https://1.bp.blogspot.com/-mlNCiaaJGtw/YBljytHAOqI/AAAAAAAAEK8/HNNDuRfgNkoowVRPiBJBwUFeeUTO8ExZACLcBGAsYHQ/s468/%25D0%25B2%25D0%25B8%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25BE-%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B0.gif
Вести:
Приказивање постова са ознаком Разлагања. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Разлагања. Прикажи све постове

понедељак, 25. октобар 2021.

Мирдита, далеко вам лепа кућа

Мирдита, далеко вам лепа кућа

Београдско издање фестивала "Мирдита, добар дан" сваке године дигне притисак домаћим националистима, десничарима и патриотама који, што испред ЦЗKД-а, што на друштвеним мрежама позивају на забрану фестивала, прете организаторима и исказују свој бес.

Мирдита, далеко вам лепа кућа


Пише: Предраг Аздејковић, новинар



С друге стране, приштинско издање истог фестивала не изазива никакве буре, нити претерану пажњу медија ни јавности на Kосову. Зашто је то тако? Јесу ли косовски Албанци цивилизованији и лепше васпитани па не прете организаторима или им једноставно нико не гура прст у око?!

Одговор наравно знамо. Kао што сам написао на Твитеру, сврха овог фестивала је да албански уметници дођу у Београд и причају како је Kосово независно и да су Срби вршили злочине и да српски уметници оду у Приштину и причају како је Kосово независно и да су Срби вршили злочине. Због те једностраности, фестивал има имиџ какав има у српској јавности и да је иоле објективан протести би били и у Приштини, а не само у Београду.


Зато не треба да изненади да је двоје косовских уметника који су учествовали на овом фестивалу били у групи идејних твораца кампање "Слобода има име – ОВK", која даје подршку оптуженима за ратне злочине пред Специјализованим већем у Хагу.


Ову кампању осмислила је група косовских уметника, који се противе оптужницама за ратне злочине против Хашима Тачија и Kадрија Весељија, а међу њима су уметница и посланица Ељиза Хоџа и глумац и режисер Фатмир Спахиу, који су били учесници београдског фестивала "Мирдита, добар дан". Истини за вољу, организатори су у саопштењу за јавност рекли да су разочарани оваквим поступком уметника.

С друге стране, плејада српских НВО активиста је отишла у Приштину и у ниједном тренутку им није пало на памет да спомену 91-годишњу старицу Румену Љубић којој су у више наврата каменовали кућу или Драгицу Гашићу коју су успели да најуре из Ђаковице зато што је Српкиња, јер се изгледа плаше да ће их опет оптужити да су српски националисти и да ће изгубити место директора Фондације за отворено друштво. Ни у једном тренутку нисам ни очекивао да ће отворити тему недавног полицијског насиља или направити перформанс са метама на леђима, али јесам да ће говорити о овим несрећним женама које трпе тортуру.

Због тога не могу а да се не запитам да ли је "Мирдита, добар дан" уопште слободан простор у коме се може говорити о злочинима над Србима?! Чини ми се да није, јер му то изгледа и није сврха.

Предраг Аздејковић
Неки ће рећи да се о српским жртвама ипак причало. Новинар Перо Јововић је био жртва гнусних претњи смрћу преко друштвених мрежа јер је на свом посту на друштвеним мрежа поставио иконицу са заставом Kосова. Нема али. Претње су недопустиве и морају се кажњавати у пракси, а не само у теорији. 

Наравно, те претње је искористио фестивал "Мирдита, добар дан" да заштити српског новинара од српских националиста који му прете, што је апсолутно у складу са програмом и мисијом фестивала, само да не заштити српске жртве од албанских.

Програм и мисија фестивала кажу да жели да допринесе процесу помирења између Срба и Албанаца, али како време одмиче свима је јасно да на овај начин то неће бити могуће, јер помирење изгледа подразумева да Срби обилазе регион, посипају се пепелом, признају и извињавају се за све српске злочине, али ни у сну не смеју да спомену ниједну српску жртву нити злочин над Србима.

Знате, српски НВО активисти који то раде су за то плаћени, али обичан народ то неће да ради, чак и да га плате. Исто важи и за албанске, босанске и хрватске НВО активисте, нико их не плаћа да причају о њиховим злочинима, па зато то и не чине, а и да их плаћају изгледа да то не би ни радили.

Зато од помирења на овај једнострани начин нема ништа! Џабе трошите те донаторске новце. Ја сам рекао шта сам имао, а ви видите шта ћете.

Пише: Предраг Аздејковић, новинар
Извор: Б92


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Академик Крестић: Kако је могуће да се фестивал ''Мирдита'' одржи у Београду, чему то служи и чијим интересима, ко то дозвољава?... - КМ Новине

Академик Крестић: Kако је могуће да се фестивал ''Мирдита'' одржи у Београду, чему то служи и чијим интересима, ко то дозвољава?... #Vasilije #Krestić #Akademik #Sanu #Kosovo #Metohija #Srbija #Beograd #Festival #Mirdita #Dobar #Dan Питам се како је могуће да се таква промоција одржи у Београду, чему то служи и чијим интересима, ко то дозвољава?"- пита историчар и академик Василије Kрестић.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Тасовац говори испод грба тзв ''републике Косово'' а противи се пријему у УНЕСКО - КМ Новине

Један од најнесрећнијих, карактерно најјаднијих српских министара културе (мада тек корак - два испред Брадића) Иван Тасовац, данас служи за исмевање не само због фризуре него и због менталног стања у које је себе довео а исто му тако личи на фризуру.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Tајни Бечки списи потврђују - Аустроугарска вештачки створила Шиптарску нацију - КМ Новине

Толева закључује: "После детаљног прочавања архива можемо тврдити да на почетку 20. века албанско становништво још не представља оформљену нацију. Етничке групе у Албанији живе изоловано, немају веза међу собом, осим кад ратују. Могућности за њихово зближавање су практично ништавне, а убиства уобичајена, чак и за људе из истог клана.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 20. септембар 2021.

Предраг Јакшић: Паметни логори

Предраг Јакшић: Паметни логори

Пре неки дан (13, 15. и 17. септембра) одржана је јавна расправа о Нацрту закона у унутрашњим пословима који омогућава полицији коришћење софтвера за аутоматску детекцију лица на основу биометријских карактеристика, а што претпоставља и коришћење (за почетак) преко 8.000 различитих врста камера.

Предраг Јакшић: Паметни логори


Пише: Предраг Јакшић



Кажем, одржана је, а свеједно је и да није. Јавна расправа у нашој окупираној држави не постоји. Као и све остало што садашње власти контролишу претворено је у форму која не значи ништа. Тако и јавна расправа о овако битним стварима које дубоко задиру у питање људских права пролази као да је и нема (колико је уопште људи и знало за ову јавну расправу). Три јавне расправе, у три дана, сваки дан у другом граду (Ниш, Нови Сад, Београд) нису ништа друго до ново играње властодржаца са легалношћу законодавних процедура. Но, шта је овде заиста битно? 


Камере које вам снимају лице на местима која из безбедоносних, државних и, разуме се, прецизно законом утврђених разлога (као што су то гранични прелази или неки војни објекти) нису ограничена за јавност (као што су улице, пре свега), нису ништа друго до кршење људских права.
Нико нема право да вас снима, идентификује и складишти податке о вама док се шетате улицом. Зашто би неко то имао право, па био то и МУП Србије? Разлози који се наводе, као што је онај да се тиме спречавају потенцијална кривична дела, сам је по себи бесмислен. Наиме, тако се свако гажење и гушење људских права може правдати неком апстрактном „предострожношћу“.


Јер уколико ви некога угрожавате (а снимајући некога без икаквог разлога и кривице, и идентификујући га и складиштећи податке о њему, ви га свакако угрожавате), утолико ви већ чините недозвољену радњу и њоме свакако не спречавате кривично дело већ га чините.

Једно се забрањено дело угрожавања не може правдати спречавањем другог таквог дела. Снимати некоме лице док се шета улицом, уз оправдање да то чиниш да би тај био сигурнији или да би га спречио да чини кривична дела звучи као апокалиптични, дистопијаски научно-фантастични роман. Посебно је неозбиљно помињати, а што се истиче у медијима који преносе информацију о овој јавној расправи, да би оваквим законским решењем узор Србији требало да буде Кина у којој је, путем ових камера и софтвера, спроведена стратегија „сигурних градова“ („сигурног друштва“) односно „паметних  градова“ (с обзиром на то да су наши званичници потписали уговор са кинеском компанијом Хуавеј), када врло добро знамо да је Кина тоталитарно колективистичко друштво у ком не постоје права и слободе појединца и у ком, суштински, појединац као личност није признат. Кина је својеврсни логор. Добро организован, додуше, али логор. Тачније, Кина је „паметно организован логор“ у коме без главе остају сви који покушају да промене логорску структуру или барем покушају да се изборе за сопствену, личну слободу. Зато сав тај силни надзор и контрола у Кини и постоје. Не дао Бог да Србија икада буде као Кина и да српски градови буду „паметни“ кинески градови, који подразумевају коришћење технологије масовног биометријског надзора.



Такође, објашњења да би ове силне камере требало да, по „кинеском рецепту“, омогуће боље контролисање комуналних и других сличних проблема у граду, показују баш то што смо и рекли – неко ко сматра да су комунални проблеми вредни угрожавања људских права указује да је циљ управо то - не стварање „паметних градова“, већ стварање „паметних логора“, баш као у Кини. У крајњем случају, нечије намере се цене и према томе шта је до тада урадио. И заиста, на који  се начин полиција понашала (и понаша) током владавине ових тренутних властодржаца? Може ли се то сматрати транспарентним и професионалним понашањем у складу са принципима демократског грађанског друштва?

Према истраживањима агенција из области безбедности, у Србији је већ извесно време у употреби технологија праћења људи.

Читава прича о масовном надзору грађана још је једна ствар која се подмеће као лажна дилема: „слобода или сигурност“, односно, то је чувено питање – „да ли бисте пристали да будете мање слободни, али сигурнији“. Неслободан човек није сигуран човек, односно – само слободни људи су збиља сигурни људи. С друге стране, они који се одричу (дела) слободе зарад некакве (веће) сигурности у ствари прихватају страх као свој модел живљења. То „прихватање страха“ је глобалистички дискурс који се намеће људима широм света да би се људи добровољно одрекли своје слободе. Треба се, тако, плашити свега – и да ће вас неко напасти, и да ће вас неко опљачкати, и да ће се неко забити у ваш аутомобил другим аутомобилом, и да ће вам неко отети дете, и шта све не, а све да би што лакше дозволили владајућим стурктурама да имају што већу контролу над свим сегментима вашег и живота свих грађана државе. И такав процес постепеног одустанка од сопствене слободе „зарад сигурности“ траје већ увелико. Тако видимо да у појединим државама света постоје и чипови – платне картице, које људи добровољно стављају у сопствено тело, уз објашњење да је то „једноставнији“ и „сигурнији“ начин плаћања и да уз овакав чип људи не морају да се боје да ће изгубити или да ће им неко украсти новчаник (или идентификациону картицу за посао, на пример).

Наравно, поново страх као фактор убеђивања. Уз то, на таквим чиповима, кажу они који тако брину за нас, могуће је да буду и сви ваши медицински подаци, па ће, ето, то можда да вам „спаси живот“ ако вам не дај боже негде позли. Па да, треба се бојати да ће вам позлити и одмах се због тога чиповати. У крајњој линији, није ни чудно што се људи (посебно у земљама Запада) већ сада медијски припремају (додуше стидљиво, али припремају) на то да у будућности чипују и сопствену децу, као да су кучићи, а да би, је ли, ако им неко отме децу полиција могла што пре да реагује и „лоцира их“. Замислите власти једног друштва које плаше своје грађане да ће им деца бити отета и да их стога морају контролисати као да су кућни љубимци? И није то далека будућност, нити је то нешто што нема везе са овим камерама и масовним биометријским надзором. То је на истом путу лажне дилеме – слобода или сигурност. Постоје државе у којима су већ постављене камере у школским учионицама. Замислите будућност у којој ће вам деца све време у школи бити под оком неког
великог брата, све уз оправдање да је то „безбедније“ за њих? То је само логичан след уколико се дозволи овакво снимање људи који не крше никакав закон и који све што раде јесте да ходају улицама. 

О свим политичким конотацијама и тешким последицама по друштво оваквог снимања и идентификовања грађана тек можемо да наслућујемо. Снимање људи који су, на пример, дошли  на неки политички скуп и њихово „превентивно“ идентификовање од стране полиције, није ништа друго до укидање политичких слобода. То се у суштини не разликује од тзв. ћоравих кутија које су постављане када су титоисти организовали „изборе“ након Другог светског рата, а онда након истих процесуирали оне који су се одважили да на тим лажним тајним изборима гласају против Комунистичке партије. Исто је све то. Изазвати страх у народу да је сниман и да је боље да остане у кући и да „не таласа“. Можда чак и да остане у кући и када су избори јер, ко зна, можда ће и тамо нека камера да га сними, можда ће у „паметним градовима“ да се спроводе „паметни избори“?



И шта још све ово значи? То што вас стално снимају да би вам, с једне стране, повећали „безбедност“ у ствари значи да се навикавате да у свакоме поред себе гледате потенцијалног непријатеља или некога ко вам жели лоше. С друге стране, и ви сте потенцијална „опасност“, „криминалац“, „непријатељ“ ономе ко пролази поред вас, па стога и тај вас доживљава као „опасност“. Тако се ствара друштво страха, неповерења, сумње, и то, разуме се, тада и није друштво, већ логор у коме је свако на опрезу од свакога, због чега, је ли, камере „могу само да помогну“, а и чувари логора су ту „за ваше добро“. Тада се повлачи онај аргумент – „ако ниси ништа згрешио или ако не желиш да прекршиш закон, зашто ти смета што те снимају“. А тај аругумент је чист софизам – уместо да се постави питање због чега ограничаваш слободу људима који не чине ништа забрањено, ти ствар изврћеш у нешто потпуно неприродно и кажеш – „ми не знамо да ли ћеш ти чинити нешто забрањено и зато ти унапред ограничавамо људска права“. Уколико се овакаво законско решење усвоји – сви смо априори проглашени криминалцима и тако ћемо бити третирани. И тада ни не знаш где ће бити крај свега. 

Предраг Јакшић
Ко зна, можда некоме падне на памет да донесе пропис да се и у куће грађана ставе сигурносне камере како би се „смањило породично насиље“, или да се у хранитељске породице поставе камере да би надлежни из Центара за социјални рад имали „бољу контролу“ како пролази хранитељство
? На свашта су људи спремни да пристану када из страха крену да се одричу слободе. И све је исти низ – и пристајање на обавезну вакцинацију, и пристајање на обавезну дистанцу, и пристајање на пропуснице – аусвајсе, на обавезне маске, на ћутање, на камере, на биометријско идентификовање... Све то је део „паметних логора“ који се увелико граде и у којима живимо. 



* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com

Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Предраг Јакшић: ''Туђа кривица'' председника Србије - КМ Новине

Предраг Јакшић: ''Туђа кривица'' председника Србије Председник Србије изјавио је да он и Влада Републике Србије разматрају меру да се људима у државним органима који нису вакцинисани одузме право на плаћено боловање.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Јово Вукелић: Тешко им је да кажу да је Косово Србија - КМ Новине

Јово Вукелић: Тешко им је да кажу да је Косово Србија Петочлана група бранитеља лика и дела В. Костића чезне за окупационим, колонијалним временима САНУ већ деценијама вене, слаби и губи утицај. Петочлана група још пребацује Кустурици „посебан третман и сталне привилегије у свим режимима", а њих петоро је толико огрезло у привилегијама свих режима да се њихове повластице не би могле набројати до сутра ујутро.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Предраг Јакшић: Логика издаје - КМ Новине

Предраг Јакшић: Логика издаје " Подмукло Антић убацује семе сепаратизма и тамо где га нема (или га има у занемарљивом степену) све објашњавајући то „логиком" - има већински Срба - српско је, нема већински Срба - није српско." Када је пре неколико година Александар Вучић покренуо тзв.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

недеља, 19. септембар 2021.

О тачности података Музеја жртава геноцида о жртвама Јасеновца

О тачности података Музеја жртава геноцида о жртвама Јасеновца

Председник Управног одбора Музеја геноцида у Београду, епископ славонски г. Јован Ћулибрк се стално позива на податке о страдању Срба, Јевреја и Рома у Јасеновачком систему хрватских логора смрти које поседује тај музеј.

О тачности података Музеја жртава геноцида о жртвама Јасеновца


Он је уједно и члан комисије, постављен од стране Српске православне цркве за разговоре са римокатолицима о злочинима Алојзија Степинца, надбискупа загребачког за време Другог светског рата.

Савезно министарство за рад, здравство и социјалну политику тадашње Југославије је 1964 године покушало да изврши попис свих жртава хрватског геноцида у Југославији, у току Другог светског рата. Одлука да се изврши попис жртава донета је на захтев борачких организација Југославије. У дневном листу ПОЛИТИКА је објављен формулар у који су сви они који су знали нешто о жртвама требали да унесу потребне податке.

Нажалост тај попис жртава није успео из више разлога.

У Јасеновачком систему хрватских логора геноцида убијено је од 1941. до 1945. године преко 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома међу којима је било 110.000 деце испод 14 година старости.


Прикупљено је свега око 40 % материјала, од кога је један део био сасвим непоуздан. Госпођа Смиља Тишма, јасеновачка жртва, је у име Удружења заточеника и потомака заточеника хрватских логора геноцида у НДХ од 1941. до 1945. године изјавила да је радила у том министарству на обради пописа жртва. Уверила се да у то министарство никада нису стигли подаци из њеног краја у коме је изгубило животе више десетина хиљада недужних људи.


Нису стигли ни подаци из нпр. Грубишног Поља, Бјеловара, Дарувара, Лике итд. Савезни завод за статистику је успео да обради само око 80.000 предмета, а тадашње Савезно извршно веће је прекинуло тај рад, одбацило тај попис и ставило ембарго на сав тај материjал.

Музеј геноцида у Београду је скинуо ембарго са тог материјала, па сарадници тог Музеја сада обрађују тај материал као да је он веродостојан. Наравно, Музеј покушава да допуни податке које поседује новим накнадно утврђеним именима жртава. На жалост, Музеј никада неће да сазна имена жртава скуваних у казанима за прављење сапуна. Тај сапун је дељен у Србији пеко Црвеног крста, па када су људи сазнали од чега је направљен престали су да га узимају. Неће се никада сазнати имена жртава спаљених у Паћилијевој пећи или пак жртва чији су лешеви извађени из масовних гробница па спаљени да би се унуштили трагови злочина.. Никада се неће знати имена нерођене деце извађене из утроба мајки, као ни жртава чије су лешеве месецима и годинама воде Саве и Дунава носиле све до Црног мора.

Музеј жртва геноцида у Београду као ни епископ г. Ћулибрк никада се нису осврнули на налаз о броју жртава Међународне комисије за истину о Јасеновцу.

Музеј геноцида у Београду користи тај непоуздани материјал о жртвама хрватског геноцида, а тај исти материјал користи и епископ г. Јован Ћулибрк.

Србољуб Живановић
Резултати сарадника Музеја геноцида у Београду су сасвим непоуздани, јер су рађени на оскудном и неправилно прикупљеном материјалу, на који је и тадашњи организатор пописа ставио ембарго.

Међународна комисија за истину о Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома је утврдила на основу антрополошких и судско-медицинских налаза, на основу докумената, на основу писања хрватских медија из времена Другог светског рата и на основу података коју су дали немачки и други обавештајци да је у том Јасеновачком систему хрватских логора геноцида убијено од 1941. до 1945. године преко 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома међу којима је било 110.000 деце испод 14 година старости.

Музеј жртва геноцида у Београду ни епископ г. Ћулибрк се никада нису осврнули на овај налаз Међународне комисије за истину о Јaсеновцу.

Професор Др. Србољуб Живановић

Председник Међунродне комисије за истину о Јасеновцу

Лондон, Велика Британија



* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com


Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Напади на Србе у Ораховцу малолетничка делинквенција или етнички мотивисан притисак? - КМ Новине

Напади на Србе у Ораховцу малолетничка делинквенција или етнички мотивисан притисак? После сваког таласа напада на Србе, па и овог прошле недеље, код грађана српског дела Ораховца јавља се страх да би и њихова имовина могла бити следећа мета.Тзв.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Проф. др С. Живановић: Римокатоличка ''црква'' наставља да се бори против Православља и српског народа - КМ Новине

Проф. др С. Живановић: Римокатоличка "црква" наставља да се бори против Православља и српског народа



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   


КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

петак, 17. септембар 2021.

Декларација о уједињењу - Отворено писмо лидерима опозиционих странака, јавним личностима и грађанима

Декларација о уједињењу - Отворено писмо лидерима опозиционих странака и јавним личностима
Професор БУ, др Слободан Првановић, упутио је отворено писмо лидерима опозиционих странака и јавним личностима, али и грађанима, у којем све позива на уједињавање у борби за спречавање колапса који се, очигледно, дешава нашој држави и друштву.

Професор БУ, др Слободан Првановић, упутио је отворено писмо лидерима опозиционих странака и јавним личностима, али и грађанима, у којем све позива на уједињавање у борби за спречавање колапса који се, очигледно, дешава нашој држави и друштву.   #Profesr #BU #Slobodan #Prvanović #Delaracija #Ujedinjenje #Borba #Protest #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti
Проф . Слободан Првановић

 
 
Декларација о уједињењу

У одсудним тренуцима за државу и нацију неопходно је предузети све мере у правцу обједињавања народа ради одбране или спречавања надолазеће катастрофе. Ово време је управо такво, држава се са својим институцијама налази на самрти, а грађани су у све безизлазнијој позицији. За разлику од уобичајене ситуације, када неку државу окупирају страни непријатељи потпомогнути домаћим издајницима, Србију су окупирали домаћи непријатељи, а њима помажу страни издајници. Поштен свет у Србији нема на кога да се ослони, нема од кога да очекује помоћ или елементарну заштиту јер се оно што се колоквијално назива државом распало, а оно што се назива цивилизованим светом срозало на лепо упаковани себичлук.

Неки људи су егзистенцијално угрожени јер мало или нимало не могу да зараде, а неки се налазе у нестабилној и несигурној, чак и опасној ситуацији која их додатно и психички разара. Ово очајно стање што се тиче државе и стање очаја многих у тој држави последица је ноторне чињенице да Србијом управља суманута особа којој је изигравање државника и историјске фигуре постала насушна патолошка потреба и којој, зарад његовог кревељења пред камерама, користољубиви полтрони жртвују све институције и државне органе.

Kада се дође до таквог преломног момента, ствари се драстично поједностављују. Престају да бивају важне политичке разлике и сваколике поделе. Све се сведе на једну разлику и једну поделу: ми и они. Једино што постаје важно јесте са које стране демаркационе линије се неко налази. У рову престаје да буде битно ко је за коју политичку опцију гласао или није гласао, ко је у којој странци или није ни у једној. На фронту постоје само ми и они, и то је сва подела.

Ради спречавања потпуног и неповратног слома државе и пропасти нације, треба и мора да дође до обједињавања и уједињавања у одбрани Србије и њених грађана. То је наша највиша патриотска обавеза у овом тренутку. Стога предлажем прихватање декларације о уједињењу. То не би било политичко уједињавање, прављење политичких коалиција, потписивање политичких уговора или споразума. То би било декларисање по питању ми или они, односно успостављање онога што ће се називати ми. Без икаквог реферисања на било какву политику, једноставно и јасно сврставање на једну од две стране: за или против актуелног режима. Свако треба, а мислим и да мора, да се декларише где је и са ким је. Свако, и политичари и јавне личности и обични грађани. Свако, сам за себе, треба да каже, али и покаже где је и са ким је. Ово мора јер је опасност од свеопште пропасти нарасла до те мере да је декларисање и обједињавање постало од егзистенцијалног значаја.

Више је депласирано причати о политичким колонама, а никад није ни било умесно истицати сопствену изузетност, непогрешивост или мудрост. Нема више места за ускостраначке интересе или личне сујете. Опасност је велика и та чињеница од свих нас захтева да конкретно манифестујемо огромну одговорност и разборитост. У том правцу, предлажем вам прихватање следеће Декларације о уједињавању:

1. Јавно, јасно и недвосмислено се изјашњавамо против овог режима којег сада имамо и којег сматрамо непријатељем Србије и њених грађана.

2. У борбу против узурпатора државних органа и институција, против свих који крше законске одредбе и против пљачкаша и њихових помагача који сада владају Србијом улазимо заједно, потпуно свесни постојања политичке различитости и без обзира на њу и све друге разлике, и остајемо заједно у борби, посвећени борби, а не разматрању наших различитости и прављењу подела, а тако све до слома овог режима.

3. Борбу ћемо водити до победе која ће се манифестовати у расписивању правих и засигурно фер и поштених избора на свим нивоима путем којих ће се доћи до оздрављења институција и државних органа, поштовања закона у њиховом раду, оснаживања државе у погледу њеног суверенитета и интегритета, заустављања економског и сваког другог упропашћавања нације и правичног и на закону заснованог санкционисања свих одговорних за историјски суноврат наше земље.

Позивам вас - лидере опозиционих странака, све политичаре и све јавне личности, да се јавно изјасните о овој декларацији, а све грађане који се слажу са изнетим ставовима да то накнадно покажу својим учешћем на митинзима, протестима и демонстрацијама који ће представљати артикулацију борбе за ослобођење Србије.


Слободан Првановић


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com


Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Проф. Слободан Првановић: Бриселски споразум је документ велеиздаје државе Србије - КМ Новине

Јавност је, по питању Бриселског споразума, a путем медија, бомбардована причом о формирању Заједнице српских општина. Међутим, и то је само параван за издају. "Што се тиче ЗСО, ја мислим да је то покушај прављења аутономне покрајине у 'републици Косово'.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Проф. Слободан Првановић: На месту председника Србије имамо лудака - КМ Новине

Проф. Слободан Првановић: На месту председника Србије имамо лудака Јавност примећује да су његови наступи све иритантнији а у последње време изгледа да нарочито претерује. Након синоћне конференције јавност је посебно згрожена показаним фотографијама на којима се виде унакажене жртве криминалне групе Вељка Беливука.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Проф. С. Првановић: Незадовољство народа у Србији огромно, сваког часа може доћи до опште побуне - КМ Новине

Проф. С. Првановић: Незадовољство народа у Србијиогромно, сваког часа може доћи до опште побуне #Profesor #Slobodan #PRvanović #Bojkot #Izbori #Izbori2020 #Srbija #Kosovo #Metohija #Izdaja #Režim #Vučić #Vlast Тренутно стање у Србији крајње експлозивно. Да су све опозиционе странке остале верне етичком аспекту бојкота данас би власт била смењена али је она већ сада изгубила легитмитет, каже проф Слободан Првановић у интервјуу за КМ Новине.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

уторак, 31. август 2021.

Иван Максимовић: Србин у рату

Иван Максимовић: Србин у рату

Гледам како се Срби не труде да упознају своју веру, православље, па чак ни свој народ, али им то не смета да и ту веру, и тај народ окриве за све ратове и невоље које су нас задесиле.

Фото: Тањуг/ АП Фото/ С.Г.


















Пише: Иван Максимовић



Незнање не може, и није оправдање за грешке које чинимо онда када постоји знање а које нисмо желели да прихватимо и применимо. Криви смо ми због таквог незнања. Тако неки између нас, намерно нећу рећи "неки од нас", српски народ коме припадају, поистовећују са злонамерним пројекцијама оних који би у свом животу само да виде да је Србин уништен и поту(р)чен, па нека им то буде и последње што су видели. Живе да би видели туђу смрт па и по цену сопствене. Требају ли њихове зле намере и зло расположење да нам буду водиље кроз живот, да то буде мера нашег бића? Не! То нас води у само једно - у смрт. А ми чак немамо ни ту жељу да макар видимо туђу несрећу... Може ли да буде бесмисленије појаве у нашим животима? Може ли неко да нас понизи више него што ми на тај начин понижавамо себе?

Да видимо о чему се ради и које смо то знање ми Срби одбацили.

Православље и српство (србство ако желите), изнедрили су светосавље. Оно не само да се не коси са вером већ је ту оно семе верe пало на плодно тло. Одатле потичу све вредности српског народа, одатле сав презир према српском народу.

Светосавље је врло одређено према улози човека у рату. Зато се пре свега инсистира на "крсту часном и слободи златној" како се још од Немањића узвикивало.

Дакле, одбранити веру јер без вере нема ни човека. Не постоји човек који не верује. Атеиста верује да Бог не постоји. А они између сви вичу "има нешто", верују у "нешто" што је често класичан облик сујеверја али верују! Има и оних који кажу да ни у шта не верују, а верују у човека, верују науци... Па, чак и да тврде да ништа не постоји - они у то верују! Дакле, нема човека који не верује.  Зато је најздравије држати се праве вере да би се право и живело.

А опет, живот без слободе и није живот већ време проведено у патњи. Оправдано се сматра страдањем јер ропство то и јесте. Зато се мора имати јака вера да се то и такво време издржи док не дође тренутак за ослобађање, а то увек значи да је наступило време борбе, време рата јер слобода се једино може освојити, нико вам је неће подарити, нико.

Васа Ешкићевић - Из Македоније / 1917 (Призор из ослобођења Јужне Србије, касније назване Македонијом, где војницима окупљеним испред цркве, храма Божијег, Српкиња у ношњи тог краја указује благодарност за извојевану слободу. Иако у присуству официра сликар је јасно истакао ипак обичног српског војника)





И опет, православље, српство, светосавље... су и ту прецизни и јасни па од човека у рату траже да покаже - "чојство и јунаштво". Јунаштво је бранити себе од другога а чојство бранити другог од себе. Не малтретирати, не иживљавати се над било ким, не мучити и не убијати незаштићене, слабе, ненаоружане... Оне који нису опасни као противници, што значи, наравно, и ратне заробљенике. Вероватно тренутно најзначајнији аутор на тему националног кода Срба, Дарко Николић изнео је податак о томе да су ратни заробљеници у Србији, у Првом светском рату, чак примали плату током боравка у српском заробљеништву, официри вишу у односу на војнике. То је врхунски и међу најсветлијим примерима управо чојства, однос победника над пораженим. То су били Срби који су у живели у складу са својим бићем које је обликовало светосавље, вера православна. Они друго нису ни могли да буду јер, искрено, нису имали бољи модел од свог. Не значи да су били бољи од других већ у рангу најбољих који су ходали земљиним шаром. То није мишљење до кога сам ја дошао, читајте старе путописе странаца који су кроз Србију пролазили или који су са Србима били у рату, да не оптерећујем овај текст навођењем таквих примера.

Као што видимо, чојство је на првом месту али оно не даје тиме првенство, тек не дао Бог примат, људском нахођењу у односу на оно чему нас вера учи, већ супротно. А зашто се ипак овако каже најбоље објашњава стара Јевросима мајка када у песми Урош и Мрњавчевићи саветује сина Марка "боље ти је изгубити главу, него своју огр´јешити душу". Дакле, чојством чувамо непријатеља од себе али и себе од себе!


Српских ратних завета, прецизније речено - животних, јер се све ово односи и на унутрашњу моралну борбу човека у његовом свакодневном животу, видимо да има свега неколико. А то из простог разлога, више од тога нам није ни потребно, нараво - само ако их познајемо и примењујемо!

Славни Дучић није тек онако једном од својих дела дао назив "Верујем у Бога и српство" и то у тренутку када су они понајвише били угрожени стварањем безбожничке Југославије од комуниста. И то је управо путоказ који треба да пратимо да би смо били људи-дивови, какви су били наши преци који су можда знали много мање него ми данас али су знали оно што је најпотребније, што је спасавало и главу и душу, за разлику од нас који смо препуни непотребних информација са којима ни сами не знамо шта ћемо а ни како да спасемо ни једно, ни друго. Зато су противници Бога и српства, комунисти, покушали да баш тај Дучићев спис избришу из колективног сећања српског народа. Тог наслова чак нема ни у биоблиографији Народне библиотеке Србије где је похрањено све иоле значајно, па и потпуно безначајни списи објављени на српском језику. Нису успели и опет се доказало да је вера јача од сваког зла. Јер вера православна је вера у живог Бога, Онога који је победио смрт и васкрсао и ту победу даровао људском роду.

То објашњава како смо и ми васкрсавали под вишевековним ропством, или из краткорочних пораза, и на крају односили победе над најмоћнијим непријатељима и војним силама које људска историја памти. Успевали смо јер смо се држали филозофије светосавља сажете у тих неколико речи - за крст часни и слободу златну уз чојство и јунаштво!

Српски војник је у Првом светском рату прошао страховиту голготу да би после ње величанствено васкрсао и задивио читав свет па и сопствене непријатеље.
Време у коме живимо, најбоље показује како је настала заблуда да су вера православна и светосавље криви за било који рат и злочин. Данас имамо сијасет доктора који на телевизијама са националном фреквенцијом, као представници ове власти, нису у стању да склопе две смислене реченице. Многи имају купљене и лажиране докторате и дипломе. Е, такви су били они људи који су се представљали Србима и православцима а починили би можда неки злочин - лажни верници. Онај ко право верује, у тренутку када не постоји опасност од непријатеља, пре свега ће се бојати за своју душу а када је опасност од непријатеља близу, бојаће се да зло не задеси његове ближње, његов народ, и неће жалити ни свој живот да дà у борби за то! Јер ”Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје” (Јован, 15,13) каже Господ.

Сећате се пада потпорног зида на Коридору 10 пре три године? Да ли је ико икада окривио науку због пада зида? Не! То никада није пало на памет било коме јер наука не може да буде крива. Крив је извођач радова који је радио мимо науке, ко би други и могао да буде крив? Зашто онда кривити веру због неуког "извођача радова" који се "науке" није ни држао? Управо таквог "извођача радова" антисрпска струја жели да нам наметне као типичног примера појма "верник". Мрска лаж, како само непријатељ Бога и човека уме.

Српски војници на Косову и Метохији 1999. године иако не само технички инфериорнији у односу на непријатеља већ и бројчано надјачани, стотине наспрам хиљада, остали су непоражени у рату са НАТО пактом и њиховим савезницима, највећом и најснажнијом војном силом која је икада постојала на свету.
Искрено и без резерве верујем да је управо криво разумевање вере, и као последица тога наше удаљавање од ње, оно што би био разлог нашег нестанка, нестанка Срба и Србије ако до тога дође. Зато се множе замке и крива учења и у самој црквеној хијерархији, месту основног и најјачег ослонца српског, да би овај народ коначно био поражен и то занавек.

Погрешним тврдњама да је вера, а тиме  и Бог, крива за било какво зло а заправо је брана сваком злу, значи одрицање од онога што нас чини оним што јесмо и чиме смо се тако успешно бранили и одржали кроз векове. Одустајање или удаљавање себе или другог од вере, јесте одустајање од Животодавца, од Онога који дарује живот, од самог живота! А то, без изузетка, значи само једно - смрт. И само је смрт сигурна у том случају. Управо зато тако жестоко и ударају баш на православље, баш на Србина светосавца.



* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

''Брат мој'', наш и печат нашег времена у новој песми Предрага Јакшића - КМ Новине

" Полакомио се лако путем лаким да крене, Србин да не буде, Брат мој" стихови су нове песме Предрага Јакшића, драматурга, песника и филмског ствараоца. Јакшић је већ сасвим јасно дефинисао себе као уметника отпора и непристајања* кроз своје стваралаштво, и један је од најаутентичнијих представника ангажоване и критичке поезијекод Срба.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Одрекли смо се часног српског војника, зато нам је данас овако - КМ Новине

Поводом 100-годишњице обележавања Топличког устанка, јединог у Првом светском рату у позадини фронтова са елементарном организацијом и прецизном идејом о ослобођењу, а од аустроугарско - бугарског окупатора који је трајао до повратка српске војске са Солунског фронта, разговарали смо са Дарком Николићем новинаром и аутором романа "Гвоздени пук"̳🔗.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Вaскршњa пeсма бранилаца Београда - КМ Новине

Знате да пишем књигу о одбрани Београда 1915, а ово сам пронашао док сам скупљао материјал за "Гвоздени пук". Чудесно је... И, на нестваран начин - сведочи чији смо потомци. Сви који су пре једног века, те 1915. када је наређен слом Србије, бранили престоницу - знали су да их је премало.





https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.


Рођен је и живи на Косову и Метохији.

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::  Хвала на интересовању