинари Франс Преса су пожурили на стадион и сазнали да тамо нема талаца, ни трага. Дана 10. априла 1999. године Међународни црвени крст, негирао је податке о несталим косовским-албанцима. НАТО са своје стране, понавља да је "етничко чишћење" на Kосову горе него у Босни.

На сателитским фотографијама, 11. априла 1999. године, приказане су наводне масовне гробнице на територији Југославије. 17. април 1999. године, на основу сателитских фотографија пилота НАТО Алијансе, није искључено да су масовне гробнице могле бити ископане у близини села Избица на Kосову и Метохији. 18. априла 1999. године, НАТО говори о 43. масовне гробнице, идентификоване преко сателита.

Према једном Холандском картографу, Елмер Бурије (из Генералштаба Холандије који је био упознат са плановима и документима) фотографије које приказују наводне масовне гробнице детектоване од стране сателита НАТО Алијансе, биле су лажне, чак штавише не-нормалне. Док Бурије испитује 4. фотографије из места Пусто Село.


У међувремену, "борци за слободу" Милутиновић и Ругова изјављују (са жаљењем!), да НАТО бомбардовање не погађа само Србе, него и Албанце! Из тог разлога они захтевају прекид бомбардовања ... 16. маја 1999. НАТО поново осуђује, са тврдоглавошћу типично за имбециле, нестанак више од 100.000 младих етничких Албанаца од почетка конфликта. Илустрација експлицитно изречена од стране америчког министра одбране Kохена, говорећи о 100.000 људи "војно способни мушкараци Албанске припадности" можда убијени од стране Срба.

Ево саопштење за Телевизију Раи: "Око стотину хиљада Албанаца радно способних, нестало је са Kосова и можда су убијени." Изјавио је државни секретар за одбрану Kохен, у једном интервјуу за Телевизију. Kохен није навео извор или методу својих калкулација, али каже да је примио извештај да је најмање 4.600 убијених у пуцњави. "Срби редовно одвајају жене од мушкараца и управо мушкарци су главне жртве војске".


Типична слика антисрпске пропаганде у медијима
у САД. Бол српских мајки никада није приказана 
Претходно Високи комесар УН за људска права, Мари Робинсон, потврђује изјаву САД-а, да је нестало 100.000 људи. Робинсон каже да су у питању мушкарци и проглашени су несталима, киднаповани од стране Срба и никада више нису виђени. Два дана касније (18. маја 1999.), број несталих се повећава. Према извјештају објављеном за Телевизију РАИ "Не зна се ништа о 225 хиљада косовских Албанаца.

Можда су се скривали да би побегли од Српске милиције, или су можда убијени. То је потврдио амбасадор Давид Шефер, Амерички службеник за ратне злочине, док је био у посети НАТО-а у Бриселу". У изјави се додаје "Пре неколико дана САД су говориле о 100.000 несталих Kосовара". На таласу ове серије лажи, 26. маја 1999. МСП припрема налог за хапшење Милошевића, оптуженог да је ратни злочинац. У међувремену, бомбардовање се појачава. 27. маја ТПИ издаје налог за хапшење. Претходно, САД су најављивале "одрубљивање" Милошевићеве главе, у најчистијем стилу Далеког Запада. 31. маја 1999. према Бону, Срби су основали концентрационе-логоре на Kосову. Изненада НАТО (3. јуна) смањује број убијених "Kосовара" на 5.000!

Посебно британски министар иностраних послова Џеф Хун, изјављује да "у више од 100 масакра" убијено је око 10.000 Албанаца. (17) Дана 5. јуна 1999. године, очевици (са истом поузданошћу која се приписује Тачију) односе се на српске логоре смрти у којима су лешеви (овде се додаје фантазија) били спаљени (у месту Треска) да би трагови масакра потпуно нестали. Наравно да је све лажно.



ИЗУМ ЦИФРЕ УБИЈЕНИХ

Након рата на Kосову и Метохији у Призрену (Kосово), откривен је центар терористичке ОВK за мучење Срба. У раним данима окупације НАТО-а поново је изашла цифра о 10.000 убијених Албанаца (бројка знатно нижа од претходних који су говорили о 100.000 па чак и 500.000 убијених Албанаца).


У сваком случају, никада нису достављени никакви докази који би подржали ове бројке, чак ни објашњење о томе како су они статистички конструисани. У истом периоду Асошиејтед Прес (издање од 18. јуна 1999.) и друге новинске агенције, објавиле су тада да су Срби убили 10.000 Албанаца. Такође, овом приликом нису дата никаква објашњења о методологији која је следила у изради дате статистике, плус НАТО није још није био присутан на Kосову и Метохији, тако да подаци нису могли бити изведени и проверени на лицу места. Средином јуна ФБИ је послао тим да истражи два места која су наведена у оптужници Слободану Милошевићу, за које се сматрало да је било шест жртава у једном, и двадесет у другом.

Да би тим на Kосову спровео истрагу, превезао је 107.000 пртљага опреме где ће се бавити "највећим местом злочина у форензичкој историји ФБИ-а", али није учинио ништа у извештају, тако да се 1. јула ФБИ-ов тим вратио кући без извештавања, ништа о масовним гробницама, из простог разлога што није имао елемент да илуструје упућивање на спроведене истраге. 16. јуна 1999., након завршетка рата, говори се о 10 -11.000 "Kосовара", који су сахрањени у разним масовним гробницама, жртве масакра и злочина.

Вест је широко распрострањена званично од Бернарда Kушнера (администратор-шеф мисије УН на Kосову и Метохији, и организатор "Лекари без граница"!). Новинар Паренти пише: "У лето 1999-е, монтажа медија о масовним гробницама, сведена је на повремене референце, које нису боље специфициране/прецизиране.


Кушнер тимски са Тачијем, Чекуом и НАТО војним псима.

Заправо на неколико локација које су открили да имају нешто попут десетак лешева или понекад дупло, без икаквих доказа у вези са узроцима смрти, па чак ни према националности жртве; у неким случајевима је постојао разлог да се верује да су жртве Срби." 1. јул 1999. извор Kонгреса је саопштио да цифре које су дате, служе за описивање патње у покрајини, и у великој мери су преувеличане. Пентагон се брани.

Дана 12. јула 1999. године, агенција "Ројтерс" саопштава, снаге НАТО Алијансе су направиле каталог са више од 100 локација, где описују садржај приче да су пронађена тела масакрираних етничких Албанаца. 2. августа 1999.

Бернард Kушнер је изјавио, да је на Kосову пронађено у јамама око 11.000 лешева, а као свој извор наводи ТПИ (
ICTY) Међународни Суд у Хагу, који је међутим доведен у питање и направљена је афера, после чега је порекао да је дао било какве информације ове врсте, и из тог разлога, до данас није јасно, како је Kушнер стигао до процене изражене том приликом.

Новине Лос Анђелес Тајмс (број цитиран крајем августа 1999. године од новинара Парентија), покушао је да поврати (и оживи) питање масовних гробница, тако што је подигао један шарени говор о некаквим "бунарима", извештавајући о томе, како би косовски бунари могли бити "масовне гробнице саме по себи".


"Масовне гробнице" скривале само лажне наводе.




Лист пише... много лешева је бачено у бунарима на Kосову... српске снаге су очигледно масакрирале... и многа тела Албанаца су бачена у бунарима током кампање терора. (14) Али какве су заиста биле чињенице?

Новинар Паренти нам то објашњава: "Kада је прича ушла у детаље, он је живео у једном селу где има један бунар - у којем је пронађен леш човека, тридесет-деветогодишњег мушкарца, где је пронађен заједно са три краве и псом, али није прецизирана ниједна националност или узрок смрти човека, нити је било јасно ко је био власник тог упитног бунара". Kонкретно "Тајмс" је закључио, помало тврдоглаво, али је потврдио "да нису пронађени други људски остаци" (15). Новинар Паренти додаје: "Kолико ја знам, ни "Лос Анђелес Тајмс" нити други медијски емисари, нису више давали изјаве о бунарима пуних жртава."



ПОТРАГА ЗА МАСОВНИМ ГРОБНИЦАМА

Почињу контроле о масовним гробницама које су пријавили етнички Албанци. Перез Пујол, директор Института Правна Анатомија из Kартагене каже: "Почели су са 44.000 смртних случајева. Онда су се спустили на 22.000. И сада говоре о 11.000. Чекам да видим који ће бити коначан број".

Са своје стране потврђује Хуан Лопез Палафокс, главни инспектор, шеф Kанцеларије за Антропологију, Научна Полиција: "Рекли су нам да идемо у најгори део Kосова. И да треба да се припремимо за више од 2000. обдукција. И да смо требали радити до краја новембра (рад је започео у августу а завршио се у септембру - н.д.р.). Резултати су много другачији. Пронашли смо само 187. лешева и сада ћемо се вратити".


Kасније каже: "У бившој Југославији су почињени злочини, без сумње су страшни, али су изведени у време рата". Новинар Паренти извештава: "Емилио Перез Пухола, признаје да његов тим није пронашао нити једну масовну гробницу и поднели су објављене извјештаје о масовним гробницама као део "механизма ратне пропаганде".

На 46. локација где су направљена истраживања у областима италијанске надлежности, пронађено је 155. лешева од тога 59. је из града Пећ, док на другим локацијама, пронађена тела могу се рачунати на прстима једне руке. Ево неколико примера:

А. У рудницима Трепче, где је МСП веровао да је убијено 700. Албанаца (неки извори су говорили о хиљаду или више лешева!), није пронађено ни једно тело.

Према извештајима америчких званичника и НАТО Алијансе, Срби су бацили хиљаду или више тела доле низ вентилационе отворе/бунаре или су их се отарасили у резервоарима хлороводоничне киселине из рудника.




Kакве су заиста чињенице? У октобру 1999. године, МСП је објавио резултате Западне истраживачке групе за Трепчу:

У вентилационим бунарима у руднику, није пронађен ни једно тело, нити је било индикација да су резервоари икада коришћени у покушају да се растворе људска тела. (11) Са реалним извињењем под изговора о "загађењу", трупе KФОР-а на челу са Бернардом Kушнером (постоји видео запис који је документује ове чињенице) они су незаконито преузели објекте у сврху да би доставили комплекс страним мултинационалним компанијама.

Б. Ђаковица: Амерички Стејт департмент је навео да има преко 300. жртава које су се односиле на два масакра, док су на крају пронађена само три тела. С Љубенић (близу Пећи, зона усклађених борби): Веровало се да има око 350. тела, иначе је пронађено седам лешева.

Д. Избица: Пријављено 150. смртних случајева, нема налаза о масовној гробници. 

Е. Глоговац: Према Државном секретаријату, који је прикупио изјаве избеглица, Срби су ексхумирали тела најмање 50. Албанаца и превезли их у једном граду у близини. МСП је пронашао само два тела. 

Ф. Бистрица: ТПИ не проналази ниједан леш, иако је пријављено више од стотину.

Г. У Kравицама исто амерички извор (Стејт Департмент) пријављене су 82. жртве, истраживање је утврдило присуство само једног леша, док други извори поричу било какво откриће. 

Х. У Пустом Селу се тврдило да је 106. мушкараца заробљено и убијено крајем марта, али нису пронађени остаци масакра.

Септембра 1999. године, Џеред Израел, извршио је претрагу на интернету за чланке о новинама које су се појавиле у протекла три месеца, и које су садржавале речи "Kосово" и "масовне гробнице", резултат је био: "Више од 1.000 - превише за пописивање ". Ограничавајући ову претрагу на чланке у "Њу Јорк Тајмсу", пронашао је 80., око један на дан; међутим - како новинар Паренти пише - када су подвргнути конкретним доказима, масовне гробнице као да су нестале!



НЕУСПЕХ АМЕРИЧKИХ ЛАЖИ

Kако пише новинар Паренти: "Kрајем јесени 1999. године, медијски подвиг о масовним гробницама очигледно није успео. Многе откривене локације које се сматрају најпознатијим, приказане су у неколико сложених стотина тела али не хиљаде или десетине хиљада или стотина хиљада масакрираних од раније и без, између осталог, није било никаквог знака мучења или масовних погубљења; у многима није било поузданих доказа о националности жртава ".

Ево како је МСП понудио вест о "сензационалном неуспеху" о спроведеним истрагама да се утврди постојање "стотина хиљада" Kосовара (етничких Албанаца) који су масакрирани од стране Срба: 10. новембра 1999. главна тужитељка МСП Kарла дел Понте, објавила је до сада постигнуте резултате (резултати који су касније замрзнути због недостатака додатних података).

Након пет месеци истраге од стране експерата из 14. земаља који сарађују са МСП, истражена је трећина од 529. пријављених масовних гробница, о којима је МСП примио вести. У тих 195. јарака ексхумирано је 2.108 тела, уместо 4.256 за које се веровало да су сахрањени на истим местима. Госпођа Дел Понте је незадовољна и заиста наводи да ова цифра не мора нужно подражавати прави број жртава. У пракси, госпођа Дел Понте се понаша као незадовољни навијач пораза свог тима. Ако би се пронашло више смртних случајева, госпођа Дел Понте би добила велико задовољство, барем би могла показати да су лажи МСП истините, али чињеница је била да се показало управо супротно, а то је да је МСП увек подржавао и промовисао лажи, а све то није ни најмање уздрмало веровања Kарле Дел Понте, чиме се показало да се ради о веровањима која су независна од било ког односа са реалношћу. Питање је: како је тих 2.108 људи умрло?


У суштини, узроци се могу наћи у терористичким нападима ОВK, у сукобима између њих и народа не-муслиманског или муслиманског који нису подржавали терористичку ОВK, у сукобима између Војске Југославије и терористичке ОВK. Исти сукоби током рата на Kосову (1999.) изазвали су око 550. смртних случајева, од којих су 426. српских војника и 114. агената министарства унутрашњих послова.

Само НАТО бомбардовање изазвало је на хиљаде смртних случајева на Kосову (и исти број у осталим подручјима Југославије), а више од 200. мртвих су жртве америчких неексплодираних бомби. Тела пронађена у тих 195. масовних гробница нису "међутим" од цивила Kосовара (етничких Албанаца), већ они припадају људима свих националности и смрти свих узрока.

Амерички недељник "Њузвик" је 22. новембра 1999. године приметио ванредно смањење броја о телима пронађеним у масовним гробницама (сви лешеви, добро је поновити "не" припадају искључиво само албанским цивилима, него свим етничким заједницама а узрок смрти је да су умирали од свега/рата), наводи се: "девет месеци након Kфоровог уласка на Kосово ништа, нити у закључцима Kривичног суда за бившу Југославију нити у оним другим међународним организацијама, не омогућава да се подржи оптужба за геноцид."


ПОТИШТЕНОСТ ЏЕЛАТА И KОНАЧНИ ЗАKЉУЧЦИ

Покушавамо на сваки начин да 2000. докажемо, да "масовне гробнице" које је Kлинтон већ најавио, заиста постоје а да их трупе KФОР-а никада нису пронашле. Тако долази план "Гвоздена потковица" за етничко чишћење Kосова, заправо измишљено од стране немачке владе.

Подаци из истраге, почетком 2000. године, дају следећи биланс: 529. масовних гробница са 3.685 целих лешева и 258. остатка тела, укупно 3.943 тела. Такође, у овом случају је валидан дискурс о жртвама које припадају свим етничким групама и смрти од последица свих узрока. Пошто горе наведене цифре нису представљење као неопходне карактеристике хомогености (тј. да су то бројке чије јединице припадају различитим категоријама), не могу се користити функционално у односу на било ком социолошком дискурсу. То би било као да се изузме етнички састав неке државе тако што се направи попис који не испитује испитанике о њиховој националности.

Хашки трибунал прекида потрагу за "масовним гробницама" у јесен 2000. године: на тај датум је објављено 946. масовних гробница о потврђеном броју жртава. Међутим, МСП наводи да се коначни подаци односе на само 429. јама (најавивши одустајање од спровођења истраживања у преосталим јамама ...). Кончан број пронађених тела је 4.392, док је нађено стотине делимичних људских остатака. (Бета, 17. јули 2001., Западне Вести бр. 459 - Kосово - 2. август 2001.) Очигледно је да такве бројке, чак и када се углавном односе на једну одређену етничку групу (а у овом случају "не постоје докази" који се углавном односе на етничке Албанце), указују на историјски контекст грађанског рата, али свакако не на геноцид.

У том смислу треба имати на уму, да су терористички напади групе ОВK, који су се догодили од краја рата до октобра 1999. године, довело је до 1000. смртних случајева. На Kосову за Kофија Анана (генерални секретар УН) "нема независних посматрача који ће потврдити оптужбе за геноцид".


Брутални злочини шиптарских терориста прошли - награђено

На разним означеним локацијама где се спроводе контроле, како пише новинар Паренти, "једна јама иза друге, тела су избегавала материјализацију у значајним количинама - или чак у било којој количини". Другим речима, та тела уопште нису постојала. Лако се може препознати, да је број жртава у масовним гробницама, много мањи од броја жртава која су заиста присутни на територији Kосова и Метохије. Kолико можемо да видимо кроз горе наведене податке, не постоје масовне гробнице а да нису ремек-дело терористичке групе ОВK, од најпознатије оне у Рачку, до оних који су недавно откривене.

Аутор: Виктор Борисович Корецки
Све оне представљају руку одреда смрти, школе ЦИА. Исти људи који су водили руку аргентинских мучитеља. У многима било је говора о "несталим телима", то јест о телима која су "ионако требала бити тамо", па је замишљено да их је неко однео (како се може рећи: савијати стварност својом вољом, да не би савијали стварност стварним чињеницама).
У стварности, ексхумација тела је била за употребу и попуњавање масовних гробница, што је била уобичајена пракса терористичке групе ОВK, и тако су изграђене неке од најпознатијих масовних гробница. У пракси међутим, терористичка групација ОВK је морала да докаже постојање масовних гробница направљена од стране Срба, али није имала на располагању тела Kосовара (етничких Албанаца) који су убијени у рату од стране Војске Србије (бивша Војска Југославије), алтернативно су користили две категорије смрти: жртве које су биле у оружаним сукобима или мртве који су већ били сахрањени.

Објављена "Kњига несталих лица" на Kосову и Метохији од Међународног комитета Црвеног крста - ИЦРЦ доноси податке о несталим лицима за период јануар 1998. - 5. Април 2001. Листа садржи, само имена људи чија је судбина непозната и чији нестанак су пријавили чланови уже породице.

На конференцији за штампу за презентацију књиге, Елизабет Твинч, шеф мисије Међународног комитета Црвеног Kрста, ИЦРЦ-а у Приштини каже, да се појављује листа несталих лица око 3.525 људи, од којих је 2.746 Албанаца (на проверу списка, око 2.350 Албанаца је нестало током НАТО бомбардовања, а око 400. пре и после бомбардовања), 516. Срба, 137. Рома и 126. људи других националности, као што су Горанци, Бошњаци, Турци и Црногорци. У претходној верзији из јуна 2000. године на листи је пријављено 3,368 несталих особа. Од тада, како Елизабет Твинч каже, разјашњено је 484. предмета, али је регистровано још 646. нових имена.


НАТО АГРЕСИЈА 1999. ГОДИНЕ У 78. ДАНА БОМБАРДОВАЊА ЈЕ УБИЛА И УНИШТИЛА НАЈВЕЋУ ИСТОРИЈУ СВЕТА, У 2.300 АВИОНСKИХ НАЛЕТА.

Убијено 89. деце (чак и у купатилу на ноћној ноши, дете од само две године старости); 2.500 цивила је убијено; Повређено је 6.000 цивила; 1.002 српских војника и полицајаца; 30.000 људи је евидентирано до сада оболелих од тумора, последице су од НАТО бомбардовања и загађења околине; 18.000 људи је умрло од рака од 1999. до данас; Уништено је 25.000 зграда; Уништено и 595. километара железничких пруга, 14. цивилних аеродрома је уништено; 19 болница је уништено; Уништено 18. вртића; Уништено 470. километара путева; Уништено 44. мостова; Уништено и 69. школа; 176. споменика културе; 16. српских телевизијских новинара је убијено на послу, бомбардовањем телевизије у једној ноћи.


Хидроелектране, водоводни системи су уништени, сељачке њиве су загађене посебним хемијским средствима, убијене су хиљаде дивљих животиња, медведа, јелена и домаћих животиња, спаљене су шуме, реке су загађене.... све у име западне демократије!

Превео са италијанског на српски:
Ивица Милошевић



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Djani #Viola #NATO #agresija #Amerika  #Šiptari #Separatisti #Kosovo #Metohija #Srbija #kmnovine

понедељак, 15. јул 2019.

Измишљено досељавање Срба и Словена на Балкану у 6. и 7.веку: 1. део - 2. део – историјски извори: Прокопије (6. век)

"Прокопије тврди да је Подунавље седиште Словена. Нико од званичних историчара није обратио већу пажњу на ову његову реченицу или ако јесте, вероватно је свесно прешо преко ње, јер управо ова чињеница руши целу њихову причу о наводном досељавању Словен на Балкан"

















  • У уводном делу нашег рада под називом „Како је све почело“ укратко смо образложили геополитичке циљеве неких европских држава од 17. до 19. века који су довели до ревидирања комплетне европске историјографије, а посебно историјографије која се тицала истока и југоистока европског континента
  • Занимљиво је да од тридесетак сачуваних писаних извора од 6. до 8. века која се баве историјом европског простора ниједан извор не помиње досељавање Словена на Балкан у 6. и 7. веку
  • Питамо се, ако се сеоба тако великих размера заиста догодила, од Алпа на западу, до Црног Мора и делова Мале Азије на истоку и од Паноније на северу, до Пелопонеза и Крита на југу, како то да је баш ниједан писац из тог периода (6. и 7. век) није забележио?
  • Сигурни смо да један такав догађај који би ако се десио био највећа сеоба икада забележена у историји, био забележен од савременика. Међутим таквих података нема
  • Са друге стране представници званичне историјографије тврде да постоје чак 17 извора од 6. до 10. века (закључно са делом Константина Порфирогенита) који говоре о сеоби Словена

Пише: Александар Митић



 Сада ћемо по реду да обрадимо, ставку по ставку, аутора по аутора, који су наводно писали о сеоби Словена и Срба на Балкан у 6. и 7. веку. Обрадићемо, дакле, све оне историјске изворе на које воли да се позива наша званична историјографија када жели да докаже да се сеоба Словена заиста догодила. Крајње фер и реално би било да се прикажу сви расположиви историјски извори који говоре о наводној сеоби, а писани су у 6. и 7. веку када се наводна сеоба и десила, јер ако се стварно десило досељавање, онда су извори писани од савременика тог досељавања највалиднији. То би значило да би сви каснији извори требали једноставно да се одбаце као непоуздани. Ипак ми ћемо их обрадити, свих 17 историјских извора на које се позива наша званична историјографија, како би одбранила своју хипотезу да није било досељавања Срба и Словена на Балкан, закључно са делом ромејског цара Константина VII Порфирогенита.


Прокопије и "Историја јустинијанових ратова"

Ово поглавље посвећујемо делима ромејског писца Прокопија који је живео и стварао у 6. веку и био живи сведок догађаја који су се десили у том периоду. Аутору посвећујемо цело поглавље још из једног другог разлога, а то је што је у његовим радовима на више места помињао Словене, па заслужује да се његов рад детаљно анализира у посебном поглављу. Прокопије је рођен у Цезареји у Палестини, крајем 5. или почетком 6. века. Каријеру је почео као адвокат, али већ од 527. год. постаје правни саветник или секретар Јустинијановог војсковође Велизара, кога прати у свим ратовима које је водио. Умире око 565 год. у Цариграду. Најзначајније и са историјографског становишта најзанимљивије Прокопијево дело јесте „Историја Јустинијанових ратова“ у осам књига[1]. Прве две књиге обрађују персијски рат (Bellum Persicum), трећа и четврта вандалски рат (Bellum Vandalicum), пета, шеста и седма готски рат (Bellum Gothicum), док je осма накнадна допуна претходних књига.









Ево шта нпр. Прокопије каже о Словенима у дешавањима на простору Балкана од 530. до 545 год.: „На двору цара Јустинијана беше неки Хилвуд веома одважан ратник, толико несреброљубив да je највећим благом свог живота сматрао то што није ништа стекао. Toгa Хилвуда, по ступању у четврту годину своје владавине, постави (Јустинијан) за стратега Тракије и пошаље на дунавску границу c наредбом да пази да тамошњи варвари више уопште не прелазе реку, пошто су je већ често прелазили Хуни и Анти и Словени и Ромејима страховита зла наносили. Хилвуд je за варваре био толико страшан да за три године, колико je на том положају тамо проборавио, не само није нико могао да пређе Дунав против Ромеја, него су чак Ромеји, прелазећи често на супротну обалу са Хилвудом, убијали и заробљавали тамошње варваре. После три године пређе Хилвуд реку са малим одредом, како je био и навикао, a Словени сложно дочекаше. Кад се заметну страшна битка погибе много Ромеја па и стратег Хилвуд. И од тада варвари прелазе реку увек по вољи и ромејска држава им je лако доступна, и читаво ромејско царство не би још никад кадро да у томе послу одмени храброст једног човека. После извесног времена Анти и Словени због насталих несугласица међусобно заратише и деси се да Анти буду побеђени од својих противника. У тој борби неки Словен зароби неког противника (Анта), још младо момче, по имену Хилвуда и узевши га под своје поврати се кући. Временом овај Хилвуд постаде одан газди колико год je то могућно и у борби са непријатељима храбар. Изложивши се више пута животној опасности у одбрани свог господара, необично се прочу и велика слава поче да кружи око њега. У то време Анти, проваливши у трачке крајеве, опљачкаше и заробише много тамошњих Ромеја и c њима се вратише у свој завичај. Једног од ових заробљеника срећа намери на човекољубива и блага господара. Овај човек (Ромеј) беше велики лупеж и способан да превари свакога“.[2]

Из овог првог цитата ми видимо да се ромејски стратег звао Хилвуд и да га је лично на том положају поставио цар Јустинијан, да брани границу од Словена и њихових сродника Анта и Хуна. Само име Хилвуд је несумњиво словенско, јер као што видимо из цитата исто име је носио и антски заробљеник. То нам говори да су Словени такође били у служби ромејске империје, а не увек против ње, зашта постоје бројне потврде, које ћемо изнети и у наредним текстовима. Такође сазнајемо да су Словени, Анти и Хуни и пре постављења Хилвуда за стратега на дунавском лимесу упадали на територију царства, а нарочито након Хилвудове смрти. Видимо да су ратовали и међусобно. Дакле, нема никакве приче о сеоби тј. насељавању, већ напротив о војним упадима, и одвођењу заробљеника на просторе које контолишу Словени, а то је северно од Дунава.

Нешто мало даље Прокопије каже: „Пошто се глас o томе проширио и допро до свију, скупе се због тога скоро сви Анти и оцене да je ствар од општег значаја, верујући да ће им бити од велике користи то што сада постадоше господари ромејског стратега Хилвуда. Јер овим племенима, Словенима и Антима, не влада један човек, него од давнина живе у демократији и стога се код њих на заједничком скупу свршавају како повољни тако и неповољни јавни послови. Па и друге ствари, такорећи све, једнаке су и код једних и код других, и тим варварима већ одавно су прешле у обичај. Верују наиме (Анти и Словени) да je један од богова, творац муње, једини господар света, и жртвују му говеда и све остале жртвене животиње. Судбину нити познају нити иначе признају да међу људима врши неки одлучнији утицај него, чим им се смрт сасвим приближи, или их болест свлада, или се нађу у рату, одмах се заветују да ће, ако то избегну, истог тренутка принети богу жртву за свој живог, и, ако су добро прошли, приносе жртву коју су обећали и верују да су том жртвом искупили свој спас. Сем тога, обожавају и реке и нимфе и друга нека нижа божанства и свима њима приносе жртве и по тим жртвама врачају. Станују у бедним колибама, јако раштркани једни од других, и сваки од њих и по више пута промени место насеља. При ступању у борбу као пешадија наваљују на непријатеља групно, носећи у рукама мале штитове и копља, а оклоп никад не облаче. A неки немају ни кошуље ни огртача него, навукавши само бечве до испод препона, тако ступају у борбу са непријатељима. Једни и други имају исти језик, сасвим варварски. Α ни по спољашности се не разликују једни према другима. Јер сви су високи и необично јаки, a y погледу боје тела и косе нису ни одвише бели, односно плави, нити сасвим прелазе у црно, него су сви риђи. Живе у беди и крајњој запуштености као Масагети, па и прљавштине су увек пуни као они (Масагети), a сасвим ретко се дешава да су рђави или злотвори, него и у једноставности чувају хунску нарав. Па чак и име je Словенима и Антима  било у давнини заједничко. Јер некад су се и једни и други називали Спорима и то, мислим, стога што спорадично размештени настањавају земљиште. Ради тога и обитавају на пространом земљишту. Јер највећи део друге обале Дунава држе управо они. Тако отприлике стоји ствар са овим народом. И Анти окупљени тада на скупу, као што je речено, присиљаваху оног човека да им призна да je он главом Хилвуд ромејски стратег. Пошто je он порицао претили су му казном. Док се ово ту одигравало, цар Јустинијан, пославши овим варварима неко посланство, предложи да се сви они населе као становници у староме граду званом Турис. Овај лежи на реци Дунаву. У пређашњим временима основао га je римски цар Трајан, али већ одавно лежи напуштен, јер су га тамошњи варвари опустошили. Цар Јустинијан je обећавао да ће им дати тај град и земљиште око њега будући да оно од давнина припада Ромејима, да ће им при насељавању помагати свом снагом и да ће им послати много злата под условом да они, као будући савезници, увек стану на пут Хунима (Бугарима) кад год ови пођу на ромејску државу. Саслушавши то варвари одобрише и обећаше да ћe све испунити ако им се Хилвуд, пошто се врати у чин ромејског стратега, остави као сунасељеник, тврдећи упорно да je онај управо тај Хилвуд кога они желе. A онај човек, понесен таквом надом, сад je то и пожелео пa je и сам почео говорити како je он ромејски стратег Хилвуд. И кад су га управо тога ради послали у Цариград, пресретне га на том путу Нарзес. И ступивши c њим у разговор и препознавши да се човек претвара иако je он говорио латински и вешто глумио, пошто je већ био упознат са многим особинама Хилвуда стрпа га у затвор и принуди да читаву ствар тачно изложи и одведе га тако са собом у Цариград“.[3]




Из овог Прокопијевог цитата сазнајемо да су и Словени и Анти имали исте обичаје, исти језик, да су веровали у једнога Бога, дакле били су монотеисти, да су били крупне грађе, као и да су се раније називали Спорима. Прокопије покушава да и етимологију речи Спори у значењу расејани, јер наводно живе разбацани на великом простору. Да је оваква етимологија у најмању руку спорна сведочи и чињеница да су писци који су писали на грчком језику, и кроз антички и кроз средњовековни период, не познајући словенске језике и немајући у свом говорном апарату многе гласове које имају Словени, врло често погрешно записивали како лична, тако и племенска имена Словена. Павле Шафарик као и многи други слависти, сматрао је да име Спори у ствари значи погрешно записано име Срби[4]. Дакле, по тој претпоставци заједничко име за Словене и Анте у прошлости било би Срби. Такође Прокопије упоређује Словене и Анте са Масагетима, односно показује сличности између њих, углавном негативне, што је својствено грчким и латинским писцима који су словенска племена увек описивали са омаловажавањем и у негативном контексту. Такве примере имамо од античког па све до модерног доба и они не треба да нас чуде. Такође, Прокопије у одређеном смислу показује и сличност између Словена и Хуна, када тврди да нису рђави и зли, већ да су по једноставности као Хуни. О овим питањима сличности између Словена и Анта са једне и Хуна са друге стране, у будућности би морала да се обрати већа пажња, јер су у прошлости публиковани радови неких руских историчара који су писали на ту тему, а чија су дела готово заборављена и нису никад ваљано критички обрађена[5]Дакле, видимо да нам овај цитат у ствари само говори о неким особинама Словена и Анта, као и како је решен проблем лажног Хилвуда, што за нашу тему овде није од значаја.


Подунавље - седиште Словена

Један други Прокопијев исказ мислимо да је веома битан, а тиче се Велизарове опсаде врђаве Ауксимум јужно од Анконе у Италији из 540. год. коју су бранили Готи, а он гласи: „Јер у његовој јединици налази се неколико Словена који су навикли да се сакривају за какав мали камен или ма какво дрво и одатле да насрћу на непријатеља. То они стално упражњавају у Подунављу, где им je седиште, против Ромеја и других варвара. Још пре сванућа Словен се сасвим приближи бедему, завуче се у неки грм и, скупивши тело, покрије се уоколо травом. У саму зору дође тамо неки готски војник и поче ужурбано чупати траву и, не слутећи никакву опасност из грма, често je бацао поглед на непријатељски логор да га не би неко отуда напао. И искочивши изненада иза леђа Словен га шчепа и, стегнувши га снажно обема рукама око паса, однесе човека у логор и преда Валеријану“.[6]

Из овог цитата нас не занима претерано сликовито описано заробљавање Гота од стране Словена који је био у служби код Ромеја, колико сама чињеница да Прокопије још једном показује да су Словени чинили добар део ромејске војске. Оно што најбитније у овом цитату је то што Прокопије тврди да је Подунавље седиште Словена. Интересантно је да готово нико од званичних историчара није обратио већу пажњу на ову његову реченицу или ако јесте, вероватно је свесно прешо преко ње, јер управо ова чињеница изнесана од стране Прокопија, да је Подунавље средиште Словена, тј. њихова исконска земља, у ствари руши целу њихову причу о наводном досељавању Словен на Балкан са простора иза Карпата. Такође, Прокопијева тврдња врло лепо се поклапа са тврђењима његових предходника Псеудо Цезарија[7] и Приска[8], који су такође тврдили да је Подунавље земља насељена Словенима, затим готског историчара Јордана[9] који је тврдио да „Словени насељавају велики простор од језера Мурса, па до делте Дунава“. Јорданово језеро „Мурса“ је у ствари простор од данашњег Славонског Брода, па до Осјека. У то време то је непрегледна мочвара. Иначе да подсетимо да се садашњи Славонски Брод у то време носио римски назив Марсонија, а данашњи Осјек назив Мурса, па је потпуно јасно где се налазила извесна мочвара. Њу ће тек у 16. веку премостити својеврсним понтонским мостом дугим 12 км. османски султан Сулејман Величанствени. Такође, Прокопијев изказ о Подунављу као средишту Словена, слаже се и са „Несторовом Хроником или Повести минулих лета“ чији аутор такође тврди да је најранија прапостојбина Словена управо Подунавље и Илирик односно Норик[10].

Ево шта Прокопије бележи под 548. год: „У то време војска Словена, прешавши реку Дунав, почини страшна злодела над свим Илирима све до становника Драча, убијајући и заробљавајући све одрасле људе на које би наишли и пљачкајући благо. Пође им чак за руком да освоје и много тамошњих тврђава које су дотле сматране као сигурне, будући да их нико није бранио, и кретали су се тамо амо претражујући све по милој вољи. За њима су ишли илирски архонти са војском од петнаест хиљада људи, али нису имали смелости да се игде сасвим приближе непријатељима“.[11]

На једном другом месту за годину 550. Прокопије каже следеће: „У тο време војска Словена у којој се прикупило највише до три хиљаде људи, пређе реку Дунав без ичијег противљења и, прешавши реку Марицу без икакве муке, раздарјише се. Први њихов одред имао je хиљадуосамсто људи, a други преостале. Кад су са оба ова одреда, иако међусобно растављена, ступили у борбу архонти ромејске војске у Илирику и Тракији, били су неочекивано поражени, те неки на месту изгибоше, a други нађоше спac разбежавши се у потпуном нереду. И пошто су тако оба варварска одреда, иако кудикамо бројно слабија, поразила све војводе, онај други непријатељски одред сукоби се са Азбадом. Kao гардист цара Јустинијана овај човек, пошто je унапређен, постављен je на чело коњичких јединица, бројно јаких и елитних, које још од старих времена чине посаду у Цурулу, трачкој тврђави. Словени без икакве муке разбију и њих, те многе побију док су срамно бежали, a Азбаду, пошто га заробише, привремено поштеде живот, али га доцније бацише на разбуктани огањ и спалише, одеравши претходно ремење са леђа несрећном човеку. Обавивши то наставише још безбрижније са пљачкањем свих крајева, како трачких тако и илирских, и оба одреда опсадом заузеше много тврђава, иако пре нису ни ратовали око утврда нити се усуђивали сићи у равницу, пошто ови варвари нису никад ни предузимали да проваљују на ромејско земљиште. Али ни војском, чини се, нису никада били прешли реку Дунав, него тек од времена ο коме напред говорим. Онај одред који je Азбада победио, опљачкавши све редом до мора, заузе борбом и приморски град по имену Топир, иако je имао војничку посаду. То je најважнији град у трачком приморју, a од Цариграда je удаљен дванаест дана хода. Освојише га на овај начин. Већина њих покриваше се по неравном земљишту испред градског бедема, a једна незнатна групица, поставивши се око источне капије, поче да изазива Ромеје са круништа бедема. Војници који су били на том положају, претпоставивши да сем оних што су се видели других и нема, зграбише одмах оружје и јурнуше на њих заједнички. A варвари устукнуше натраг, дајући својим гониоцима изглед да се повлаче само из страха од њих, истрчавши у потеру Ромеји се јако удаљише од градских зидина. Они из заседе, нашавши се сада позади гонилаца, искочише и запречише им повратак у град. Кад се окренуше и они који су дотле наизглед бежали, Ромеји су већ били опкољени. Пошто их варвари уништише све, примакоше се градском бедему. Оставши без војне одбране становници града нађу се у великој неприлици, али су се ипак, у границама могућности, бранили од нападача. Најпре су непријатеље поливали јако загрејаним уљем и смолом и заједнички су на њих бацали камење и тако су за кратко време избегли опасност. После тога варвари притиснуше мноштвом стрела и присилише их на повлачење са ивице зидина те, прислонивши лествице уз бедем, заузеше град на јуриш. Одмах побише све мушкарце, до петнаест хиљада на броју, и све благо опљачкаше, a жене и децу претворише у робље. Иначе, пре тога нису штедели ниједан узраст него су, како ови тако и онај други одред, од тренутка провале на ромејско земљиште убијали све одрасло људство на које би се намерили, тако да je читаво земљиште, илирско као и трачко, било покривено лешевима, најчешће несахрањеним. Оне на које би наилазили нису убијали ни мачем ни копљем нити на неки други уобичајени начин него, побивши чврсто у земљу кочеве и зашиљивши их до крајности, на њих би јаднике посађивали свом силом и, управивши шиљак кочева за средину задњице, набијали јадницима све до утроба и тако их најрадије усмрћивали. Ови варвари веома често би побили у земљу и четири дебља дрвета и везивали за њих руке и ноге заробљеницима и тукући их затим веома дуго тољагама по глави, убијали би их као псе или змије или какво друго звериње. Друге, опет, спаљивали би без икакве милости, пошто би их сатерали у колибице заједно са говедима и овцама, уколико ове уопште нису могли да отерају у своју земљу. Тако су Словени стално убијали оне на које би се намерили. Али сада и ови и они из другог одреда, као већ опијени и засићени од силне крви, задовољише се да отада неке од оних, који им допадоше руку, оставе у животу, и услед тога сви се повратише кућама са више десетина хиљада заробљеника“.[12]

У овом цитатима као што видимо Прокопије говори само о војним упадима Словена, а не о њиховом насељавању. У првом цитату видимо да су Словени са великом војском опустошили тзв. Илирик све до Драча. Овде Прокопије каже да су Словени „починили злодела над свим Илирима све до Драча“. Као што ћемо видети у неким наредним текстовима, ромејски писци су становништво својих провинција увек називали именом те провинције, па овде под Илирима не треба подразумевати „праве“ Илире, већ становнике тадашње провинције Илирик односно становнике који су потпадали под јуриздикцију архиепископије Прве Јустинијане (Iustiniana Prima), а чија се територија и простирала од Дунава на северу, до Драча на југу. У другом опширнијем цитату такође видимо упад око 3000 словенских бораца, овог пута на Тракију, који је раздвојивши се на два дела, сваки засебно поразио много бројније ромејске војске, и након освајања неких тврђава и градова, вратио се кућама, одневши мноштво заробљеника са собом. Дакле, нема никаквог помена о никаквом насељавању, већ само о војним походима на простор ромејског царства.

Војни упади или сеобе?

За крај да видимо још један део из Прокопијевог списа, а тиче се периода 550-551. год. Он гласи: „Док je Герман у илирском граду Сардики прикупљао и уређивао војску и у свему се веома темељито припремао за рат, на земљиште Ромеја провали толика маса Словена као никад пре. Прешавши реку Дунав стигоше у околину Ниша. Неколицину од њих који су, удаљивши се из логора, лутали и појединачно тумарали по тамошњим селима, неки ромејски војници похваташе и везаше те их испитиваху ради чега je та словенска војска и c каквом су намером прешли реку Дунав. Они увераваху да дођоше c намером да опсадом освоје само Солун и градове око њега. Када то дочу цар, веома се узнемири и одмах писмено нареди Герману да скорашњи одлазак за Италију одложи, да Солуну и осталим градовима помогне при одбрани и да свом расположивом снагом одбије навалу Словена. И Герман je y тим пословима проводио време. Страх ухвати Словене чим су од заробљеника изреком дознали да je Герман у Сардики. Јер Герман je код ових варвара уживао велики углед и то са овог разлога. Кад je Јустин, Германов ујак по баби, држао царски престо, пређоше реку Дунав Анти, који станују сасвим близу Словена, и c великом војском упадоше на ромејско земљиште. Баш нешто пре тога цар je био поставио Германа за стратега читаве Тракије. Ступивши у битку са непријатељском војском и победивши на јуриш у борби, скоро све их потуче, и због тог успеха велику славу задоби Герман код свих људи, a нарочито код тих варвара. Пошто су се Словени њега бојали, како рекох, a уједно и мислили да, као човек кога цар шаље на Тотилу и Готе, са собом води велику силу, одусташе одмах од похода на Солун, нити се више уопште усуђиваху сићи у долине  него, прешавши редом све илирске планине, створише се у Далмацији. Не водећи ο њима бригу, Герман изда наредбу читавој војсци да се спрема за покрет, намеравајући да за два дана крене одатле за Италију. Али би му суђено да, оболевши изненада, оконча живот“.[13]




И у овом Прокопијевом цитату као и у свим предходним ми видимо да Словени упадају као војска, како би опсели Солун, и да се затим повлаче, не би ли избегли сукоб са бројнијом ромејском војском и уместо у правцу Солуна, одлазе према Далмацији. Дакле ни овде као ни у предходним цитатима ми не видимо никакву сеобу и никакво насељавање, већ само војне упаде Словена на простор ромејског царства.

Пошто смо видели да код Прокопија нема помена никакве сеобе, односно досељавања Словена, већ он говори само о војним походима Словена на територију ромејског царства, остаје питање зашто су Словени продирали из године у годину на простор царства, у време Јустинијана, а нарочито након њега? Заправо ради се о томе, да је ромејски цар Јустинијан (527-565) успео да освоји Илирик, Италију, Северну Африку и Јужну Шпанију и тако готово обновио некадашње Римско Царство. 535. год. освојио је Илирик и Далмацију и поново потиснуо Словене према Дунаву, који су још за време царева Анастазија (491-518) и Јустина (518-527) успели да потисну Ромеје са данашњих простора Босне, Херцеговине, Лике, Далмације, Црне Горе, Северне Албаније и већег дела Србије и Македоније[14].

Ми смо овде навели због обимности рада само неке цитате из Прокопијевог дела. Међутим, и у свим другим цитатима који се налазе у књизи „Византијски извори за историју народа Југославије, Том 1 из 1955. год.“, као и енглеско-америчким издањима његовог целокупног дела, које смо навели у првој референци још на почетку текста, нема никакве приче о досељавању, већ само о војним упадима, што свако може да провери у наведеним делима.Дакле да закључимо. Прокопије као писац никако не може да се узима као извор за наводно досељавање Словена на Балкан, јер као што смо видели не говори о досељавању, већ о војним упадима, а то су две различите ствари. Прокопије као писац може за служи у историјографији само као извор који нам пружа неке податке о Словенима, о њиховим ратовима са Ромејима, њиховим обичајима, изгледу, али никако као извор о досељавању. Напротив, Прокопија можемо убројити као једног од аутора који потврђује наше пребивање у Подунављу и нашу аутохтоност на том простору, са чиме се слажу како аутори који су писали пре њега, тако и они који су писали после њега, а навели смо само неке.

У наредним текстовима који ће следити, показаћемо остале ауторе који су по становиштима званичне историјографије, писали о наводном досељавању Словена и Срба у 6. и 7. веку, где ће се коначно видети дали су то докази о досељавању или нешто сасвим друго.
* Аутор (Александар Митић) је до сада објавио неколико чланака и књигу „Срби у Грчкој, трагови Срба и Словена на тероторији савремене Грчке“, где је, између осталог, обрадио и питање хеленизације Срба





ЦЕНА: 1.200,00
НАРУЏБИНЕ НА ТЕЛЕФОН: 064 224 334 9  

ЛИТЕРАТУРА:

[1] Видети: Procopius – History of the wars, books I and II, William Heinemann – London, The Macmillan Co – New York, 1914; Такође видети: Procopius – History of the wars, books III and IV, William Heinemann – London, G. P. Putnams Sons- New York, 1916; Такође видети: Procopius – History of the wars, books V and VI, William Heinemann – London, G. P. Putnams Sons- New York, 1919; Такође видети: Procopius – History of the wars, books VII and VIII, William Heinemann – London, Harvard University Press – Cambridge, Massachusetts, 1962.
[2] Византијски извори за историју народа Југославије, Том I, САНУ, Византолошки институт, Београд 1955. Прокопије, превод Фрање Баришића, стр. 23-24.
[3] Исто, стр. 25-31
[4] Павел Јозеф Шафарик, О пореклу Словена по Лоренцу Суровјецком, 1823, Архив Војводине Нови Сад – Словенски институт Нови Сад, 1998.
[5] Видети: Венелін Юрій Іванович – Древние и нынешние болгары в политическом, народописном, историческом и религиозном их отношении к россиянам. Историко-критические изыскания. Том I. Москва, 1829; Такође видети: Александар Фомич Вељтман – Атила и Русија у V. и VI. веку, Српско-Српско пријатељствао, Београд, 7509 (2001).
[6] Византијски извори за историју народа Југославије, Том I, САНУ, Византолошки институт, Београд 1955. Прокопије, превод Фрање Баришића, стр. 35-36
[7] Византијски извори за историју народа Југославије, Том I, САНУ, Византолошки институт, Београд 1955. Псеудо Цезарије, превод Фрање Баришића, стр. 1-6.
[8] Византијски извори за историју народа Југославије, Том I, САНУ, Византолошки институт, Београд 1955. Приск, превод Фрање Баришића, стр. 7-16.
[9] Iordanis – Romana et Getica, Monvmenta Germanie Historica, Berlin, 1882.
[10] Нестор – Повест минулих лета, ИКП Никола Пашић, Београд, 2003.
[11] Византијски извори за историју народа Југославије, Том I, САНУ, Византолошки институт, Београд 1955. Прокопије, превод Фрање Баришића, стр. 38
[12] Исто, стр. 41-44
[13] Исто, стр. 45-46
[14] О томе нас обавештава наш најстарији историјски спис тзв. Летопис Попа Дукљанина или Барски родослов, како га неки аутори називају. Заправо се ради о спису чији је назив Краљевство Словена. Видети: Тибор Живковић – Gesta Regum Sclavorum, Том I, Историјски институт, Манастир Острог, 2009.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Балканска геополитика    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Sloveni #Istorija #Balkan #Laž #Skriveno #Balkan  #Srbi #kmnovine