Дигла се галама, да баш не претерам, не галама, више је у питању подигнут глас, ту и тамо, због загађеног ваздуха.
Малтене у читавој Србији загађење да га можеш ножем сећи. Загађено све, не може да се дише, да се гледа. Каже ми пријатељ да је Градски завод за јавно здравље о квалитету ваздуха у Београду јуче у 11,00 рекао да је ваздух добар, а да је у 14,00 ваздух оцењен као прихватљив. Другим речима, у просеку „прихватљиво добар“.
А јесмо ли ми постали прихватљиво добар народ?
Прихватљиво нам је да наши суграђани, сународници са Косова и Метохије немају слободу кретања, говора, да су угњетавани на сваком могућем базичном нивоу; прихватљиво нам је да нам је територија која је суштина нашег бића окупирана, да је постављена граница између суштине и остатка нашег бића.
Прихватљиво нам је да НАТО пакт - који нам је затровао земљу, ваздух и воду, побио народ, уништио толико тога - има своју канцеларију у нашем Генералштабу. Добро нам је да нам Венецијанска комисија одобрава шта може а шта не може да нам уђе у закон, нија важно који. Прихватљиво нам је да нам ММФ води економску политику.
Добро нам је да постоји принудна вакцинација деце вакцинама у којима су и ћелије тромесечних абортираних беба; добро нам је да држава кажњава родитељи који то одбијају; прихватљиво нам је да се обустављају дечији додаци за невакцинисану децу, да им се спречава приступ школи, а да Уставни суд о томе не жели да мериторно расправља, али да се зато одузимају лиценце лекарима који на ово упозоравају. Добро нам је да запослене труднице на породиљском одсуству имају по пар хиљада динара месечну накнаду. Прихватљиво нам је да се деца одузимају од незапослених родитеља због сиромаштва, а да се онда неким професионалним хранитељима те деце даје по 30-40.000 динара месечно за ту одузету децу. Прихватљиво нам је и "прећутно смо сагласни" да наши органи и наше ткиво нису наши већ да припадају држави. Прихватљиво нам је да држава не жели да финансира лечење болесне деце у иностранству.
Добро нам је да посланици не гласају да људи имају право на воду као на људско право. Прихватљиво нам је да нам реке стављају у цеви да би се произвела струја довољна да снабде приватну планинску вилу неког тајкуна. Добро нам је да приватни извршитељи ангажују батинаше не би ли избацивали људе из њихових станова. Прихватљиво нам је да нам власт на очиглед свих сече шуме, паркове, дрвореде.
Прихватљиво нам је да нам у обавезним уџбеницима историје данак у крви представљају као могућност да се млад човек уздигне на друштвеној лествици. Прихватљиво нам је да нам уџбенике за децу припремају и штампају проусташке фирме и мрзитељи нашег народа. Прихватљиво нам је да у суседним државама Срби не могу јавно да користе ћирилицу.
Добро нам је да власт новчано из нашег буџета помаже државе оних влада које нам отимају Косово и Метохију и подржавају шиптарске терористичке структуре на Косову и Метохији или мухаџединске у Федерацији, док се у Србији свакодневно убије по неко због немаштине, као што је то недавни случај тридесетшестогодишњег оца шесторо деце из околине Зајечара коме је већ неколико месеци била искључена струја.
Прихватљиво нам је да нам ветерани и инвалиди рата месецима штрајкују у центру града и да никога за то није брига. Добро нам је да власт укида пасошку контролу из држава из којих је дошло највише терориста током рата на Косову и Метохији и то јавно правда жељом да се економски развијају те суседне државе.
Прихватљиво нам је да 400 полицајаца трага осам-девет дана у три села за девојчицом коју је отео добро познати и од ове државе на условни отпуст пуштени педофил, а да неколико хиљада полицајаца обезбеђује маргинални скуп у центру Београда који никога не занима и на коме се на најгрубљи начин пропагира говор мржње усмерен против традиционалних, верских и националних вредности овог друштва.
Добро нам је када потапамо сопстевене манастире и рушимо конаке и куће наших великана из прошлости. Добро нам је да нам на челу Етичког комитета Лекарског друштва седи човек који јавно тврди да осиромашени уранијум из НАТО бомби није штетан.
Прихватљиво нам је да нам предеседник Академије наука јавно блебеће о некаквој „дејуре“ и „дефакто“ независности тзв. Косова.
Прихватљиво нам је да на великој већини кључних места у друштву имамо лопове, криминалце, плагијаторе, убице, троваче, велеиздајнике, улизице, опортунисте... Добро нам је када нам је свака друга реч псовка и свака друга псовка псовање мајке.
Другим речима, све нам је прихватљиво добро. Зашто бисмо онда очекивали да нам и ваздух буде боље, када све ово остало и све друго овде ненабројано „удишемо“ као прихватљиво добро.
Постали смо прихватљиво добар народ који „само ради свој посао“, па не може ни ваздух да нам буде бољи од тога. И ваздух „само ради свој посао“, јер чиме се храни и кога храни, таква је онда и „фотосинтеза“.
Но, ја бих рекао да ми више и нисмо народ него гомила отуђених људи који се само случајно мимиођу негде на улици на свом проласку кроз прихватљиво добар живот. Кукавичлук је постао прихватљиво добар, зато ће и наша смрт - јер није никаква тајна да ћемо сви умрети, а можда још тачније да смо већ мртви – бити прихватљиво добра.
Оно што неће бити прихватљиво добро осетићемо тек тада на „прагу“, јер тад ће бити само плач и шкргут зуба. Е, онда ће бити касно. Баш, баш касно, не „прихватљиво добро“ касно.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
 |
Малтене у читавој Србији загађење да га можеш ножем сећи. Загађено све, не може да се дише, да се гледа. Каже ми пријатељ да је Градски завод за јавно здравље о квалитету ваздуха у Београду јуче у 11,00 рекао да је ваздух добар, а да је у 14,00 ваздух оцењен као прихватљив. Другим речима, у просеку „прихватљиво добар“.
А јесмо ли ми постали прихватљиво добар народ?
Прихватљиво нам је да наши суграђани, сународници са Косова и Метохије немају слободу кретања, говора, да су угњетавани на сваком могућем базичном нивоу; прихватљиво нам је да нам је територија која је суштина нашег бића окупирана, да је постављена граница између суштине и остатка нашег бића.
Прихватљиво нам је да НАТО пакт - који нам је затровао земљу, ваздух и воду, побио народ, уништио толико тога - има своју канцеларију у нашем Генералштабу. Добро нам је да нам Венецијанска комисија одобрава шта може а шта не може да нам уђе у закон, нија важно који. Прихватљиво нам је да нам ММФ води економску политику.
Добро нам је да постоји принудна вакцинација деце вакцинама у којима су и ћелије тромесечних абортираних беба; добро нам је да држава кажњава родитељи који то одбијају; прихватљиво нам је да се обустављају дечији додаци за невакцинисану децу, да им се спречава приступ школи, а да Уставни суд о томе не жели да мериторно расправља, али да се зато одузимају лиценце лекарима који на ово упозоравају. Добро нам је да запослене труднице на породиљском одсуству имају по пар хиљада динара месечну накнаду. Прихватљиво нам је да се деца одузимају од незапослених родитеља због сиромаштва, а да се онда неким професионалним хранитељима те деце даје по 30-40.000 динара месечно за ту одузету децу. Прихватљиво нам је и "прећутно смо сагласни" да наши органи и наше ткиво нису наши већ да припадају држави. Прихватљиво нам је да држава не жели да финансира лечење болесне деце у иностранству.
Добро нам је да посланици не гласају да људи имају право на воду као на људско право. Прихватљиво нам је да нам реке стављају у цеви да би се произвела струја довољна да снабде приватну планинску вилу неког тајкуна. Добро нам је да приватни извршитељи ангажују батинаше не би ли избацивали људе из њихових станова. Прихватљиво нам је да нам власт на очиглед свих сече шуме, паркове, дрвореде.
Прихватљиво нам је да нам у обавезним уџбеницима историје данак у крви представљају као могућност да се млад човек уздигне на друштвеној лествици. Прихватљиво нам је да нам уџбенике за децу припремају и штампају проусташке фирме и мрзитељи нашег народа. Прихватљиво нам је да у суседним државама Срби не могу јавно да користе ћирилицу.
Добро нам је да власт новчано из нашег буџета помаже државе оних влада које нам отимају Косово и Метохију и подржавају шиптарске терористичке структуре на Косову и Метохији или мухаџединске у Федерацији, док се у Србији свакодневно убије по неко због немаштине, као што је то недавни случај тридесетшестогодишњег оца шесторо деце из околине Зајечара коме је већ неколико месеци била искључена струја.
Прихватљиво нам је да нам ветерани и инвалиди рата месецима штрајкују у центру града и да никога за то није брига. Добро нам је да власт укида пасошку контролу из држава из којих је дошло највише терориста током рата на Косову и Метохији и то јавно правда жељом да се економски развијају те суседне државе.
Прихватљиво нам је да 400 полицајаца трага осам-девет дана у три села за девојчицом коју је отео добро познати и од ове државе на условни отпуст пуштени педофил, а да неколико хиљада полицајаца обезбеђује маргинални скуп у центру Београда који никога не занима и на коме се на најгрубљи начин пропагира говор мржње усмерен против традиционалних, верских и националних вредности овог друштва.
Добро нам је када потапамо сопстевене манастире и рушимо конаке и куће наших великана из прошлости. Добро нам је да нам на челу Етичког комитета Лекарског друштва седи човек који јавно тврди да осиромашени уранијум из НАТО бомби није штетан.
Прихватљиво нам је да нам предеседник Академије наука јавно блебеће о некаквој „дејуре“ и „дефакто“ независности тзв. Косова.
Прихватљиво нам је да на великој већини кључних места у друштву имамо лопове, криминалце, плагијаторе, убице, троваче, велеиздајнике, улизице, опортунисте... Добро нам је када нам је свака друга реч псовка и свака друга псовка псовање мајке.
Другим речима, све нам је прихватљиво добро. Зашто бисмо онда очекивали да нам и ваздух буде боље, када све ово остало и све друго овде ненабројано „удишемо“ као прихватљиво добро.
Постали смо прихватљиво добар народ који „само ради свој посао“, па не може ни ваздух да нам буде бољи од тога. И ваздух „само ради свој посао“, јер чиме се храни и кога храни, таква је онда и „фотосинтеза“.
Но, ја бих рекао да ми више и нисмо народ него гомила отуђених људи који се само случајно мимиођу негде на улици на свом проласку кроз прихватљиво добар живот. Кукавичлук је постао прихватљиво добар, зато ће и наша смрт - јер није никаква тајна да ћемо сви умрети, а можда још тачније да смо већ мртви – бити прихватљиво добра.
Оно што неће бити прихватљиво добро осетићемо тек тада на „прагу“, јер тад ће бити само плач и шкргут зуба. Е, онда ће бити касно. Баш, баш касно, не „прихватљиво добро“ касно.
ФБ Предраг Јакшић,
15. јанаур 2020.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Предраг Јакшић: Референдум - који метар земље да изаберемо? - КМ Новине
Предраг Јакшић: Референдум - који метар земље да изаберемо? Каже лик како би и и метар земље на Косову за Србију био добитак, а то је отприлике као када бисте рекли да је и кап крви вашег детата које вам отимају за вас добитак.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Предраг Јакшић: Промоција самоубиства на РТС-у - КМ Новине
Предраг Јакшић: Промоција самоубиства на РТС-у #RTS, #Javni #Servis #Vaše #Pravo #da #Znate #Sve Погледао сам данас како је на сајту РТС почетком месеца најављена ова серија и видех да је она јавности „продата" као серија која би требало да подигне свест о раку дојке, том изузетно озбиљном проблему, да је серија „оптимистична" и „духовита" и да „има животан, реалан, људски крај".
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
КМ интервју: Предраг Јакшић - Постављањем приоритета разоткрићемо ко нас лаже о КиМ - КМ Новине
КМ интервју: Предраг Јакшић - Постављањем приоритета разоткрићемо ко нас лаже о КиМ Зачетник теорије о крипто - ријалитију, драматург и редитељ Предраг Јакшић, гост је КМ интервјуа који нам открива како да видимо ствари које се одигравају тик испред наших очију а замаскиране су лажном "реалношћу".
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Извор: КМ новине :: © 2014 - 2020 :: Хвала на интересовању
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.