Вести:
Приказивање постова са ознаком Светосавље. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Светосавље. Прикажи све постове

среда, 27. јануар 2021.

Данас обележавамо највећег из рода српског, Светог Саву

Житије преподобног и богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа Српског

#Свети_Сава #Србија #Светосавље #Православље


Овај предивни изданак рода Српског рођен је 1169. године. Био је најмлађе дете Великог жупана српског, самодржца Стефана Немање. Мати му је такође била царског порекла – ћерка грчког цара Романа. Обоје су били побожни, богобојажљиви, убогољубиви. Његово рођење било је плод молитве његових родитеља. Крштено име Светога оца нашег Саве било је Растко.

Лепотом тела и душе мали Растко превазилазио је браћу своју Стефана и Вукана. Родитељи су га богобојажљиво васпитавали у сваком доброверју и чистоти и при томе се трудили да им љубимац од раног детињства буде поучаван небеском мудрошћу светих књига. Још као дете задивљавао је све својом памећу.
Већ у петнаестој години добија од оца на управљање Хумску област, између Неретве и Дубровника. Међутим, младога Растка је срце вукло на другу страну – у манастир. Млади Растко је био благ, кротак, љубазан према свима, волео је сиротињу, и веома је поштовао монашки чин.
Устремљен својом христочежњивом душом ка свему небеском, божанском, бесмртном, Растко се ревносно и упорно отимао и одвајао од свега световног, земаљског, пролазног. По навршеној шеснаестој години родитељи његови намеравали су да га ожене, а та намера је одлучно утицала на Растка да жељу душе своје претвори у одлуку и приведе у дело. Томе је много допринео долазак светогорских монаха баш у то време. Са једним руским светогорским монахом млади Растко успева да побегне од родитељског дома и дође до руског манастира Светог Пантелејмона где прима монашки постриг са именом Сава, по Светом Сави Освећеном.
После краћег времена монах Сава прелази у манастир Ватопед. Свако послушање млади монах Сава је вршио смерно, предано, свим срцем, свом душом, свом снагом.
О монашким подвизима овог светила Цркве његов животописац Теодосије казује: „Хлеба и воде окушаше, и то оскудно; вина и уља по мало кушаше, те изнураваше младићку снагу. У све часове дневне и ноћне непрестано се мољаше Богу, a y недељне ноћи никада не затвараше очи своје на сан, док не би свануло. Носио је само худу власену хаљину, тек да покрије наготу тела; и тако се мрзнуо од зиме. Ходио је увек бос, те му кожа на ногама тако очврсну, да се није бојао убоја од оштрог камења. Презрев овај привидни живот и славу и све сласти земаљске, он по све дане многим трудовима мучаше тело своје. Тако радећи, он биваше некакав немилостив и љут непријатељ своме телу, да су се игуман и сви остали дивили такој ревности његовој и благој промени. Но, иако непријатељ своме телу, он према свима беше предусретљив и кротак: у обитељи се дивљаху, како у тако младим годинама и за тако кратко време он могаде достићи такво духовно савршенство, какво је недоступно и многогодишњим подвижницима“.
Због своје велике помоћи у зидању цркава и конака у Ватопеду назван је и другим ктитором Ватопеда.
На његов подстицај Стефан Немања и сам оставља царски престо и прима, заједно са својом супругом Аном, монашки лик 1196. године у Студеници. Њихова монашка имена беху Симеон и Анастасија. Новембра месеца 1197. године и монах Симеон из Студенице одлази на Свету Гору у манастир Ватопед, где поред свога сина Саве наставља свој монашки подвиг. Ту су се подвизи сјајнога сина и уздаси смиренога оца к Богу, као и двострука молитва њихова, сливали у једно. Они су у Ватопеду многа порушена здања обновили а запустела насељавали, засадили многе винограде и обновили многе манастире.
Нешто касније од цара Алексија Комнена, свог пријатеља, Симеон и Сава добијају на дар запустели грчки манастир, звани Хилендар. За кратко време га обнављају и насељавају монасима. Хилендар је био довршен јуна 1199. године. Манастирску цркву ктитори су посветили Ваведењу Пресвете Богородице. Уз то измолили су од цара Алексија да манастир Хилендар буде ставропигијaлан. Хрисовуљом од јуна месеца 1198. године, цар Алексије III удостојио је потпуном слободом манастир Хилендар, дарује Симеону и Сави допуштење да их „украсе како год хоће, и да их васпоставе у манастир који ће служити као склониште људима из српског народа, што се одају монашком животу, и то у манастир ником неподложан, нити самом проту Горе Атонске, нити игуману манастира Ватопеда, него самосталан, својевластан и самоуправан, као год што се сами собом управљају манастир Иверски и Амалфитански, што постоје на тој Гори“.
Свој манастир Симеон и Сава предају под власт благочестивом самодршцу српском Стефану, зету грчкога цара Алексија, да се стара о њему као о своме отачаству. Христољубиви Стефан поклања Хилендару многа имања, покретна и непокретна, те је манастир Хилендар од тога времена постао стварно српски. Хиландар је све до XVIII века био највећа српска школа и расадник српске духовности, просвете и културе.
Свети Симеон се после краћег монашког подвига упокојио у Господу 13. фебруара 1200. године.
Свети Сава је великодушно помагао многим манастирима на Светој Гори. Манастир Каракал откупљује и поново га предаје протераном игуману и братији. Манастир Ксиропотам излишно помаже – заложена манастирска имања откупљује, порушено обнавља, цркву живопише и украшава сваким благољепијем. Због тога је и назван ктитором ксиропотамским. Многим златом помаже и довршење светогорског манастира Филотеј. Уопште, милостивост његова била је неисказана, сва прожета самилосном молитвеношћу и плодотворном испошћеношћу. Заједно са оцем Стефаном, Свети Сава је изградио 14 манастира, постајући тако ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.
По прослављењу свог оца Симеона, богомудри Сава му је и житије написао. У Хилендару је Сава, од стране тадашњег епископа града Јерисе Николаја, рукоположен за ђакона, а наредног дана и за презвитера. После неког времена добија и чин архимандрита.
1207. године, са моштима Светог Симеона Мироточивог, архимандрит Сава се враћа у Србију и у манастиру Студеници мири око власти завађену браћу Стефана и Вукана.
На молбу брата Стефана том приликом Сава остаје у Србији где је постављен за игумана у манастиру Студеници. Примивши ову малу власт, богоносни Сава је апостолски проповедао Еванђеље, јереси искорењивао, цркве, школе и болнице подизао. У Студеници је основао 1209. године болницу, прву на подручју српске државе. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности па је стога и заштитник просветних установа.
На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I Ласкариса хиротонише Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска Православна Црква аутокефална, са благословом да српски архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године, на сабору у манастиру Жичи који је постао седиште самосталне Српске Цркве, Сава од својих најбољих ученика изабра и посвети неколико епископа и разасла их у епархије широм отачаства. У Србији је Свети Сава подигао многе цркве, манастире и школе. Приљежно ради на организацији Цркве (оснива епархије).
У својој личности Свети Савва је објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља. Својим богоугодним животом он је од Господа примио дар чудотворства. Тако је молитвама својим и помазивањем миром духове нечисте изгонио, болесне исцељивао, раслабљене подизао, и многа друга чудеса чинио.
Он је уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добро свију, због чега је и био поштован и вољен од свију Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу српске државе.
Свети Сава је у два наврата путовао у Свету Земљу. Пре другог поласка, на престо Српске Архиепископије поставља свог оданог ученика Арсенија Сремца. Приликом повратка са поклоничког путовања, упокојио се у Бугарској, у Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године. Краљ Владислав је, 1237. године, уз највише црквено-државне почасти пренео мошти светитеља Саве у манастир Милешеву.
Присуство његових светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни, али и политички значај, а нарочито у време турског ропства. Године 1594. на Врачару у Београду, Синан паша је спалиo мошти Светог Саве. Међутим, није спалио спомен и дело Светога Саве, напротив, само је распламсао љубав Срба према свом највећем просветитељу, учитељу и ујединитељу, а себи потпалио огањ вечни.
У Цркви је служба Светоме Сави установљена убрзо после његове смрти, још у 13. веку.



shara4

Тропар, глас 3.
Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси, и породив тоје Духом Свјатим, јако древа маслинаја, в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада: тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолна, чтушче тја молим, моли Христа Бога, даровати нам велију милост.
Пута који води у живот био си наставник, архипастир и учитељ. Јер најпре дошавши, светитељу Саво, отаџбину твоју си просветио, и породивши је Духом Светим, као маслинова дрвета у духовном рају засадио си свеосвећена чеда твоја. Зато те као сапрестолна Апостолима и светитељима поштујући молимо: моли Христа Бога да нам дарује велику милост.
Тропар други, глас 8.
Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти, всељенија свјетилниче, Ахијерејев Богодохновеноје удобреније, Саво премудре: ученми твоими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Свети Саво премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше.
Кондак, глас 8.
Јако первосвјатитеља великаго, и апостолов соопшчника, церков прослављајет тја људеј твојих преподобне; но јако имјеја дерзновеније ко Христу Богу, молитвами твоими от свјаких нас бјед избави, да зовем ти: радујсја, оче Саво, богомудре.
Као великог првојерарха и заједничара апостолскога, прославља те Црква народа твојега, преподобни. Но, имајући смелост пред Христом Богом, спасавај нас молитвама твојим од свих невоља, да ти кличемо: радуј се, оче Саво, богомудри!




* * *





Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Светосавска посланица - Савиндан 2018. - КМ Новине

Светосавска поланица Епархије рашко - призреснке у егзилу, о Савиндану 2016. годне. Свакако прочитати! Веома се радујемо, браћо и сестре, да смо данас на овај велики празник у овако великом броју окупљени овде, у овом Божијем храму да заједнички прославимо предивног угодника Божијег из рода нашега - Светитеља Саву.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Јединствена фотографија - Свети Сава благосиља српску децу! - КМ Новине

На фотографији се виде деца која се моле испред светог Саве, заштитника српских школа, народа и државе. Сигурно знате и видели сте репродукцију, а можда и оригиналан рад српског сликара Уроша Предића под називом "Свети Сава благосиља Српчад" из 1921., која се налази у Народном Музеју у Београду.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Протосинђел Дамјан: Распеће Светог Саве - КМ Новине

Протосинђел Дамјан: Распеће Светог Саве #Kosovo, #Metohija, #Izbori, #Patrijarh, #Irinej, #Izdaja, #Vučić, #Laž, #Orden #Sveti #Sava #Separatisti, #kmnovine, октобар 13, 2019 И би вече и би јутро и тако три пута и Бог створи небо и земљу. И би вече и би јутро и тако три пута и обрука се Српска Православна Црква пред небом и земљом.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

петак, 22. јануар 2021.

Матеја Матејић: Владика Артемја је немирна савест заблуделих епископа СПЦ

Матеја Матејић: Владика Артемја је немирна савест заблуделих епископа СПЦ

"Они који нас воде, у држави, па и у цркви, нису слепи као вођа у приповеци Радоја Домановића, већ су заслепљени својом гордошћу и похлепом. А и неколико челних епископа Српске Православне Цркве нису бољи."

"Они који нас воде, у држави, па и у цркви, нису слепи као вођа у приповеци Радоја Домановића, већ су заслепљени својом гордошћу и похлепом. А и неколико челних епископа Српске Православне Цркве нису бољи."
Протојереј ставрофор др Матеја Матејић (1924. - 2018.)








 

O. Матеја Матејић*

Извор: ”Људи говоре”, бр. 37/38.

Напомена Редакције

У 11-12. двоброју часописа Људи говоре, из 2010 године, у рубрици Са доајеном српске дијаспоре, на страницама 153-159, објавили смо разговор са др Матејом Матејићем. Поставили смо му десет питања. На сва питања одговорио је отворено, искрено, надасве умно, како и приличи духовнику и професору престижног универзитета у Америци, са ауторизацијом да његове одговоре објавимо у том броју, сем одговора на 10. питање.

У писму које нам је упутио 5. октобра 2010, уз одговоре на свих десет питања, дословно нам је написао следеће:

“Колумбус, 5. октобра 2010.

Драги и поштовани др Батуран,
Шаљем Вам одговоре на сва Ваша питања које сам данас написао. Молим Вас да одговор на 10. питање не буде објављен док сам жив. А после моје смрти Вама дајем одобрење и право да га објавите где хоћете.

С пуним поверењем, срдачно Вас поздрављам,
О. Матеја Матејић”

Пошто сам и сам у подмаклим годинама, и мој живот и даље излажење овог часописа, под свакодневним запрашивањем отровима, неизвесни су, Редакција часописа Људи говоре одлучила је да, после две и по године од упокојења др Матеје Матејића, а десет година откако смо објавили разговор са њим, објавимо и овај завештани одговор на десето питање. Доносимо у оригиналу и наше постављено питање и одговор др Матејића:

”Љ. Г: Све националне институције у Србији су нападнуте и једва егзистирају (СКЗ, Матица српска, Народни музеј, Удружење књижевника Србије..., Војска Србије, национални листови, часописи, издавачи, радио и телевизијске националне куће...). Сада се разара и установа од највећег поверења српског народа – Српска Православна Црква! Ко су извршиоци и с којим мотивима, разлозима и последицама то чине?

М. М: Аврам је молио Бога да поштеди грехом испуњене градове Содому и Гомору ако се у њима нађу макар три праведника. Када Господ није у Содоми и Гомори нашао ни три праведника, та два града су осуђена на опустошење. Аврам Га је молио да поштеди макар његовог синовца Лота и његову породицу. Господ му је рекао да ће поштедети Лота и његову породицу, али када напусте град да се нико не осврће, јер ако се неко осврне, претвориће се у стуб од соли. Лот је с породицом кренуо да напусти град. Његова супруга се сећала шта све оставља за собом и било јој је тешко па се осврнула и тог момента постала стуб од соли.

Ви, драги др Батуране, тражите од мене да се осврнем, не ради тога да видим богатства и лепоте које иза себе нисам оставио, већ да разгледам рушевине и да Вам кажем ко је за њих крив. Испунићу Вам жељу и чепркаћу по болним местима.

Империје које су до сада постојале, нису срушене споља, већ изнутра. Наша држава Србија се од памтивека руши и споља и изнутра. Нема потребе да Вам дајем примере јер сте добро упознати с историјом па знате за наше и династијске и народне сукобе.

Нећу се задржавати ни на времену Другог светског рата, ни на грађанском рату у троје и на свим страдањима и пустошењима тога доба.

За време рата, у који смо улетели без стварне потребе и за рачун других, ко нас све није клао и убијао: Немци, Бугари, Мађари, Усташе (да не кажем Хрвати, јер нису сви Хрвати чинили зла), а убијали су нас и савезници Енглези и Американци бомбардовањем. На захтев Тита и његове “ослободилачке војске” чак су нас и на празник васкрсења Христова бомбардовали.
И данас нас и растурају и сами се растурамо. У свету смо, захваљујући подлој (плаћеној и добровољној) пропаганди, постали предмет поруге и мржње. Мрзе нас непрјатељи, али нас ни пријатељи не воле. Раде нам о глави непријатељи, али им помажу и пријатељи и наши сународници, а нарочито неке наше даме које су у служби наших непријатеља. Они који нас воде, у држави, па и у цркви, нису слепи као вођа у приповеци Радоја Домановића, већ су заслепљени својом гордошћу и похлепом. А и неколико челних епископа Српске Православне Цркве нису бољи. Ради се о заиста интелигентним особама које су се погордиле и сматрају да су паметније од свих других. Углавном се ради о епископима који су се школовали у Грчкој, па зато за њих кажем да су се погрчили. Нису им извор вере и знања свети оци, већ Зизјулис (Зизиоулас). Њима није ништа што је српско довољно добро. Нашу иконографију замењују накарадним сликама (не могу да кажем иконама), опет Грка, од којих су неке порнографија (имам примерке сачуване у комјутеру). Није им добра света литургија како се код Срба служила од Светога Саве па до појаве ових мудраца са Запада. Православна Црква је Саборна и у њој су се, до појаве ових премудрих, одлуке доносиле саборно. Сада иде по оном – свака вашка обашка.

Атаман ових обновљаша је епископ Атанасије Јефтић. Некада је он био истинско светило цркве. Многи се питају како је дошло до те промене код њега да од светлоноше постане сејач помрчине. Ја имам једно објашњење. Када ми је, доста одавно, рекао да је његов Риста (Амфилохије) изабран за епископа, замолио сам га да му, у моје име, честита, и да му каже да митру носи НА глави а не У глави. Одговорио ми је бесно да му то неће рећи. Рекао сам му да и он, када постане епсикоп, треба митру да носи НА глави. А како можете видети на сликама, он не носи митру на глави, него неку капу. Значи да му је митра ушла у главу! Митру не носи на глави него неку капу и један од његових следбеника, Максим, а можда их има још.

Атанасије се понаша као римски папа. Само не верујем да се римски папа служи речником који Атанасије употребљава. Некада се говорило да су се таквим речником служили кочијаши. Не знам да ли је и римски папа тако осион и дрзак као наш Атанасије. Знам да је ових дана Атанасије опет дошао у бербу. На дан 31. октобра био је у Сан Маркосу у Западној епархији. Долази доста често, убере по неколико хиљада долара и враћа се у Тврдош. Недавно је служио и у Чикагу у Цркви Васкрсења Христовог. У беседи је рекао да треба укинути хорове. И то му смета, и ту он одлучује, а не Црква. И он, и неколико других епископа, сматрају да су они црква, сваки од њих посебно. Тако имамо ко зна колико цркава које се састоје само од по једног епископа. За народ нема места у таквој цркви, сем када је берба у питању! Рекао је у беседи и то да жене у Србији пате од болести рака зато што не доје децу. А заборавио је да су Американци, а можда и Енглези и сви који су нас у најновије време бомбардовали, бацили тоне уранијума на Србију од кога страдају, не само жене, него и мушкарци и деца.

Други разарач је епископ браничевски Игњатије. Он је јеретик који би, да у Цркви има реда и закона, био уклоњен, не само са Теолошког факултета, где трује будуће свештенослужитеље својим јересима, него и из Цркве. Имам три тома његових предавања, а и звучне записе, и могао бих да набројим његова јеретичка учења, али доста је да кажем да тврди да душа није бесмртна. Ако је он у праву, онда нема смисла ни потребе имати цркве, епископе и свештенике. Наш Синод није устао против тог јеретеика, већ противу владике Артемја који је немирна савест наших заблуделих епископа. Игњатије уклања иконостасе из раније подигнутих богомља у његовој епархији. Богомоље које се сада граде, немају иконостаса. Понаша се као слон у стакларској радњи, али му нико ништа и не покушава да уради, а камоли да му уради.

Иринеј бачки је врло присан са садашњим папом, а био је и са његовим претходником. Од папе је добио и прстен који се даје римкатоличким кардиналима. Има више фотографија са папом и римокатоличким бискупима и свештеницима него са својом браћом у Христу. Он толико отворено заступа пријатељство са папом и римкатолицима да то виде и слепи. Њему не смета што се Борис Тадић извињава у име Срба и лево и десно, а ниједан папа се још није извинио за стотине хиљада покланих Срба, Српкиња и Српчића за време Другог светског рата. Нико из братске римокатоличке цркве се није извинио за покоље и рушења у најновије доба. Не мислим да би ико од нас био противу истинског једнства, али не можемо и нећемо да прихватимо унијаћење. У Америци се прихватају многе неприхватљиве ствари због “political correctness” (политичке исправности); владика Иринеј би хтео да, по сваку цену, будемо са папом, макар се поклани Срби у гробу превртали.

Онај који је видео снимк са богослужења коме је началстввао епископ Јован шумадијски, зна у чему је његово одступање од Православне Светосавске Цркве. Света литургија је служена напољу. На богослужењу су одгварали прости мирјани, појци који су годинама вршили ту дужност. И управо на почетку канона евхаристије, најсветијем делу богослужња, владика хоће да се служи по Атанасијевом типику, а појци терају своје јер не знају другчије и немају штампане књиге са текстом Атанасијевог типика и текста свете литургије. Владика, сав бесан обраћа се појцима дречећи: “Марш напоље!”

Григорије, епископ захумско-херцеговачки, који је наследио Атанасија (који му је идеал), познатији је као фудбалер него као епископ. Фудбал игра са калуђерицом која је у мантији, а он је у фудбалком дресу. А познат је и као изврстан трговац. И у његовој парохији се иконостаси избацују из цркава и служи се по Атанасијевом, а не по Српском православном типику.

И нас у Америци, у Западној епархији, усрећили су што су нам за епископа послали Максима. И његов идеал је Атанасије па служи по његовом типику (незваничном, нештампаном и од црквених власти неодбреном). Народ причешћује не само са деловима агнеца на којима је НИ КА (како је правилно!), већ и са частицама извађеним за Богородицу, девет чинова светих, за живе и за преминуле. Омиљени иконограф који у његовој епархији одржва курсеве за иконогафију, е онај Грк који за његову иконографију користи и порнографију. Када је тек дошао у Америку и присуствовао Црквеном Сабору, који је одржаван у Детроиту, проговорио је и саветовао нас да се “оставимо национализма”! Другим речима, да заборавимо Светога Саву и све остале српске светитеље, да забравимо српске мученике и да “одемо под омофор” помесне цркве која се допада Атанасију и његовим следбеницима.

У ту групу одбацивача свега што је досад била вера наших отаца, спада и Иринеј, епископ Аустралијски и Ново-Зеландски. А морам поменути и мени иначе веома драгог епископа жичког Хризостома.

Поменуо сам коловође разарања Православне Светосавске Цркве. Отпор дају монаси и многи мирјани. Народ брани Цркву, како је често био случај у цркеној историји! Епископи који се не слажу са радом и учењем поменутих епсикопа - шуте!


На питање зашто рушиоци руше, није лако одговорити. Постоји мудра изрека: Гордиња же начало всјакаго грјеха! (Гордост је почетак сваког греха.) То свакако објашњава проблем Атанасија, Григорја, и Иринеја. Ово је неоспорно један од узрока њихове тираније и рушења. Једнога дана сазнаће се и други разлози јер: заклела се земља рају да се тајне све сазнају.

Др Матеја Матејић, протојереј-ставрофор”


O. др Матеја Матејић*, био је Професор емеритус, песник, приповедач, есејиста и преводиоц, пуна биографија ОВДЕ


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Посланица са петог црквено - народног сабора у Лозници код Чачка - КМ Новине

Саборска посланица са петог Молитвеног црквено-народног сабора одржаног у манастиру Светог Николаја у Лозници код Чачка 11. јуна 2017. године. Верујем у једну свету, саборну и апостолску Цркву...



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Екуменисти су одговорни за злоупотребу Јеванђеља и пропаст инославних - КМ Новине

"Папизам, одвојивши се од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, подлегао је кушањима Сатане, претворивши се у светску силу са економским, династичким, освајачким и политичким циљевима, са догмама и начином живота који немају ничег заједничког са учењима Јеванђеља." 1.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

ОКТОБАРФЕСТ У БЕОГРАДУ И ГЕЈ-„ЦРКВА" БУДУЋНОСТИ - КМ Новине

И поред мучнине која се догодила око одржавања тзв. геј-параде, овом бљутавом темом се и даље бави патријарх (ако је још увек патријарх) Иринеј. Он је управо, са својом сабраћом, завршио посету, између осталог, и својој колегиници архиепископици Шведске Антје Јакелен, оној која је прва жена-„архиепископ", тј. поглавар „цркве" у Шведској.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

петак, 01. јануар 2021.

Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт изабран за новог Епископа рашко-призренског у егзилу

Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт изабран за новог Епископа рашко-призренског у егзилу

Досадашњи Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт, изабран је за новог Епископа рашко-призренског у егзилу.

#Епископ #Рашко_призренски #Ксенофонт #Косово #Метохија #Вести #Kosovo #Metohija #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev

Дана 31. 12. 2020. године на седници Епархијског Савета Епархије рашко-призренске у егзилу, одржаној у манастиру Нова Никеја у Лелићу, по препоруци и завештању блаженопочившег Епископа Артемија, једногласно је за новог Епископа рашко-призренског у егзилу изабран Његово Преосвештенство Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт.

Image-1(5)(1)

Званична интронизација новоизабраног Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта обавиће се у недељу 17. јануара 2021. године у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.

Screenshot_20201231-182125_Video Player(1)

 

Животопис Епископа Ксенофонта

Његово Преосвештенство Хорепископ Ксенофонт (Томашевић) рођен је 25. децембра 1975. године у Сиску, Р. Хрватска, од оца пок. Неђељка и мајке Душанке, у породици крајишких Срба. Основну школу и гимназију завршио је у Петрињи, где је, у тешка ратна времена, 1994. године уписао и студије Енглеског језика и књижевности на тадашњем Филозофском факултету у Петрињи.

Вихор ратних дешавања и тешко страдање крајишких Срба у злочиначком подухвату званом “Олуја“ доводе студента Ненада и његову породицу у Србију, где он наставља студије Енглеског језика и књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Приштини.

20. априла 1997. године, као апсолвент ступа у манастир Високи Дечани за искушеника и предаје са на духовно руковођење свом духовном оцу, Епископу Артемију. На бденију, уочи Св. Краља Стефана Дечанског, у новом ратном вихору и страдању Срба на Косову и Метохији, искушеник Ненад прима завете мале схиме и на монашењу добија монашко име Ксенофонт, по преподобном Ксенофонту Цариградском.

21. децембра 2004. Епископ Артемије рукополаже монаха Ксенофонта за јерођакона у манастиру Високи Дечани, а 19. децембра 2006. године за јеромонаха у манастиру Грачаница.

На Петровдан, 12. јула 2012. године, рукопроизведен је у чин протосинђела у манастиру Св. Јована Крститеља у Љуљацима и постављен за настојатеља манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.

15. aвгуста 2020. године у манастиру Св. Првомученика и Архиђакона Стефана у
Грдовићима, владика Артемије га рукопроизводи у чин Архимандрита.

На седници Епархијског савета, одржаној 22. августа 2020. године у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, једногласно је изабран за Хорепископа липљанског и ужичког.

Хиротонисан је за Хорепископа липљанског и ужичког 20. септембра 2020. у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.

На седници Епархијског савета, одржаној 31. децембра 2020. године у манастиру Нова Никеја у Лелићу, једногласно је изабран за Епископа рашко-призренског у егзилу.

Говори течно шест страних језика и са шест језика се служи.


Долгоденствуј Преосвјашчењејши Владико, на многаја и благаја љета!


* * *



Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Протосинђел Ксенофонт: Умјесто запаљене воштанице на гробу оца Јована - КМ Новине

Отац Јован се родио у Нишу од честитих родитеља Милорада и Биљане и на рођењу добио име Иван, које је његова благочестива бака, при крштењу код свештеника промијенила, вјероватно из милоште у Вања па је са тим именом и крштен.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Приступна беседа Хорепископа липљанског и ужичког, г. Ксенофонта (Томашевића) - ВИДЕО - КМ Новине

Архимандрита Ксенофонт (Томашевић), настојатељ манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама једногласном одлуком Епархијског савета Епархије рашко-призренске у егзилу, а на предлог Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г. Г. Артемија, изабран је за хорепископа, са титулом липљански и ужички. Eпископска хиротонија богољубезњејшег архимандрита Ксенофонта, изабраног хорепископа липљанског и ужичког, обављена је у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама, у недељу, 20.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Награђене мајке за одгајање деце у православном духу! (видео) - КМ Новине

На сабору младости и родитељства удружење "Срби на Окуп" је уручило поклоне за 145 мајки. Уручено је 27 златних ордена мајкама са петоро и више деце, 22 сребрна ордена мајкама са четворо деце и 96 плакета са књигама уручено је мајкама са троје деце.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

Предраг Јакшић: Срушени звоници

Предраг Јакшић: Срушени звоници

Све ми изузетно тешко пада. Сигуран сам да се много људи осећа исто тако. Гледам оне разрушене куће, оштећене цркве, срушене звонике и, пре свега, мртве људе, и чини ми се да опет ништа нећемо научити и ништа нећемо променити.

#Предраг_Јакшић #Вера #Православље #Причешће #Пост #Косово #Метохија #Вести #Kosovo #Metohija #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev
Црква Вазнесења Господњег у Мајским Пољанама на Банији



















Пише: Предраг Јакшић



А и како да променимо. Владика Порфирије, Митрополит загребачко-љубљански, 26. децембра изрекао је на једном сајту који се бави црквеним темама ту страшну јерес да пост и исповест нису услови за Свето Причешће, и то је дан касније пренето и на званичном сајту Епархије зворничко-тузланске. Тачније, не знам да ли је то први пут да је ово изрекао, но тренутак када је објављено (или поново објављено) додатно је погоршао и овако језиву ствар коју је рекао. У том је тексту рекао и да је „догматски говорећи“ присуство Светој Литургији бесмислена без причешћивања. Као да заборавља да су чак и некрштени (чак и незнабошци) присуствовали Литургији, да чак у Светој Литургији и данас постоји део који се односи на оглашене (Литургија Оглашених), који у она времена нису још били приступили Цркви него су се припремали да буду примљени. Не да се нису причешћивали, већ су морали отићи са Литургије пре дела који се зове Литургија Верних. Значи, чак су и некрштени могли да присуствују том делу Литургије и било су обавезни да присуствују да би уопште могли касније да приступе Цркви, а владика 2020. године изговара да је бесмислено присуствовати Литургији без причешћивања, као да је бесмислено чути Реч Божију која се на Литургији чита, као да је бесмиселно бити на Литургији у присуству Духа Светог који се ту, са нама на свакој Литургији.

Никада није бесмислено молити се Богу, славити Бога и певати Богу, заједничарити са другим хришћанима, „јер где су два и три сабрана у моје име , ондје сам и ја међу њима“ (Мт. 18, 20), плакати гласно или у себи због грехова својих, преиспитивати себе, а посебно није бесмислено то чинити на Литургији. Није причешћивање чаша кока-коле да можеш да је попијеш било да си љут, хистеричан, пијан или дрогиран, причешћују се кротки, смирени, покајани, радосни због сједињења с Христом Богом. Наравно, да нисмо достојни крви и тела Христа Бога, да нико од нас није достојан шта год да уради, како год да се покаје, али не значи то да приступамо путиру раскалашни, безобзирни, да му приступамо олако, без припреме и без стварне унутрашње потребе већ само због тога што је присуство Литургији бесмислено ако се не причестимо. Ужас! Каже владика да се не може некоме наређивати кад да пости или када да се исповеда, јер га можемо отерати од Цркве ако је раслабљен или нема духовну потребу за исповешћу, али да се Свето Причешће даје само на Литургији и да стога не можете неког условљавати постом и исповешћу. Какве су то изјаве, какво је то безумље! Нико од нас не зна шта ће бити сутра, и баш због тог незнања и речено нам је да стално „бдимо“, но оно што знамо је да се све догађа по благослову или по допуштењу Божјем.

Након што су објављене (или поново објављене) те страшне, језиве изјаве владике, у његовој Митрополији и у суседној Епархији горњо-карловачкој, неколико је цркава и црквених конака срушено и тешко оштећено у земљотресу, а свештеници и њихове породице, као и многи верници, расељени су из својих оштећених кућа.



Можда то нема никакве везе, можда је све случајно ко у случај верује. Као што је познато, а требало би то стално понављати, Патријарх Павле је током тешких периода за наш народ наређивао увођење ванредних постова, да би се свештенство, монаштво и народ још више подвизавали, да бисмо били барем мало достојнији него што јесмо, не бисмо ли прегурали страшна искушења и таму поднебесја, а данас владика, и то пред крај Божићног поста, неколико дана пред световну Нову годину, када они који посте имају толико искушења да прекрше пост, а они који не посте толико разлога да кажу себи како су у праву због те одлуке, владика изговара то што изговара. Ваљда да и они који посте прекоре себе што су тако беспотребно постили.

Док нам владика Хризостом благосиља вакцине као да га не занима што оне садрже ћелије абортираних беба, наглашавајући да вакцине нису противне посту, владика Григорије, након штриховане Литургије, Причест даје одвојено и на папирном салвету коју ће после да спали као да је у питању медицински отпад или да је Света Причест, Боже сачувај, губава, владика Порфирије изговара нешто што сам заиста мислио да никада у свом животу нећу чути – пост и исповест нису услов за примање Светог Причешћа. Ужас.

Видевши тај наслов помислих прво да се мисли на неког умирућег човека, коме су у болници или кући док беспомоћан лежи у постељи, принели Свето Причешће иако због болести није постио, али и њега би чак свештеник исповедио пред смрт, но није ни то. Редовно је стање не постити и не исповедати се пре причешћивања, како ко хоће и може, тако испада из ове нове теологије коју нам владика
Порфирије шири.

Жарко Видовић је својевремено, када су га питали ко је он да суди свештенству, рекао да он прави разлику између Свете Тајне свештенства и клерикализма, тј. свештеника који су се огрешили о Свету Тајну свештенства и тиме починили грех раван Прародитељском. Наводи Видовић да је највећи грех грех који почини свештеник, јер као што је Адам наш духовни отац, грех је страшан кад га почини наш духовни отац, свештеник, те да је то далеко страшније него кад га почини обичан верник, јер грехом почињеним за Часном Трпезом, грехом који помисли свештеник, он вређа Свету Тајну. По Видовићу је то страхота, наглашавајући да такав свештеников грех може да кошта један народ његовог опстанка. Јадан смо ми народ јер нам је Црква раслабљена, неодговорна Богу и поганих мисли и изјава. Какви ми да будемо онда? Демони су свуда. Не пуштају.

Да Бог да да себи дођемо, Црква да нам се усправи, безумници да се покају, ми пали да се дигнемо, а пут знамо у овој борби против демона, јер „овај род се не изгони осим молитвом и постом“ (Мт. 27,21).



* * *



Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com




Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

У сред поста - Теодосије испија пиво на Бир Фесту! (ВИДЕО) - КМ Новине

У сред поста - Теодосије испија пиво на Бир Фесту! (ВИДЕО) Бир-фест, који се одржава у току Богородичиног поста, посетио је и узурпатор трона Епаргхије рашко - призренске Тедосије Шибалић, преносе српски медији.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Тихе годишњице насиља над ЕРП у егзилу и њена победа над светом - КМ Новине

Међу свим оним силним годишњицама и датумима "на данашњи дан", нигде нећете моћи да нађете податак о некој од годишњици насиља над најобесправљенијим делом српског народа, оном који је остао веран Епархији рашко - призренској у егзилу.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

На гробљу у Косовској Митровици ''више нема шта да се поруши'' - КМ Новине

Више стотина Срба обишло је, на Духовске задушнице, гробље у јужном делу Косовске Митровице, где су Шиптари уништили више од 90 одсто надгробних споменика. Прилику која се Србима пружа само за Задушнице, искористила је данас и Зденка Живковић, да обиђе гроб свог гроб свог сина.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

уторак, 29. септембар 2020.

Владика Атанасије Ракита против подизања крста у селу Седобро

"О томе да ли је село духовно спремно или не, Атанасије Ракита најмање има право да говори. Човек који је нон-стоп под дејством алкохола и који има жену и децу, где је прекршио основне монашке завете, он се нашао да прича о нашем духовном стању."

#Владика #Атанасије #Ракита #против #подизања #крста #село #Седобро
 Атанасије Ракита
Данас када наша Света Српска Црква прославља претпразништво Рођења Пресвете Богородице у селу Седобро код Пријепоља било је планирано освећење Часног крста. Овај Часни крст верни народ овог и околних места подигоше на славу Господа и рода српског, те да штити и чува овај крај од сваковрсног зла.

Прво да се осврнемо на место Седобро. По предању датира прича од давнина да је Свети Сава дао име овом месту "јер у њему је све добро". Тако је ово место и добило име све_добро = Седобро. У овом месту постоји камен у народу познат као Савин камен. Ту многу долазе на то место где узносе своје молитве и пале свеће за болесне. Чак и велики број муслимана долази на ово место, јер и они верују и знају ко је био Свети Сава.

Као што смо навели, група мештана је одлучила да подигне Крст у овом селу, како би Крст чувао и штитио село од многих искушења. Овде живе вредни и поштени људи, који воле своје, а поштују туђе. Као прави домаћини, вредни и побожни одлучили су да подигну Часни крст у свом селу. Сакупили су новац, нашли парцелу, организовали се у овом послу и подигли Крст. Обавестили свог свештеника да тај Крст и освешта како налаже наша Света црква. Освећење је било заказано за данас. Ови вредни и честити мештани припремили су и ручак и народно весеље, јер ред је да се и прослави што је на корист и отаџбини и цркви.

Али једино Епископ милешевски Атанасије Ракита није желео да се овај Крст подигне. Синоћ је преко надлежног свештеника послао допис у коме забрањује свештенику и осталим свештенослужитељима да се одазову овом чину и да изврше чин освећења. У допису стоји: село није духовно спремно да освећење Крста. Тако да се нико од свештеника није појавио на данашњем скупу. Свештеници нису смели да се појаве, јер би Атанасије Ракита одмах казнио те свештенике или како он то воли да каже "дао би укор".

Ово је још један примера где Атанасије Ракита показује своје право лице. Лице ђавола. Велики љутњу и саблазан је изазвао према овом честитом народу. Револтирани поступком овог "архијереја" верни народ је хтео да се окупи испред Владичанског двора у Пријепољу и да га питају због чега није дао свој благослов да свештеник обави освећење Крста, али на молбу пар угледних мештана до овога није дошло.

О томе да ли је село духовно спремно или не, Атанасије Ракита најмање има право да говори. Човек који је нон-стоп под дејством алкохола и који има жену и децу, где је прекршио основне монашке завете, он се нашао да прича о нашем духовном стању. Да му није свештеника Николе Перковића он би се понашао као неки пропали улични свирач, али хвала Богу што то отац Никола Перковић држи под контролом. Велика је брука и срамота Атанасије Ракита за Српску цркву. Да су његови пријатељи из Америчке амбасаде наредили да се подигне звезда петокрака и да је "освешта" Атанасије Ракита би већ похитао да испуни сваки задатак својих ментора. Овако зло какво је задесило епархији Милешевску се не памти од турског царства.

Огорчени мештани



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Др Деса Крстић: На помолу велики скандали у СПЦ

Поводом физичког обрачуна епископа милешевског Атанасија Раките и умировљеног епископа Филарета Љубомир Ранковић, протосинђел и уредник ''Гласа Цркве'': „Уколико сабор остане глув и нем поводом ових скандала биће страшније, јер је ћутање знак одобравања. Институција епископа неће бити оно што је била.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Ударна вест: Српска Православна Црква у Америци и Канади званично више не постоји

" Епископски Савет (Мирко, Максим и Лонгин) поднео "Св. Арх.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Митрополиту Црногорско-приморском Амфилохију: Владико – не црногорчите српску Спарту!

" Ако је неко данас промотер црногорштине, а и Ви сте нажалост Високопреосвећени Митрополите постали њен отворени промотер, тада се питам: Да ли је такав човјек пријатељ српског народа Црне Горе или нови саучесник у његовом расрбљавању" Владико Амфилохије, Нећу Вам много околишити и празне приче каживат.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању