Вести:
Приказивање постова са ознаком Светосавље. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Светосавље. Прикажи све постове

четвртак, 24. септембар 2020.

Приступна беседа Хорепископа липљанског и ужићког, г. Ксенофонта (Томашевића) - ВИДЕО

Архимандрита Ксенофонт (Томашевић), настојатељ манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама једногласном одлуком Епархијског савета Епархије  рашко-призренске у егзилу, а на предлог Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г. Г. Артемија, изабран је за хорепископа, са титулом липљански и ужички.

#Хорепископ #Кеснофонт #Дечанац #Липљан #Ужице #Мушвете #Златибор #ЕРП #Егзил
Хорепископ Ксенофонт





 

Eпископска хиротонија богољубезњејшег архимандрита Ксенофонта, изабраног хорепископа липљанског и ужичког, обављена је у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама, у недељу, 20. септембра 2020. године, након што је претходног дана обављен чин наречења новоизабраног Хорепископа.

У наставку објављујемо приступну беседа хорепископа липљанског и ужичког Ксенофонта (Томашевића).

Преосвећени Владико и Аво,
Преосвећена браћо Архијереји,
Браћо свештеници, свештеномонаси, свештенођакони, монаси,
Сестре игуманије и монахиње,
Драга браћо и сестре,
Драга дјецо духовна,

Чесни и честити, христољубиви и истинољубиви саборе светосавски,

Обичај је и ред вазда био да српски архијереји у својој приступној бесједи обрате се онима који су их хиротонисали и присутном народу Божјем и изложе програм по коме ће у повјереном им стаду и пастви дјеловати и радити као архипастири. Свакако, шта може Архијереј да прогласи као свој програм и намјеру осим оног вјечноживог и непролазног програма хришћанског који се назива Свето Јеванђеље, програма у коме је дат сваки одговор на свако питање које жеравично мучи сву твар, свако биће и сваку хришћанску душу, а понајвише онај најважнији одговор страшно питање смрти и живота, живота вјечнога и Царства Небескога.

И зато нам громко Свето Јеванђеље, проповиједано најприје Светим Претечом са Јордана, а касније и свесветим устима самог Господа Христа говори и објављује: ''Покајте се, јер се приближило Царство Небеско.'' (Мт, 3:2; Мт, 4:17). И још громко говори Господ: ''Покајте се и вјерујте у Јеванђеље!''(Мк, 1:15) па још свима говораше: ''Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде.''; и још: ''И ко не носи крста свога и за мном не иде, не може бити мој ученик.'' И Онај Који Јесте казује ученицима својим и свима нама: ''Заповијест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас љубих.''

Ево свевјечног јеванђелског програма изложеног! О великих ријечи, о страшне тајне, о залога свештеног, о тврде бесједе, и ко је може слушати!? (Јн, 6:60) Ко ли је тек извршавати?

Сусревши се са Тајном Свете Тројице, и са Богом живим разговарајући, старозавјетни пророци, свјесни своје слабости, немоћи и  нечистоте, у страху и трепету вапили су и ридали. Тако Псалмпојац Давид говори: ''Страх и трепет дође на ме и гроза подузе ме'' (Пс, 54:6). И велики пророк и боговидац Мојсије на гори Божијој заклони лице своје, јер га страх бјеше гледати у Бога. (2. Мој, 3:6), а Јов многострадални говори нам: ''Страх подузе ме и дрхтај, од ког устрепташе све кости моје''(Јов, 4:14), па још додаје: ''Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.''(Јов, 9:28).

Позван да проповиједа Израиљу, уплашен велики пророк Јеремија говори: ''О, Господе, Господе, ево не знам говорити јер сам дијете!''; а пророк Исаија пред Господом над војскама говори: ''Јао мени, погибох, јер сам човјек нечистих усана...јер Цара Господа над војскама видјех својим очима.'' (Ис, 6:5).

И сами Апостоли, уплашише се и од страха повикаше (Мт, 14:26), Апостол Петар на кољенима завапи: ''Изиђи од мене, Господе, јер сам човјек грешан!'' (Лк, 5:8), а велики проповједник и учитељ народа, Апостол Павле, бивши гонитељ Христа и хришћана, дрхтећи од страха рече: ''Господе, шта ћу да чиним?(ДАп, 9:6)

Ако су велики угодници, пророци, Апостоли и проповједници овако туговали и плашили се, дрхтећи при сусрету са Богом живим, знајући, како нас Апостол Павле и поучава да: ''Бог наш је огањ који спаљује'' (Јевр, 12:29), шта да кажем и како да приступим, како да се се оправдам ја, који, као кад се Давид сам бораше против Голијата, говорим: ''Мали бијах међу браћом својом и најмлађи у дому оца мога!'' (Пс. 151:1)

Ипак, свјестан својих људских немоћи и слабости, а уздајући се у Бога крепкога и силнога, и у свемоћ благодати његове која немоћи исцјељује и недостатке допуњује, приклањам, Свети Владико, главу своју пред Вашим благословом и избором, а само се у благодат Божију, којом бивам оно што бивам, и којом јесам оно што јесам (1. Кор. 15:10),  троструке епископске благодати поучавања, свештенослужења и управљања у Цркви Божијој. Помолите се и помозите, Владико свети и свештени скупе, да та благодат, да опет парафразирам Апостола Павла, у мени не остане празна.

Љубљени, пак, ученик Христов, св. Еванђелист Јован Богослов, учи нас самим блаженим устима Христовим, који у првосвештеничкој молитви својој поучава нас: ''...иштите и добићете, да радост ваша буде испуњена. (Јн. 16:24), па још додаје: ''...и ово говорим на свијету, да имају радост моју испуњену у себи'' (Јн. 17:13)

Апостолом народа, опет, Павле, преко Солуњана и нас поучава ријечима: На свему захваљујте; јер је ово воља Божија за вас у Христу Исусу (1. Сол, 5:18), повињавам се великом Апостолу па и ја у овај велики и свети дан кад сам, незаслужено, удостојен велике благодати узвишеног служења у епископском чину благодарим на обиљу дарова и благодати преко Вашег Архијерејства нашој смјерности.

А на самом почетку благодари устрептала душа моја свеблагом Господу, који сам за себе посвједочи да је Алфа и Омега, почетак и крај. Њему прије свега и врх свега благодарност срца мога узноси се, све до Престола Свете, Једносушне  Животворне и Нераздјељиве Тројице, беспочетног Оца нерођеног, Сина, кроз Кога је све постало, а  који постаде један од нас, да бисмо и ми, мала браћа Христова и пријатељи Његови, постали богови по благодати;  и Светога и Животворнога Духа Истине и Утјешитеља, који од Оца исходи,  Којим се точе благодатне и животне струје и којим свака душа живи.

Благоволи Бог у Промислу своме да и смјерност моју сатвори и сатка те 1975. године, 12. децембра по отачком календару на празник Св. Оца Спиридона, тримитунтског чудотворца, што је и престолни празник мога родног града Петриње. На његов празник сам и убројан у број хришћана идуће године, и благодаћу и призивом његовим сам и започео свој активни хришћански живот у петрињској парохији предратне 1990. године, чинећи прве хришћанске кораке, трудећи се да помажем при светој Литургији и парохијским дужностима и мом тадашњем пароху и првом учитељу хришћанских корака, протојереју Драгану Глумцу, коме и благодарим на свему што ме је тада, у тим тешким годинама ратног вихора у Крајини, научио. Често је бивало да на светој Литургији будемо само он и ја, и по жари и по зими, служећи Господу и приносећи бескрвну жртву Свете Евхаристије.

Благодарна душа моја и мислене очи срца мога, заблагодаривши Богу,  Једноме у Тројици, и Тројици у Јединици, спуштају се сада, умно и невидљиво, од Свевишњег Престола небеског до дивног земаљског храма и дома Спасовог, и Светог Краља Стефана Дечанског, гдје сам започео свој монашки живот, служећи Богу и Светом Краљу крај чудесног и чудотворног кивота његовог, гдје сам оставио власи своје косе, примивши монашки постриг 1999. из руку нашег Аве и Старца, владике Артемија, давши завјете мале схиме. Надао сам се да ћу, по старом монашком правилу:  ''гдје власи, ту и кости''; да и оставим своје кости једног дана крај кивота Светог Краља, али, промисао Божији друкчије је одредио.

Благодаран сам Светом Краљу на обиљу благодати и милости које су у тих десет година мога монашког живота у манастиру Високи Дечани пројавио како на мени, тако на цјелокупном монашком братству које је нашим Старцем неуморно било поучавано оним бесмртним постулатима монашког живота утемељеног прије свега и више од свега на светој послушности Старцу и ревновању за вјеру православну, на чувању гостољубља и негашењу Духа. Нека би дао Бог да се и они данас, кад су неким кривим путем пошли, сјете како их је и чему поучавао Старац и Отац, како нас је водио, како нас је руководио, како нам је униле и учмале душе подизао и васкрсавао.

Данас, далеко од кивота Светог Краља и чудотворних моштију његових, осјећам чудотворну и заштитничку силу његову, а са оном истом љубављу, надом и вјером, очекујем дан када ће се наша смјерност  опет удостојити да се у светом храму, чији је ктитор и заштитник, опет поклоним светим моштима његовим и са љубављу их цјеливам.

Благодарим и захваљујем од све душе своје и братији бившој у  манастиру Св. Архангела код Призрена, прије свега оцима Бенедикту, Варсануфију и Прохору, када сам братски примљен у њихово богољубино монашко братство на Усековање 2006. године, и који све до данас дијеле са нама све радости и жалости као саборци, сапутници и сапатници на узбурканом мору овога живота. Присјећам се и благодарим и нашим упокојеним оцима, протосинђелу Јовану и монаху Мелхиседеку за које се искрено надам да се данас са свима нама радују, гледајући лицем у лице оно што око не видје и ухо не чу и у ум човјеку не дође, а за чим жуди свако срце хришћанско.

Благодарим од свега срца и мојим родитељима, мојој мајци Душанки, која је овдје данас са нама и дијели радост овога свечаног дана и чина, као и оцу моме, покојном Неђељку, за кога се уздам и вјерујем да у наручју Авраамовом саучествује у овом побожном торжеству. Родитељи моји, вриједни и радни крајишки Срби, трудили су се да у душу моју и мога брата Душка, који исто тако са нама данас дијели ову радост духовну,  од раног дјетињства усаде осјећај за рад, труд и поштење, за образ српски, који ни по коју цијену није и не смије бити на продају, а који се данас, у намученој и напаћеној, распроданој и окупираној, униженој, изолованој, дистанцираној и замаскираној Србији врло често лако и јефтино продаје.

Молим се и сјећам и свих крајишких Срба, растужених и намучених, расијаних по читавом свијету наког злочиначке и геноцидне хрватске војне акције Олуја 1995. године. Браћо моја, као и Јерусалиму некада, и нама свима говори Христос да много пута хтједе да сабере чеда крајишка како што кокош скупља пилиће под своја крила, а не хтједосмо! Све за Христа, а Христа ни за шта нека буде наша лозинка, еда би Господ расијано сабрао, распуђено прикупио, разрушено подигао, отјерано повратио, да би се славило свето и славно име Његово у Крајини и у свим српским земљама!

Тугује душа моја и сјећа се и свих невино пострадалих и прогнаних косовско-метохијских Срба, са којима сам толико и дивних и тужних тренутака подијелио, јер нас је након крајишке Голготе и страдања дочекала и она косовска, коју смо сви заједно проживјели и одболовали болом срца свога. И онима прогнанима и избјеглима, као и онима који до данас истрајавају на мученичком Косову и Метохији, а од којих су и данас неки са нама, од срца шаљем свој поздрав и благослов, са надом да се удостојимо сви заједно испуњења оног српског поздрава: Догодине у Призрену!

Благодарим и мојој сабраћи, чији сам од данас саслужитељ у свештеном хорепископском чину, и у чије сам сословије примљен, хорепископима Николају, Максиму и Науму, дивним и честитим борцима Христовим, у чије се молитве и подршку и надаље уздам при ношењу овог жртвеног и крстоносног чина, да и мене науче и поуче како служити свима и благодарно бити слуга свих, како се сараспињати Христу, да са њим и васкрснемо. Благодарим и браћи мојој, настојатељима катакомби, свештеномонасима, свештенођаконима и монасима, које молим да се и даље за мене Богу моле да достојно понесем на плећима својим овај не мали крст који ми је повјерен. И матере игуманије и сестре њихове, дивне и чесне монахиње српске, храбре исповједнице вјере православне молим да помињу и надаље смјерност нашу у својим топлим молитвама Богу.

Благодарим и братији мојој, чији сам настојатељ у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице и надам се да ће ми бити подршка и потпора у ношењу овог новог крста, који сви заједно треба да понесемо, јер: Брат потпомаган братом је као утврђен град! Молим и вас овом приликом да пренебрегнете све моје слабости и пропусте, а да се сви заједно потрудимо да будемо сарадници Божји на њиви Господњој и грађевини Његовој у овој великој Светињи и Дому Пресвете Богородице Тројеручице, Која нас је чудесно призвала да јој служимо, клањајући се светој тројеручној, чудотворној икони Њеној.

Благодарим и вама, браћо и сестре, дјецо моја духовна, Ужичани, Чајетинци, Златиборци, и сви ви, са свих страна,  који сте се све ове године са толиком љубављу трудили да светињу мушветску помогнете и изградите, несебично помажући нашем монашком братству и нашој страдалној и исповједничкој Епархији. Без свих вас и ова данашња духовна радост не би била могућа. Хвала вам свима!

И на крају. Владико, Аво, са Господом почех, а да своју благодарност завршим ријечима упућеним Вама, јер сва благодарност недостојног срца мога Вама је и упућена. Хвала Вам на свему, од оног дана кад сам удостојен да, сада већ давне 1996. године, као студент енглеског језика и књижевности постанем Ваш духовни син, па до дана данашњег. Вама поучаван и руковођен, Вама све и дугујем, све до овог чина и епископске благодати које сте ме удостојили,  и поред моје слабости, моје немоћи и моје недостојности, да Вам се нађем као помоћник и хорепископ. Особито је драга срцу мом епископска титула липљански,  старе липљанске епископије која своју древност вуче још од епископије Улпијане-Јустинијане Секунде и светих ранохришћански мученика Флора и Лавра који у Улпијани и пострадаше па све до липљанских епископа који се помињу чак и послије сеобе Срба, све до 18. вијека. Ужичка, пак, титула, ево, у вријеме егзила и нашег прогонства са територије рашко-призренске епархије, обавезује нас и да народу ужичког краја и Златиборског округа благовијестимо Христа, распетога и васкрслога.

Молите се, Аво, Животодавцу Богу да не буде смјерност наша сува грана на плодном дрвету Вашем, које тако пожртвовано обдјелавате од Црне Ријеке до данас, поготово сада када Црква Божија страда под насртајима маловјерја, полувјерја и кривовјерја, отјелотворених у страшној стоглавој аждају, свејереси екуменизма. Благословом светог Старца Вашег, и нас сте удостојили да будемо саборци у овој свештеној поворци и благочестивој литији борбе под светосавским барјаком, који тако чврсто држите.

Поучите и мене и надаље,  и настојте, у вријеме и невријеме, запријетите, покарајте, али и утјешавајте, као и досад, са сваком стрпљившћу и поуком, како и учи Апостол Павле. Вашим поукама, руковођењем и Вашим молитвама надам се и ја достићи до пуноте мјере раста Христовог, да бих могао некада одушевљен узвикнути са Апостолом Павлом: ''Не живим више ја, него живи у мени Христос; а што сад живим у тијелу, живим вјером Сина Божијега, који ме заволи и предаде себе за мене.''

Амин. Боже дај!

Хвала вам још једном свима!

О епископској хиротонији,
20./7. септембра 2020. године
У манастиру Пресвете Богородице Тројеручице,

Хорепископ липљански и ужички,
+ Ксенофонт



ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: 



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Монашење и прослава празника Цвети у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама

Празник Цвети свечано је прослављен у свим катакомбама епархије у егзилу. У манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама, празничну радост је Господ увећао за радост првих монашења у манастиру од његовог оснивања. На бденију, уочи празника, 26/8. априла, Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Протосинђел Ксенофонт: Умјесто запаљене воштанице на гробу оца Јована

Осим такве опште намене од старина постоје и посебне суботе у којима се Света Црква моли за све оне који су побожно живели и умрли са вером у Христа и у нади на васкрсење, а зову се Задушнице. Једна таква субота је Субота месопусна са службом у Посном триоду.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Судски процес потив владике Артемија крцат неправилностима, недостају и докази (ВИДЕО)

Маратонски процес у случају против владике Артемија и његових сарадника настављен је прошлог месеца пред Вишим Судом у Београду. Оно што овај случај од почетка каратерише јесте недопустив ниво неправилности, нелогичнсти и правних пропуста који га прате од самог почетка.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

среда, 19. август 2020.

Данас славимо Преображење Господње

У богочовечанском подвигу спасења рода људског палог и отпалог од Бога, а у Христу не само подигнутог из греха и палости већ и обоженог, Свето Преображење заузима посебно место у низу чудесне богочовечанске и свеспасоносне еванђелске историје.




Треће године Своје усрдне и спасоносне проповеди Своје благе вести паломе човечанству Господ је учинио једно чудесно дело, показао је својим светим ученицима и апостолима један мали зрак своје божанске природе. То велико чудо има своју малу историју, свој увод и образложење. Наиме, како се време спасоносног страдања Господњег приближавало, то је Господ са намером да утврди Своје ученике све чешће њима и говорио о предстојећем страдању.

Како би своје ученике, још увек духовно слабашне и неуке рибаре, који ће се тек обући у „силу с висине“ (Лк. 24, 49), по обећању Христовом, Господ утврдио у уверењу у Његове речи и Његову проповед, Он и поведе Своја три верна ученика Петра, Јакова и Јована на гору Тавор. На овој гори Господ се у ноћном часу преобразио пројавивши кроз Своју савршену људску природу своје Божанство, своје нестворене божанске енергије, божанску лепоту, сијање и силу. Зато се ова светлост, којом је Господ на гори Тавор заблистао јаче од сунца и назива Таворска светлост, и представља пројаву нестворених божанских енергија. О томе Јеванђеље сведочи овако: „И засја се лице његово као сунце а хаљине његове посташе свијетле као снијег.“ (Мт. 17, 2)

Покрај Господа се као чудесни сведоци овог чуда, поред поменута три апостола, појавише Мојсеј и Илија, велики старозаветни пророци.

Даље о томе Јеванђеље вели: „И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице (колибе): Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији. Но док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике, и дође глас из облака: ово је син мој љубљени, који је по мојој вољи; њега послушајте. Чувши овај глас ученици падоше ничице на земљу као мртви и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: устаните и не бојте се.“ (Мт. 17).

Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све?





Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, кога ће он издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство.


Зашто се преобрази на гори а не у долини?

Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, тј. богомислије.
Зашто се преобрази ноћу?

Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту а открива красоту звезданог неба.


Зашто се појавише Мојсеј и Илија?

Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други – зато се Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове.


Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слушање небеског сведочанства о Њему као Сину Божјем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у Њега и Његову крајњу победу.


shara03


Тропар, глас 7.

Преобразилсја јеси на горје, Христе Боже,показавиј учеником твојим славу твоју, јакоже можаху: да возсијајет и нам грјешним свјет твој присносушчниј, молитвами Богородици, Свјетодавче, слава тебје.


Тропар, глас 7.

Преобразио се јеси на гори, Христе Боже, показавши ученицима Твојим славу Твоју, колико могаху. Нека обасја и нас грешне вечна светлост Твоја, молитвама Богородице, Светлодавче слава теби.


Кондак, глас 7.

На горје преобразилсја јеси, и јакоже вмјешчаху ученици Твоји, славу Твоју, Христе Боже, видјеша: да јегда Тја узрјат распињајема, страданије убо уразмјејут вољноје, мирови же проповједjат, јако ти јеси во истину Очеје сијаније.


Кондак, глас 7.

На гори преобразио се јеси, и колико могаху, ученици Твоји, Христе Боже, славу Твоју видеше, да би, када те виде распета, разумели вољно страдање Твоје, и свету проповедали: да си Ти заиста Очева светлост.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

четвртак, 09. април 2020.

Списак свих погинулих јунака са Кошара

Битка на Кошарама – најхеројскија борба на Косову 1999. године, кажу. Можда је то тачно, али истина је само једна:

#Košare #Rat99 #NATO #Agresija #Kosovo #Metohija #Srbija
Мурал у Косовској Митровици




хероји су сви који су те године дали животе за Србију. А зашто се онда Кошаре посебно спомињу?

Караула Кошаре била је најтежа тачка за одбрану Косова и Метохије од продора Ослободилачке војске Косова (ОВК). А на њу су послати младићи који су те године служили редован војни рок. Послати су на Кошаре са својих 19, 20, 21 годином. Млади, срчани и, најстрашније од свега, без икаквог искуства у борбама и ратовању.

Слева на десно, почев од горе: Томашевић Стојадин, Филиповић Зоран, Поповић Стојан, Поповић Никола, Петковић Драган, Станковић Новица, Стошић Роберт, Тарицић Оливер.

Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране

Њима су дали војничку униформу и одвели их на најтеже одбрањиву тачку, пред вишеструко бројнијег непријатеља.

Слева на десно, почев од горе: Јосић Никола, Маринков Мирослав, Маринковић Драган, Милановић Предраг, Милић Срђан, Јовановић Бојан, Јовановић Станоје, Јокић Милан.

Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране

Тако су настали ови никад истинитији и никад болнији стихови:

„С’ овог боја мајко Повратка ми нема,
Ко Кошаре чува
Зна да зло се спрема.“

Слева на десно, почев од горе: Радојковић Бојан, Спасојевић Срђан, Иванковић Саша, Коматовић Саша, Костић Дејан, Митић Дејан, Станојевић Владан, Несторовић Владимир.


Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране

„Ја ти мајко жив се Вратит’ кући нећу,
И сад већ у цркви
Запали ми свећу.“

Слева на десно, почев од горе: Божић Миленко, Бојовић Предраг, Јошовић Милосав, Васиљевић Саша, Васојевић Иван, Војводић Данило, Кисин Александар, Голубовић Ненад.
Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране

Одбранили су Кошаре. Погинуло је њих 108, а подаци о некима тек се прикупљају и коначан списак биће објављен у наредној публикацији Министарства одбране.
Слева на десно, почев од горе: Радоичић Владимир, Гобељић Миладин, Димов Далибор, Душанић Драган, Јоцић Мирослав, Михајловић Синиша, Павловић Илија, Станчевић Срђан.


Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране

Слева на десно, почев од горе: Булатовић Владислав, Васиљевић Саша, Церовић Радош, Бјелобрк Дарко, Богојевић Бојан, Богосављевић Иван, Богосављевић Предраг, Божилов Љубиша.

Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране


Хвала вам, нећемо вас заборавити.

Слева на десно, почев од горе: Ивановић Ивица, Иванковић Крунослав, Илић Радиша, Милићевић Драган, Милојевић Зоран, Милошевић Дарко, Михајловић Иван, Негић Бранислав.


Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране

Слева на десно, почев од горе: Тибор Церна, Шкиљевић Саша, Комарица Драган, Костић Томислав, Кошанин Срђан, Крунић Славко, Лалић Драги, Леовац Предраг.
Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране

Слева на десно, почев од горе: Јевтовић Милан, Вучељ Насер, Гредељевић Ђуро, Ђорђевиж Владимир, Јовановић Бојан, Јовановић Станоје, Павловић Милош, Јокић Милан.
Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране

Слева на десно, почев одозго: Митић Дејан, Мијатовић Зоран, Чолаковић Изет, Ромић Љубомир, Сич Јосип, Стајић Зоран, Мисирлић Дејан, Стојановић Мирослав.
Хероји са Кошара, Фото: Књига „Јунаци отаџбине“, Министарство одбране





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Хероји са Кошара питали "ко нас мења?" - КМ Новине

Када се сутра на истоку зажути сунце, биће то само почетак једног деветог априла, дана који ће мамити на излет, на шетњу, необавезне разговоре у испуњеним летњим баштама... Пролеће шири добро расположење, а ипак, нека ће уста сутра занемети, неке ће мисли притиснути успомене, нека ће срца задрхтати.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

КОШАРЕ 30.09.1998. године - КМ Новине

уторак, 26. јануар 2016. | КМ новине Кажу, „Време лечи сваку рану". Да, ако се та рана лечи мелемом. Ране родитеља чији су синови заувек остали на Косову и Метохији су све веће и болније јер уместо мелема чемером се заливају. Тридесетог септембарa 2015.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Зоран Влашковић: У четири града Србије - Косовској Митровици, Београду, Нишу и Неготину, мурали у част херојима са Кошара - КМ Новине

Погинули војници на караули Кошаре, на српскоалбанској граници у 78 дневном НАТО бомбардовању Југославије 1999. године, и годину дана раније, још увек немају заједнички споменик, који заслужују поодавно. Мурали признање од народа и сабораца Ипак, поједини градови се херојима са Кошара одужују давањем улица у неким општинама али, оно што је посебно заслужно, хероји са Кошара су добили мурале у Косовској Митровици, Београду, Неготину и Нишу.






КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању


субота, 08. фебруар 2020.

Док залудели уздижу Амфилохија, он допушта Милу да из српског храма који отима, шаље ''поруке мира''

Портал "Српско уједињење" из Црне Горе пита се ко је одговоран у СПЦ што је Милу омогућено да шаље лажне поруке мира из храмова СПЦкоје отима криминалним законом због којих дуже од месец дана на стотине хиљада људи протестује!

#Crna_Gora #Milo #Đukanović #Amfilohije_Radović #Izdaja
Чланови "Савјета младих Демократске партије социјалиста" из Никшића јуче су преплавили друштвене мреже ''спотом'' и спонзорисаном ''изјавом'' које су снимили ни мање, нити више, него у храму Светога Василија Острошкога у Никшићу. 

С обзиром да црквени посед није прометна саобраћајна станица, каквом га желе направити они који су донели Закон о слободи вероисповести, поставља се логично питање – како је то Милов подмладак ''пронио'' бројне камере и дронове да би, ваљда, доказао да силом донесени Закон живи, односно да почиње да се, како се то модерно каже, имплементира. Јер, камере и дронови нису игле. Поготово не оне покретне камере у унутрашњости цркве и то у термину који не траје само 10 или 15 минута.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


Подсетимо се...

Једино се чудом Светога Василија Острошкога и снагом његових молитви може описати оволики број људи на литијама широм Црне Горе пише портал "Српско уједињење" управо из из Црне Горе очигледно не придајући ову заслугу Амфилохију јер, свако ко је чуо његове изјаве, и да не зна за издају вере пре тога, могао је да разуме да Амфилохије покушава да спроведе издају.

Моћ његовог (Светог Василија Острошког) заузимања пред Господом и благослов онима који истрајавају од Пљеваља до Херцег Новог, пробудили су и Србију и Републику Српску. Показала се након више од две деценије снага српске саборности интегрализма, чудом Божијим пробуђени из Црне Горе, након што је кивот овог Светитеља стигао у Никшић по доношењу спорног Закона. 

Зато је важно раздвојити жито од кукоља и не дозволити да они који намеравају да отимају цркве, шетају њима да би снимали спотове и поруке у прилог спорном Закону.

Објашњења о томе да је црква отворена за све и свакога, ипак су, најблаже речено – немушта. И није примерена баш оволика толеранција. Поготово не за оне који мошти Острошког светитеља назива костима.

Не треба заборавити - ни Христос није Јуду молио, након што га је апостол издао, него му је поручио да одради оно што је наумио. Зашто појединци толеришу Ђукановића?

Јер, ред мора да постоји. Као што се некрштен, човек који није постио или будиста не може причестити, тако политички ''војници'' Мила Ђукановића ваљда не би могли да снимају спотове у српским храмовима, сем уколико ово није пробна порука да је Закон ступио на снагу. Ваљда нико нормалан не би дозволио Аљбину Куртију да сними сличан спот у Пећкој Патријаршији, нити Бакиру Изетбеговићу у Херцеговачкој Грачаници или Тврдошу. 

Још се чека званични акт о анатемисању лица која имају формално православно име и презиме, а која су гласала за свежи Закон о ''слободи вероисповијести''. Шта се чека?

Свакоме своје... Жито житу, кукољ кукољу.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Десета годишњица окупације Црне Горе од Монтенегра - КМ Новине

Знам, да сам, прије свега православни Србин, па Старохерцеговац, Дурмиторац, а тек на крају Црногорац, као што су и сви моји стари били. Мој прађед Неђељко је рођен као Херцеговац у племену Пива, а умро је као Црногорац, јер је моја Пива тек 1878. пришла тадашњој Србској Спарти Црној Гори.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Раде рекао да је Црна Гора српска, одељење му аплаудирало, а наставник га казнио - КМ Новине

„Управо тако се десило. Наиме, то ће бити први пут у историји овдашњег образовног система да ученик добије негативну оцену, а да запрво наставник није знао", прича отац малог Радета, Вељко Рачић. Прича гласи овако: Рачићу, реци ми нешто о настанку Црне Горе? - Црна Гора је прва српска држава која се прије звала...




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Црногорска демократија: против признања тзв ''Косова'' било 85% грађана али имали смо визију - КМ Новине

Црногорски премијер Душко Марковић у интервјуу за шиптарску телевизију са КиМ, да је црногорска влада имала визију када је признала самопроглашену независност Косова, упркос томе што је више од 85 одсто грађана било против тога. Како преноси сајт РТК на српском језику, уочи посете шиптарским сепаратистима из Приштине 6.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

Светосавље није наметнуто Црној Гори, постоји већ 800 година

„Свети Сава је овдје у Црној Гори, у то вријеме у Зети, оставио битног трага још за живота.

#Свети_Сава #Светосавље #Црна_Гора #Православље


Око 1224. године управо одлуком Светог Саве на Врањини је подигнут манастир Светог Николаја чудотворца, садашњи манастир Врањина. Њега с правом можемо сматрати задужбином Светог Саве. А по Савином налогу манастирске радове је надгледао први епископ Зетске епархије, Иларион Шишојевић, који је при истом манастиру и сахрањен. То није легенда, то су чињенице. /…/

Ја стојим на становишту, јер ту су становишта у науци подијељена, да првобитно сједиште Зетске епископије није биљо на Михољској превлаци, него у Подгорици, и то највероватније на локалитету бившег манастира Светог Марка, јер Доментијан, ученик Светог Саве у књизи Житије Светог Саве експлицитно каже да је сједиште епископије у Зети, коју је Сава Немањић утемељио, било у мјесту Дреп у Зети, а како пише Сима Шобајић  /…/ на албанском Дреп значи Подгорје, Подгорина  /…/  По мени, сигурно је Свети Сава знао за традицију дукљанске ранохришћанске епископије и за традицију епископије у Златици у 6. и почетком 7. вијека, и он је утемељио на овом простору Зетску епископију сматрајући да она наставља континуитет Дукљанске и условно речено Златичке епископије на овом терену.
Другу епископију утемељиће Свети Сава у манастиру Ђурђеви Ступови (код Берана) 1219. године. Овај манастир је за наш идентитет врло битан. њега је подигао жупан Првослав Немањић, син најстаријег Немањиног брата Тихомира, дакле синовац Немањин 1213. године и он еје у истом манастиру као ктитор и сахрањен. Манастир је, дакле, посвећен Светом Ђорђу. И пазите, и данас има сачуван дакле гроб, гробница жупана Првослава у манастиру Ђурђеви Ступови и на њему на српско-словенском надгробни натпис који каже да се жупан Првослав упокојио на Богојављење по старом календару 6. јануара али не каже се које године. Неки историци сматрају да је то било 1219. године, што није немогуће јер иза ње се жупан Првослав више не помиње. Дакле, Сава Немањић ће седиште Будимљанске епископије, коју је формирао утемељити управо у манастиру Ђурђеви Ступови. У то време не постоје Бране као насељен град, али постоји Будимљанска жупа као област густо насељена српско-словенским становништвом /…/“
 ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:
„Постоје још многе задужбине које је династије Немањића, од којих је Свети Сава најславнији изданак, подигла на овом простору (Црна Гора):
– Манастир Морача 1252. који је подигао синовац Светог Саве, кнез Стефан Немањић
– Немањин брат, кнез Хумски Мирослав подигао је манастир (данас цркву) Цветог петра и Павла у Бијелом Пољу 1190.
– сам Цар Душан је 1348. подигао манастир Дуљево код Будве, посвећен Светом Стефану, који је иначе патрон средњевјековне Србије
– манастир Врањина који је задужбина Светог Саве,
– манастир Ђурђеви Ступови, који је задужбина Савиног синовца, жупана Првослава из 1213.
– и још много храмова широм Црне Горе које су подигли Немањићи. 
А највећи број тих храмова подигнут је управо у долини Лима, на простору од Плавског језера до утоке Лима у Дрину. И велики број тих храмова данас је у рушевинама, није откопан, или је само дјелимиично откопан или није обновљен.
Успомена на Светог Саву наставила је да живи на овим просторима. То се огледа у бројним предањима, легендама, топонимима:
– Савина вода на Дурмитору,
– Савин кук на Дурмитору,
– Савина вода у Брађанима код Цетиња,
– Савин поток управо овдје у Подгорици који се улива у Рибницу,
– Савини крши код села Мајсторовина у Бијелом пољу,
– Савин лакат у околини Бијелог Поља,
– Савин вир код Колашина,
– у склопу манастира Савине постоји црквица посвијећена Светом Сави српском која је подигнута за време херцега Стефана Вукчића Косаче,
– Савина главица у Доњем Врбљу,
– Савино почивало у Кржањи…
Штета што нису сви ти топоними пописани, а никад није касно.



Упоредо са тим, у Црној Гори се налази барем 15 храмова посвијећених Светом Сави који су подигнути на разним локацијама, у различитим историјским раздобљима. Имамо дакле:
– само у Паштровићу, између Сутомора и Будве, четири сеоска храма посвећена Светом Сави,
– храм, данас манастир, посвећен Светом Сави на локалитету Савина главица у Доњем Врбљу код Будве,
– имамо цркву Светог Саве у склопу комплеса манастира Савина, затим цркву Светог Саве у селу Ераковићу у Његушима/…/,
– цркву Светог Саве у селу Крајњи до, у племену Ћеклићи код Цетиња,
– цркву Светог Саве у селу Творину у Пјешивци,
– цркву Светог Саве у селу Мируша у Опотној Рудини,
– цркву Светог Саве у селу Фрутак у Бјелопавлићима код Даниловграда,
– цркву Светог Саве у селу Орах у широј околини Никшића у Пиви,
– цркву Светог Саве у Бањанима
– цркву Светог Саве која је у новије вријеме изграђена у Тивту, чија је градња почета 1940. а окончана 1967. године.
Па ево, кад је у питању и Симеон Мироточиви, Стефан Немања, Савин отац, имамо:
– саборну цркву Светог Симеона Мироточивог у Доњем Загаричу недалеко одавде у Катунској нахији,
– цркву Светог Симеона Мироточивог у селу Врелу у Бјелопавлићима испод Острога, за коју се и не зна поуздано када је изграђена.
– Саборни храм Светог Симеона Мироточивог који се увелико гради у Беранама.
Кад су у питању крсне славе и послужбице :
– 27 братстава из Дробњака славе Светог Саву,
– Давидовићи из Голије славе Светог Саву,
– поједина братства прислужују Светог Саву као приславу или послужбицу: Рамадановићи и Вукадиновићи из села Крајњи до у Ћеклићима,
– 8 братстава у Бањанима такође прислављају Светог Саву: Баћовићи, Орбовићи, Томашевићи, Антовићи, Крушићи, Матовићи, Глиговићи и још пар њих.
Као што видите, није се та традиција, како то данас дукљански неонацисти тврде, могла наметнути било каквом присилом, ни војничком ни манипулативном, ни било каквом. Како је та традиција могла опстати стотинама година? Oни на то питање немају одговор.
Могла је – јер је наравно овај народ имао српско-словенску свијест и прије 800 година кад је Сава Немањић дјеловао на овим просторима, као што је добар дио нас има и данас.“
***
„Кад говоримо о Светосављу /…/ морали би дефинисати шта је Светосавље.
Мало се ко усуђује да тај појам дефинише јер свети отац Сава није оставио доктринарни документ на основу кога би ми могли дефинисати овај појам.
Светосавље је морална народносна доктрина која се утемељивала вековима, која подразумијева да српски народ свој духовни, културни, народни државно-правни идентитет гради превасходно на темељима православне хришћанске етике – прво.
Друго – да српски народ изграђује међусобну солидарност, заједништво, и да чува свој идентитет не попуштајући инославним религијама. Дакле, оданост православљу и истовремено изградња националне слоге у циљу одбране свог народног и духовног идентитета.
Рад на очувању јединствене српске државне заједнице, и, што је врло битно /…/, саставни дио светосавске идеје је и монархизам.
Дакле (Светосавље подразумева): православље, српско национално јединство и рад на њему и монархизам. И српски интегрализам, као круна свега тога. Дакле, рад на обједињавању српскога народа на духовном, културном и на крају државно-правном плану.
Дакле, по мом мишљењу врло је дноставно објаснити овај појам (светосавље) јер нам је Свети Сава дао српску народну цркву а династија Немањића нам је дала /…/ респектабилну државу.“


Изводи из предавања проф. Предраг Вукића (+2019) на тему: „Светосавље у Црној Гори“ одржаног 12. априла 2019. у Подгорици.
Видео: СРПСКА РТВ
Приредила редакција СРБског ФБРепортера




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Беседа о. Дамјана у манастиру Светог Саве у Жеровници на КиМ (ВИДЕО) - КМ Новине

У недељу 21. по Духовдану када се чита Јеванђеље о Господу и семену, славимо и Светог Арсенија Сремца, светитеља из српског рода. Благоверни народ који окупио се у катакомбном манастиру Светог Саве у Жеровници, при Епархији Рашко-призренској у егзилу, свечано је прославио празник а онда и био духовно окрепљен беседом оца Дамјана, настојатеља ове светиње.






ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Издаја Косова и Метохије - док се ствари не назову правим именом, нема спаса - КМ Новине

Издаја Косова и Метохије - док се ствари не назову правим именом, нема спаса Песма је доста дуга, састоји се од целих 25 катрена и поучна је на више равни. Једна од поука је да је владавина еуфемизама пут у пропаст, те да све, док се ствари и појаве правилно не назову својим именом, ту бољитка нема.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Хорепископ Николај: небеске врлине Светог Саве су капитал од кога ми данас живимо (ВИДЕО) - КМ Новине

Беседећи о Светом Сави, првом архиепископу српском који је "српску земљу крстом часним благословио, народ крстио и Духом Светим просветио" обратио се хорепископ Николај братству, монаштву, гостима и верницима, честитајући славу катакомбног храма ЕРП у егзилу, посвећеног Светом Сави а у Жеровници код Звечана.






КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању