https://1.bp.blogspot.com/-mlNCiaaJGtw/YBljytHAOqI/AAAAAAAAEK8/HNNDuRfgNkoowVRPiBJBwUFeeUTO8ExZACLcBGAsYHQ/s468/%25D0%25B2%25D0%25B8%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25BE-%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B0.gif
Вести:
Приказивање постова са ознаком Злочини. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Злочини. Прикажи све постове

недеља, 17. октобар 2021.

Поломљени крстови на српском гробљу у Ораховцу

Поломљени крстови на српском гробљу у Ораховцу Приликом посете гробу свога супруга Богдана који је сахрањен на Српском православном гробљу у Ораховцу, Јованка Шарић је јуче затекла поломљену крстачу.

Поломљени крстови на српском гробљу у Ораховцу


Крст је поломљен и на гробу њиховог рођака Божидара

Ово није први пут да се скрнаве гробови Божидара и Богдана Шарића на гробљу у Ораховцу, а још нема ни годину дана од њиховог упокојења.

Крстови су и раније ломљени, породица је пријављивала полицији, али се ломљење крстова поновило опет, јавља Радио Гораждевац.

Ломљење крстова и скрнављење гробова је пријављено такозваној "Косовској полицији" али се не очекује да реше случај као што нису ни једном до сада када се ради о нападу Шиптара на Србе.









* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Задушнице у Љубожди, срцу разваљене Метохије (ФОТО) - КМ Новине

Задушнице у Љубожди, срцу разваљене Метохији (ФОТО) У село Љубожда у општини Исток, неколико повратничких породица обележило је Задушнице на гробљу у том селу. Мештани села Љубожда од свог повратка на своја имања и згаришта 2017., непрестано се срећу са провокацијама, нападима, разбојништвима од стране Албанаца који махом живе у том крају.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Више од двадесет надгробних споменика у Липљану уништено (ВИДЕО) - КМ Новине

Више од двадесет надгробних споменика у Липљану уништено (ВИДЕО) #Šiptari #Lipljan #Separatisti #Skrnavljenje #Groblje #Kosovo #Metohija #Srbija #kmnovine У ноћи између петка и суботе, непознати вандали поломили су, порушили и уништили више од двадесет надгробних споменика на православном гробљу у Липљану, на једном вршили нужду.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Штрпце: Током полицијског часа поново оскрнављен споменик стрељаним Србима (ФОТО) - КМ Новине

Штрпце: Током полицијског часа поново оскрнављен споменик стрељаним Србима (ФОТО) #Spomenik #Streljani #Srbi #Rakanovac #Štrpce #Brezovica #kmnovine #vesti #kosovo #metohija #Srbija На путу између Штрпца и Брезовице, на месту званом Раканац, поново је оскрнављен споменик Србима стрељаним 1944. године, међу којима је било и деце.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

петак, 15. октобар 2021.

Kућа Румене Љубић у центру Пећи каменована два пута за 24 часа

Kућа Румене Љубић у центру Пећи каменована два пута за 24 часа Kућа Румене Љубић, једине Српкиње у центру Пећи, каменована је по други пут у последња 24 часа, а у нападу су јој поломљени прозори на кући.

Kућа Румене Љубић у центру Пећи каменована два пута за 24 часа


Напад и каменовање куће Румене Љубић пријављено је такозваној косовској полицији.

Румена Љубић, професорка у пензији, једина је Српкиња у центру Пећи.

Ретко је неко обиђе а каже да јој ништа не пада тешко као самоћа.

Најављено је да ће јој штета бити надокнађена.

АРХИВСКИ СНИМАК:


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Херој са Kошара сахрањен после 22 године: Ранко Грујић почиваће на православном гробљу код Пећи - КМ Новине

Херој са Kошара сахрањен после 22 године: Ранко Грујић почиваће на православном гробљу код Пећи Чедомир Грујић, брат погинулог Ранка, казе да му је данас било много теже него када га је први пут сахрањивао.У селу Брестовик у општини Пећ данас су сахрањени посмртни остаци Ранка Грујића, који су пронађени на православном гробљу у Пећи „Данас ми је теже негон раније.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Космет 1998: Мучеништво Срђана Перовића - КМ Новине

Срђан Перовић, од оца Јездимира, рођен је 20. децембра 1962. године у Пећи, на Космету. По професији је био полицајац, запослен у Министарству унутрашњих послова СРЈ. Био је припадник интервентног вода "Муње" које су бројале 30-ак припадника. 6. јула 1998.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Наставак застрашивања Срба, сепаратисти ухапсили Светомира Бачевића у Пећи - КМ Новине

Србин са КиМ, Светомир Бачевић ухапшен је данас у општини Пећ под изговором да је одговоран за наводни ратни злочин. Бачевић је проганик са Косова и Метохије а живи у Горњем Милановцу, родом је из села Бело Поље у општини Пећ у коју је данас дошао по лична документа.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

недеља, 19. септембар 2021.

О тачности података Музеја жртава геноцида о жртвама Јасеновца

О тачности података Музеја жртава геноцида о жртвама Јасеновца

Председник Управног одбора Музеја геноцида у Београду, епископ славонски г. Јован Ћулибрк се стално позива на податке о страдању Срба, Јевреја и Рома у Јасеновачком систему хрватских логора смрти које поседује тај музеј.

О тачности података Музеја жртава геноцида о жртвама Јасеновца


Он је уједно и члан комисије, постављен од стране Српске православне цркве за разговоре са римокатолицима о злочинима Алојзија Степинца, надбискупа загребачког за време Другог светског рата.

Савезно министарство за рад, здравство и социјалну политику тадашње Југославије је 1964 године покушало да изврши попис свих жртава хрватског геноцида у Југославији, у току Другог светског рата. Одлука да се изврши попис жртава донета је на захтев борачких организација Југославије. У дневном листу ПОЛИТИКА је објављен формулар у који су сви они који су знали нешто о жртвама требали да унесу потребне податке.

Нажалост тај попис жртава није успео из више разлога.

У Јасеновачком систему хрватских логора геноцида убијено је од 1941. до 1945. године преко 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома међу којима је било 110.000 деце испод 14 година старости.


Прикупљено је свега око 40 % материјала, од кога је један део био сасвим непоуздан. Госпођа Смиља Тишма, јасеновачка жртва, је у име Удружења заточеника и потомака заточеника хрватских логора геноцида у НДХ од 1941. до 1945. године изјавила да је радила у том министарству на обради пописа жртва. Уверила се да у то министарство никада нису стигли подаци из њеног краја у коме је изгубило животе више десетина хиљада недужних људи.


Нису стигли ни подаци из нпр. Грубишног Поља, Бјеловара, Дарувара, Лике итд. Савезни завод за статистику је успео да обради само око 80.000 предмета, а тадашње Савезно извршно веће је прекинуло тај рад, одбацило тај попис и ставило ембарго на сав тај материjал.

Музеј геноцида у Београду је скинуо ембарго са тог материјала, па сарадници тог Музеја сада обрађују тај материал као да је он веродостојан. Наравно, Музеј покушава да допуни податке које поседује новим накнадно утврђеним именима жртава. На жалост, Музеј никада неће да сазна имена жртава скуваних у казанима за прављење сапуна. Тај сапун је дељен у Србији пеко Црвеног крста, па када су људи сазнали од чега је направљен престали су да га узимају. Неће се никада сазнати имена жртава спаљених у Паћилијевој пећи или пак жртва чији су лешеви извађени из масовних гробница па спаљени да би се унуштили трагови злочина.. Никада се неће знати имена нерођене деце извађене из утроба мајки, као ни жртава чије су лешеве месецима и годинама воде Саве и Дунава носиле све до Црног мора.

Музеј жртва геноцида у Београду као ни епископ г. Ћулибрк никада се нису осврнули на налаз о броју жртава Међународне комисије за истину о Јасеновцу.

Музеј геноцида у Београду користи тај непоуздани материјал о жртвама хрватског геноцида, а тај исти материјал користи и епископ г. Јован Ћулибрк.

Србољуб Живановић
Резултати сарадника Музеја геноцида у Београду су сасвим непоуздани, јер су рађени на оскудном и неправилно прикупљеном материјалу, на који је и тадашњи организатор пописа ставио ембарго.

Међународна комисија за истину о Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома је утврдила на основу антрополошких и судско-медицинских налаза, на основу докумената, на основу писања хрватских медија из времена Другог светског рата и на основу података коју су дали немачки и други обавештајци да је у том Јасеновачком систему хрватских логора геноцида убијено од 1941. до 1945. године преко 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома међу којима је било 110.000 деце испод 14 година старости.

Музеј жртва геноцида у Београду ни епископ г. Ћулибрк се никада нису осврнули на овај налаз Међународне комисије за истину о Јaсеновцу.

Професор Др. Србољуб Живановић

Председник Међунродне комисије за истину о Јасеновцу

Лондон, Велика Британија



* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com


Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Напади на Србе у Ораховцу малолетничка делинквенција или етнички мотивисан притисак? - КМ Новине

Напади на Србе у Ораховцу малолетничка делинквенција или етнички мотивисан притисак? После сваког таласа напада на Србе, па и овог прошле недеље, код грађана српског дела Ораховца јавља се страх да би и њихова имовина могла бити следећа мета.Тзв.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Проф. др С. Живановић: Римокатоличка ''црква'' наставља да се бори против Православља и српског народа - КМ Новине

Проф. др С. Живановић: Римокатоличка "црква" наставља да се бори против Православља и српског народа



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   


КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

субота, 18. септембар 2021.

Напади на Србе у Ораховцу малолетничка делинквенција или етнички мотивисан притисак?

Напади на Србе у Ораховцу малолетничка делинквенција или етнички мотивисан притисак?

Да ли су два узастопна инцидента у горњем делу Ораховца нови талас застрашивања Срба?

Да ли су два узастопна инцидента у горњем делу Ораховца нови талас застрашивања Срба? #Косово #Метохија #Ораховац #Србија #Шиптари #Прогон

После сваког таласа напада на Србе, па и овог прошле недеље, код грађана српског дела Ораховца јавља се страх да би и њихова имовина могла бити следећа мета.

Због тога појачавају свој опрез и повећавају своју будност у заштити имовине, сналазећи се на разне начине не би ли одвратили провалнике од упада у њихове куће.

Из искуства знају да ће уследити период затишја, пре него што поново чују да је нечија кућа проваљена и опљачкана.

Док чекају на нову провокацију, надају се да ће чути како је косовска полиција некога ухапсила због претходних провала, али како време одмиче, знају да је све мања могућност да се тако нешто деси – каже за "Данас" Дејан Баљошевић, координатор за пројекте и повереник за избеглице општине Ораховац.

У српском делу Орахавца прошле недеље "непознате особе" 9. и 10. септембра упале су у куће Мирјане Дедић и Небојше Грковића, обе у центру српског дела овог метохијског места у коме је 1998. изведена и прва акција сада званично расфомиране (терористичке) "УЋК".




Тзв. KПС још није саопштила ко стоји иза ових упада у којима осим преметачине у нападнутим кућама ништа није украдено.

– Kосовска полиција је приликом вршења увиђаја у првој проваљеној кући у горњем делу Ораховца изнела претпоставку да зна о којој се групи албанских изгредника ради и да су чланови те групе, због сличних провала и пљачки, одраније познати полицији. То је код српских грађана пробудило извесну наду да ће провалници овога пута бити идентификовани и приведени правди. Међутим, одмах сутрадан уследио је нови упад у једну другу српску кућу изведен у по бела дана, који је све нас изненадио и подстакао да посумњамо да није у питању изоловани случај, већ да се ради о новом таласу застрашивања преосталих Срба. Локалне косовске институције, случајеве оваквих провала српских кућа третирају као малолетничку делинквенцију, с обзиром да се често ради о малолетним лицима и подводе их под ситан криминал, који није етнички мотивисан. Срби се не слажу са таквом претпоставком, сумњајући да косовска полиција толерише изгреднике само зато што уништавају имовину Срба и да бу у случају, да њихова жртва буде нека албанска породица, много оштрије реаговали и поступали по закону. Питају се да ли би се неки провалник усудио да тако лежерно и без страха за последице упадне у неку албанску кућу, а да зна да нема ничију заштиту – објашњава Дејан Баљошевић.

Он каже да су ораховачки Срби о оваквим инцидентима раније редовно обавештавали међународне организације попут Унмика, Оебса, Kфора…, које су у почеку вршиле мониторинг, а касније опсервацију рада локалних квази-институција албанских сепаратиста. Њиховим одласком, напомиње Баљошевић, „косовска полиција је једина адреса којој се по питању безбедности преостали Срби могу обратити“.

– Српска општина Ораховац о свим инцидентима и нападима на Србе редовно обавештава Kанцеларију за KиМ Владе Србије, која својим саопштењима за медије покушава да скрене пажњу међународној заједници на тежак положај Срба и да од оних институција и политичких ауторитета, који имају утицај на албанску власт на KиМ, затражи да учине више на заштити Срба. Београд тиме уједно покушава да међународној јавности, пре свега Западу, пребаци део одговорности за садашњи тежак положај Срба, којем су својим необјективним сагледавањем ситуације на KиМ и сами допринели. Међутим, Београд неким својим изјавама, попут недавне изјаву министра одбране Александра Вулина о некаквом „стварању српског света“, понекад додатно отежава положај Срба на KиМ. Овом непотребном изјавом датом у погрешно време када у региону расте антисрпско расположење, Београд је само дао повода екстремним снагама у региону да се уједине и крену са фронталним нападима на Србе и на све што је српско, па су многи српски грађани склони да и задњи талас узнемиравања Срба у Ораховцу повежу са актуелним дешавањима у региону, очекујући додатне провокације – каже саговорник нашег листа.



http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html


Према речима Дејана Баљошевића, у горњем делу Ораховца живи око триста Срба, концентрисаних у неколико улица око православне цркве, чији трг представља центар енклаве.

Он напомиње да се у доњи, албански део града нико од протераних Срба није вратио и да је за сада је таква могућност нереална.

– Већина Срба је, у међувремену, продала своје станове и куће у доњем делу града, па немају ни где да се врате. Тиме су заправо на делу показали какво је било њихово поверење по питању поновне успоставе мултиетничког живота у граду. С друге стране све се више Албанаца, куповином јефтиних напуштених српских кућа, досељава у горњи део Ораховца, који тиме постаје једини мултиетнички део града. У њему поред Срба и Албанаца, живи и један број Рома, Ашкалија и Египћана. Због тога је наш део безбедносно ризичнији у односу на остатак града, нарочито по питању етнички мотивисаних инцидената, на шта српска заједница годинама покушава да укаже, захтевајући од косовске полиције да посвети већу пажњу безбедности горњег дела града у коме преостали православни Срби представљају најугроженију заједницу. Додуше, град је овог пролећа, као и неке српске улице, покривен сигурносним камерама, али Срби за сада не примећују побољшање безбедносне ситуације, нити њихов допринос у повећању ефикасности рада косовске полиције – каже Дејан Баљошевић.

Бојазан од нових исељавања


– Највише страхујемо да ће последњи инцидент утицати на даљу продају српске имовине и исељавање у Ораховцу, јер нападачи на приватну имовину Срба за мете својих напада бирају најрањивију категорију српског становништва. То су самачка и старачка домаћинства, која и без тога једва преживљавају. Многи од њих се, нажалост, услед изостанка реакције косовских безбедносних структура поводом више напада на њихову имовину, осетивши да им је угрожена и лична безбедност и да би следећи пут и сами могли бити мета напада, одлучују на исељавање или на продају своје куће. Тиме екстремисти остварују своју победу, идући корак по корак ка свом циљу – поспешивању преосталих Срба на исељавање. Треби рећи да се и многи нападнути Срби из страха од освете, не усуђују да Kосовској полицији открију идентитет нападача у случају да су имали прилику да га препознају, свесно умањујући шансу да исти буде ухапшен и приведен правди – објашњава Дејан Баљошевић.

Јелена Тасић, Данас


 

* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Проф. С. Првановић: Незадовољство народа у Србији огромно, сваког часа може доћи до опште побуне - КМ Новине

Проф. С. Првановић: Незадовољство народа у Србијиогромно, сваког часа може доћи до опште побуне #Profesor #Slobodan #PRvanović #Bojkot #Izbori #Izbori2020 #Srbija #Kosovo #Metohija #Izdaja #Režim #Vučić #Vlast Тренутно стање у Србији крајње експлозивно. Да су све опозиционе странке остале верне етичком аспекту бојкота данас би власт била смењена али је она већ сада изгубила легитмитет, каже проф Слободан Првановић у интервјуу за КМ Новине.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Циљано насиље Шиптара над Србима не престаје, траје и даље - КМ Новине

Циљано насиље Шиптара над Србима не престаје, траје и даље #Kosovo #Metohija #Srbija #Orahovac #17mart #Pogrom2004 Што су нам Албанци више наносили неправду, ми Срби, постајали смо свеснији да смо на праведном Божијем путу, путу страдања.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

НАТО убио 126 деце током агресије 1999. године - КМ Новине

НАТО убио 126 деце током агресије 1999. године Симбол страдања Срба током Нато агресије је трогодишња Милица Ракић која је погинула у Батајници. Милица је рођена 1996. године а убијена је НАТО агресор је у периоду од 24. марта до 10. јуна 1999. убио 126 деце свих националности док је више стотина малишана тешко рањено.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

среда, 25. август 2021.

Упокојила се Божана ‘Боја’ Радета рођ. Лалић, последња од преживелих из јаме Равни Долац

Упокојила се Божана ‘Боја’ Радета рођ. Лалић, последња од преживелих из јаме Равни Долац

Упокојила у Господу Божана ‘Боја’ Радета. Последња од Божијом вољом преживели пакао јаме Равни Долац код Ливна.

Божана ‘Боја’ Радета



Сахрана је обављена данас на православном гробљу у Губеру, селу у коме је живела.

Божана ‘Боја’ Радета, рођена Лалић, била је родом је из Доњих Рујана код Ливна. Њено мирно детињство, у дванаестој години, прекинула је, као и код многих других, бруталност Другог светског рата. На Огњену Марију, 30. јула 1941. године, усташе из Рујана и околине одвели су Боју, њену мајку, сестре и брата – укупно 218 српских жена, деце и стараца из овог села и живе их бацили у јаму Равни Долац на Динари.

Боја је била међу 14-оро оних који су Божијом вољом преживели пакао јаме Равни Долац и дочекали да буду живи извађени након 42 дана проведена без хране у јами дубокој преко 40 метара. Њено, као и сведочење других ‘јамарица’, забележио је новинар и публициста Будо Симоновић у својој књизи Огњена Марија Ливањска. Причу Божане Радете – под насловом ”Ране Боје Лалић” – доносимо у наставку.

Нека јој је лака земља и покој души!






Захваљујући доброти аутора, пренесено из књиге:
Будо Симоновић: „Огњена Марија Ливањска“

РАНЕ БОЈЕ ЛАЛИЋ


Село Губер је једно од најљепших у Ливањском пољу. На самој периферији Ливна, са лијепим новим кућама, широким авлијама, шталама, помоћним зградама и богатом маханизацијом, подсјећа на шумадијска села.

У једној од тих нових кућа, уз саму магистралу, нашао сам у љето 1990. године Божану – Боју Радету, родом од Лалића из Рујана. Мало прије тога јој ненадно умро муж и остала сама да се вије у пространој кући. Навикла је Боја да губи и трпи ударце, цио живот јој губљење, али године учиниле своје и више нема снаге као некад да стисне срце, да претрпи и сакрије сузу.


Поготову кад говори о паклу јаме Равни долац, који је и она преживјела и чије су посљедице, грдни ожиљци на челу и доњој вилици и грба на леђима од повреда кичме, и данас врло упадљиви. Збори, а сузе јој само кипе из ситних очију као да се све то десило јуче и као да то казује први пут:

„Било нас, залуду, пуна кућа. Отац ми и мајка, Марко и Љубица, нас четири сестре и два брата. Кад се заратило, ја била у дванаестој години.

На неколико дана уочи Светога Илије, чини ми се на два дана уочи Огњене Марије, поведоше оца. Ко се јаду нада, дођоше комшије за њега, ди ће комшија зло учинит.

Затворило га у Гредарову кућу. Мати ујутро иде да му носи шта јести, ма јес врага, не дају јој га ни видит. Друге ноћи, послим сам дознала, повезало иг жицом бодавицом па под Пролог. Рано моја, све мушкиња што је било, четири села су ту сложили…

На Огњену Марију, изјутра, некако око девет сати, оно кад се благо у лад гони, заредише по селу и нас купити и гонити, једне у школу, једне у кућу Глигића.

Нас у школу. Гони нас Мијо Плазанић. Пријатељ нам тобож, Дара Пере Лалића удата за његовог брата Стипу, али заборавио пријатељство. Вели, морате ићи, само да вас попишу, све оставите ди је, ни кућу закључават не треба…

Тамо веле идете у Србију, али нам не дају да се приповратимо и спремимо. Мили боже, искупили се сви Рвати колико иг има у селу. Све наши, рано моја, ниједног нема у војничком – цивили. Који нема пушку, има лопату или кијак. Брече, прите, ки да нису они људи од јуче. Веле: ко на страну и корак мрдне, метак му је у леђа…


Жене, оне старије, и дивојке стасале опазиле шта ће бити па почеше пиват и псоват чим нас обрнуше пут планине. Иђемо, а куд год погледаш около по оним косама гамижу усташе, побјећи не мореш да мореш летит. Душо моја мила, вируј тако је било, то ти је цила истина.

Догнаше нас и утираше у ону пећину на дно Равног доца, ди нам је благо пландовало. Вели ту Живко покојнога Луке Лалића, мало је био старији од мене:

- Јадан ја, нас ће у јаму безданку…

Јес вала тако рече. Рекоше и други. Галка се онесвисти. Мртва, мртва…

Чула сам послим да су једни ћели бомбама да нас побију ту у пећини, али други не дали: ко ће купити комаде и вући мртве лешине у јаму.

Почеше да прозивају по фамилијама. Прозваше и нас. Мајка носи несритну Досту у нарамку, није јој ни по године било, а Зорку води за руку. Брат ми, црни Богољуб, сестра Јања и ја прид њом.

Кад избисмо на косу према јаме, имамо шта чути и видити: лелек и вриска до неба се чује, а они крвници алачу и дозивају се. Најгрлатији Баћо Одак и Мате – Маћан Ћенан: нагнај, Мате, дочекај, Баћо, удри тога тамо, у јаму га мајку му српску…

Душо моја мила, ово ти је цила истина и ако није вако било дабогда ја опет у јаму. И нису туђи но све наши сељаци, комшије — они нас побише и побацаше у јаму. Ја да знам, није само Јозо Шибеник. Он није ћео: пуцајте, удрите, рекао, ја то гледати не могу и нећу дизати руку на комшије…

Никако не знам шта је и како са мном било, како сам пала и колико сам у несвисти била. Прво сам чула Галкин глас. Запомаже: положите ми зекану…


Учини ми се да сам у Галкиној штали. Ма шта ћу у Галкиној штали?! Тргнем се и мало исправим, али ме жестоки болови оборише и у глави ми се разбистри.

Десно око не могу отворити. Гледам на лијево: мрак мркли. Галка одиста поред мене, чујем јој глас, и даље виче да мора кући зекану положит. Чујем и друге гласове, јечање и запомагање:

    - Ајме мени, црној, ди смо ово ми? – вриснуг.

    - Е, у кукавици, у јами! - збори неко.

    - У каквој јами, црна срићо!?

    - У безданки, у Равном доцу…

Почнем ја запомагати. Не могу никуд мрднути, све боли: разбијено чело, раскрижена доња вилица, поломљена ребра, повриђена кичма, сто другиг убоја и рана и не опажам.

Жеђ тежа од свега…

Сунце ме мало огрија кад ми се јавише Богољуб и Јања. И они живи, Богољуб, несритник скоро здрав.

Виђог онда и мајку мртву, бог да јој душу прости, а Зорку и Досту мученицу не никако. Притисло иг и притрпало у оној гомили, и данас ми је жаља што иг више ни мртве не виђог.

Данима лежим непомична и претрнула онако на оним лешевима и чекам да ми црњо Богољуб или ко други дотури влажну крпу да исциједим кап воде. Један дан обрете ми се коноп поред главе.

Мислим снијевам па и не погледујем према отвору горе. Опазише и други па завикаше: ко је бацио коноп.

Одозго збори муши глас: Миле Маљковић из Чапразлија.

- Е, Миле, мили ти Бог дао, оћеш ли нас извадити и спасити мука, заваписмо ми у глас.

Обећава онај одозго и липоречи, пита ко има жив и збори да покупимо паре и злато од мртвиг да не иђе крвницима у руке.


Неки посумњаше: ди би Срби мислили о парама и злату код оволико мртвиг душа.

Бране и зборе да се нико не веже.

Живко покојнога Луке не послуша, дом му се црнио. Оде. За њим и цура Биланова, Сава, била липа, кукавица, у колу је ја гледала, у стотину да ти је око уграби.

Свезаше онда и мога Богољуба, кукавица ја, да оста можда би ми претекао. Био здрав, по цио дан он и и Живко и још неки покушавали да се веру уз стину и изађу без конопа.

Зборише и ја да идем, ране да видам, али мени све нешто збори: не, не!

Кад се горе гласну пушка разабрасмо да оно није Миле Маљковић…

Вратише ми, ојађена ја, Богољуба и Живка поново у јаму па за њима и Саву, али не дадоше ни да иг придржимо да им душа испане но засуше камењем, великим гредама те побише све ко се добро није склонио у крај. А џаба и склањање, греда прсне па камење удара на све стране.

Најпослим бомбе! Мили боже, разносе месо, одлићу главе, руке, ноге. Запомажу поред мене Јово Бачковић и Ђоко покојнога Павла Лалића. Мене погоди у десну ногу. Пљушти крв, рано моја, ки да си вола заклао, а ја мислила да у мени више нема капи ни под грлом. Вриштим, нема никога да помогне. Ја онда сама, скини мараму са главе и некако замотај. Гелер ми је и данас ту и са њим ћу ево и у гроб.

Ђоко, кукавац, издану брзо, има га Бог на уму да се не мучи. За њим наскоро и Јово Бачковић и многи други – преполовисмо се.

Ја не могу да се мрднем ни колико сам могла приђе, а навалише црви, боже драги ко те јаде да преживи. Нема више Богољуба да ми додаје и кваси крпе. Умрије и Јања, жалосна ја, и све се погуби, нико ником помоћи не море.

Свеједно, жеђ ми најтежа. Пробала и ја мокраћу да пијем, али не могог. На једно мисто при стини, ди је вода капала, ископали једну малу каменицу, али ја, тужна, не могу до ње доћи па онда на кољенима и лактовима некако премилим преко ониг трупла. Тамо нема ни језик да сквасим. Пуно црва, гмижу, али ко то гледа…

Кад нас извадише, мене снијели све до Воденог доца, нијесам могла ни на магаре. Послим у болницу у Ливно.

Једног дана, ето једног болничара, не знам му име, весела му мајка и Бог му мјесто у рају дао, памтим само да је имао фес на глави. Пита: имаш ли ти кога овдинак у Ливну.

Зборим ја: имам стрину Боју, долазила она и у болницу да ме види.

Онај ти болничар мене у наручје па право стрини — видио, зар, да ми живота није, а и усташе изгледа приђе негда поклале неке Србе који су се личили ту у болници.

Стрика Илију већ било убило и стрини остало четворо о врату на голој улици, али ме она узе за најближе дите и за годину остадог код ње, Бог јој дао и од мога здравља и сваку срићу и на овом и на оном свиту.

Све мени приђе но својој дици. А ја чукетник и богаљ, њена дица не могу ни јест кад ме виде. Чујем ја како стрини зборе да нећу остати свит о мени да зависи, али она не да проговорит.

И, ај, ај, тако неђе до иза Божића. Ја почег помало да се опирем на ноге. Све ме Благоје стринин, вазда му благо у дом, узме па ме води, ко мало дите…

И ето, за муку моју, ја претеког, а и данас не знам како. Некаква сила пресудила да ми буде вика, а коме је вика томе је и лика…

*   *   *


Боја Лалић – Радета још се вије у свом дому у Губеру. Сама и чемерна, одатле није хтјела ни кад су насљедници оних који су њу мучили и бацали у јаму прије петнаестак година почели да јој звецкају оружјем око врата, кад су почела поновна убиства недужних и нејаких, само зато што су Срби и што су се дрзнули да остану на свом огњишту. За велико чудо, нијесу поново дигли руку на њу – оставили су је да ту чами и дотрајава, сама и далеко од свакога свога…

О књизи ”Огњена Марија Ливањска”:

Књига је посвећена усташким покољима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године, као и каснијим страдањима, посебно током 1992. и 1993. године. То је прича о 1587 жртава, претежно дјеце и нејачи, мучених и на најзверскији начин побијених на губилиштима у околини Ливна.

О томе говоре преживјели са тих губилишта, посебно преживјели из неколико јама, чије је казивање својевремено инспирисало и Ивана Горана Ковачића да напише своју гласовиту поему „Јама“. О томе говоре не само Срби, жртве усташког геноцида, него и бројни припадници друга два народа – Хрвати и Муслимани, часни и честити људи који у тим љутим временима, како 1941. тако и деведесетих година прошлог вијека, нису гледали ко се како крсти и шта је коме на глави.

Књига је стога страшно свједочанство о злу, оптужба за сва времена, али и трајни документ о величајним примјерима добротворства и жртвовања човјека за човјека.

Извор:

ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com
* * *


Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Сведочење преживелог: Усташе комунистима свечано предале логор Јасеновац па заједно убијали Србе - КМ Новине

Мане Вековић - Четник који је преживео крематоријум у Јасеновцу гледаоје убиство војводе Павла Ђуришића алиикако усташе званичнопредају партизанималогор а онда га заједно воде неко време! Покољ четника из уже пратње војводе Павла Ђуришића преживео је Мане-Манојло Вековић, командант гарде у одступници, родом од Мојковца.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Усташе слале Србе као робове у Норвешку - КМ Новине

Усташе слале Србе као робове у Норвешку Усташе су у Норвешку током Другог светског рата послале више од Он је у обраћању на конференцији Кнут Фловик Торесен о голготи нашег народа - више од половине је страдало у логорима.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Како су Срби из Петриње прогањани и убијани - КМ Новине

Како су Срби из Петриње прогањани и убијани Град Петриња, његова непосредна околина и читава Банија, који су нажалост погођени овим земљотресом, били су већински српски вековима. Петриња и Банија су страдални и мученички крајеви за српски народ и ова објава није намењена да се ликује над земљотресом или нечем сличном.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању