Вести:

Saturday, May 28, 2016

Мајски преврат - дискутабило поглавље српске историје

Saturday, May 28, 2016 | КМ новине 0

"Краљева идеја да се посвети Македонији и Косову уз приклањање Русији, га је коштала главе".

Врло битан и дискутабилан догађај. Званична верзија, да су завереници официри убили тиранина и његову подлу конкубину и нису баш тачни, али је још мање тачно настало мишљење услед лоше пропаганде завјереника о тиранима, да су завереници у ствари убили дивни краљевски пар по наређењу Русије или Запада, те тако уништили Србију, па је чак тим Мајским превратом (1903.) увели у Велики рат (1914.). Истина се може може увидјети из низа узрока и посљедица атентата.
Краљевски пар, жртве још увек неразјашњених околности Мајског преврата.


















Пише: Игор Војиновић



Врло битан и дискутабилан догађај. Званична верзија, да су завереници официри убили тиранина и његову подлу конкубину и нису баш тачни, али је још мање тачно настало мишљење услед лоше пропаганде завјереника о тиранима, да су завереници у ствари убили дивни краљевски пар по наређењу Русије или Запада, те тако уништили Србију, па је чак тим Мајским превратом (1903.) увели у Велики рат (1914.). Истина се може може увидјети из низа узрока и посљедица атентата.

Неоспорна је чињеница да је краљ Александар био нестабилна личност и веома чудан владар, као и да је због тога оженио погрешну особу Драгу Машин, удовицу и много старију дворску даму. Која је уз то била умислила да је трудна и уз све додатно тако погоршала ситуацију. Краљ Александар је био незрела личност јер је одрастао у веома лошем браку његових родитеља краља Милана и краљице Наталије. Због тога је остао до смрти неповјерљив према свима осим према Драги.


Александар Обреновић је извршио више државних удара, мијењајући Владе и Уставе, те тако стварајући све лошију ситуацију у држави. Увидео је да му Хабзбурзи не мисле добро (на њих се ослањао краљ Милан од 1878.) те покушава да се повеже са Русијом и Енглеском.

Са представницима Бугара је1890. направљен договор да и они уђу у састав слободне Србије а акције око помагања српском народу у Старој Србији су биле све веће. Званично је краљевина Србија слала финансијску помоћ, дипломате, учитеље, свештенике и новинаре у Стару Србију, а незванично су кренуле и прве групе четника да заштите Србе од Турака, Шиптара, Бугара и Грка. Краљева идеја да се посвети Македонији и Косову уз приклањање Русији, га је коштала главе.

Убрзо се испоставило да краљица Драга није трудна, а кум је будућем детету требао да буде руски Цар. То је изазвало скандал и пробудило краља Александра, који је одлучио да се разведе али је већ било касно.


Хабзбурзи које је напустио и Енглези с којима је преговарао нису смјели дозволити акције ослобођења Старе Србије и приклањање Србије великој Русији.



Три године пре атентата утицајни британски новинар Вилијам Стид објавио је „дефиницију“ Србије која је од 1903. постала опште место у антисрпској пропаганди.
 


Подстакли су незадовољство и преко својих агента међу српским официрима, довели до убиства краљевског пара.

Тијела убијених Александра и Драге Обреновић су бачена са балкона, да би се сви завјереници увјерили да су мртви, али су онда и искасапљена. Да ли то раде православни официри? НЕ! Урадили су то западни агенти међу њима, те тако се ријешили проблематичног и непослушног краља, а кривицу за његово убиство пребацили на будуће владаре и српски народ. 


Свечана униформа краља Александра Обреновића и венчаница краљице Драге били су у понуди на аукцији 1904. у Лондону само неколико месеци после атентата. Србија је проглашена „земљом завереника и краљеубица“ с којом су европске земље, на инсистирање Велике Британије, прекинуле дипломатске односе.
 

Основни закључак је да су Апис и братија били изманипулисани од стране Запада , а да то нису ни знали. Запад је прво искористио краља Александра Обреновића, а када је овај то увидио и покушао да се окрене Русији и Косову, тај исти Запад је довео до његовог убиства.

Оно што се може закључити повезивањем узрока и посљедица, а разумијевањем историјског процеса, јесте да су Енглези стајали иза сваког убиства наших владара од Карађорђа преко Михаила Обреновића, Александра Обреновића, Александра Карађорђевића, па све до Милошевића и Ђинђића.

Француска штампа је једина писала "са размевањем", односно са најмање осуда представљајући догађај као револуцију. У то време за француски Монд је писао Лаза Костић.


"Преторијанци римски, пронунцијаменташи шпански, стрелци руски и јаничари турски нису ништа према београдским патриотама", оцењивали су једни. "Европа се јако варала", бележили су други "кад је држала да је Србија одмакла у цивилизацији од Турака и Јевреја" тако је између осталог извештавала европска штампа о овом догађају. У Енглеској су одмах после атентата снимана два лажна "филмска журнала" (претеча данашњих информативних емисија) "Убиство српског краља и краљице" и други "Српска трагедија".



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

Post a Comment

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.