Вести:
Приказивање постова са ознаком Разлагања. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Разлагања. Прикажи све постове

четвртак, 19. септембар 2019.

Јово Вукелић: Зауздана Србија

Сви извори воде, водотокови, поточићи, потоци, речице биће спроведени и стављени у црне цеви

#Jovo_Vukelić #Reke #Planine #MHE #Odbrana


  • Србија сулудо гради, а Америка и Европа руше мини хирдоелектране
  • Стотине минихидроелектрана које се граде и треба ускоро да премреже Србију збрисаће са лица српских брда и планина, гајева и њива, пропланака и долина сваку свежу кап воде. Како је сликовито констатовао  један  читалац  и вероватно сведок ове девастације животне средине „ни мрав, ни лептир, ни миш, ни зец, ни пчела ни птица немају више одакле да попију ни кап воде“!
  • Планирана изградња чак 856 мини хидроелектрана
  • Овај пројекат уништавања река, ако има имало разума код надлежних државних институција, треба зауставити по сваку цену и спасити многе врло лепе крајеве Србије од девастације, тачније од потпуне пропасти и уништења

Пише: Јово Вукелић



Велика претња надвила се над Србијом, већа чак и од катастрофалних поплава, пожара, земљотреса, тих најгорих природних катаклизми. Пројекат изградње стотина мини хидролекетрана које требају да са лица српске земље уклоне све живе водотикове воде, да све изворе воде, од најмањих поточића до речица и река уклоне са пропланака,  из јаруга, шума, долина и равница и стрпају их у црне злосутне металне цеви, које би требало да кад покупе сву живу, текућу воду и све што пулсира животом – претворе у струју увелико је у току. Спроводи се по Србији тај сулуди план иако се грађани Србије, сељаци и брђани, из свих крајева Србије буне, протестују, чак блокирају ту реализацију гашења водених токова.

Побуна народа траје месецима, има и жестоких свађа и физичких окршаја, борбе јер се једноставно са лица земље трајно уклањају и у цеви стављају сви водотокови, сва вода која живот значи у тим крајевима. Цеви се затрпавају тако да потом нема трага да је ту некада био поток или речица у којима је било живе, текуће воде, живота, риба, алги, ракова, трава, пужева, змија, жаба, разноврсног воденог растиња и наравно увек свеже воде која је давала  живот околини, растињу, шумама, била сигурно појило за дивље и домаће животиње, људе…

Уништавање здраве животне средине
У Србији је већ изграђено 110 малих хидроелектрана (МХЕ), а планирана је изградња укупно чак 856 хидроелектрана.
Према катастру Електропривреде Србије, студије рађене у ЕУ и Србији указују на негативан утицај које мале хидроелектране имају на животну средину.


У тој неравноправној борби грађана против систематског уклањања извора воде са свих отворених површина у Србији  која и најнеписменијем  и необразованом човеку јасно указује на трајно уништавање, на смрт, на гашење целих еколошких заједница на биолошку смрт  врло разноврсне флоре и фауне и на нестанак живих бића која су ту боравила стотинама и хиљадама година.

Безобзирно уништавање најздравије животне средине Србије сенезаустављиво наставља (локација на Старој планини)

У овој агонији која траје већ десетинама месеци и букти по Србији у сукобу народа који је крајње незадовољан постуцима државних органа  са „имагинарним“ инвеститорима који немилосрдно разарају околину, уништајавају постојеће водотоке и багерима, бетоном и металом уводе воде у црне цеви и одводе је у непознато све више се уочава несхватање истинске опасности које носи овај пројекат.

Америка и Европа руше мини хирдоелектране
Управо због штетног утицаја на животну средину и уништавања природе, у Европи је срушено око 400 малих хидроелектрана док је у Сједињеним Америчким Државама од 1993. до 2017. године срушено више од 1.000 објеката, наводи се у студији Шумарског факултета у Београду, у којој се позивају на извештаје организација за заштиту животне средине riverwatch.eu i americanrivers.org

Како је сликовито констатовао један  читалац , вероватно сведок ове девастације животне средине „ни мрав, ни лептир, ни миш, ни зец, ни пчела ни птица немају више одакле да попију ни кап воде“!



Сатирање биљног и животињског света

Он је посматрао шта се десило после проласка црног металног цевовода кроз подручје где је живео и видео је да ни трунке свих претходних разноврсних облика живота више нема на том подручју. Све је затрпано, суво, камен, шљунак и песак харају околином где се некада чуо цвркут птица, жубор свеже питке воде, мирис планинског биља, звукови стотина инсеката, где су се могли видети легла лептирова, кућице мрава и јежева… Више ту нису долетале дивље гуске и патке, нема нигде више никаквих птица, а о осталим дивљим животињама од најмањих мишева до ласица, зечева, па и веверица да не говоримо. Дрвеће у околини потока и речица је почело да се суши, папрати и пузавица више нема, све је увенуло и угинуло без воде.

Ужасан злочин над природом: река се заробљава у цев, па у бетон и гвожђе

Сељаци у околини који су водили стоку на испашу на оближње ливаде, у брда и на пропланке немају где да напоје стоку на том путу и гасе се тако и друга станишта која су постојала и опстајала зависећи једно од другог.



Највећи ауторитети траже заустављање уништавања река
О погубности МХЕ јавност су упозорили и четворица декана факултета Универзитета у Београду и директор Института за биолошка истраживања.
У писму које потписују проф. др Жељко Томановић (Биолошки факултет), проф. др Ратко Ристић (Шумарски факултет), проф. др Дејан Филиповић (Географски факултет), проф. др Душан Поломчић (Рударско-геолошки факултет) и др Павле Павловић (Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”) стоји да је “неопходно зауставити уништавање чистих планинских река”.


А деца која су се често играла поред потока, река и речица, учила да лове рибу и купала се у плићацима сада немају шта да виде сем огољене земље, простор личи на површину месечеве коре, бео, прашњав, једноставно без живота.



Невероватна неодговорност власти и владе Србије

Никакава корист од проиводње струје употребом ових водотокова не може надоместити ово огромно убијање правог живота, уништавање флоре и фауне, гашење свих облика биљног и животињског света и потпуног осиромашења човекове животне средине.

Пројектом градње мини хидроелектрана наноси се огромна штета великом делу становника Србије, а директно и највише становништву које живи у мањим варошима и местима и укупно узевши свом руралном становишту Србије.

Иако се о овој пошасти у Србији говори и пише не виде се никаква озбиљна настојања одговорних државних институција да се овај сулуди, самоубиствени пројекат по грађане Србије заустави.

ЗАУВЕК УНИШТЕНА ЛЕПОТА: Водопад Бобук на Црновршкој реци,
који је нестао након изградње МХЕ / Фото: Милан Симоновић








Стиче се утисак да су у ове послове уплетене фирме и појединци блиски властима и високим државним функционерима и да деле добит од овог уносног посла, јер ЕПС купује од власника ових мини хидроелектрана сву произведену струју по врло повољним ценама, па је профит врло висок.

На овај начин Србија ће заиста постати зауздана земља у којој српска деца неће имати прилике да чују жубор потока, виде рибе и пуноглавце у води, да се купају у бистрим планинским потоцима или да пију воду са неког извора. То ће моћи само да виде на филму, у некој другој земљи или да им о томе причају у облику бајки родитељи, деде и баке…

Зато овај пројекат који је на делу треба, ако има имало разума код надлежних државних институција, зауставити по сваку цену и спасити многе врло лепе крајеве Србије од девастације, тачније од потпуне пропасти и уништења. Да би људи могли да наставе да живе здраво у природној средини, окружени разним биљним и животињским светом, са стаништима живих бића у коме сви зависе од здравих водотокова, поточића, потока, речица и река, тачније од извора воде који значе живот.



БОЈКОТ ШИПТАРСКИХ КВАЗИ-ИЗБОРА ЈЕ ЈЕДИНИ ПУТ И ИЗАЛАЗ ЗА СРПСКИ НАРОД И СРПСКО КОСОВО И МЕТОХИЈУ! 




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Између сна и јаве    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

  #Jovo_Vukelić #Reke #Planine #MHE #Odbrana #kmnovine

понедељак, 16. септембар 2019.

Ово је Православна земља, не содомска

Одржала се некаква шетња, некаквих људи, коју је неко назвао именом „парада поноса“. Каквог поноса? Ко се чиме поноси?

#Sodoma #Gomora #Gej #Pride  #Ustav #SRBIJA #Izdaja #Mediji #Propaganda #Vest #kmnovine #kmnovine
Приметићете како мушкарца у срединисви, који носи заставу овог скарадног скупа, сви око њега покушавају да смире у очигледно агресивној намери да провоцира православне вернике.



















Пише: Стефан Вукоје



Тим „поносним“ људима, дозвољена је од стране државе, слободна шетња, да би се што боље промовисале западне вредности код нас. А људе који су били у поворци Православне Литије, полиција ове земље је хапсила и вршила насиље над њима.

Како једна Православна земља може тако нешто да допусти?


#Sodoma #Gomora #Gej #Pride  #Ustav #SRBIJA #Izdaja #Mediji #Propaganda #Vest #kmnovine
У промоцију извитоперености по први пут у
Србији злоупотребљена и деца!
Земља која би требало да је окренута тотално супротној страни, она је одабрала криви пут. Важније јој је да се додвори западњацима и Европи, како би ушла у ЕУ. То је та ЕУ, то је вредност те ЕУ, то је морал те ЕУ, чији Србија "жели" да буде члан.

А грађани ове земље? Шта они знају? Да ли знају ишта друго, сем онога што им се сервира? Колико је ова земља кренула ка понору, показује и чињеница, да је једна припадница тзв. ЛГБТ популације, премијер ове земље. Да ли мислите да је то случајно?

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


Та иста премијерка, говори да ће у нашој земљи увести закон, којим ће се омогућити истополни бракови!?

Подржава ли већина грађана ове земље то? Зна ли уопште народ ишта? Или га не занима? Та, премијерка, ради све што је у супротности са душом наше земље.


#Sodoma #Gomora #Gej #Pride  #Ustav #SRBIJA #Izdaja #Mediji #Propaganda #Vest #kmnovine
Нема педера без жандарма
Душа наше Православне Србије није таква, али појединци по сваку цену желе да је претворе у нешто што она није, желе да је униште. Како неко, ко нема у души и срцу, бар део љубави према нашој земљи, може да је води? Како неко, ко има тотално другачији систем вредности, него ли наша земља, може да буде њен вођа? Ова земља је од искони, Православна и другачија од ових вредности, које се тренутно пропагирају. Она није таква. Плаче Србија, сузе јој квасе земљу, трпи унутрашњи бол, јер јој товаре нешто што она није.

Православна Србија, неће бити мирна и никад неће прихватити оно, што никад није била. Јер није никад била содомска, увек је била Православна. И то је њен понос.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Sodoma #Gomora #Gej #Pride  #Ustav #SRBIJA #Izdaja #Mediji #Propaganda #Vest #kmnovine #kmnovine

уторак, 10. септембар 2019.

Смртност у Сребреници пре јула 1995. – необрађена и непостављена питања

Из очигледних и оправданих разлога, једно од тежишта расправе о Сребреници до сада био је покушај да се што прецизније утврди стварни број погубљених заробљеника.

#Srebrenica #Laž #Masajr #Srbija #Mediji
Сребреница








У недостатку доказа „специфичне намере“ да се муслиманско становништво уништи „као такво“ на верској или етничкој основи, поборницима званичне верзије догађаја преостаје једино да инсистирају на цифри од „8,000 стрељаних мушкараца и дечака,“ у настојању да драматизују своју тврдњу и прибаве јој изглед колике толике веродостојности. Посматрано у ширим демографским размерама, број од осам хиљада једва да би се могао оквалификовати као геноцид, чак и при постојању нечега налик на неопходну намеру на локалном плану. Али уколико се не би ишло даље од становништва Сребренице од око 40,000 у јулу 1995, чак и та цифра могла би да делује сугестивно. За пропаганду, емотивни утисак, како год створен, сасвим је довољан.

Рашчлањавање демографских губитака у редовима становништва енклаве Сребреница (којој би се практично могла прикључити и оближња Жепа, као део исте целине) углавном се фокусира на два сегмента: број стрељаних и сада, када се открићем бројних изјава преживелих о масовној погибији у борбеним дејствима та тема више не може држати под тепихом, и апроксимативна цифра готово истовремено погинулих током пробоја колоне 28. дивизије из Сребренице према Тузли. Ниједна од ових цифара не може се утврдити прецизно, али и на основу расположивих података у оба случаја могућ је висок степен вероватноће.

Међутим, постоји и трећа, до сада у потпуности занемарена категорија демографских губитака у енклави (опет, посматрајући Сребреницу и далеко мању Жепу као целину) а то се односи на приближну смртност од свих узрока од пре јула 1995. Ово питање је важно услед пропагандног и политичког значаја Меморијалног центра у Поточарима. Мада је садржај табута који се сваке године тамо укопавају – загонетка (под изговором да је то искључиво верско питање онемогућени су увид и испитивање свима који се налазе изван ислама, па чак и криминалистичким службама секуларне државе) ипак, под претпоставком да се у табутима налазе разни делови људских остатака, легитимно је поставити питање: одакле се ти људски остаци сакупљају? Поред стварно стрељаних особа, за које немамо разлог да сумњамо да су тамо заступљени, други знатан извор људских посмртних остатака у Меморијалном центру су већ поменута лица која су погинула у пробоју. Између те две категорије приликом ексхумације не прави се апсолутно никаква разлика. Погинули су проглашени за жртве „геноцида“ и тако се и приказују, једнако као и стрељани.

Множе се докази да је у овом контексту присутна још једна статистички значајна категорија људских посмртних остатака, а то се односи на умрле и погинуле у енклави у периоду од пре јула 1995. Да је таквих између 1992. и 1995. морало бити интуитивни је закључак, поготово узимајући у обзир чињеницу да се ради о становништву чији је број у трогодишњем ратном периоду варирао између око 37,000 и 60,000. Одређени број људи морао је умрети од природних узрока, а пошто су се упоредо одвијала и борбена дејства, то је вероватно такође допринело укупним људским губицима у овом раздобљу.

Неколико докумената локалних власти из енклаве, као и изјаве њених тадашњих становника, убедљиво потврђује интуитивну претпоставку о смртности у енклави пре јула 1995. Ова грађа је занимљива за проучавање Сребренице зато што у односу на питање о „жртвама геноцида“ паралелно покреће питања и о томе где се налазе посмртни остаци ових људи чија смрт није ни у каквој вези са догађајима из јула 1995? Као и то да ли и са коликом сигурношћу би се могли поуздати да те особе – слично погинулима из колоне – такође нису измешане и затим укопане са посмртним остацима заробљених па стрељаних из јула 1995? Ови последњи су једини који би могли доћи у обзир као аутентичне жртве, на страну питање да ли се геноцид стварно догодио или не.

Приказаћемо неколико релевантних докумената и сведочанстава. У интегралном облику документа се налазе у прилогу. Без сувислог објашњења чињеница које ће бити изложене сумње у сребренички наратив само ће се повећавати.

У документу Команде 8 ОГ (званични назив 28. дивизије до преименовања 1994. године) од 23. 08. 1993. године, упућеном под ознаком „строго повјерљиво“ председнику предсједништва Републике БиХ Алији Изетбеговићу (лично на руке), а у вези са до тада претрпљеним губицима констатује се, између осталог:

"У беспоштедном једногодишњем рату, под командом Насера Орића, наше снаге су успјеле побити 2,500 четника и толико их избацити из строја, међутим, у току рата имамо на Сребреничкој, Братуначкој, Зворничкој и Власеничкој општини 1,405 погинулих бораца, 2,60З рањених бораца. Сви ови погинули и рањени борци су у око 80% случајева погинули или рањени углавном од граната. На овој територији имамо погинулих 632 цивила и 554 рањена".

На страну процена губитака на српској страни, процена за АРБиХ и цивиле из енклаве не делује претерано с обзиром на опсег и жестину вођених војних дејстава.

На исту тему имамо и сведочанство бившег командира снага АРБиХ у енклави, Несиба Бурића, које је сарајевски лист „Дани“ објавио у броју од 18. јануара 1999. Бурићев исказ гласи да је из његовог „…батаљона од 320 изгинуло 280 момака. Зашто смо се борили? Ја знам да сада они иду на понижавање Сребреничана, па причају како се нисмо борили, већ смо се предали и изгинули при напуштању Сребренице. Нико не може порећи да у самој опћини Сребреница није остало двије хиљаде закопаних бораца. Нико не може демантовати колику смо слободну територију били направили, али без ичије помоћи нисмо могли у том окружењу дуго издржати.“

Ако је на територији Сребренице остало „2,000 закопаних бораца,“ као што Бурић тврди, где се налазе њихови гробови? Да ли су они још увек нетакнути и не измештени у Меморијални центар у Поточарима, уважавајући околности и пре свега датум њихове погибије?

Такође је, у вези са смртношћу која претходи „геноциду,“ важно обраћање Извршног одбора СДА за Братунац председнику Алији Изетбеговићу 09.06.94. године, заведено под бројем 01-03/94. Ту, између осталог, стоји:

„Mi stari cclanovi SDA Bratunac aktivirali smo rad nasseg Izvrssnog Odbora 16. o4. 94. god. Na ovoj teritoriji ostalo nas je ssest starih cclanova IO-SDA medju kojima se nalazi Predsjednik i Sekretar IO-SDA Bratunac. Svi ostali su pobjegli izdavssi ovaj narod.Izvrssni Odbor smo popunili sa joss 19 novih cclanova.Pocceli smo koliko toliko normalno rad. Problemi sa kojima se susrecce nass izbjegliccki narod su veliki,od smjesstaja,ishrane i uopsste prezzivljavanja.Trenutno na ovoj slobodnoj teritoriji zzivi oko 12,500 stanovnika sa nasse opsstine,a ostalo je oko 2000 ubijenih i poginulih.U Tuzlu je otisslo oko 4500 stanovnika,a oko 2500 ljudi je otisslo van Rep. BiH.“

Потписник обраћања председнику је председник ИО-СДА Братунац, Мирсад Кавазбашић.

Цифре које се овде наводе у општој су сагласности са цифрама које износи Несиб Бурсаћ и такође указују на статистички значајан обим смртности од пре јула 1995. Иста питања и даље важе за локацију и могуће коришћење ових посмртних остатака.

Из оближње Власенице, имамо следећи извештај локалног одбора СДА генералном секретару те странке са седиштем у Сребреници, Мирсаду Черману, од 15.06.1994, а под редним бројем 09-1/94, „NA PAZZNJU GOSPODINA PREDSJEDNIKA ALIJE IZETBEGOVICHA SARAJEVO“:

„Na ovim prostorima zzivi 5.804 nassih gradjana, Evidentirano je poginulih 638 nassih gradjana bez grada Vlasenice i ostalih mjesta (Kladanj,Tuzla i dr. gradovi). Evidentirano је 408 ranjenih nassih gradjana.“

Ради се о извештају измештеног одбора СДА за Власеницу, пошто је Власеницу тада контролисала српска страна. Овде није потпуно јасно да ли су предмет извештаја само погинули Власеничани или и други поред њих. Али без обзира, у питању је приличан број погинулих пре јула 1995.

Релевантност питања, где се тачно налазе посмртни остаци ових особа чија смрт претходи „геноцидним догађајима“ из јула 1995, јасно се оцртава из следећег документа који потиче од органа безбедности команде 8 ОГ (касније 28. дивизије) из Сребренице. Докуменат је заведен под бројем 130-13-56/94 и носи датум 07.07.1994. Достављен је одсеку безбедности команде Другог корпуса у Тузли, у чијем се оперативном саставу налазила 8 ОГ. У овом документу стоји:

„Dana 02.07.1994.godine grupa od 6 lica koji su samovoljno napustili demilitarizovanu zonu vraccajucci se iz ZZepe ka Srebrenici naissla je na Srpsku zasjedu u Gornjim grabicima rejon Podravanje pri ccemu su 4 lica poginula,1 ranjeno i 1 izgrebano.

Poginula lica su: Lemess /Bekte/ Nazif, rodzen 10.10.1950. godine u Skeiccima, Burich /Mustafe/ Osman, rodzen 05.07.1966. godine u Osmaccama, CCesko Amir i ZZigich Muhamed, оbojica iz H.Pjeska. Palich /Ibre/Mesud, rodzen 04.09.1969. godine iz H.Pjeska, laksse ranjen dok je Hukich Mirzet iz Osmacca bio samo izgreban.

Dana 04.07.1994. godine ista lica su izvuccena,izvrssen uvidzaj na licu mjesta vizuelni opis lesseva i lica su sahranjena u Srebrenici.

Pom.K-danta za bezbjednost, Bektich Nedzad“

Овде се са посебним нагласком мора поставити главно питање: где се налазе њихови гробови? Лица која су, како овде стоји, „сахрањена у Сребреници,“ именована су, што значи да није реч о анонимним губицима. Неки траг о њима, рођењу, личним исправама, породичним везама, итд. негде мора да постоји. Где се у Сребреници налази место њиховог укопа и да ли су њихови посмртни остаци још увек тамо? Ако нису, где се налазе и под каквом су легендом укопани? Прецизни одговори на ова питања од изузетне су важности по интегритет целокупне операције укопа стварних сребреничких жртава у Меморијалном центру у Поточарима.

Даље, располажемо са извештајем Ратног председништва измештене муслиманске општине Братунац упућеним Председништву и Влади РБиХ у Сарајеву, са датумом од 11.07.94. „строго поверљиво“ и под редним бројем 01-111/94 где стоји:

„Za vrijeme trajanja oruzzanih akcija na ovom podruccju sa Bratunaccke opsstine poginulo je 523 borca, 66 boraca vode se kao nestali, a 860 boraca je tezze i laksse ranjeno. U istom periodu poginulo je, ili ubijeno 1.400 civila, a 211 civila se vode kao nestala lica. U ove cifre neulaze gubici nassih boraca,angazovanih u drugim jedinicama Drugo Korpusa, koji su dali veliki doprinos borbi za BiH.

Za Ratno Predsjednisstvo opsstine Bratunac, Predsjednik Alich Zajko dipl. ing.“

И у овом извештају из 1994. године говори се о око 2,000 погинулих бораца и цивила. Иста питања и даље важе о местима где су та лица сахрањена и о томе да ли је прављена икаква разлика између њихових посмртних остатака, и остатака насталих после 11. јула 1995.

У оквиру исте проблематике интересантан је такође и извештај команданта жепске бригаде 28. дивизије 2. корпуса АРБиХ, Авда Палића, своме претпостављеном и начелнику штаба АРБиХ, генералу Енверу Хаџихасановићу у Какњу (локација главног штаба АРБиХ) од 21.11.1994. а под редним бројем 02-1/1438-1. Пошто у документу стоји напомена „веза ваш број“ може се претпоставити да Палић ту одговара на упит надређеног Хаџихасановића о претрпљеним губицима.

У свом допису Палић доставља „1. Spisak poginulih boraca, ssehida na teritoriji Opsstine ZZepaa ccije porodice zzive u ZZepi“ и „2.Spisak poginulih boraca,ssehida na teritoriji Opsstine ZZepa,a ccije porodice ne zzive na podruccju Opsstine ZZepa.“ У првој категорији, Палић наводи поименце 78 погинулих, у другој 20. Затим следи поименични списак 126 „лакше и теже рањених.“ Где се налазе гробови погинулих лица, да ли су уредно обележени и да ли су – да употребимо израз хашког Трибунала – „неузнемиравани“ (undisturbed) или се њихов садржај сада налази на неком другом месту, да би био приказан у неком другом својству?

Такође је вредан пажње и допис генерала Енвера Хаџихасановића упућен „ОГ 8 Сребреница, на руке команданта,“ што се по свему судећи односи на Насера Орића. Хаџихасановић ту потврђује достављање евиденције из енклаве Сребреница о „1377 … погинулих бораца.“ Евиденција је пропраћена захтевом да се раздели материјална помоћ породицама ових „шехида.“ Докуменат носи датум 27. 11. 1994. и заведен је под редним бројем 02-1/1497-1, „строго повјерљиво“. Овај допис поприма додатну веродостојност из чињенице да се може укрстити са списком из истог периода са именима 1,333 погинулих бораца из сребреничке енклаве који се налази у књизи Насера Орића, „Сребреница свједочи и оптужује,“ објављеној крајем 1994. године.

Најзад, опет у контексту збрињавања породица погинулих бораца АРБиХ, имамо и „доставу података“ упућену „повјереништву општине Братунац у Тузли,“ под датумом 27. 12. 1994. и редним бројем 04-233/94. У овом допису, у вези са српским нападом на локалитет Глогова извршен 10.05.1992, доставља се евиденција о 34 погинуле особе са циљем да се обезбеди материјална подршка њиховим породицама. И у овом случају на снази остају сва претходно постављена питања, са напоменом да су форензичари тужилаштва и свих већа Трибунала локалитет Глогова конзистентно третирали као место укопа „жртава геноцида,“ насталих после 11. јула 1995. године. Да ли је ових 34 мештана страдалих 1992. године било сахрањено на неком другом месту а не у Глогови, или се и они данас рачунају као жртве догађаја који се одиграо три године после њиховог страдања?

Ово питање није нимало иронично већ је реално, у светлу солидарне тежње моћних чинилаца који контролишу готово сву доказну грађу о Сребреници и њено тумачење (задржавајући посебно осетљиве делове под вишедеценијским ембаргом) а своје политичке и пропагандне инструменте безобзирно користе да би се обликовала клима мишљења о Сребреници као „најстрашнијем злочину у Европи после Другог светског рата“. Ипак, њихова контрола наратива, као што смо управо видели, није апсолутна. Местимично на видело избијају детаљи који се у пројектовану слику не уклапају и доводе је у питање. То је нарочито видно када се мноштво таквих појединачно ситних детаља уочи, и затим повеже у кохерентну целину.

Према расположивим подацима, који се за период од пре 11. јула 1995 углавном односе на насилну смртност у сребреничкој енклави, а остављајући по страни природни морталитет којег је такође морало бити али је за сада непознатог обима, у енклави је пре „геноцида,“ по конзервативној процени, требало погинути најмање између 1,500 и 2,000 људи. Такву цифру подржава и истраживање сарајевског Истраживачко-документационог центра Мирсада Токаче, који је, за године 1992, 1993 и 1994, за сребреничку енклаву утврдио укупну смртност у износу од 1,883 особе.

Озбиљно истраживање Сребренице мора поставити не само очигледно питање, где су те особе сахрањене и да ли се још увек налазе у својим гробовима, већ и то зашто се третирају неравноправно у односу на проглашене „жртве геноцида“? Где су њихове породице и зашто су их заборавиле и не одају им никакву јавну почаст, као што се то ритуално чини са жртвама укопаним у Меморијалном центру у Поточарима?





Postbus 90471,
2509LL
Den Haag, The Netherlands
+381 64 403 3612  (Serbia)





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Srebrenica #Laž #Masajr #Srbija #Mediji

недеља, 08. септембар 2019.

За норамлизацију односа са албанским сепаратистима на КиМ, потребна је само жртва Америке

Пре неколико дана, тачније 04. септембра, амерички сенатори, демократа Kрис Марти и републиканац Рон Џонсон изјавили су у Приштини да је "потребна жртва обе стране како би се нормализовале односи између Kосова и Србије". Биће да ово није ни мало тачно и да се ради управо о супротном!

 #Kosovo #Metohija #Separatisti #Zločin #Ustav #SRBIJA #Izdaja  #Šiptari #Mediji #Propaganda #Vesti  #Žrtve #Bojkot #Izbori #kmnovine
Америка је стално у прилици да спере своју крваву прошлост али то редовно одбија да учини!


















Пре свега мора се имати на ум чињеница да су се амерички сенатори у Приштини састали са вођама косовских сепаратиста, међу којима је понајвише ратних злочинаца. Наравно да амерички сенатори не само да то знају, већ представљају Владу која је илегални шиптарски тероризам организовала, финансирала и на крају подржала крвавом НАТО агресијом иза које је осим смрти преко 2000 српских цивила, остала трајно загађена животна средина чиме је изазвано на хиљаде случајева канцерогених обољења чија епидемија данас влада у Србији.

Ипак, лицемерје зликовачких изасланика нема никакво ограничење, ни политичко, ни етичко, ни хумано, ни разумно јер су у Србији после пуча 5. октобра, који су такође они финансирали, успели да у свим институцијама наметну сопствене људе и оне који ће радити искључиво у њихову корист! Због тога се и  не устручавају да "нагласе важност наставка дијалога и користи постизања споразума између Kосова и Србије".

Демократа Kрис Марти је рекао је да се "две земље морају жртвовати како би постигле споразум који би резултирао нормализацијом односа међу њима", преносе медији, нажалост, такође под њиховом контролом и на њиховом (америчком) платном списку.

„Очекујемо да ће дијалог бити смислен и плодоносан, што значи да обе стране морају разумети да је жртва потребна како би се нормализовали односи између ове две државе и како би обе земље могле да се окрену расту своје економије“, рекао је Марфи.

Шиптари знају коме дугују захвалност! Једнострана решења, нарочито злочини какав су починили САД/НАТО над Србијом, никада не могу да донесу трајни мир - чак и када би то било у нечијем интересу, а није!








Пре свега, Косово и Метохија нису никаква држава већ окупирана српска покрајина, односно, илегална НАТО творевина безбедна једино за злочине над Србима и промет наркотика. Дакле, промоцијом силеџијских захтева Марфи је потврдио агресивну политику своје земље према Србији и ојачао непријатељство које деценијама гаје без икаквог стварног повода осим својих империјалистичких циљева који свакако нису ни легални ни легитимни.

Према њему, споразум ће имати позитивне економске и политичке користи за "обе земље". Обећања оваквог типа су стандардна али и лажна. Она се увек и увек односе искључиво на оне људе који спроводе амерички план и једино ти људи осете "благодат економског препорода" јер буду плаћени за илегалан и прљав посао који обављају по плану америчке владе.

Републиканац Рон Џонсон говорећи о сепаратистичким квази-изборима 6. октобра, рекао је да очекују да ће се "добра пракса слободних избора" наставити и прве недеље у октобру.

Кад Америка успостави "слободу и демократију"
„Становници Kосова ће 6.октобра гласати на веома важним изборима. То је оно што покреће грађане да изађу и искажу вољу. Kосово има традицију слободних и поштених избора и очекујемо да се то настави. Охрабрујемо цело друштво да гласа“, рекао је Џонсон.

Невероватна и безочна лаж америчког сенатора! Наравно, невероватно само ако је неко уопште од њих и очекивао искреност и демократију у смислу у коме је декларативно заступају.  Они, Америка у овом случају, који су бомбама, агресијом и серијом ратних и послератних злочина (а умешани су у сваки већи злочин против Срба од терористичког напада на аутобус Ниш-експреса у Ливадицама код Подујева, до погрома 17. марта, затим самопроглашења лажне "независности" на Косову и Метохији и тако даље, и тако даље...) креирали стање у коме су косовски Албанци створили језгро исламских терориста у покрајини, и не могу да чине ништа друго осим злочина све док не промене актуелну политику према Србији! Демократија је само параван за огроман број међународних злочина на Косову и Метохији и крвави биланс броја жртава који је управо таквом "демократијом" све већи! Што се тиче "традиције слободних и поштених избора" она не само да не постоји већ су заједничком, координираном акцијом, представници САД, ЕУ, ОЕБС-а али чак и издајничких представника власти у Влади Србије, у потпуности опструирали изборни процес на северу Косова и Метохије који су Срби успешно бојкотовали 2013. године. О томе можете видети и више него довољно у документарном филму "Бојкот народа":

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


Да ли је потребан било какав коментар који би даље доказао зликовачке и сасвим јасне непријатељске намере ових америчких представника? Свакако да не. Ипак, ми ћемо још мало разјаснити читаву ситуацију и понудити идеје које ће донети трајни мир.

Пре свега, обичај је да она страна која је направила највише проблема, буде та која ће надокнадити штету коју је изазвала. Јесу ли то Срби? Наравно да нису. Срби су једино бранили своју земљу и свој народ, онако како би то свако чинио да је нападнут било изнутра или споља. А Срби су, подсећамо, нападнути и изнутра од шиптарских сепаратиста, али касније и споља од НАТО пакта, знамо већ - потпуно илегално, и то је створило читав проблем.

Дакле, то значи не само да не треба, већ Срби не смеју да попуштају! На тај начин би помогли и промовисали пре свега тероризам и његова средства, односно злочине, као легитимне политичке потезе! Наиме, шиптарске оружане терористичке јединице изазвале су више оружаних сукоба, нападе на јединице и патроле регуларне полиције, киднаповање и отмице цивила ради застрашивања и трговине на црно њиховим органима или вршења ужасних злочина над њима попут оних у кречанама села Клечка. Починиоци тих злочина су управо "представници албанске власти" на Косову и Метохији. Попуштањем њима директно би се промовисала управо њихова средства и методе за постизање националних, односно националистичких и сепаратистичких циљева било где у свету!

Мапа сепаратистичких покрета у свету. Само у Србији их је три, Албанци са КиМ, Муслимани Рашке области и махом про-западно оријентисани/плаћени Срби из Војводине а сумња се на још нека подручја.

Даље, таквим "попуштањем" би се дао пристанак једне државе, односно Србије, да на њеној територији може да важи оно што Међународно право строго забрањује када говори о праву на  "самоопредељење". То право се односи на народ на одређеној територији који нема своју државу а угњетаван је, забрањени су му језик и писмо, култура, обичаји, вера... Ништа од тога део албанског народа на Косову и Метохији не испуњава јер знамо да њихова права не само да нису била угрожена већ су их на КиМ упражњавали много више и имали много више слободе у својој матичној држави. Такође, чињеница да Албанци имају матичну државу, оспорава било какво право на самоопредељење према свим међународним правним нормама! Било каквим попуштањем српска страна би прекршила Међународно право и то би, поред осталих преседана и јединствених насилних "решења", био једини пут да једна држава то чини на сопствену штету!

Империјалистички, што значи дословце и злочиначки интереси Америчке владе, видљиви су у сваком гесту ове двојице сенатора. Не само у Србији већ и у најотворенијој фашистички настројеној држави - Украјини, где су уз помоћ Америке тамошњи екстремисти напали и извршили ужасне злочине над својим становништвом само зато што је руског порекла. Касније су, попут Шиптара на Косову и Метохији и према инструкцијама истог ментора - Америке, за те нападе оптужили цивилно становништво и натерали га да се брани како не би било истребљено. Рат се до данас наставља а најважнија улога тог крвавог сукоба јесте да омогући Американцима што ближи војни приступ Русији. Циљ је војни напад, агресија и коначна окупација и нестанак Русије, како то са великим успехом већ чине у Србији. А ова двојица америчких сератора, Џонсон и Марфи, ће ове недеље такође посетити и остатак Србије као и Украјину.

Све ово недвосмислено нам говори да уколико се заиста жели постићи трајни мир, неопходно је да Америка поднесе жртву и то племениту - да жртвује сопствене лажи!

Треба почети од америчког председника с краја 90-тих, Била Клинтона, и "жртвовати" односно привести правди њега и његових најближих сарадника - Медлин Олбрајт и НАТО генерала Веслија Кларка, затим Тонија Блера, Џејми Шеја, и свих других високих НАТО службеника али и официра и војника који су извршавали злочине над Србима. Било који напад на Србију током НАТО агресије представља ратни злочин јер је сама агресија била илегална! Након предаје свих одговорних и свих ратних злочинаца, мора се приступити надокнади материјалне штете, чишћењу радиоактивних и отровних садржаја и касетних бомби заосталих након агресије, као и потпуно бесплатно лечење особа оболелих од карцинома за које се докаже да су њихову болест изазвали пројектили са осиромашеним уранијомом и други радиокативни садржај.

Албански натпис у знак захвалности злочинцима за почињену агресију




Када "жртвује", односно принесе правди своје злочинце, Америка мора да омогући приступ свим информацијама које Вашингтон поседује и у комбинацији са српским и другим изворима који могу да потврде ратне злочине, казнити европске, затим албанске сепаратисте али и Албанце из њихове матичне државе који су учествовали у рату против Србије током НАТО агресије па на крају и све оне политичаре и припаднике медија и Невладиних организација који су пружали било какву подршку албанском сепаратизму, њиховим/САД/НАТО/ЕУ злочинима као и директном кршењу Међународног и домаћег права. Затим да Косово и Метохију напусте НАТО окупаторске снаге и да се, према важећем Уставу Републике Србије, врате српске војне и полицијске снаге у броју који ће осигурати мир на овом простору. А знамо да су Косово и Метохија за све, па и за Србе, били једино безбедни онда када су тај мир чували припадници српских војних и полицијских снага.

Само и једино таквом политиком и таквим поступцима САД, се може доћи до трајног мира и економског опоравка Србије а тиме и Косова и Метохије. Све остало су лажи, лицемерје и стварање услова за један нови оружани сукоб у коме ће се Срби борити да се врате и да ослободе своју окупирану територију па кад год дошао тренутак за то.

Све ово није реално у овом тренутку јер до мира на овом простору Америци није стало уопште. Али то не значи да не можемо ништа, напротив, можемо и то много:

БОЈКОТ ШИПТАРСКИХ КВАЗИ-ИЗБОРА ЈЕ ЈЕДИНИ ПУТ И ИЗАЛАЗ ЗА СРПСКИ НАРОД И СРПСКО КОСОВО И МЕТОХИЈУ! 





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Kosovo #Metohija #Separatisti #Zločin #Ustav #SRBIJA #Izdaja  #Šiptari #Mediji #Propaganda #Vesti  #Žrtve #Bojkot #Izbori #kmnovine

среда, 04. септембар 2019.

Бојкот као средство ослобађања

Има ли услова за слободне, фер, демократске и слободне изборе у Србији

#Izbori #Bojkot #Srbija #Vlast #Opozicija #Sloboda
Карикатура: Милан Каличанин
  • Странке опозиције, бар њихова већина, најављује бојкот избора, јер не желе да под неравноправним условима у којима су сатанизовани њихови лидери и програми, дају легитимитет овим властима и изборима
  • На политичкој сцени Србије и даље владају себични, партикуларни интереси лидера партија и нема воље за постизањем јавног и општег интереса, интереса грађана Србије
  • Медији су неслободни, боље рећи заробљени

Пише: Јово Вукелић




Сваким новим даном у Србији се подиже све врелија атмосфера уочи редовних парламентарних избора који треба да се одрже на пролеће следеће, 2020.  године.

Како лето пролази и падају температуре, тако на политичкој сцени ове јесени расту тензије и све жешће расправе између десетак странака окупљених у владајућем блоку, предвођених Српском напредном странком (СНС) и исто толико, ако не и више странака, партија, удружења и покрета из распарчане и углавном неуједињене опозиције, предвођене Савезом за Србију (СзС).

Предмет тих расправа и дебата између партија на власти и опозиционих странака последњих пет-шест месеци су изборни услови, тачније тражење што регуларнијих услова за одржавање предстојећих избора у априлу следеће године.



На дневном реду је неколико кључних питања: стање у медијима, тражи се равноправна заступљеност странака, тема су и неуредни бирачки спискови који су подложни манипулацијама, затим  једнаки услови у финасирању изборних кампања за странке учеснице изборног процеса, као и темељене промене у раду РЕМ-а (регулаторног тела за електронске медије)… Речју, тражи се нормализација услова и околности под којима би се избори одржали, а који би задовољавали минимум демократских стандарда.



Опозиција жели изборе, али не под оваквим условима

Циљ свих ових активности су слободни и фер избори, а не бојкот избора који најављује већина опозиционих партија, јер оне не виде могућност исказивања слободне воље грађана на гласању. Бојкот је средство којим странке и партије опозиције вероватно желе да створе притисак на владајућу већину да се створе услови за равноправне и фер изборе. И да, исто тако, укажу на драматични недостатак елементарних услова који би требало да омогуће слободно изјашњавање грађана Србије. Значи, опозиција хоће и жели изборе, али не под садашњим условима.

Власт у Србији, Влада и посебно председник Србије, који је незаконито преузео многе ингеренције Владе Србије (и који се меша у све кључне послове извршне власти) не исказују значајнију добру вољу за постизањем равноправних изборних услова.

Власт  (СНС и председник Србије посебно)  заједљиво и стално подсећају  странке у опозицији да су управо њихове партије док су биле на власти од 2001. до 2012. донеле већину прописа, правила и закона о изборним условима, који и данас важе, и да су то тада називали демократским решењима за одржавање фер и слободних избора. И нису им годинама, истичу представници садашње власти, сметали овакви прописи и услови.

Карикатура Ступс

Иако из владајућег блока знају и виде многе мањкавости у раду РЕМ-а, које су се показивале и манифестовале и за време раније власти коју је предводила ДС, из СНС не желе да мењају лошу праксу и умање штетне последице изузетно лошег рада РЕМ-а. Поводећи се својим партикуларним интересима, а не јавним и општим интересом, власти игноришу очигледне неправилности које обавештавање и информисање  грађана чине пристрасним и навијачким од стране многих главних тв медијских станица са националном фреквенцијом. И то ти медији чине без икаквих последица и санкција.

Све то заједно има врло лош утицај на грађане Србије, који не само да прате лоше, неквалитетне програме, пуне шунда и кича, већ –  што је много значајније,  немају објективно и непристрасно информисање и никада не могу да чују аргументе обе стране у неком спору.



Немогућност објективног информисања

Грађанин једноставно није у могућности да се објективно и непристрасно информише, јер медијском сценом превладававају медији под контролом владе. Само неки грађани, и то мањи број, јесу у тој ситуацији да могу да прате два тв програма. Највећи део не може да прати два програма, јер Н1 нема националну фреквенцију, и само корисници једне кабловске телевизије имају ту могућност.

Грађани су тако принуђени, ако желе да буду објективно информисани,  да прате алтернативна средства информисања, истражују и претражују интернет и слично да би дошли до ваљане и и истините информације, што се, наравно,  не може очекивати од већег броја људи. Напротив, већина ће закључивати само на основу једностране представе коју им је власт предочила преко медија под њиховом контролом.

Уместо да такво стање садашње власти уреде, оне чине исто што су чиниле и раније власти: злоупотребљавају главне медије, врше притиске и још више стварају потпуно немогуће услове за равноправне изборне услове и трку политичких супарника. Ова власт чини и већи “злочин” од претходних власти које толико критикује, јер не само да понавља оно што су и претходне власти чиниле, него то чини јаче, бахатије, охолије и распрострањеније. Број злоупотреба од стране владајућих партија је огроман, медији су неслободни, боље рећи заробљени.

Зато странке опозиције, бар њихова већина, најављује бојкот избора, јер не желе да под таквим неравноправним условима у којима су сатанизовани њихови лидери и програми, дају легитимитет таквим властима и изборима.  И на такво понашање ове партије имају право.

Карикатура: П. Коракс

Исто тако већ скоро две деценије, да узмемо у обзир период од 2000/1. године до данас, иако су на власти биле различите политичке групације и коалиције, нема воље да се бирачки спискови уреде и доведу у нормално стање, како би се тачно утврдило колико у Србији има бирача са правом гласа. Све партије на власти су обећавале да ће то учинити и то обећавање траје две деценије. Говориле су о значају решавања тог питања због регуларности избора и смањивања могућности манипулација и крађе на изборима и од тога ништа. Ништа значајније на том плану није урађено до данас па се у бирачким списковима и даље налазе десетине и десетине хиљада мртвих (умрлих), или  још више грађана Србије са правом гласа, који су се пре неколико деценија одселили у иностранство, и не живе и не долазе у Србију, али се воде на адресама на којима су некада становали.


Постоје стотине хиљада грађана уписаних у бирачке спискове, који нису стварни!

Тако да је општепозната ствар (коју у обзир узимају све маркетиншке и истраживачке агенције) да приликом прогнозирања  резултата избора  од укупног броја бирача у Србији који држава званично саопшти – они одбијају око милион и више бирача, који постоје уписани у бирачким списковима, али нису стварни! Одбијају те бираче, бришу их како би могли да дају приближно реалне процене изборних резултата и излазности.

То је недопустив пропуст државе Србије и њених институција и неодговоран однос према свим грађанима са правом гласа. Изгледа да ни овог пута нема воље да се бирачки спискови прочешљају и уреде тако да се у њима коначно нађу само реални, стварни грађани и живи грађани са правом гласа. То је посао за који држава Србија, ако жели, има и капацитете и времена да се заврши до избора на пролеће следеће године.

Али, блок владајућих партија ово неажурно стање са бирачким списковима користи у изборној математици како би се лакше задржала власт, па се стање бирачког списка не прилагођава стандардима изборне демократије него се уподобљава страначким и властодржачким интересима. То ствара услове за манипулацију и крађу гласова грађана на више начина.

Може се констатовати да на политичкој сцени Србије и даље владају себични, партикуларни интереси лидера партија и  нема воље за постизањем јавног и општег интереса, интереса грађана Србије. Истовремено траје и наметање воље и информација од стране владајуће већине под притиском на већину главних медија па објективног информисања грађана скоро да нема.  Политички противници су сатанизовани, са нескривеним задовољством се вређају, омаловажавају и то без икакавих последица и санкција.

Уз то, власт на све начине, нарочито недозвољене, покушава да подели опозицију митом, корупцијом, разним бенефитима лидерима и странкама и одврати их од бојкота предстојећих избора. Та фингирана опозиција сада је најгласнија да се на изборе изађе, да је бојкот бескористан, да ће то омогућити СНС да настави владавину…

Такве ставове неких опозиционих странака, на жалост, подржава и део званичника са Запада и из ЕУ како би се представило да ето „сви излазе на изборе сем неколико странака“. И у том случају бојкот би био без резултата, изборни услови би остали, исти, непромењени, а то значи потпуну неравноправност и одсуство демократских, фер и слободних избора.

Коначно, у Милошевићево време смо, као претполитичко друштво, водили смо као друштво једну темељну битку за опште демократске услове који морају постојати да би се касније водила битка о избору демократске алтернативе.

Данас смо се у политичком смислу вратили у то време или отишли даље у том штетном смеру, када постаје беспредметно говорити о било каквој демократској надградњи у условима када не постоје нужни, елементарни демократски услови.

Вучићев режим нас заправо враћа у једнопартијски систем у ситуацији када демократска опозиција нема ни једног јединог савезника. Деведесетих година је опозиција имала Запад као моћног савезнака. А данас нема никога са стране ко би хтео да јој помогне.

Тај исти Запад помаже сада Вучића, затвара очи пред очигледним злоупотребама слобода медија и другим незаконитостима које смо навели, јер им је председник државе, који је истоврмено и председник владе и свих кључних извршних, законодавних и судских институција, обећао на поклон оно што се никада не поклања…
 



author-picПише: Јово Вукелић      |      Лични блог: Између сна и јаве


Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.

Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.

Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника на позицији Уредник књига где је 2017. године дочекао пензију.
http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Између сна и јаве   :: © 2014 - 2019 ::   Хвала на интересовању