Недељу Мироносица, 9/22. априла, свети Јустин Ћелијски је својим молитвама пред престолом Господњим, сабрао чисто Православље на једном месту.
Тог дана радовали су се и веселили сви свети мученици и исповедници вере Православне! Православна браћа Грци, Румуни, Руси и Срби ставили су Христа испред себе, и тако показали да су спремни и да страдају за Њега, као што је и Он страдао за нас.
Први отац којег смо срели био је отац Сава Лавриот, који је у суботу увече стигао на састанак са владиком Артемијем, Епископом рашко- призренским у изгнанству.
Након тога смо отишли на службу и стајали са стране. Нисмо служили нити смо били позвани да то учинимо (разлог ћемо навести на крају овог чланка). Нисмо саслуживали са српским клирицима - хорепископима, јеромонасима, свештеницима, јерођаконима и ђаконима - зато што смо прво желели да видимо да ли православно исповедају веру, да ли је чувају чистом и неукаљаном , хтели смо да их упознамо, да успоставимо дијалог, да заједно наставимо борбу против свејереси екуменизма, што је и постигнуто, у славу Бога.
Отац Сава је појао „Херувимску песму“ на грчком, у пратњи Срба и нас, а ми, румунски оци (доле потписани отац Емануел (Орос), јеромонах Спиридон (Росу), монах Јефрем Продромит), појали смо ирмос празника - "Ангел вопијаше" у пратњи Срба и оца Саве.
Према информацијама из Србије, Светој Литургији је присуствовало око 700 верника, а осим Срба присуствовали су и свештеници, монаси и мирјани из Русије, Грчке и Румуније, који су, по 15. Правилу Прво-другог Цариградског сабора, прекинули литургијско и административно општење са епископима, свештеницима и мирјанима екуменистима. Њихов број је био око 50 (као што се види, Срби не прихватају "невино заједништво у јереси", на чему толико инсистирају нео-екуменисти попут Кириле (румунски теолог) и оца Теодора Зисиса – напомена редакције).
Тако је у обитељи Преподобног Јустина Ћелијског виђена јединствена слика: српски епископ у прогонству, у катакомбном храму, рукополаже руског ђакона за свештеника а српског монаха за јерођакона, док православни Срби, Руси, Грци и Румуни радосно кличу – „АКСИОС! ДОСТОЈАН!“. Заиста јединствен призор и јединствена порука упућена васељени. Ко има уши да чује нека чује. На Литургији су Грци на свом језику отпојали Херувимску песму а Румуни на свом језику „Ангел вопијаше“, што је на посебан начин послужило јачању осећаја саборности, братске љубави и солидарности у заједничкој борби за чистоту вере.
Заиста, ми који нисмо отпали од Цркве, који нисмо расколници и у свему следујемо учењу светих отаца, ништа не радимо по свом нахођењу, само водимо борбу, и покоравамо се једино Глави Цркве - Господу нашем, признајемо да је атмосфера била дивна и уз преобилне сузе захвалности светом Јустину Поповићу, јер нас је окупио овде да славимо Тројединог Бога.
Уследио је синаксис, који се одвијао напољу, под огромним шатором, поред цркве (просторно гледано), али У ДУХУ Цркве (онтолошки гледано). Одвијао се на грчком и српском језику (велика помоћ је био млади Марко Пејковић, који је са великим професионализмом преводио са грчког језика и обрнуто), док је отац Јефрем Продромит тихо, шапатом преводио осталој браћи Румунима и онима покрај њих, од којих су неки водили белешке.
Синакса је започела Васкршњим тропаром: "Христос воскресе ...", који се певао три пута, по једном на српском, грчком и румунском језику, како би оставрили заједништво у служби Христу од самог почетка.
Уследио је уводни поздрав а након тога учесници су се посветили питањима вере:
а) Присутнима се први обратио, г. Георгије Вламакис , председник Удружења православн
б) Следеће је било излагање господина Константиноса Стефоса (моје духовно чадо, Грк који живи у Швајцарској) који је прочитао (а Марко Пејковић преводио) писмо које је послао Преосвећеном Епископу Јеремији (који припада Васељенској патријаршији) и у којем тврди да
је екуменски патријарх Вартоломеј јеретик који је превазишао све
јеретике у историји Цркве и молио га да прекине његово помињање. Писмо
су сачинили православни Грци у Швајцарској, и до сада нису на њега
добили одговор;
ц) Обратио
сам се и ја, и укратко представио ситуацију у Румунији, појашњавајући
нашој православној браћи сабраној у Србији, да код нас постоје три струје у исповедању вере:
1. струја: Они који кажу да више нема благодати у Румунској Православној Цркви - то јест, они и њихови следбеници су и даље чланови Цркве, док су по њима сви остали отпали од благодати, ограничени, непослушни и слично, без икакве претходне саборске осуде - и сходно томе пришли промени календара и усвојили методолошки приступ у којем нема места било каквом дијалогу и консензусу, рекавши да више не постоји саборност, да не постоји потреба за таквим стварима, они се предају директно Христу итд. итд. (није чудо што они мисле тако и измишљају такве идеје, јер их не води светоотачко предање у основи , а камоли да разумеју дух Светих отаца);
2. струја су они који "кредитирају јереси", који су се вратили помињању јеретика екумениста (служећи у Банченију са преосвећеним епископом Лонгином Жаром), који подстичу вернике на заједницу са екуменистима, усвајају љубав без догматских ограничења, тј. нео-екуменизам прихваћен "теологијом" (непатристичком) Михаила Силвија Кириле, под заштитом проф. др Теодора Зисиса, по којој је икономија постала закон, а акривија је претворена у злочин, назвавши се "умереним" и "уравнотеженим", а оне који желе следити Свете Оце у исповедању вере, називају "фанатицима" и "
3. струју представљају на десетине отаца у Грчкој и Румунији, заједно са хиљадама верника, који пажљиво проучавају учење Светих отаца, и само на основу тога воде борбу против јереси, не ослањајући се дакле се на своје мишљење. Ограђују се од јереси и исповедају веру Цркве, препуштајући Господу да делује, ослањајући се на Његову вољу по питању саборске осуде свејереси екуменизма.
д) Излагање оца Саве Лавриота
је сажетак писаног обраћања/посланице коју је припремио и које ће
ускоро бити објављена на румунском и српском језику, из које издвајамо
следеће тачке (које је 700 људи присутно на Синаксису, дочекало са
великим аплаузом подршке):
- морамо бити уједињени у борби против свејереси екуменизма, јер је ова свејерес наш заједнички непријатељ;
- стати на пут свим лажима и клеветама које изричу нео - екуменисти о онима који се у складу са светоотачким предањем боре против јереси, и прекинути тишину супротну здравом разуму која је до сада била присутна, од стране светогорских отаца, те је заменити великим синаксисом у Атини 12. маја 2018. године, када ће се богословски разјаснити став о невалидности Тајинстава (о којем причају неки) и удруживању са јереси (којима су прибегли неки други) и непоштовању Светих канона (што промовише проф. Теодор Зисис) и погубности слања верујућег народа назад међу јеретике екуменисте (које је применио исти отац из Грчке и "ученици" Михаила Силвија Кириле у Румунији);
- Постоји само још једна категорија назови православних која је гора од екумениста: они који враћају народ који се оградио од екуменизма назад у наручје екуменистима.
е) Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим је обраћајући се присутнима навео да су, СВИХ 17 српских епископа који су учествовали на Криту, међу њима и они који нису потписали докумената Критског сабора, а који су узели учешће на сабору- због наводне „православне савести“, ипак, маја 2017. године са читавом српском јерархијом прихватили екуменизам и одлуке Критског сабора, и како су овим чином показали да је "православна савест" само параван за јерес, кукавичлук и недостатак љубави према Христу;
ф) Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум (домаћин синаксиса) је рекао да је овај Синаксис мали Васељенски сабор (у смислу учешћа на свим нивоима, као и верника из неколико православних земаља: Србије, Русије, Румуније, Грчке, Швајцарске) или барем први корак ка томе, а да је до остварење овог синаксиса дошло захваљујући молитвама св. Јустина Поповића, највећег борца против екуменизма новијег доба.
Трпезу за све окупљене припремиле су „барајевске мироносице“ (које имају и хор који је одговарао на Светој Литургију на три језика:
српском, грчком и румунском, али које су и појале на сва три језика).
Синаксис је настављен разговором али само међу клирицима, у којем су
многи проблеми појашњењи (који могу угасити "ватру" оних који само осуђују - на интернету, смс-ом или на други начин - без покушаја да сазнају истину).
Преосвећени Епископ Г. Артемије
је докторирао теологију на Атинском универзитету, где га је на
школовање неколико деценија уназад, упутио сам Јустин Поповић, његов
учитељ и духовни отац, и јесте хиротонисао хорепископе али у
потпуности у складу са канонима, за шта постоје докази и у раној
историји Цркве који датирају бар од 10. века. Владика Артемије се заштитио од раскола јер:
није формирао паралелни Синод са ново хиротонисаним хорепископима
(који би покушао да замени Синод Српске Православне Цркве), све одлуке
доноси владика Артемије сам, хорепископи не могу учествовати у
хиротонији других епископа, могу само призвести у чин свештенике и
ђаконе; епархија није променила своје званично име (од када је била на
Косову и Метохији), већ је само додала титулу "у егзилу". Ниједан
клирик - свештеник или ђакон - не може служити у епархији, осим ако му
то није лично дозволио владика Артемије који прво жели да види да ли је
свештеник православан, да ли би служио са екуменистима јеретицима, и
да није у заједништву с њима;
- Отац Сава Лавриот је нагласио да докле год наше деловање не води у раскол, ми смо са нашом српском браћом и надамо се да ће они бити са нама;
- Нагласио сам да нисмо дошли у Србију да тражимо епископа, да сви остајемо у епархији из које нас је актуелни псеудо-јерарх прогнао, да не желимо бити под канонском послушношћу владике Артемија, већ само уједињени са Преосвећеним у истој борби, против свејереси екуменизма
- Преосвећени Епископ Г. Максим се захвалио Господу што га је после 10 година молитве удостојио овог дана: да види овакав међуправославни синаксис међу православним Србима прогнаним од екумениста: Додао сам да је можда ово решење за будућност, и се да захваљујемо Богу у наредних 10 година за овај сусрет;
- дијалог је био врло отворен; сви смо се сложили да можемо и погрешити, али да морамо подржавати једни друге, јер имамо заједничког непријатеља - јерес, али и раскол.
- речено нам је да ће се руски свештеник Виктор (рукоположен 22. априла 2018. године) вратити у Русију и, да као и други рукоположени свештеници, неће спомињати владику Артемија у Русији (осим на проскомидији, у себи) и јавно ће користити легитимно право на прекид помињања руског јерарха у епархији у којој служи (у катакомбном стилу), чекајући њега или неког другог руског архијереја да се успротиви јереси, а затим буде под његовом канонском послушношћу; Срби помажу Русима само неопходним рукоположењима да би служили православнима у својој земљи, али их не позивају на било какав раскол, не желећи да начине било какву грешку.
Уз напомену да се следећи синаксис одржава у Румунији, у месту Сату Маре, 19. маја 2018. године, и позива заинтересованима из Србије да присуствују истом, отац Кипријан наставља:
Срео сам у Србији благ, верујући, смирен и богољубив народ - све то показује какво православље треба да буде, да и чак у време прогона, јесте предивно живети у Духу Светом.
Ми – отац Сава Лавриот, о. Емануел, о. Спиридон, отац Јефрем, о. Кипријан и сви верни ходочасници који су били у Србији - благодаримо свима за молитве и са много радости у души вас поздрављамо:
Тог дана радовали су се и веселили сви свети мученици и исповедници вере Православне! Православна браћа Грци, Румуни, Руси и Срби ставили су Христа испред себе, и тако показали да су спремни и да страдају за Њега, као што је и Он страдао за нас.
Наиме, тог дана гости манастира Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву били су клирици и цивили из Грчке и Румуније који су сходно канону 15. Прво-другог Цариградског сабора прекинули литургијско и административно општење са епископима-екуменистима. Гости су присуствовали Светој Архијерејској Литургији након које је одржан својеврсни међуправославни братски састанак на којем је тема била „Сабор у Колимбарију (на Криту) – Велики и Свети или јеретички и разбојнички“ о којој су говорили гости из Грчке, Румуније, Швајцарски и домаћини - обласни епископи Епархије рашко-призренске у егзилу.
Колико је ово радостан дан за све православне, нагласио је и Преосвећени Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим у својој архипастирској беседи:
„У овим празничним данима Господ излива своју неизмерну благодат радосног светлог Васкрсења у душе наше. Господ је на нашу епархију излио особиту милост своју. Синоћ је у овом манастиру било обављено једно монашење. Још једна душа из српског народа пришла је да целим својим бићем и животом служи Господу, да служи Христу Богочовеку у монашком чину. На данашњи дан по благослову нашег Преосвећеног Владике Артемија, који није био у могућности да дође, рукоположили смо једног свештеника из Русије, оца Виктора, и сабрата ове свете обитељи за јерођакона, оца Дионисија, досадашњег монаха. У овим попразничним данима Васкрсења Христовог ово су најдивнији дарови и поклони којима је Господ могао да обрадује нашу епархију и све нас који су у њој трудимо да служимо, да чувамо Веру Православну и душе своје да спасавамо. Овај данашњи празник Светих Мироносица Христових, светих сведока Васкрслога Христа Господ је по милости својој увеличао у нашој епархији и тиме што нам је послао у госте драгу православну браћу нашу из Грчке, оца Саву са Свете Горе и православну браћу нашу и оце из Румуније. Ја их у име читаве наше епархије, нашег Епископа Артемија и у своје лично име желим добродошлицу, захваљујем им што су дошли да се овде са нама, по речима светог Апостола Павла, утешимо заједничком вером нашом и вашом – Вером Православном. У овим тешким данима када је вера наша угрожена, оваква подршка, овакве посете су на укрепљење свима нама да на том путу светих отаца истрајемо уз Божију помоћ, да истрајемо на путу истините вере, оне вере која сведочи истинитог Христа, Васкрслога Христа, како би се живећи у тој вери у све дане нашег живота удостојили Царства небеског и вечног живота у Христу Васкрсломе. се Амин. Боже дај.“
У наставку, преносимо утиске гостију из Румуније и Грчке, које је у име отаца (светогорских отаца Саве Лавриота и Јефрема Продромита као и отаца из Румуније Емануела и Спиридона ) и цивила који су узели учешћа у овом међуправославном сабрању, саставио и објавио отац Кипријан, исповедник Вере из Румуније.
***Напомињемо да је након што је у Румунији објављено да ће оци присуствовати сабрању у Барајеву, неколицина (услед површне или нетачне информисаности), поставила питање зашто се иде у госте рашчињеном и одлуком Светог архијерејског сабора из Српске Православне Цркве искљученом бившем Епископу рашко-призренском Артемију који је по њиховим сазнањима у расколу итд. Отуда осим утисака о посети Епархији рашко-призренској егзилу, у тексту се појављују и објашњења на недоумице и примедбе које су се појавиле пред полазак из Румуније.
„Грци, Срби, Руси, Румуни, Крићани, Швајцарци- православна браћа сабрана у служби Христу Спаситељу - утисци након синаксиса у Барајеву (22.04.2018.)“
Први отац којег смо срели био је отац Сава Лавриот, који је у суботу увече стигао на састанак са владиком Артемијем, Епископом рашко- призренским у изгнанству.
Након тога смо отишли на службу и стајали са стране. Нисмо служили нити смо били позвани да то учинимо (разлог ћемо навести на крају овог чланка). Нисмо саслуживали са српским клирицима - хорепископима, јеромонасима, свештеницима, јерођаконима и ђаконима - зато што смо прво желели да видимо да ли православно исповедају веру, да ли је чувају чистом и неукаљаном , хтели смо да их упознамо, да успоставимо дијалог, да заједно наставимо борбу против свејереси екуменизма, што је и постигнуто, у славу Бога.
Отац Сава је појао „Херувимску песму“ на грчком, у пратњи Срба и нас, а ми, румунски оци (доле потписани отац Емануел (Орос), јеромонах Спиридон (Росу), монах Јефрем Продромит), појали смо ирмос празника - "Ангел вопијаше" у пратњи Срба и оца Саве.
Свету Литургију служио је Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим (владика Артемије због болести није присуствовао), уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума (који је домаћин синаксиса), архимандрита Варнаве (Димитријевића), протојереја Жељка (Марића), јеромонаха Јакова (Купрешка), јереја Жељка (Јовановића), јереја Игора (Матијевића), ђакона Виктора (Павлова), јерођакона Паладија (Матића), јерођакона Пајсија (Марковића) и ђакона Горана (Калушевића). У току Свете Литургије Владика Максим је у чин јереја произвео ђакона Виктора (Павлова) из града Вороњежа (Русија), а монаха Дионисија (Морачанина), сабрата поменуте обитељи, у чин јерођакона.
Према информацијама из Србије, Светој Литургији је присуствовало око 700 верника, а осим Срба присуствовали су и свештеници, монаси и мирјани из Русије, Грчке и Румуније, који су, по 15. Правилу Прво-другог Цариградског сабора, прекинули литургијско и административно општење са епископима, свештеницима и мирјанима екуменистима. Њихов број је био око 50 (као што се види, Срби не прихватају "невино заједништво у јереси", на чему толико инсистирају нео-екуменисти попут Кириле (румунски теолог) и оца Теодора Зисиса – напомена редакције).
Заиста, ми који нисмо отпали од Цркве, који нисмо расколници и у свему следујемо учењу светих отаца, ништа не радимо по свом нахођењу, само водимо борбу, и покоравамо се једино Глави Цркве - Господу нашем, признајемо да је атмосфера била дивна и уз преобилне сузе захвалности светом Јустину Поповићу, јер нас је окупио овде да славимо Тројединог Бога.
Уследио је синаксис, који се одвијао напољу, под огромним шатором, поред цркве (просторно гледано), али У ДУХУ Цркве (онтолошки гледано). Одвијао се на грчком и српском језику (велика помоћ је био млади Марко Пејковић, који је са великим професионализмом преводио са грчког језика и обрнуто), док је отац Јефрем Продромит тихо, шапатом преводио осталој браћи Румунима и онима покрај њих, од којих су неки водили белешке.
Уследио је уводни поздрав а након тога учесници су се посветили питањима вере:
а) Присутнима се први обратио, г. Георгије Вламакис , председник Удружења православнб) Следеће је било излагање господина Константиноса Стефоса (моје духовно чадо, Грк који живи у Швајцарској) који је прочитао (а Марко Пејковић преводио) писмо које је послао Преосвећеном Епископу Јеремији (који припада Васељенској патријаршији) и у којем тврди да
је екуменски патријарх Вартоломеј јеретик који је превазишао све
јеретике у историји Цркве и молио га да прекине његово помињање. Писмо
су сачинили православни Грци у Швајцарској, и до сада нису на њега
добили одговор;ц) Обратио
сам се и ја, и укратко представио ситуацију у Румунији, појашњавајући
нашој православној браћи сабраној у Србији, да код нас постоје три струје у исповедању вере:1. струја: Они који кажу да више нема благодати у Румунској Православној Цркви - то јест, они и њихови следбеници су и даље чланови Цркве, док су по њима сви остали отпали од благодати, ограничени, непослушни и слично, без икакве претходне саборске осуде - и сходно томе пришли промени календара и усвојили методолошки приступ у којем нема места било каквом дијалогу и консензусу, рекавши да више не постоји саборност, да не постоји потреба за таквим стварима, они се предају директно Христу итд. итд. (није чудо што они мисле тако и измишљају такве идеје, јер их не води светоотачко предање у основи , а камоли да разумеју дух Светих отаца);
2. струја су они који "кредитирају јереси", који су се вратили помињању јеретика екумениста (служећи у Банченију са преосвећеним епископом Лонгином Жаром), који подстичу вернике на заједницу са екуменистима, усвајају љубав без догматских ограничења, тј. нео-екуменизам прихваћен "теологијом" (непатристичком) Михаила Силвија Кириле, под заштитом проф. др Теодора Зисиса, по којој је икономија постала закон, а акривија је претворена у злочин, назвавши се "умереним" и "уравнотеженим", а оне који желе следити Свете Оце у исповедању вере, називају "фанатицима" и "
3. струју представљају на десетине отаца у Грчкој и Румунији, заједно са хиљадама верника, који пажљиво проучавају учење Светих отаца, и само на основу тога воде борбу против јереси, не ослањајући се дакле се на своје мишљење. Ограђују се од јереси и исповедају веру Цркве, препуштајући Господу да делује, ослањајући се на Његову вољу по питању саборске осуде свејереси екуменизма.
д) Излагање оца Саве Лавриота
је сажетак писаног обраћања/посланице коју је припремио и које ће
ускоро бити објављена на румунском и српском језику, из које издвајамо
следеће тачке (које је 700 људи присутно на Синаксису, дочекало са
великим аплаузом подршке):- морамо бити уједињени у борби против свејереси екуменизма, јер је ова свејерес наш заједнички непријатељ;
- стати на пут свим лажима и клеветама које изричу нео - екуменисти о онима који се у складу са светоотачким предањем боре против јереси, и прекинути тишину супротну здравом разуму која је до сада била присутна, од стране светогорских отаца, те је заменити великим синаксисом у Атини 12. маја 2018. године, када ће се богословски разјаснити став о невалидности Тајинстава (о којем причају неки) и удруживању са јереси (којима су прибегли неки други) и непоштовању Светих канона (што промовише проф. Теодор Зисис) и погубности слања верујућег народа назад међу јеретике екуменисте (које је применио исти отац из Грчке и "ученици" Михаила Силвија Кириле у Румунији);
- Постоји само још једна категорија назови православних која је гора од екумениста: они који враћају народ који се оградио од екуменизма назад у наручје екуменистима.
е) Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим је обраћајући се присутнима навео да су, СВИХ 17 српских епископа који су учествовали на Криту, међу њима и они који нису потписали докумената Критског сабора, а који су узели учешће на сабору- због наводне „православне савести“, ипак, маја 2017. године са читавом српском јерархијом прихватили екуменизам и одлуке Критског сабора, и како су овим чином показали да је "православна савест" само параван за јерес, кукавичлук и недостатак љубави према Христу;
ф) Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум (домаћин синаксиса) је рекао да је овај Синаксис мали Васељенски сабор (у смислу учешћа на свим нивоима, као и верника из неколико православних земаља: Србије, Русије, Румуније, Грчке, Швајцарске) или барем први корак ка томе, а да је до остварење овог синаксиса дошло захваљујући молитвама св. Јустина Поповића, највећег борца против екуменизма новијег доба.
Преосвећени Епископ Г. Артемије
је докторирао теологију на Атинском универзитету, где га је на
школовање неколико деценија уназад, упутио сам Јустин Поповић, његов
учитељ и духовни отац, и јесте хиротонисао хорепископе али у
потпуности у складу са канонима, за шта постоје докази и у раној
историји Цркве који датирају бар од 10. века. Владика Артемије се заштитио од раскола јер:
није формирао паралелни Синод са ново хиротонисаним хорепископима
(који би покушао да замени Синод Српске Православне Цркве), све одлуке
доноси владика Артемије сам, хорепископи не могу учествовати у
хиротонији других епископа, могу само призвести у чин свештенике и
ђаконе; епархија није променила своје званично име (од када је била на
Косову и Метохији), већ је само додала титулу "у егзилу". Ниједан
клирик - свештеник или ђакон - не може служити у епархији, осим ако му
то није лично дозволио владика Артемије који прво жели да види да ли је
свештеник православан, да ли би служио са екуменистима јеретицима, и
да није у заједништву с њима;- Отац Сава Лавриот је нагласио да докле год наше деловање не води у раскол, ми смо са нашом српском браћом и надамо се да ће они бити са нама;- Нагласио сам да нисмо дошли у Србију да тражимо епископа, да сви остајемо у епархији из које нас је актуелни псеудо-јерарх прогнао, да не желимо бити под канонском послушношћу владике Артемија, већ само уједињени са Преосвећеним у истој борби, против свејереси екуменизма
- Преосвећени Епископ Г. Максим се захвалио Господу што га је после 10 година молитве удостојио овог дана: да види овакав међуправославни синаксис међу православним Србима прогнаним од екумениста: Додао сам да је можда ово решење за будућност, и се да захваљујемо Богу у наредних 10 година за овај сусрет;
- дијалог је био врло отворен; сви смо се сложили да можемо и погрешити, али да морамо подржавати једни друге, јер имамо заједничког непријатеља - јерес, али и раскол.
- речено нам је да ће се руски свештеник Виктор (рукоположен 22. априла 2018. године) вратити у Русију и, да као и други рукоположени свештеници, неће спомињати владику Артемија у Русији (осим на проскомидији, у себи) и јавно ће користити легитимно право на прекид помињања руског јерарха у епархији у којој служи (у катакомбном стилу), чекајући њега или неког другог руског архијереја да се успротиви јереси, а затим буде под његовом канонском послушношћу; Срби помажу Русима само неопходним рукоположењима да би служили православнима у својој земљи, али их не позивају на било какав раскол, не желећи да начине било какву грешку.
Уз напомену да се следећи синаксис одржава у Румунији, у месту Сату Маре, 19. маја 2018. године, и позива заинтересованима из Србије да присуствују истом, отац Кипријан наставља:
„И поново ћемо отићи у Србију, почетком јуна, на Молитвени црквенонародни Сабор, који браћа Срби организују већ скоро десет година. Имајте на уму да је 150 монаха (једна трећина од укупног броја српског монаштва) и на хиљаде верника део ове прогоњене епархије, која је успела у неколико година да изгради преко 30 манастира и цркава у којима се исповеда светоотачко православље у свој својој лепоти и снази, чисто и неукаљано.“
Срео сам у Србији благ, верујући, смирен и богољубив народ - све то показује какво православље треба да буде, да и чак у време прогона, јесте предивно живети у Духу Светом.
 |
Ми – отац Сава Лавриот, о. Емануел, о. Спиридон, отац Јефрем, о. Кипријан и сви верни ходочасници који су били у Србији - благодаримо свима за молитве и са много радости у души вас поздрављамо:
Христос Воскресе!
