Вести:
Приказивање постова са ознаком Доброчинство. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Доброчинство. Прикажи све постове

недеља, 11. август 2019.

Милошу је потребна помоћ добрих људи!

Тешка болест која га је напала, однела је и срећу из његове куће! Будите хумани, помозите Милошу! Он и његова породица се већ десет година боре са опаком болешћу, али и са великом немаштином.

#Милош #Помоћ #Хуманост #Лечење #kmnovine
Милош Стјановић, лична архива





Породица Стојановић из Прокупља већ се дванаест година бори за Милошево здравље и могућност да живе као сав нормалан свет.

Милош је имао прву операцију 13. октобра 2004. године на Клиници за максилофацијалну хирургију на ВМА у Београду, када му је одстрањен тумор са једне стране вилице. У марту 2013. му је дијагностикован тумор и на другој страни вилице.

Због тога је имао и другу операцију, а има и проблеме с коштано-зглобним системом због чега је имао и операцију колена. Данас тешко хода, и константно трпи јаке болове који му онемогућавају нормално функционисање.

Поред тешких болова које трпео све ове године недавно му је откривено и замућење у стакластом делу ока. Терапија која укључује лекове и капи за очи је јако скупа, док је за операцију у Србији потребно између 400 и 500 евра. Ове тегобе прати и отежано кретање, као и хематом у нози.

Како трпи болове због болести, Милош трпи и глад. Његови родитељи немају новца како би му обезбедили нормалан живот, али ни довољно хране.

- Нас троје једе пола хлеба и то је све што можемо да купимо. Новца више немамо - испричао је Милошев отац Горан Стојановић који, како каже, "гребе рукама и ногама" да обезбеди и основне потребе.

Милош је био одличан ђак и завршио је Техничку школу у Прокупљу и то смер за компјутерско конструисање. Како би му се макар мало смањили болови неопходно му је бањско лечење, али његови родитељи тренутно о томе могу само да сањају.

- Мој син је гладан и болестан. Нас троје живимо од 15.000 динара, ми не знамо коме више да се обратимо, али знамо да је њему потребна помоћ. Сада је сам и трпи велике болове, не може да изађе из куће и због тога је изгубио и другове - рекао је отац раније медијима.

Ако сте у могућности, помозите Стојановићима којима би значила било каква материјална помоћ!

Жиро-рачун за помоћ Милошу Стојановићу:



Agricole banka

330-4700100324934-62

За уплате из иностранства:


Instructions for customer transfers EUR

correspodent is:

AGRIFPP-Credit Agricole Paris

Acc. With Institution: 57A

MEBARS22

CREDIT AGRICOLE SRBIJA AD, Novi Sad

Beneficiary: 59:

IBAN RS35330473020129756036

Milos Stojanović Donja Konjuša BB Serbia



Лекарски налази:











КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Милош #Помоћ #Хуманост #Лечење #kmnovine

четвртак, 27. децембар 2018.

Срби из Швајцарске поделили пакетиће деци из Гораждевца, Осојана (ВИДЕО)

Срби који живе у Швајрарској обезбедили су новогодишње пакетиће које су поделили деци из Гораждевца, Осојана и Видања.

Фото: Радио Гораждевац






На идеју су како кажу дошли спонтано а акцији се одазвао велики број људи. Марко Срећковић један од тројице Срба који су дошли да поделе пакетиће каже да је први пут на Kосову и Метохији.

„Људи из Цириха, из Луцерна, из целе Швајцарске једноставно, ми смо дошли са том неком идејом и такорећи сви пријатељи који су чули за ту нашу идеју, шта планирамо да предузмемо и да идемо на Kосово и Метохију, сви су се јавили и сви су нам помогли, неко новшано, неко кроз неке друге ствари. Ја сам први пут на Kосову и Метохији. То је неописиво, то не може речима да се опише. То неко мора стварно да дође овде и да види и да дожив, и да доживи вас као људе, све овде, све заједно. Тај осећај не може да се опише, то је најлепши осећај, не само бити међу овом децом овде, у Гораждевцу него и у Осојану, него међу вама свима овде, међу вама који живите овде“, рекао је за Радио Гораждевац Марко Срећковић.

Међу Србима из Цириха који су обезбедили пакетиће за децу, неки су родом из ових крајева. Срђан Симић пореклом из села Лесковац код Kлине, каже да је срећан што је имао прилике да се дружи са овом децом.

„Веома ми је драго било кад сам видео сву ту децу овде срећну и то ме стварно чини, да кажем, испуњеним. Да, могу да кажем да је акција успела и хтео бих свима да се захвалим који су помогли, свим добрим људима, Срби, Швајцарци, доста других нација је стварно било који су помогли. Овом приликом бих се стварно захвалио поготову пријатељу из Цириха, Мирку, његов клуб, Топ Тим Цирих. Он је то, да кажем покренуо овако медијски баш баш јако и ту су се људи доста одазвали. Њему бих се захвалио стварно и осталима, рекао је Симић.

Директрор Основне сколе у Гораждевцу Милан Анђелковић захвалио се гостима на пажњи коју су посветили деци у овом крају поводом предстојећих празника.

„Драго ми је да сте данас сви овде, да поздравимо наше велике пријатеље из Србије који раде и живе у Швајцарској. Они су се сетили нас, као деце из Гораждевца и других околних села, из Метохије. Указали су нам част да дођу, да нам буду гости, пријатељи и ово је њихов први долазак код нас у Гораждевац, надам се да неће бити ни последњи. Ја ћу у своје име и у име целе школе, свих наставника, да се захвалим. У име родитеља ове деце исто да се захвалим, да сте овде увек добродошли. Видите колико нас има, трудимо се да нас буде јос више“, рекао је Анђелковић пред окупљенима.

Осим новогодишњих пакетића српска дијаспора из Швајцарске је обезбедила донацију у гардероби као и двеста педесет евра новчане помоћи за децу са посебним потребама, јавио је Радио Гораждевац.

 ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:  📽



Редакција КМ новина поздравља акцију Срба из расејања и, упркос свему, жели да напомене да су Срби на свим просторима где су живели, и где живе а не тако давно се водио рат, страдали пре свега зато што су Срби, што су православне вере и имају своју традицију и обичаје утврђену кроз векове. Зато би један овакав гест требало чинити поводом православних празника и утврђивати Србе у добру, помагати да остану православној, спасоносној вери јер у томе лежи њихова снага и трудити се да избегавамо прославу календарских, "техничких", римокатоличких празника којима се лагано убија српска традиција и дух а развија хедонизам, безразложно радовање као и дух конзумирања. Надамо се да ће ово допрети до свих људи жељних да помогну како би схватили да помоћ није само кеса пуна саткиша и играчака већ подршка Србима у ономе што јесу да то и остану. Онај ко то схвати биће у стању да у пуноћи помогне и подржи Србе свуда где они живе у непријатељском окружењу попут српске деце на Косову и Метохији.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ новине    :: © 2014 - 2018 ::    Хвала на интересовању

недеља, 18. новембар 2018.

АПЕЛ за помоћ: Дичићи из села Страже живе на ивици беде! (ФОТО)

Шесточлана породица Милована Дичића из Страже, села у новобрдској општини, годинама живи у оронулој двособној кући, кроз чији се плафон види небо.





Прексиноћ је падала киша, а њихов кров прокишњава на све стране. Млађа ћерка Марина, која због егзистенцијалних проблема не зна да ли ће кренутии у први разред средње школе, каже, да је цела кућа била под водом.

Обраћали смо се бројним организацијама за помоћ око изградње куће, али нисмо наишли на разумевање каже Милован Дичић, који од минималца храни шесточлану породицу.

У Центру за оцијални рад у Шилову су ми рекли "да се одрекнем минималца, како бих стекао услов за изградњу куће", каже Дичић, чија је супруга недавно имала операцију дебелог црева, а за који дан у Београду има заказану операцију кука.

Због старости куће у којој живе Дичићи, њихово здравље и живот су доведени у опасност.

До недавно са њима је живела још једна ћерка која се у међувремену удала. Данас у две собе без купатила и основних животних потрепштина, са двема ћеркама Јадранком (18), Марином (15) и супругом, Милован Дичић издржава и мајку која ја зашла у девету деценију живота, кao и млађег брата.

Апелујемо на све државне институције Републике Србије, као и на све хуманитарне организације које имају могућности, да помогну овој породици.

За све информације urednistvo@kosovo-metohija.com













КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Косово и Метохија.ком    :: © 2014 - 2018 ::    Хвала на интересовању

уторак, 13. новембар 2018.

Нов дом ветерану са Кошара и његовој породици

БАЧКО ГРАДИШТЕ: Захваљујући хуманитарном пројекту Удружења грађана „Нови Сад“, шесточлана породица Живка Попова из Бачког Градишта је досањала свој сан.

Домаћин са људима који су му помогли да живи у пристојним условима




 
После полугодишњег свакодневног рада волонтера тог Удружења, уместо трошног кућерка, добили су услован простор, проширен за 50 квадрата, дом на истој адреси Партизанска 71.

- Захваљујем се свима који су нам на било који начин помогли. Идеја је потекла од мојих ратних другова са Кошара на Косову и Метохији, првенствено Горана Баруна, а реализације се прихватио председник УГ „Нови Сад“ Горан Бајшански. Велику помоћ пружа нам и председник општине Бечеј Драган Тошић, признати хуманитарац „Миле столар“, знани и незнани донатори, овдашњи пријатељи, комшије... Свима велико хвала. Незапослени смо супруга и ја, нисмо имало чиме да поправимо кућу, а сада нам је све што се могло, и више, урађено. Живимо у потпуно новом дому -  искрен је ратни ветеран Живко Попов (39).


Реч је о човеку који је два пута рањаван на Кошарама, а овог лета је имао хирушку интервенцију на болесном срцу.

- Ми се, углавном, бавимо друштвеним активизмом и помажемо на разне начине деци, како бисмо им показали да кад се удруже и заједно раде око добре идеје, све може да се уради. Али, проценили смо да је идеја око помоћи Живку Попову вредна труда, да је он то заслужио -  прича Горан Бајшански. - Када сам ушао у читаву Живкову причу око Кошара, о чему сам мало знао до тада, схватио сам да је он тада бранио прво народ, а онда државу. Ово је била прилика да му народ, колико- толико, врати и делом се одужи за његову борбу, а он наставља своју борбу да изведе на пут четворо деце.

Бајшански се захваљује свима који су помогли да се пројекат изведе до краја и подсећа да су имали идеју да све буде завршено до почетка школске године, али су се радови одужили.

Довршена кућа



 
Први човек бечејске општине Драган Тошић је породици Живка Попова лично помагао и пре ове акције, а поводом ње је додао:

- Драго ми је што је УГ „Нови Сад“ прискочило у помоћ Живку Попову, што смо се и ми Бечејци укључили у ову акцију. Није битно колико је ко дао новца или материјалних добара. Далеко је битније што смо се удружили око једне људске потребе. Не сме да нас завара то што ми, случајно, живимо добро, солидно или боље од других, да мислимо да је онда добар живот у општини. Не, морамо да гледамо како живе људи поред нас, да видимо да ли им треба помоћ и да ли можемо да им помогнемо. Некад је довољна и лепа реч. Није све у новцу. Позивам све да наставимо да помажемо онима којима је помоћ потребна – поручио је Тошић.

Поред домаћина Живка, шесточалану породицу чине супруга Пирошка, син Лазар (18), те кћери Јелена (14), Тамара (10) и Милица (8). Уз њих овде живе три маце, пас чувар и три козе, које су им стигле као донација и сада свакодневно имају млеко.

Домаћин са породицом

Сем што је кућа претрешена од крова до темеља, дограђен је простор за децу и замењене су све инсталације. Кућа је опремљена и неопходним намештајем.

- Знао сам да кад се Горан и његови пријатељи из УГ „Нови Сад“ прихвате неког пројекта, да он вреди. Одмах сам се укључио и моја породица је донирала два спратна кревета за четворо деце. Поручио бих да кад се одлучи за неки хуманитарни пројекат не треба чекати, јер чекање се увек одужи и никад краја. Треба одмах ступити у акцију. На овоме не треба стати, већ ваља тражити нову акцију и ићи даље – рекао нам је Милорад Јурковић из Раковца, познатији као „Миле столар“.

Јуче је било весело у дворишту породице Живка Попова, јер се чула граја школских другова три ћерке, које сада имају где да приме своје другове и да свима буде пријатно.


Текст и фото: Властимир Јанков



КМ Новинама је потребна ваша подршка - КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Дневник    :: © 2014 - 2018 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 18. јун 2018.

АПЕЛ: Још једном ратнику са Кошара неопходна помоћ! (ВИДЕО)

Ветерани приштинског корпуса - 125. моторизоване бригаде, покренули су акцију помоћи свом саборцу који се, са својом породицом, нашао у веома незавидној ситуацији након преживљеног тешког инфаркта...

#Karaula, #Kosare, #Heroj, #RAT, #Kosovo, #Metohija
Живко Попов









Хвала Богу, јавило се неколицина добрих људи која је својим средствима и доброј вољи помогла овог нашег брата, саборца Живка Попова да обезбеди преко потребне лекове без којих је био и без којих му је живот у опасности.

Иначе, Живко је рањен на Кошарама 11. маја 1999. год. од дејства непријатељске артиљерије приликом извршења борбеног задатка, враћања државне границе под контролу снага ВЈ. Иако рањен није напуштао положај и своју браћу све док није стигло појачање...

Тада је задобио тешке повреде главе и руке.

Одликован је медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности.

После рата је лечен од последица стреса након чега се опоравио, али последице и ожиљци су и даље видљиви.

Данас је отац четворо (малолетне) дивне деце, три девојчице и једног дечака, које је издржавао радећи најтеже физичке послове све до 28. марта, када је доживео инфаркт миокарда, и сада му срце ради са мање од 30%! Друга операција је заказана за 12. јун.

Након покретања акције да му се помогне, одлучили смо да га обиђемо и пар наших добрих људи је отишло у његово Бачко Градиште и посетило га.

Стање на терену које смо затекли је следеће:


ЖИВКУ ЈЕ ПОТРЕБНА ПОМОЋ У СВЕМУ!!!

1. Кућа је у толико лошем стању да прети да се уруши, и људи који су били на лицу места тврде да ће следећу зиму и снег тешко издржати и да ће се под већим снегом сигурно урушити!?!

Као таква је тотално небезбедна, поготово за децу, па би требало реновирати кућу и тој деци обезбедити кров над главом пре зиме!?!

2. Живкова супруга повремено надничи на њивама за дневницу која им никако није довољна.

Сада Живко и његова породица немају апсолутно никаквих прихода!

3. До скоро су имали једну козу чијим млеком су хранили децу, међутим, недавно им је неко ту козу украо па сада немају ни то.

Обзиром да је Живку потребна помоћ у свему, и да су на терену била два добра домаћина, који веома добро познају прилике на селу, као и породичне прилике такође,
кажу да би било добро, за почетак, поред новчаних средстава, обезбедити им два прасета, једну или две козе и двадесетак кокошака носиља како би се деца лакше прехранила док се стање на неки начин и уз Божију помоћ не побољша.

ЗАТО АПЕЛУЈЕМ НА СВУ БРАЋУ ВЕТЕРАНЕ И СВЕ ЉУДЕ ДОБРЕ ВОЉЕ, ДА ПОМОГНУ!


УКОЛИКО НЕМАТЕ СРЕДСТАВА ДА ПОМОГНЕТЕ МАТЕРИЈАЛНО, МОЖЕТЕ БАР ПОДЕЛИТИ ОВУ ОБЈАВУ ДА ЈЕ И ДРУГИ ВИДЕ, КАКО БИ МОЖДА ПРОНАШЛА НЕКОГ ВЕЋЕГ ДОНАТОРА И ДОБРОТВОРА КОЈИ БИ СПАСИО ОВУ ДОБРУ И ЧЕСТИТУ ПОРОДИЦУ!

Адреса:


Живко Попов
Ул.Партизанска 71
21217 Бачко Градиште


Жиро рачун


220-2230000050450-67
Живко Попов Pro Credit Bank


ХВАЛА!!!

АКО ЈЕ ДРЖАВА ЗАБОРАВИЛА ХЕРОЈЕ МИ НИСМО!!!

СВИ ЗА ЈЕДНОГ ЈЕДАН ЗА СВЕ!!!

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:  📽




http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине   :: © 2014 - 2018 ::   Хвала на интересовању

четвртак, 08. фебруар 2018.

Апел за помоћ у изградњи храма Св. Деспоту Стефану Лазаревићу

Дивном угоднику Божјем, „украсу владара“, како га назива његов животописац Константин Философ, Св. Деспоту Стефану Лазаревићу, посвећен је најмлађи манастир наше епархије, у Крњеву код Велике Плане.







Поштовани,

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија, манастир је заживео почетком априла прошле године и уз Божју помоћ, добротом верника, уз велики труд и одрицања, полако ниче и гради се. Озидана је црква и заштићена провизорним кровом, приведени су крају груби радови, међутим, још увек није спремна за литургисање и редовна богослужења. Колико смо имали средстава, толико је и урађено. За почетак служења Литургије, неопходно је обезбедити најосновније услове и довршити радове, пре свих оне везане за кров, а постепено и све остале. Св. Литургијом и богослужењем остварује се и смисао постојања самог манастира, али и потребе не малог броја верника из Велике Плане и околних градова.

Сами нисмо у могућности да покријемо трошкове градње, а ово наше писмо је, са благословом Епископа Г.Г. Артемија, упућено доброти и „ревности за дом Божји“ наше браће и сестара да по својој моћи помогну и учествују у сређивању цркве, да сви заједно довршимо ово богоугодно дело и приложимо наше две лепте у непропадљиву ризницу Божју. Ко не може материјално, може сигурно да учествује молитвом. Св. Деспоту Стефану пева се у Тропару: „Отечество наше украсил јеси церквами многими“, а ми као малено, смерно уздарје да му принесемо ову скромну цркву.




Надајући се да ће наш позив наићи на разумевање и да ће Деспотов манастир ускоро пропојати у славу Божју, унапред се свима захваљујемо и желимо свако добро од Господа, а како наш народ каже: „Ко цркви даје, Богу позајмљује, а Бог ником дужан не остаје“.


Настојатељица манастира

Мон. Пелагија
Ваше прилоге можете уплаћивати на број:
Динарски рачун:
Комерцијална банка
На име: Станић Пелагија
205-9011007205869-48
Девизни рачун:




http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2018 ::    Хвала на интересовању

среда, 10. јануар 2018.

Апел за изградњу породичне куће у Лелићу

Драга браћо и сестре, поштовани пријатељи, обраћамо вам се са благословом Преосвећеног Владике Артемија.




У Божијем селу Лелићу, како га је називао Свети Владика Николај, поред Ваљева живи једна сиромашна и скромна породица Маринка и Зорице Радосављевић и њихове деце, близанаца Николе и Николине који су ученици трећег разреда средње пољопривредне школе у Ваљеву. Осим што су добра деца они су и добри ђаци, а Николина жели да након завршене средње школе упише Пољопривредни факултет ако јој финансијска ситуација буде дозвољавала. Зорица и Маринко нису запослени, Маринко ради за наднице, а Зорица чува неколико оваца и понешто успе да прода да би их прехранила. Она је вредна домаћица која се труди да својој породици пружи све оно што једна мајка може, безграничну љубав и васпитање својој деци да што мање осете сиромаштво у коме живе.

Кућа у којој живе је стара, без темеља, од блата и склона паду, са две просторије, без WC и купатила, напуклих зидова и поломљених црепова.

Молимо вас да вашим новчаним прилозима, донацијама у грађевинском материјалу и осталом (бела техника, храна, помоћ током градње итд.), помогнете да заједно направимо кућу која ће имати оно све што куће треба да имају и да породици Маринка и Зорице Радосављевић и њиховој деци пружимо сигурност и топли дом.

Свако добро од Господа вам желимо!

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:  📽



Уплате вршити на рачун број:

Девизни рачун:


Динарски хуманитарни рачун за помоћ породици Маринка и Зорице Радосављевић, 

14205 Лелић :
340-32373309-89
Особа за контакт:
Снежана Антонијевић, +381648813019, srbinaokupkosovo@gmail.com,






http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2018 ::    Хвала на интересовању

среда, 06. септембар 2017.

Хидо Муратовић из Н. Пазара гради кућу јунаку са Кошара Милошу Јовановићу

Огрејало је сунце Милоша Јовановића (38), српског јунака са Кошара и његову породицу, мајку Росу (60), и сестру Марину, када су пре неколико дана у њихову Троштицу стигле грађевинске машине, мајстори, и када су ударени темељи њихове нове куће…




Ово нам је, како смо се родили, најсрећнији дан у животу. И веровали смо и нисмо, сада знамо – имаћемо и ми своју кућу, нећемо још једни зиму дочекати у уџерици кроз коју зими дува северац, лети прокишњава, а кроз собе шпартају пацови и змије, и која није наша – јавили су се редакцији "Искре", срећни и пресрећни, пре пар дана Милош и Марина са Голије.

Прича о тешко оболелом јунаку са Кошара Милошу Јовановичу, објављена пролетос и у „Искри“ и још неколико новина у Србији, прича о тешкој муци и невољи, о животу у туђој трошној кући која само што није пала, са 13.000 динара мајчине пензије месечно, о Милошевој мајци која болује од карцинома, сестри која је без посла, потресла је Србију. Јавило се много добрих људи, сакупљено је тада око 2.500 евра, ових дана још хиљаду, и, људина из Новог Пазара, добротвор Хидо Муратовић одлучио је да са тим новцем крене у изградњу куће за Јовановиће, па, докле стигне, а стићи ће, уверен је Хидо, до зиме да Милоша и породицу усели у нови дом…





Апел и молба свим људима добре воље да се јаве и помогну. Потребан је и новац и материјал за завршетак грубих грађевинских радова, а затим и за унутрашње опремање. Потребни су подови, цреп, електро материјал, санинтарије, фасада, изолација, потребан је намештај, шпорет на дрва, бела техника… Сви који желе и могу да помогну, могу се јавити на телефон 065 – 474 5433 а број жиро рачуна је: 205 – 9011007013986 – 02 отворен код Комерцијалне банке у Новом Пазару…

– Кренуо сам, поставили смо темеље, изидали зидове, за који дан дижемо плочу, до краја недеље надамо се да ћемо поставити и кров… Помоћи ће Бог и добри људи, као што су до сада небројено пута помогли. Нисам могао да гледам муку Јовановића, када се прича појавила у новинама јавили су се добри људи са свих страна, из Новог Пазара, из дијаспоре, из читаве Србије, а Јовановићи су заслужили да им помогнемо – каже Хидо.

Уз помоћ ратних другова, Милош који болује од метаболичких, хормоналних, психичких поремећаја, летос је неко време провео на лечењу на ВМА у Београду, из Београда се вратио донекле опорављен, сада се радује новом дому.

Наш сан је кућица, да можемо мирно да заспимо, да имамо купатило, да само мало проживимо као људи. Нас живот није миловао, имали смо тешко детињство, тежак живот, ваљда смо и ми мало радости заслужили. Хвала свим добрим људима, Хиду посебно – кажу Милош и Марина.


У страћари, у селу Троштица под Голијом, Милош Јовановић сваке ноћи сања Кошаре и своје мртве другове, крв и располовљене главе, бомбе како падају са небеса и вриску рањене браће… – Пробудим се у зноју, скочим, после по помрчини лутам око куће, не могу да се смирим… Заспим, па их поново сањам – прича Милош у кућици од блата и прућа под Голијом, која само што није пала. Пред крај рата, његовој сестри и мајци, неко је јавио да је Милош погинуо на Кошарама, појавио се пар недеља касније, посебан, блатњав, болестан…




Много је људи већ помогло да крене изградња куће за Јовановиће. Хидо Муратовић помиње фирму „Дадо градња“ из Новог Пазара, чије су машине ископале темеље и поравнале плац, град Нови Пазар дао је машину да поравна пут до куће Јовановића, помогло је и предузеће „Пионир“, Мурат Муратовић и Бошко Радовановић…

Неко више, неко мање, за велику срећу Јовановића.


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Искра    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

петак, 10. март 2017.

Јани је тек 30 година. Будимо људи, помозимо!

Редакција ФБ Репортера је писала о Јани два пута, у септембру и новембру 2015. године, опширније можете прочитати у повезаним текстовима.








***

  • Прва операција због компликованог прелома потколенице у фебруару 2015.
  • Од фебруара 2015. до краја августа 2015. лечење фиксатором Илизаров апарат.
  • Друга операција у августу, скидање Илизаров апарата и постављање гипса. Крајем августа скинут гипс, лекар је написао предлог за рехабилитацију у бањи.
  • Фонд за здравствено осигурање одобрава Селтерс бању, али бања даје термин тек 2 децембра с тим да постоји могућност да позову раније ако буде места.
  • Након непуних месец дана од скидања гипса кост је напукла на истом месту и уследило је лечење другог прелома са гипсом.
  • Након више од месец дана у болници, 30. октобра 2015. истог дана кад је отпуштена из болнице добила је позив за бању али због другог прелома и гипса рехабилитацију није могла искористити.
  • Лечење другог прелома трајало је од септембра 2015. до краја априла 2016. године, све време гипс.
  • На редовној контроли крајем априла је скинула гипс и с обзиром на примарну болест дистрофију мишића и компликације дуготрајног лечења прелома и погоршање примарне болести добила је предлог од ортопеда, неуролога и физијатра за продужену рехабилитацију у Рибарској бањи са пратиоцем.
  • Фонд за здравствено осигурање овог пута неосновано НЕ ОДОБРАВА неопходну рехабилитацију.
  • Август 2016. Три месеца након скидања гипса уместо рехабилитације траје поступак остваривања законског права. После неколико жалби и грешака надлежних у папирилогији неопходна рехабилитација је и даље неостварива.
  • Октобар 2016. Пет месеци након скидања гипса, неколико жалби, Јана је добила рехабилитацију без пратиоца у Институту за рехабилитацију Београд – Селтерс, Младеновац и више нема право жалби. Рибарску бању неће добити преко социјалног.
  • Децембар 2016. Рехабилитацију о трошку РФЗО остварила тек после 7 месеци чекања док комисије нису исправиле своје грешке. За мајку као пратиоца морала да плати. Због неприступачности лековитим терапијама у Селтерс бањи није могла да користи пун бањски третман. Није се довољно опоравила. Захтев за наредни боравак у бањи о трошку РФЗО, на основу њене дијагнозе по садашњем закону не може да поднесе наредне 3 године. Због папирологије могуће је и дуже чекање, што пацијентима са дистрофијом мишића за то време здравствено стање може да се погорша јер је једини лек за ову болест редовна физикална терапија. Редовно бањско лечење оваквим пацијентима може побољшати квалитет живота и успорити болест. Минимум једном годишње лечење у адекватној бањи са пратиоцем може много помоћи.
  • Фебруар 2017. Због прелома који су протекле две године довели до погоршања основне болести дистрофије мишића Јани је потребно бањско лечење чешће у адекватној бањи јер је то једини начин да се Јанино здравствено стање побољша или бар одржава кад се дође до максималног побољшања да не би дошло до тежих компликација у наредном периоду живота. Бањско лечење у Рибарској бањи је једино сигурно могуће о сопственом трошку јер по садашњем „закону“ београдски осигураници исту не могу добити.
Јана је млада и живот је пред њом. Ако не може да добије помоћ од државе, надамо се да ће добити од људи који ће разумети њен проблем.

Јана је пре прелома ходала уз помоћ, а сада је у инвалидским колицима због прогресивно ослабљених мишића као последица прелома и примарне болести.

Апелујемо на све људе који су у могућности да помогну.

***

Јаниних 15 месеци на сликама:





Дајмо Јани шансу да поново корача. 

Јана се неизмерно захваљује на разумевању њене ситуације и на помоћи.
Редакција ФБ Репортера се искрено нада да ће захваљујући помоћи добрих људи Јана отићи у Рибарску бању и бити онолико колико буде потребно за опоравак.
Ваше мало, значиће много. Новац је препрека, а редовно бањско лечење је важно за Јанино боље сутра.

Можете уплатити из било које поште или банке у Србији, обичном уплатницом.

Сврха уплате: Трансакција по налогу грађана.




ЕРСТЕ Рачун: 340-32246122-52
Прималац: Маријана Гавриловић, Београд

_______________________________

ТРАНСАКЦИЈЕ ИЗ ИНОСТРАНСТВА ПУТЕМ WESTERN UNIONA – у договору са Маријаном преко њеног фб профила: https://www.facebook.com/jana985




Извор: ФБ Репортер    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

субота, 24. септембар 2016.

Одговор Арно Гујона на питања о новоотвореној фабрици

Одговор Арно Гујона на питања о новоотвореној фабрици Одговор хуманитарца Арно Гујона који је много помагао и даље помаже српски народ на Косову и Метохији на питање нашег новинара.

Пре неколико дана наш новинар је француском хуманитарцу Арно Гујону поставио питање у вези погона које је његова организација свечано отворила а који у склопу народних кухиња обезбеђују подршку у исхрани породица лошијег материјалног стања.

Арно Гујон: Овај погон, за који је хуманитарна организација Солидарност за Косово дала 110 000€ и Канцеларија за КиМ 30 000€, ће функционисати у оквиру хуманитарне организације Епархије рашко-призренске "Мајка Девет Југовића". Храна је првенствено намењена Народним кухињама на Косову и Метохији, а вишак ће се пласирати на тржиште како би се финансирала новоотворена радна места. Циљ је да погон постане самоодржив после годину дана рада. Сличне пројекте смо помогли у претходне четири године: 3 фарме код Новог Брда (фарма алпских коза, фарма за тов јунади, фарма за краве музаре), млекару код Прековца, и пластенике на разним местима. Сви пројекти су сада самоодржи и део су плана Хуманитарне организације Мајка Девет Југовића да Народне кухиње на КиМ не зависе више од спољашњих донација у храни већ да могу да се ослоне на сопствену снагу.


Бранислав Марковић: Хвала. Још пар питања... На чијој земљи је погон? Ако је на друштвеној да ли Агенција за приватизацију може да га прода, ако је на приватном да ли тај коме сте га поклонили може да га прода и да ли има неки временски рок који је обавезан да поштује? Ко покрива губитке, шта се дешава са погоном у случају да је неодржив? Да ли се машине продају или је дужан да их врати и коме...

Арно Гујон: Црквена земља. Власник погона и машина је Епархија. Производња сопствене хране је јефтинија од куповине исте, тако да чак и да погон не постане самоодржив, Народне кухиње имаће мање трошкова него што имају данас и већу слободу.

Бранислав Марковић: Хвала на одговору и хвала на времену и помоћи коју несебично пружате српском народу.





Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

уторак, 12. април 2016.

Две радости стигле на Рогозну

Житељи села на Рогозни живе у беди и сиромаштву, без пута и аутобуса, и годинама се листом селе. А газе по злату!

Две радости стигле на Рогозну
Обрадована старица: Стана Минић и поштар Раде Јоковић / Фото: Д. Н. Петровић - Вести    

У селима Меденовац и Каравансалија на планини Рогозни, која Санџак раздваја од Косова, стручњаци Геозавода из Београда открили су још пре више од десетак година, резерве руде: бакра, сребра и злата које се процењују на око 50 милиона тона.

Пролеће још није стигло на Рогозну, до забитог Драгочева где смо у јануару, пре него што је снег прекрио планину, саму, у дотрајалој брвнари, оставили старицу, 76-годишњу Стану Минић. До ње се стиже тешко и само теренским возилом. Сеоски пут је раскопан, још има снега и леда, добар део планине још је одсечен од света. Да бисмо бака Стани уручили нову донацију од 100 АУД поново смо морали да потражимо помоћ Рада Јоковића, поштара са опустеле планине да нам својом џипом помогне да се пробијемо до старице, распитамо се како је пребродила зиму, како јој је здравствено стање, има ли хране и лекова и шта јој тренутно недостаје.

Мале Станине жеље

Бака Стана Минић рече да има две мале жеље: један стари, половни телевизор и да коначно кревет од дасака, замени са оним мало мекшим! Наши репортери су јој обећали, да ће покушати што скорије да јој испуне жељу и да јој донесу макар мадрац, како би удобније проводила ноћи. Чим ојужи и на Рогозни.

- Добро ми дошли! Помаже Бог! Овде је још хладно и има снега, али изгледа да сам дочекала још једно пролеће... Зима је била блага, на моју срећу, није било ни великих снегова, али још морам да ложим шпорет који су ми прошле године купили читаоци "Вести", и углавном седим у кући - прича усамљена старица, срећна што нас поново види и што има са ким да проговори.

- На ногама сам и још се пристојно крећем, муче ме притисак и ишијас, било је грипа и мањих проблема са желуцем, све сам сама морала да лечим, нешто домаћим чајевима, а нешто лековима које сам од добрих људи добила пре зиме. Први доктор лекар далеко је одавде чак тридесет километара. Повремено ме посете удаљене комшије и рођаци који живе у Новом Пазару, донесу ми најнужније намирнице, по два-три хлеба и најнеопходније таблете - додаје бака Стана и објашњава да ће јој 100 долара које су јој послале наше сталне добротворке Дијана и Силвана из далеког Мелбурна пуно значити за набавку нових количина брашна и других намирница и наравно - лекова.

- Нека су живе и здраве Дијана и Силвана, и Бог нека их чува, шта бих ја стара, немоћна и сама на пустој планини да није овако добрих људи. Сваког наредног јутра стрепим само да не паднем на постељу, јер не би имао ко ни чашу воде да ми пружи - прича нам растанку старица у нади да ћемо се ускоро поново срести.

- Дођите, навратите, не морате новац да ми доносите, мени свака посета и лепа реч много значе и продужавају ми живот - поручује бака Стана која се није удавала, а на Рогозни је остала да брине о мајци Цвети која је преминула прошле године у 95. години живота.

Још једна донација стигла је на Рогозну из далеке Аустралије, овога пута са југа ове велике земље, у такође забито село Неготинац, а уручена је 56-годишњем Миломиру Вељовићу, великом борцу који је на планини остао уз своје родитеље, а сада живи сам и са муком одржава породично домаћинство. Донацију од 200 аустралијских долара послала му је наша стална читатељка и велика добротворка Б. Г. из Аделејда, 75-годишња пензионерка, родом из Републике Српске, а која деценијама живи у Аустралији.
 

Чувар огњишта

Сви ми који смо остали на Рогозни углавном смо у годинама, најчешће сами, у беспућу и од свих, посебно од општине и државе, отписани и заборављени. Зато нам је свака помоћ злата вредна, хвала вам добри људи што нам помажете да опстанемо, поручује Миломир Вељовић који има само једну жељу: да га никада ништа не отера са кућног прага, да му огњиште заобиђе свако зло овог света.

- Родитељи су умрли, а за мене је било касно да се женим или да некуд одем. Остао сам овде да се мучим и да се, бар док ме здравље служи, борим да се породично огњиште не угаси... Читаоци "Вести" помогли су ми да купим краву, имам и две свиње, недавно сам од Драгице Форцан Волч из Канаде добио 100 долара, а од Хида Муратовића колица пуна намирница. Долари које ми је послала добротворка из Аделејда омогућиће ми да ангажујем ветеринара, доведем га на Рогозну, и спасим болесну краву која је пред тељењем, јер она ми је сва имовина. Остаће и за брашно и друге намирнице - истиче Миломир Вељовић и од срца нас моли да пренесемо пуно захвалности и поздрава свим читаоцима "Вести" који су му и раније помагали.
 

ПОЗИВ ДОНАТОРИМА
Ако желите да се укључите у неку од акција Хуманитарног моста, јавите се на мејл адресу: hmost@frvesti.com. Добићете адресу и број телефона породице којој желите да помогнете и договорити се са њима о начину доставе донације. Информације можете да добијете и од новинара Хуманитарног моста на: +381 11 31 93 771 и +381 11 31 90 924.


Извор: Вести    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању