Вести:
Приказивање постова са ознаком Светосавље. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Светосавље. Прикажи све постове

четвртак, 09. април 2020.

Списак свих погинулих јунака са Кошара

Битка на Кошарама – најхеројскија борба на Косову 1999. године, кажу. Можда је то тачно, али истина је само једна:

#Košare #Rat99 #NATO #Agresija #Kosovo #Metohija #Srbija
Мурал у Косовској Митровици




хероји су сви који су те године дали животе за Србију. А зашто се онда Кошаре посебно спомињу?

Караула Кошаре била је најтежа тачка за одбрану Косова и Метохије од продора Ослободилачке војске Косова (ОВК). А на њу су послати младићи који су те године служили редован војни рок. Послати су на Кошаре са својих 19, 20, 21 годином. Млади, срчани и, најстрашније од свега, без икаквог искуства у борбама и ратовању.

Слева на десно, почев од горе: Томашевић Стојадин, Филиповић Зоран, Поповић Стојан, Поповић Никола, Петковић Драган, Станковић Новица, Стошић Роберт, Тарицић Оливер.

Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране

Њима су дали војничку униформу и одвели их на најтеже одбрањиву тачку, пред вишеструко бројнијег непријатеља.

Слева на десно, почев од горе: Јосић Никола, Маринков Мирослав, Маринковић Драган, Милановић Предраг, Милић Срђан, Јовановић Бојан, Јовановић Станоје, Јокић Милан.

Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране

Тако су настали ови никад истинитији и никад болнији стихови:

„С’ овог боја мајко Повратка ми нема,
Ко Кошаре чува
Зна да зло се спрема.“

Слева на десно, почев од горе: Радојковић Бојан, Спасојевић Срђан, Иванковић Саша, Коматовић Саша, Костић Дејан, Митић Дејан, Станојевић Владан, Несторовић Владимир.


Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране

„Ја ти мајко жив се Вратит’ кући нећу,
И сад већ у цркви
Запали ми свећу.“

Слева на десно, почев од горе: Божић Миленко, Бојовић Предраг, Јошовић Милосав, Васиљевић Саша, Васојевић Иван, Војводић Данило, Кисин Александар, Голубовић Ненад.
Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране

Одбранили су Кошаре. Погинуло је њих 108, а подаци о некима тек се прикупљају и коначан списак биће објављен у наредној публикацији Министарства одбране.
Слева на десно, почев од горе: Радоичић Владимир, Гобељић Миладин, Димов Далибор, Душанић Драган, Јоцић Мирослав, Михајловић Синиша, Павловић Илија, Станчевић Срђан.


Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране

Слева на десно, почев од горе: Булатовић Владислав, Васиљевић Саша, Церовић Радош, Бјелобрк Дарко, Богојевић Бојан, Богосављевић Иван, Богосављевић Предраг, Божилов Љубиша.

Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране


Хвала вам, нећемо вас заборавити.

Слева на десно, почев од горе: Ивановић Ивица, Иванковић Крунослав, Илић Радиша, Милићевић Драган, Милојевић Зоран, Милошевић Дарко, Михајловић Иван, Негић Бранислав.


Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране

Слева на десно, почев од горе: Тибор Церна, Шкиљевић Саша, Комарица Драган, Костић Томислав, Кошанин Срђан, Крунић Славко, Лалић Драги, Леовац Предраг.
Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране

Слева на десно, почев од горе: Јевтовић Милан, Вучељ Насер, Гредељевић Ђуро, Ђорђевиж Владимир, Јовановић Бојан, Јовановић Станоје, Павловић Милош, Јокић Милан.
Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране

Слева на десно, почев одозго: Митић Дејан, Мијатовић Зоран, Чолаковић Изет, Ромић Љубомир, Сич Јосип, Стајић Зоран, Мисирлић Дејан, Стојановић Мирослав.
Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Хероји са Кошара питали "ко нас мења?" - КМ Новине

Када се сутра на истоку зажути сунце, биће то само почетак једног деветог априла, дана који ће мамити на излет, на шетњу, необавезне разговоре у испуњеним летњим баштама... Пролеће шири добро расположење, а ипак, нека ће уста сутра занемети, неке ће мисли притиснути успомене, нека ће срца задрхтати.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

КОШАРЕ 30.09.1998. године - КМ Новине

уторак, 26. јануар 2016. | КМ новине Кажу, „Време лечи сваку рану". Да, ако се та рана лечи мелемом. Ране родитеља чији су синови заувек остали на Косову и Метохији су све веће и болније јер уместо мелема чемером се заливају. Тридесетог септембарa 2015.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Зоран Влашковић: У четири града Србије - Косовској Митровици, Београду, Нишу и Неготину, мурали у част херојима са Кошара - КМ Новине

Погинули војници на караули Кошаре, на српскоалбанској граници у 78 дневном НАТО бомбардовању Југославије 1999. године, и годину дана раније, још увек немају заједнички споменик, који заслужују поодавно. Мурали признање од народа и сабораца Ипак, поједини градови се херојима са Кошара одужују давањем улица у неким општинама али, оно што је посебно заслужно, хероји са Кошара су добили мурале у Косовској Митровици, Београду, Неготину и Нишу.






КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању


субота, 08. фебруар 2020.

Док залудели уздижу Амфилохија, он допушта Милу да из српског храма који отима, шаље ''поруке мира''

Портал "Српско уједињење" из Црне Горе пита се ко је одговоран у СПЦ што је Милу омогућено да шаље лажне поруке мира из храмова СПЦкоје отима криминалним законом због којих дуже од месец дана на стотине хиљада људи протестује!

#Crna_Gora #Milo #Đukanović #Amfilohije_Radović #Izdaja
Чланови "Савјета младих Демократске партије социјалиста" из Никшића јуче су преплавили друштвене мреже ''спотом'' и спонзорисаном ''изјавом'' које су снимили ни мање, нити више, него у храму Светога Василија Острошкога у Никшићу. 

С обзиром да црквени посед није прометна саобраћајна станица, каквом га желе направити они који су донели Закон о слободи вероисповести, поставља се логично питање – како је то Милов подмладак ''пронио'' бројне камере и дронове да би, ваљда, доказао да силом донесени Закон живи, односно да почиње да се, како се то модерно каже, имплементира. Јер, камере и дронови нису игле. Поготово не оне покретне камере у унутрашњости цркве и то у термину који не траје само 10 или 15 минута.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


Подсетимо се...

Једино се чудом Светога Василија Острошкога и снагом његових молитви може описати оволики број људи на литијама широм Црне Горе пише портал "Српско уједињење" управо из из Црне Горе очигледно не придајући ову заслугу Амфилохију јер, свако ко је чуо његове изјаве, и да не зна за издају вере пре тога, могао је да разуме да Амфилохије покушава да спроведе издају.

Моћ његовог (Светог Василија Острошког) заузимања пред Господом и благослов онима који истрајавају од Пљеваља до Херцег Новог, пробудили су и Србију и Републику Српску. Показала се након више од две деценије снага српске саборности интегрализма, чудом Божијим пробуђени из Црне Горе, након што је кивот овог Светитеља стигао у Никшић по доношењу спорног Закона. 

Зато је важно раздвојити жито од кукоља и не дозволити да они који намеравају да отимају цркве, шетају њима да би снимали спотове и поруке у прилог спорном Закону.

Објашњења о томе да је црква отворена за све и свакога, ипак су, најблаже речено – немушта. И није примерена баш оволика толеранција. Поготово не за оне који мошти Острошког светитеља назива костима.

Не треба заборавити - ни Христос није Јуду молио, након што га је апостол издао, него му је поручио да одради оно што је наумио. Зашто појединци толеришу Ђукановића?

Јер, ред мора да постоји. Као што се некрштен, човек који није постио или будиста не може причестити, тако политички ''војници'' Мила Ђукановића ваљда не би могли да снимају спотове у српским храмовима, сем уколико ово није пробна порука да је Закон ступио на снагу. Ваљда нико нормалан не би дозволио Аљбину Куртију да сними сличан спот у Пећкој Патријаршији, нити Бакиру Изетбеговићу у Херцеговачкој Грачаници или Тврдошу. 

Још се чека званични акт о анатемисању лица која имају формално православно име и презиме, а која су гласала за свежи Закон о ''слободи вероисповијести''. Шта се чека?

Свакоме своје... Жито житу, кукољ кукољу.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Десета годишњица окупације Црне Горе од Монтенегра - КМ Новине

Знам, да сам, прије свега православни Србин, па Старохерцеговац, Дурмиторац, а тек на крају Црногорац, као што су и сви моји стари били. Мој прађед Неђељко је рођен као Херцеговац у племену Пива, а умро је као Црногорац, јер је моја Пива тек 1878. пришла тадашњој Србској Спарти Црној Гори.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Раде рекао да је Црна Гора српска, одељење му аплаудирало, а наставник га казнио - КМ Новине

„Управо тако се десило. Наиме, то ће бити први пут у историји овдашњег образовног система да ученик добије негативну оцену, а да запрво наставник није знао", прича отац малог Радета, Вељко Рачић. Прича гласи овако: Рачићу, реци ми нешто о настанку Црне Горе? - Црна Гора је прва српска држава која се прије звала...




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Црногорска демократија: против признања тзв ''Косова'' било 85% грађана али имали смо визију - КМ Новине

Црногорски премијер Душко Марковић у интервјуу за шиптарску телевизију са КиМ, да је црногорска влада имала визију када је признала самопроглашену независност Косова, упркос томе што је више од 85 одсто грађана било против тога. Како преноси сајт РТК на српском језику, уочи посете шиптарским сепаратистима из Приштине 6.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

Светосавље није наметнуто Црној Гори, постоји већ 800 година

„Свети Сава је овдје у Црној Гори, у то вријеме у Зети, оставио битног трага још за живота.

#Свети_Сава #Светосавље #Црна_Гора #Православље


Око 1224. године управо одлуком Светог Саве на Врањини је подигнут манастир Светог Николаја чудотворца, садашњи манастир Врањина. Њега с правом можемо сматрати задужбином Светог Саве. А по Савином налогу манастирске радове је надгледао први епископ Зетске епархије, Иларион Шишојевић, који је при истом манастиру и сахрањен. То није легенда, то су чињенице. /…/

Ја стојим на становишту, јер ту су становишта у науци подијељена, да првобитно сједиште Зетске епископије није биљо на Михољској превлаци, него у Подгорици, и то највероватније на локалитету бившег манастира Светог Марка, јер Доментијан, ученик Светог Саве у књизи Житије Светог Саве експлицитно каже да је сједиште епископије у Зети, коју је Сава Немањић утемељио, било у мјесту Дреп у Зети, а како пише Сима Шобајић  /…/ на албанском Дреп значи Подгорје, Подгорина  /…/  По мени, сигурно је Свети Сава знао за традицију дукљанске ранохришћанске епископије и за традицију епископије у Златици у 6. и почетком 7. вијека, и он је утемељио на овом простору Зетску епископију сматрајући да она наставља континуитет Дукљанске и условно речено Златичке епископије на овом терену.
Другу епископију утемељиће Свети Сава у манастиру Ђурђеви Ступови (код Берана) 1219. године. Овај манастир је за наш идентитет врло битан. њега је подигао жупан Првослав Немањић, син најстаријег Немањиног брата Тихомира, дакле синовац Немањин 1213. године и он еје у истом манастиру као ктитор и сахрањен. Манастир је, дакле, посвећен Светом Ђорђу. И пазите, и данас има сачуван дакле гроб, гробница жупана Првослава у манастиру Ђурђеви Ступови и на њему на српско-словенском надгробни натпис који каже да се жупан Првослав упокојио на Богојављење по старом календару 6. јануара али не каже се које године. Неки историци сматрају да је то било 1219. године, што није немогуће јер иза ње се жупан Првослав више не помиње. Дакле, Сава Немањић ће седиште Будимљанске епископије, коју је формирао утемељити управо у манастиру Ђурђеви Ступови. У то време не постоје Бране као насељен град, али постоји Будимљанска жупа као област густо насељена српско-словенским становништвом /…/“
 ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:
„Постоје још многе задужбине које је династије Немањића, од којих је Свети Сава најславнији изданак, подигла на овом простору (Црна Гора):
– Манастир Морача 1252. који је подигао синовац Светог Саве, кнез Стефан Немањић
– Немањин брат, кнез Хумски Мирослав подигао је манастир (данас цркву) Цветог петра и Павла у Бијелом Пољу 1190.
– сам Цар Душан је 1348. подигао манастир Дуљево код Будве, посвећен Светом Стефану, који је иначе патрон средњевјековне Србије
– манастир Врањина који је задужбина Светог Саве,
– манастир Ђурђеви Ступови, који је задужбина Савиног синовца, жупана Првослава из 1213.
– и још много храмова широм Црне Горе које су подигли Немањићи. 
А највећи број тих храмова подигнут је управо у долини Лима, на простору од Плавског језера до утоке Лима у Дрину. И велики број тих храмова данас је у рушевинама, није откопан, или је само дјелимиично откопан или није обновљен.
Успомена на Светог Саву наставила је да живи на овим просторима. То се огледа у бројним предањима, легендама, топонимима:
– Савина вода на Дурмитору,
– Савин кук на Дурмитору,
– Савина вода у Брађанима код Цетиња,
– Савин поток управо овдје у Подгорици који се улива у Рибницу,
– Савини крши код села Мајсторовина у Бијелом пољу,
– Савин лакат у околини Бијелог Поља,
– Савин вир код Колашина,
– у склопу манастира Савине постоји црквица посвијећена Светом Сави српском која је подигнута за време херцега Стефана Вукчића Косаче,
– Савина главица у Доњем Врбљу,
– Савино почивало у Кржањи…
Штета што нису сви ти топоними пописани, а никад није касно.



Упоредо са тим, у Црној Гори се налази барем 15 храмова посвијећених Светом Сави који су подигнути на разним локацијама, у различитим историјским раздобљима. Имамо дакле:
– само у Паштровићу, између Сутомора и Будве, четири сеоска храма посвећена Светом Сави,
– храм, данас манастир, посвећен Светом Сави на локалитету Савина главица у Доњем Врбљу код Будве,
– имамо цркву Светог Саве у склопу комплеса манастира Савина, затим цркву Светог Саве у селу Ераковићу у Његушима/…/,
– цркву Светог Саве у селу Крајњи до, у племену Ћеклићи код Цетиња,
– цркву Светог Саве у селу Творину у Пјешивци,
– цркву Светог Саве у селу Мируша у Опотној Рудини,
– цркву Светог Саве у селу Фрутак у Бјелопавлићима код Даниловграда,
– цркву Светог Саве у селу Орах у широј околини Никшића у Пиви,
– цркву Светог Саве у Бањанима
– цркву Светог Саве која је у новије вријеме изграђена у Тивту, чија је градња почета 1940. а окончана 1967. године.
Па ево, кад је у питању и Симеон Мироточиви, Стефан Немања, Савин отац, имамо:
– саборну цркву Светог Симеона Мироточивог у Доњем Загаричу недалеко одавде у Катунској нахији,
– цркву Светог Симеона Мироточивог у селу Врелу у Бјелопавлићима испод Острога, за коју се и не зна поуздано када је изграђена.
– Саборни храм Светог Симеона Мироточивог који се увелико гради у Беранама.
Кад су у питању крсне славе и послужбице :
– 27 братстава из Дробњака славе Светог Саву,
– Давидовићи из Голије славе Светог Саву,
– поједина братства прислужују Светог Саву као приславу или послужбицу: Рамадановићи и Вукадиновићи из села Крајњи до у Ћеклићима,
– 8 братстава у Бањанима такође прислављају Светог Саву: Баћовићи, Орбовићи, Томашевићи, Антовићи, Крушићи, Матовићи, Глиговићи и још пар њих.
Као што видите, није се та традиција, како то данас дукљански неонацисти тврде, могла наметнути било каквом присилом, ни војничком ни манипулативном, ни било каквом. Како је та традиција могла опстати стотинама година? Oни на то питање немају одговор.
Могла је – јер је наравно овај народ имао српско-словенску свијест и прије 800 година кад је Сава Немањић дјеловао на овим просторима, као што је добар дио нас има и данас.“
***
„Кад говоримо о Светосављу /…/ морали би дефинисати шта је Светосавље.
Мало се ко усуђује да тај појам дефинише јер свети отац Сава није оставио доктринарни документ на основу кога би ми могли дефинисати овај појам.
Светосавље је морална народносна доктрина која се утемељивала вековима, која подразумијева да српски народ свој духовни, културни, народни државно-правни идентитет гради превасходно на темељима православне хришћанске етике – прво.
Друго – да српски народ изграђује међусобну солидарност, заједништво, и да чува свој идентитет не попуштајући инославним религијама. Дакле, оданост православљу и истовремено изградња националне слоге у циљу одбране свог народног и духовног идентитета.
Рад на очувању јединствене српске државне заједнице, и, што је врло битно /…/, саставни дио светосавске идеје је и монархизам.
Дакле (Светосавље подразумева): православље, српско национално јединство и рад на њему и монархизам. И српски интегрализам, као круна свега тога. Дакле, рад на обједињавању српскога народа на духовном, културном и на крају државно-правном плану.
Дакле, по мом мишљењу врло је дноставно објаснити овај појам (светосавље) јер нам је Свети Сава дао српску народну цркву а династија Немањића нам је дала /…/ респектабилну државу.“


Изводи из предавања проф. Предраг Вукића (+2019) на тему: „Светосавље у Црној Гори“ одржаног 12. априла 2019. у Подгорици.
Видео: СРПСКА РТВ
Приредила редакција СРБског ФБРепортера




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Беседа о. Дамјана у манастиру Светог Саве у Жеровници на КиМ (ВИДЕО) - КМ Новине

У недељу 21. по Духовдану када се чита Јеванђеље о Господу и семену, славимо и Светог Арсенија Сремца, светитеља из српског рода. Благоверни народ који окупио се у катакомбном манастиру Светог Саве у Жеровници, при Епархији Рашко-призренској у егзилу, свечано је прославио празник а онда и био духовно окрепљен беседом оца Дамјана, настојатеља ове светиње.






ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Издаја Косова и Метохије - док се ствари не назову правим именом, нема спаса - КМ Новине

Издаја Косова и Метохије - док се ствари не назову правим именом, нема спаса Песма је доста дуга, састоји се од целих 25 катрена и поучна је на више равни. Једна од поука је да је владавина еуфемизама пут у пропаст, те да све, док се ствари и појаве правилно не назову својим именом, ту бољитка нема.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Хорепископ Николај: небеске врлине Светог Саве су капитал од кога ми данас живимо (ВИДЕО) - КМ Новине

Беседећи о Светом Сави, првом архиепископу српском који је "српску земљу крстом часним благословио, народ крстио и Духом Светим просветио" обратио се хорепископ Николај братству, монаштву, гостима и верницима, честитајући славу катакомбног храма ЕРП у егзилу, посвећеног Светом Сави а у Жеровници код Звечана.






КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 27. јануар 2020.

Данас обележавамо највећег из рода српског, Светог Саву

Житије преподобног и богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа Српског

#Свети_Сава #Србија #Светосавље #Православље


Овај предивни изданак рода Српског рођен је 1169. године. Био је најмлађе дете Великог жупана српског, самодржца Стефана Немање. Мати му је такође била царског порекла – ћерка грчког цара Романа. Обоје су били побожни, богобојажљиви, убогољубиви. Његово рођење било је плод молитве његових родитеља. Крштено име Светога оца нашег Саве било је Растко.

Лепотом тела и душе мали Растко превазилазио је браћу своју Стефана и Вукана. Родитељи су га богобојажљиво васпитавали у сваком доброверју и чистоти и при томе се трудили да им љубимац од раног детињства буде поучаван небеском мудрошћу светих књига. Још као дете задивљавао је све својом памећу.
Већ у петнаестој години добија од оца на управљање Хумску област, између Неретве и Дубровника. Међутим, младога Растка је срце вукло на другу страну – у манастир. Млади Растко је био благ, кротак, љубазан према свима, волео је сиротињу, и веома је поштовао монашки чин.
Устремљен својом христочежњивом душом ка свему небеском, божанском, бесмртном, Растко се ревносно и упорно отимао и одвајао од свега световног, земаљског, пролазног. По навршеној шеснаестој години родитељи његови намеравали су да га ожене, а та намера је одлучно утицала на Растка да жељу душе своје претвори у одлуку и приведе у дело. Томе је много допринео долазак светогорских монаха баш у то време. Са једним руским светогорским монахом млади Растко успева да побегне од родитељског дома и дође до руског манастира Светог Пантелејмона где прима монашки постриг са именом Сава, по Светом Сави Освећеном.
После краћег времена монах Сава прелази у манастир Ватопед. Свако послушање млади монах Сава је вршио смерно, предано, свим срцем, свом душом, свом снагом.
О монашким подвизима овог светила Цркве његов животописац Теодосије казује: „Хлеба и воде окушаше, и то оскудно; вина и уља по мало кушаше, те изнураваше младићку снагу. У све часове дневне и ноћне непрестано се мољаше Богу, a y недељне ноћи никада не затвараше очи своје на сан, док не би свануло. Носио је само худу власену хаљину, тек да покрије наготу тела; и тако се мрзнуо од зиме. Ходио је увек бос, те му кожа на ногама тако очврсну, да се није бојао убоја од оштрог камења. Презрев овај привидни живот и славу и све сласти земаљске, он по све дане многим трудовима мучаше тело своје. Тако радећи, он биваше некакав немилостив и љут непријатељ своме телу, да су се игуман и сви остали дивили такој ревности његовој и благој промени. Но, иако непријатељ своме телу, он према свима беше предусретљив и кротак: у обитељи се дивљаху, како у тако младим годинама и за тако кратко време он могаде достићи такво духовно савршенство, какво је недоступно и многогодишњим подвижницима“.
Због своје велике помоћи у зидању цркава и конака у Ватопеду назван је и другим ктитором Ватопеда.
На његов подстицај Стефан Немања и сам оставља царски престо и прима, заједно са својом супругом Аном, монашки лик 1196. године у Студеници. Њихова монашка имена беху Симеон и Анастасија. Новембра месеца 1197. године и монах Симеон из Студенице одлази на Свету Гору у манастир Ватопед, где поред свога сина Саве наставља свој монашки подвиг. Ту су се подвизи сјајнога сина и уздаси смиренога оца к Богу, као и двострука молитва њихова, сливали у једно. Они су у Ватопеду многа порушена здања обновили а запустела насељавали, засадили многе винограде и обновили многе манастире.
Нешто касније од цара Алексија Комнена, свог пријатеља, Симеон и Сава добијају на дар запустели грчки манастир, звани Хилендар. За кратко време га обнављају и насељавају монасима. Хилендар је био довршен јуна 1199. године. Манастирску цркву ктитори су посветили Ваведењу Пресвете Богородице. Уз то измолили су од цара Алексија да манастир Хилендар буде ставропигијaлан. Хрисовуљом од јуна месеца 1198. године, цар Алексије III удостојио је потпуном слободом манастир Хилендар, дарује Симеону и Сави допуштење да их „украсе како год хоће, и да их васпоставе у манастир који ће служити као склониште људима из српског народа, што се одају монашком животу, и то у манастир ником неподложан, нити самом проту Горе Атонске, нити игуману манастира Ватопеда, него самосталан, својевластан и самоуправан, као год што се сами собом управљају манастир Иверски и Амалфитански, што постоје на тој Гори“.
Свој манастир Симеон и Сава предају под власт благочестивом самодршцу српском Стефану, зету грчкога цара Алексија, да се стара о њему као о своме отачаству. Христољубиви Стефан поклања Хилендару многа имања, покретна и непокретна, те је манастир Хилендар од тога времена постао стварно српски. Хиландар је све до XVIII века био највећа српска школа и расадник српске духовности, просвете и културе.
Свети Симеон се после краћег монашког подвига упокојио у Господу 13. фебруара 1200. године.
Свети Сава је великодушно помагао многим манастирима на Светој Гори. Манастир Каракал откупљује и поново га предаје протераном игуману и братији. Манастир Ксиропотам излишно помаже – заложена манастирска имања откупљује, порушено обнавља, цркву живопише и украшава сваким благољепијем. Због тога је и назван ктитором ксиропотамским. Многим златом помаже и довршење светогорског манастира Филотеј. Уопште, милостивост његова била је неисказана, сва прожета самилосном молитвеношћу и плодотворном испошћеношћу. Заједно са оцем Стефаном, Свети Сава је изградио 14 манастира, постајући тако ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.
По прослављењу свог оца Симеона, богомудри Сава му је и житије написао. У Хилендару је Сава, од стране тадашњег епископа града Јерисе Николаја, рукоположен за ђакона, а наредног дана и за презвитера. После неког времена добија и чин архимандрита.
1207. године, са моштима Светог Симеона Мироточивог, архимандрит Сава се враћа у Србију и у манастиру Студеници мири око власти завађену браћу Стефана и Вукана.
На молбу брата Стефана том приликом Сава остаје у Србији где је постављен за игумана у манастиру Студеници. Примивши ову малу власт, богоносни Сава је апостолски проповедао Еванђеље, јереси искорењивао, цркве, школе и болнице подизао. У Студеници је основао 1209. године болницу, прву на подручју српске државе. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности па је стога и заштитник просветних установа.
На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I Ласкариса хиротонише Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска Православна Црква аутокефална, са благословом да српски архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године, на сабору у манастиру Жичи који је постао седиште самосталне Српске Цркве, Сава од својих најбољих ученика изабра и посвети неколико епископа и разасла их у епархије широм отачаства. У Србији је Свети Сава подигао многе цркве, манастире и школе. Приљежно ради на организацији Цркве (оснива епархије).
У својој личности Свети Савва је објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља. Својим богоугодним животом он је од Господа примио дар чудотворства. Тако је молитвама својим и помазивањем миром духове нечисте изгонио, болесне исцељивао, раслабљене подизао, и многа друга чудеса чинио.
Он је уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добро свију, због чега је и био поштован и вољен од свију Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу српске државе.
Свети Сава је у два наврата путовао у Свету Земљу. Пре другог поласка, на престо Српске Архиепископије поставља свог оданог ученика Арсенија Сремца. Приликом повратка са поклоничког путовања, упокојио се у Бугарској, у Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године. Краљ Владислав је, 1237. године, уз највише црквено-државне почасти пренео мошти светитеља Саве у манастир Милешеву.
Присуство његових светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни, али и политички значај, а нарочито у време турског ропства. Године 1594. на Врачару у Београду, Синан паша је спалиo мошти Светог Саве. Међутим, није спалио спомен и дело Светога Саве, напротив, само је распламсао љубав Срба према свом највећем просветитељу, учитељу и ујединитељу, а себи потпалио огањ вечни.
У Цркви је служба Светоме Сави установљена убрзо после његове смрти, још у 13. веку.





shara4

Тропар, глас 3.
Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси, и породив тоје Духом Свјатим, јако древа маслинаја, в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада: тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолна, чтушче тја молим, моли Христа Бога, даровати нам велију милост.
Пута који води у живот био си наставник, архипастир и учитељ. Јер најпре дошавши, светитељу Саво, отаџбину твоју си просветио, и породивши је Духом Светим, као маслинова дрвета у духовном рају засадио си свеосвећена чеда твоја. Зато те као сапрестолна Апостолима и светитељима поштујући молимо: моли Христа Бога да нам дарује велику милост.
Тропар други, глас 8.
Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти, всељенија свјетилниче, Ахијерејев Богодохновеноје удобреније, Саво премудре: ученми твоими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Свети Саво премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше.
Кондак, глас 8.
Јако первосвјатитеља великаго, и апостолов соопшчника, церков прослављајет тја људеј твојих преподобне; но јако имјеја дерзновеније ко Христу Богу, молитвами твоими от свјаких нас бјед избави, да зовем ти: радујсја, оче Саво, богомудре.
Као великог првојерарха и заједничара апостолскога, прославља те Црква народа твојега, преподобни. Но, имајући смелост пред Христом Богом, спасавај нас молитвама твојим од свих невоља, да ти кличемо: радуј се, оче Саво, богомудри!


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Светосавска посланица - Савиндан 2018. - КМ Новине

Светосавска поланица Епархије рашко - призреснке у егзилу, о Савиндану 2016. годне. Свакако прочитати! Веома се радујемо, браћо и сестре, да смо данас на овај велики празник у овако великом броју окупљени овде, у овом Божијем храму да заједнички прославимо предивног угодника Божијег из рода нашега - Светитеља Саву.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Јединствена фотографија - Свети Сава благосиља српску децу! - КМ Новине

На фотографији се виде деца која се моле испред светог Саве, заштитника српских школа, народа и државе. Сигурно знате и видели сте репродукцију, а можда и оригиналан рад српског сликара Уроша Предића под називом "Свети Сава благосиља Српчад" из 1921., која се налази у Народном Музеју у Београду.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Протосинђел Дамјан: Распеће Светог Саве - КМ Новине

Протосинђел Дамјан: Распеће Светог Саве #Kosovo, #Metohija, #Izbori, #Patrijarh, #Irinej, #Izdaja, #Vučić, #Laž, #Orden #Sveti #Sava #Separatisti, #kmnovine, октобар 13, 2019 И би вече и би јутро и тако три пута и Бог створи небо и земљу. И би вече и би јутро и тако три пута и обрука се Српска Православна Црква пред небом и земљом.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању