Протеклих дана главна вест у Србији била је да је Александар Вучић сасвим изненада, и како неки медији покушавају да протуре, био у приватној посети код Владимира Путина.
Наводно, разлог путовања у Москву јесте донекле био приватне природе али ради лекарских прегледа. Знајући докле је доведено здравство у Србији, премијер очигледно нема поверења у домаће лекаре те се радије прегледа у Москви, сем наравно уколико није реч о нечем озбиљнијем, али то би нас већ довело и до озбиљнијег питања – да ли је у реду да нас води озбиљно болестан премијер?! И колико је етички да премијер Србије одлази на прегледе у Москву, шаљући поруку јавности да ни он сам не верује својим министрима и свом здравству.
Но, како било, задесио се у Москви и нашао са Путином, међутим не приватно већ званично и врло јавно. Изненада? Тешко да је у питању и изненада, пре ће бити да је у питању већ договорена посета јер се ни код једног председника државе не може тек тако „банути“. А још мање је вероватно да је Вучић велики Путинов пријатељ који ето скокне до Москве па наврати и до председника Русије, у шта упорно покушавају да нас убеде режимски медији.
Одмах након вести о његовој посети и изјави председника Русије, кренуле су „озбиљне“ анализе његових речи и „спонтани“ закључци. Епилог режимских медија заснован је на питању и већ сто одсто сигурној процени да Путин „гура своје људе у Владу“ и ко су ти људи.
Извесно је, нажалост, да ће ова влада бити суштински иста као и предходне, а да године које су пред нама не обећавају – напротив. А кога је најбоље окривити за то, него оне које сматрамо пријатељима или у најмању руку неутралним у домаћој политици – односно Русију.
Будући да кључне одлуке и споразуми које потписује наша Влада, не доносе а ма баш ништа добро свом народу, сем што нас гурају у још веће ропство, задужења и колонијални статус, а чији су виновници управо људи финансирани од стране Запада, последице већ осећамо.
Дакле, зашто би Запад правио од себе већег непријатеља Срба него што јесте, када већ поседује све медије у Србији, а тако и могућност креирања мишљења јавног мњења, кад већ може окривити Русију за стање у Србији.
И поред тога што су Напредњаци начињени од Запада, и што су малтене све странке у Србији финансиране од Сороша, САД, ЦИЕ, НАТО. Да ли је потребно подсећати на бројне уступке које је наша власт чинила Западу, почев од чињенице да нам страни амбасадори већ година отворено воде и унутарњу и спољну политику, потписивања бројних споразума, као што су : ИПАП, Бриселски споразум, ССП; затим, безалтернативном путу ка Европској унији и још мноштва тога што ће тек бити откривено. Све набројано иде на руку само и искључиво Западу, најмање нама а још мање Русији.
Ипак, нашим медијима је било довољно што је Путин изјавио да се нада да ће у новој Влади бити људи који ће допринети развоју ове две земље, да већ убеде Србију како је ето Путин творац нове Владе и како ће његови људи поседати у фотеље српских министара како би позавршавали послове западним моћницима.
Без прецизирања кога би он то желео да види у Влади Србије, поједини медији су већ пробрали најгоре људе, који ће врло вероватно, али не зато јер то Путин жели, већ јер то Запад жели, опет бити део ових домаћих конквистадора, стављајући их у руке руског председника и самовољно им дајући Путинову подршку.
1995. године, група Г7 расправљала је у Бриселу са једном тачком на дневном реду – о изазовима нових технологија информацијa и комуникација. Закључак овог заседања био је: Приватна иницијатива треба да постане моторна снага информација!
Већ следеће године Бил Клинтон доноси закон о телекомуникацијама који су светске силе прогласиле актом столетја, а којим су мас-медији широм света подпали под пуну контролу трилатералне комисије. Учинке овог закона видели смо и осетили на својој кожи, и деведесетих, и за време НАТО бомбардовања и рата на Косову и Метохији и осећамо их свакодневно док слушамо, читамо и гледамо медије који нас убеђују да је бело црно, да живимо у Рају, да нам економија цвета, да смо суверена и јака држава са неутралном великом војном силом, да не ради само онај ко не жели или је лењ, да Путин конструше Владу србије сачињену од људи лојалних Западу и истим вредностима.
А све остало што осећамо и проживљавамо а то је потпуно другачија сурова реалност какве нема у тим инструментализованим средствима за лоботомију, биће да је само фикција нас „незадовољних“ и „недовољно развијених“ да прихватимо да више верујемо њиховим речима него својим доживљајима.
 |
Наводно, разлог путовања у Москву јесте донекле био приватне природе али ради лекарских прегледа. Знајући докле је доведено здравство у Србији, премијер очигледно нема поверења у домаће лекаре те се радије прегледа у Москви, сем наравно уколико није реч о нечем озбиљнијем, али то би нас већ довело и до озбиљнијег питања – да ли је у реду да нас води озбиљно болестан премијер?! И колико је етички да премијер Србије одлази на прегледе у Москву, шаљући поруку јавности да ни он сам не верује својим министрима и свом здравству.
Но, како било, задесио се у Москви и нашао са Путином, међутим не приватно већ званично и врло јавно. Изненада? Тешко да је у питању и изненада, пре ће бити да је у питању већ договорена посета јер се ни код једног председника државе не може тек тако „банути“. А још мање је вероватно да је Вучић велики Путинов пријатељ који ето скокне до Москве па наврати и до председника Русије, у шта упорно покушавају да нас убеде режимски медији.
Одмах након вести о његовој посети и изјави председника Русије, кренуле су „озбиљне“ анализе његових речи и „спонтани“ закључци. Епилог режимских медија заснован је на питању и већ сто одсто сигурној процени да Путин „гура своје људе у Владу“ и ко су ти људи.
Извесно је, нажалост, да ће ова влада бити суштински иста као и предходне, а да године које су пред нама не обећавају – напротив. А кога је најбоље окривити за то, него оне које сматрамо пријатељима или у најмању руку неутралним у домаћој политици – односно Русију.
Будући да кључне одлуке и споразуми које потписује наша Влада, не доносе а ма баш ништа добро свом народу, сем што нас гурају у још веће ропство, задужења и колонијални статус, а чији су виновници управо људи финансирани од стране Запада, последице већ осећамо.
Дакле, зашто би Запад правио од себе већег непријатеља Срба него што јесте, када већ поседује све медије у Србији, а тако и могућност креирања мишљења јавног мњења, кад већ може окривити Русију за стање у Србији.
И поред тога што су Напредњаци начињени од Запада, и што су малтене све странке у Србији финансиране од Сороша, САД, ЦИЕ, НАТО. Да ли је потребно подсећати на бројне уступке које је наша власт чинила Западу, почев од чињенице да нам страни амбасадори већ година отворено воде и унутарњу и спољну политику, потписивања бројних споразума, као што су : ИПАП, Бриселски споразум, ССП; затим, безалтернативном путу ка Европској унији и још мноштва тога што ће тек бити откривено. Све набројано иде на руку само и искључиво Западу, најмање нама а још мање Русији.
Ипак, нашим медијима је било довољно што је Путин изјавио да се нада да ће у новој Влади бити људи који ће допринети развоју ове две земље, да већ убеде Србију како је ето Путин творац нове Владе и како ће његови људи поседати у фотеље српских министара како би позавршавали послове западним моћницима.
Без прецизирања кога би он то желео да види у Влади Србије, поједини медији су већ пробрали најгоре људе, који ће врло вероватно, али не зато јер то Путин жели, већ јер то Запад жели, опет бити део ових домаћих конквистадора, стављајући их у руке руског председника и самовољно им дајући Путинову подршку.
1995. године, група Г7 расправљала је у Бриселу са једном тачком на дневном реду – о изазовима нових технологија информацијa и комуникација. Закључак овог заседања био је: Приватна иницијатива треба да постане моторна снага информација!
Већ следеће године Бил Клинтон доноси закон о телекомуникацијама који су светске силе прогласиле актом столетја, а којим су мас-медији широм света подпали под пуну контролу трилатералне комисије. Учинке овог закона видели смо и осетили на својој кожи, и деведесетих, и за време НАТО бомбардовања и рата на Косову и Метохији и осећамо их свакодневно док слушамо, читамо и гледамо медије који нас убеђују да је бело црно, да живимо у Рају, да нам економија цвета, да смо суверена и јака држава са неутралном великом војном силом, да не ради само онај ко не жели или је лењ, да Путин конструше Владу србије сачињену од људи лојалних Западу и истим вредностима.
А све остало што осећамо и проживљавамо а то је потпуно другачија сурова реалност какве нема у тим инструментализованим средствима за лоботомију, биће да је само фикција нас „незадовољних“ и „недовољно развијених“ да прихватимо да више верујемо њиховим речима него својим доживљајима.
Весна Веизовић
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.