...
Он је најпре имао монолог о неприхватању папистичких новотарија представљајући себе као зилота против империјализма Ватикана да би акробатским преокретом на крају беседе позвао народ да послушно прихвати неопапистичку политику Цариграда и у том смислу и наречени „Велики свети васељенски сабор“ који није ништа друго до унапред исконструисани пленум ради увођења новотарија и екуменистичке јереси.
Преосвећени Оци Архијереји, не могу да се отмем утиску и убеђењу да иза свега стоји једна једина потајна жеља извесних људи из садашње Цариградске Патријаршије: да се ова прва по части Патријаршија у Православљу данас једном оваквом концепцијом и оваквим понашањем дефинитивно наметне Православним Аутокефалним Црквама и уопште православном свету и читавој Православној Дијаспори, и да то своје неопапистичко наметање санкционише једним „Васељенским Сабором“. (Свети Јустин Ћелијски у представци Синоду СПЦ поводом сазива „Великог сабора православне цркве“, 1977.)Након Свете архијерејске литургије коју је служио у Доњем манастиру Острогу на светог апостола Вартоломеја Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је подсетио да је Свети Вартоломеј, чији празник је у протеклу недељу славила Црква, небески заштитник и покровитељ Патријарха васељенског Вартоломеја. „Он је први епископ у Православној цркви.“
Даље је митр. Амфилохије говорио о заблудама паписта које није назвао јересима, већ их је именовао – „новотаријама“. Још је, рекло би се, направио разлику између појмова „хришћанске цркве“ и „православне цркве“ који би требало да буду идентични.
„У своје вријеме, до 10 – 11. вијека први епископ у хришћанској цркви био је римски епископ,“ наставља м. Амфилохије, „Међутим, римски епископ, који је наследник апостола Петра, скренуо је са правог пута, када је увео новотарије у вјеру, нарочито када је уведено оно несрећно “филиокве“ у Символ вјере. Они су то на Западу увели негдје од 8 – 9. вијека, од времена цара Карла Великога. Увели су лажни додатак, који није истинит, који није еванђелски, који није предан од апостола – “који од Оца и Сина исходи““, објаснио је митрополит. „Тај мали додатак – “и Сина“ изазвао је у 11. вијеку велики и страшни раскол, који ево и до дан-данас траје. Од тада, од 1054. године, наша Православна црква од Истока не признаје римскога епископа као првога у хришћанској васељени, иако се он намеће кроз историју вршећи често пута и насиље на империјалан начин“, казао је митрополит Амфилохије.
Он је додао да је цариградски архиепископ – патријарх одлукама 3. и 4. васељенског сабора добио част да буде други. „Дакле, док је римски био први, цариградски је био проглашен као раван њему. Зато је, када је отпао онај први епископ Рима, константинопољски добио улогу и част да буде први међу свим епископима хришћанске православне васељене. Тако је то од 11. вијека до данас“, објаснио је Митрополит Амфилохије.
Сав овај увод м. Амфилохије је учинио да би подсетио да ће Патријарх васељенски Вартоломеј 2016. године председавати Великим православним сабором. „Зато је добро да се данас на овај празник помолимо за Његову Свесветост Патријарха Вартоломеја“, рекао је Митрополит Амфилохије.
О „Осмом васељенском сабору“ свети оци су говорили да ће бити јеретички, разбојнички. Између осталих, свети Јустин Ћелијски, којег митрополит назива својим духовним оцем, је катогрично био против овако организованог сабора. Он је упозоравао: „Треба бити искрен: у понашању представника Цариградске Патријаршије последњих деценија осећа се исти онај нездрави немир и болесно духовно настројење које је Цркву у 15. веку довело до Флорентијског издајства и срама.“
„У историји и животу Православне Цркве никада ниједан Сабор, а поготову такав изузетно благодатни, светопедесетнички догађај какав је Васељенски Сабор, није вештачки тражио и измишљао теме за свој рад и заседање; није никада наметљиво одржавао „конференције“, „конгресе“, „просиноде“ и сличне вештачке скупове потпуно туђе и непознате православној саборској традицији, а у ствари копиране од западњачких организација туђих Цркви Христовој… Јер ако до таквог Сабора – не дај Боже! – дође, од њега се може очекивати једно: расколи и јереси и погибија безбројних душа. А гледано из апостолско-светоотачког историјског искуства Цркве, такав Сабор ће уместо лечења већ постојећих створити нове ране на телу Цркве и створити јој нове проблеме и недаће.“ –Св. Јустин Ћелијски
Погледајте такође: „ПРЕВРАТ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ“
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.