ФЕЉТОН: Тајна шифра „С/1999/648“ У Резолуцији 1244 СБ УН - подметање и последице њене примене - lV део

---

"Робин Кук и Ибер Ведрин, Влади СР Југославије и Србије упутили текст под насловом „Привремени договор о миру и самоуправи на Косову“ који су лажно назвали "Споразум", тражећи да га потпишу."

Дворац Рамбује - илустрација: КМ Новине

У овом делу:

• Тони Блер и Мадлен Олбрајт били од самог почетка за рат са Србима
• Делегацију Србије у Рамбујеу предводили представници свих народа укључујући Албанце, Турке, Ашкалије... док су другу делегацију сачињавали искључиво Албанци екстремно и ратнички расположени
• Делегација Србије фебруара 1999. издала саопштења у коме тражи мирно решење на основу ранијег предлога Контакт групе
• У Рамбујеу Србији достављен ултиматум о губљењу укупног суверенитета под лажним називом "Споразум"

---

Пише: Михајло Макић

КЛОПКА У РАМБУЈЕУ

Пјер Пеан, француски писац у својој књизи „Косово - „праведни“ рат за стварање мафијашке државе“, на страни 60. између осталог пише, да му је Ибер Ведрин у разговору 2012. године, а поводом преговора у Рамбујеу 1999. године, казао следеће: “Робин Кук и ја смо били заговарачи политичког решења, док је Тони Блер био за рат.

Карикирано приказивање Тони Блера у Србији није виђено од 5. октобра 2000. године. Тони Блер је чак постао саветник Владе Србије под Александром Вучићем.

Од самог почетка, најратоборнија је била Медлин Олбрајт, која је Милошевића поистовећивала са Хитлером. Њу чак није радовало ни само постојање Контакт групе, а још мање значај који јој се придавао. Ламберто Дини, италијански министар спољних послова, желео је да учини све што је могућно да се избегне ескалација. Што се тиче Игора Иванова, Руса,он је понављао: “Ја сам овде да бих вас спречио да поведете рат“. То га није спречавало да мрзи Милошевића.“

Дипломатски скуп у Рамбујеу почео је дана 6. фебруара 1999. године. Делегацију СРЈ и Србије су чинили Никола Шаиновић, Ратко Марковић, Владан Кутлешић, Владимир Штамбук као и представници САП Косова и Метохије Војислав Живковић, Ибро Вајт, Гуљбехар Реуф-Шабовић, Љуан Кока, Фаик Јашари, Зејнел Абедин Курејш, Ћерим Абази, Рефик Санадовић и Сокољ Чусе. Дакле, државну делегацију чинили су представници свих народа поред Срба, и ту су били представници Црногораца, Алабанаца,Турака, Рома, Горанаца, Муслимана и Египћана.

Делегацију косметских Албанаца су чинили Хашим Тачи, Ибрахим Ругова, Фехми Агани, Бујор Букоши, Едита Тахири, Идриз Ајети, Марк Краснићи, Реџеп Ћосја, Хидајет Хисени, Бајрам Косуми, Мехмет Хајризи, Ветон

Албанци уживали сву подршку

Сурои, Бљерим Шаља, Јакуп Краснићи, Рам Буја, Азем Суља и Џавит Халити. Ова делегација била је састављена искључиво од Албанаца наклоњених једној, милитантној идеји.

Копреседавајући на овом скупу су били Француз Ибер Ведрин и Енглез Робин Кук. Делегација СРЈ и Србије су прихватиле разговоре о НАЦРТУ правног споразума о решавању проблема на Косову и Метохији све у складу са начелима и условима који су постављени саопштењем Контакт групе од 29. јануара 1999. године.

Ибер Ведрин и Робин Кук

Делегација Србије је 11. фебруара 1999. године издала саопштење у коме је навела десет начела као основу за будући политички споразум о самоуправи на Косову и Метохији, поступајући у свему према начелима које је поставила Контакт група. Намера делегације СРЈ и Србије је била да се поводом овога састане са представницима косовских Албанаца, како је било предвиђено Лондонским саопштењем.

До састанка није дошло, јер су представници албанских сепаратиста захтевали независност целе покрајине Косова и Метохије, што би значило одвајање покрајине Косова и Метохије од СРЈ Југославије и од Србије. Представници Влада СРЈ и Србије су одбили да се састану са албанским сепаратистима и нису прихватили овакав предлог албанских сепаратиста, а што је било у складу са раније усвојеним начелима да Косово и Метохија треба да добије аутономију у оквиру југословенског и српског правног поретка а све у складу са одлуком Контакт групе од 29. јануара 1999. године.

У оваквој ситуацији, не кривицом Владе СРЈ и Србије, долази до прекида скупа, који наставља са радом 23. фебруара 1999. године. Са њега су копредседавајући Контакт групе, представници Енглеске и Француске Робин Кук и Ибер Ведрин, упутили текст под насловом „Привремени договор о миру и самоуправи на Косову“ који су назвали Споразум, Влади СР Југославије и Србије и траже да га потпишу. Овај текст је лажно назван „Споразумом“. Од тада до данас наводни „Споразум“ ствара збрку у комуникацији. 

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:

У овом „Споразуму“ (који у строго формалном смислу може бити само предлог) али по својој суштини представља ултиматум, између осталог пише:

Анекс Б Споразума

-Војно особље НАТО биће изузето од пасошких и правила визе и регистрације која се примењује на странце. На свим улазним и излазним тачкама у и из СРЈ, особљу НАТО биће дозвољено да улази-излази на основу личне карте,

-Војно особље НАТО носиће униформе, оружје на основу овлашћења својих надређених,

-НАТО ће моћи да истакне заставу на униформама, транспортним средствима и објектима,

-НАТО ће бити имун од свих правних процеса, било да су цивилни, административни или кривични,

-Особље НАТО биће имуно на све поступке пред правосудним органима страна (СРЈ),

-Особље НАТО биће имуно од било какве врсте хапшења, истраге или задржаваља од стране власти СРЈ,

-Особље НАТО моћиће са својим возилима, бродовима, авионима и опремом слободно и неограничено да пролази и има приступ широм СР Југославије, укључујући и ваздушни простор и територијалне воде,

-НАТО ће бити изузет од обавеза плаћања такси и осталих намета, контроле од стране инспекција и слично,

-Власти СР Југославије ће олакшати на бази података приоритета, све покрете особља, возила, бродова, авиона у саобраћају,

-НАТО ће бесплатно користити аеродроме, путеве, железницу и луке без плаћања таксе, накнада и обавеза,

-Стране (мисли се на СРЈ и Косово и Метохију)дозволиће употребу комуникацијских канала без икакве накнаде,

-У спровођењу својих овлашћења у складу са овим поглављем, НАТО има овлашћења да ухапси појединце и преда их одговарајућим властима. 

О референдуму

Три године, после ступања на снагу овог споразума, биће одржан међународни састанак да би се одредили маханизми коначног договора за Косово, на основама воље народа, мишљења релевантних власти, напора свих страна у односу на примену овог споразума и Хелсиншке повеље.



Претходно:

• ФЕЉТОН Михајла Макића - l део
• ФЕЉТОН Михајла Макића - ll део
• ФЕЉТОН Михајла Макића - lll део
   

!!НАСТАВАК у среду 27. маја!!

---

Аутор: Михајло Макић

После основне школе, завршио гимназију у Гњилану, дипломирао на Правном факултету у Нишу. Био запослен у органима управе у Гњилану. Од јуна 1984. до марта 2018. радио као судија у Општинском, а касније Основном суду у Деспотовцу где је обављао функцију председника Општинског суда (2001 - 2005). Активни је члан струковног удружења Друштва судија Србије од оснивања, где је у два мандата био члан Управног одбора. Био је први председник Одељења Друштва судија Србије за подручје Окружног суда у Јагодини.

Објавио три стручна рада из области јавног бележништва на Копаоничкој школи природног права, коју је основао академик проф. др. Слободан Перовић. Писањем почео да се бави од 1996. Ове године навршава се двадесетпет година од како је објављен први његов текст у листу "Нови пут " у Јагодини, под насловом "Судство мора остати самостално".

Рођен у селу Горње Кусце код Гњилана, живи у Деспотовцу. Ожењен, отац двоје деце. Активно се бави писањем хроника, студија и истраживачким радом.

---

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

---