https://1.bp.blogspot.com/-mlNCiaaJGtw/YBljytHAOqI/AAAAAAAAEK8/HNNDuRfgNkoowVRPiBJBwUFeeUTO8ExZACLcBGAsYHQ/s468/%25D0%25B2%25D0%25B8%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25BE-%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B0.gif
Вести:
Приказивање постова са ознаком Разлагања. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Разлагања. Прикажи све постове

понедељак, 9. мај 2022.

НП ''Отаџбина'': Вучић жели да издају КиМ веже за Путина, што је гола манипулација

НП ''Отаџбина'': Вучић жели да издају КиМ веже за Путина, што је гола манипулација

"Очита је жеља председника Србије да његово признање самопроглашене републике Косово и његову издају веже за руског председника што је гола манипулација"

НП ''Отаџбина'': Вучић жели да издају КиМ веже за Путина, што је гола манипулација
Владимир Путин и Александар Вучић током једног од ранијих сусрета





Ђурђевданско обраћање грађанима Србије показало је прави карактер и ментални склоп председника Србије. Од сат и по, колико је трајала конференција за штампу, Александар Вучић је потрошио скоро трећину времена у нападима на руског председника Владимира Путина. Преко ноћи је руски председник постао главни кривац за све невоље Србије. Он је ударио, по Алексанандру Вучићу, нож у леђа Србији јер посредно признаје самопроглашену републику Косово с обзиром да је пореди са руским Донбасом у Украјини.

По Александру Вучићу Владимир Путин је кривац и за економске невоље Србије јер зато што не уводи санкције Русији Србија од стране Запада трпи бројне економске тешкоће. Оно што се сигурно наговештава, што може да се наслути из излагања Александра Вучића јесте да ће Србија да уведе економске санкције Руској Федерацији. Чека се да се обаве разговори по питању гасног аранжмана који истиче крајем маја месеца па да Србија усклади своју политику са политиком Европске уније односно да Русији уведе економске санкције.

Председник Србије је до сада много пута изјавио да је Србија једина земља у Европи која није увела санкције Руској Федерацији што је гола лаж. У Европи се налази и Белорусија, и Молдавија, и Азербејџан, и Грузија, и Јерменија, и Казахстан, и Турска и све оне нису увеле санкције Руској Федерацији. Чак Грузија и Молдавија имају територијалне спорове са Русијом па не уводе економске санкције. Српска народна пословица каже да „нико крупно к’о Турчин не лаже“ али председник Србије је надмашио сваког Турчина. Овај босански рајетин из Чипулића код Бугојна пре месец дана је изговорио да ће Руска Федерација у Савету безбедности остати без права вета. Каже да он то поуздано зна. Јуче је и потпредседница САД изјавила да је одузимање вета Руској Федерацији немогућа мисија. Председник Србије нам сада чак говори да он зна да ће доћи до Јалте 3 и да ће на тој конференцији Владимири Путин трговати Косовом јер ће га дати за Донбас. 

 

Очита је жеља председника Србије да његово признање самопроглашене републике Косово и његову издају веже за руског председника што је гола манипулација. Управо Руска Федерација и Владимир Путин кроз Резолуцију 1244СБ, коју Александар Вучић до сада никада није споменуо, чувају територијални интегритет Републике Србије са Косовом и Метохијом у њој. Бројна повлачења признања самопроглашене "Републике Косово" нису резултат српске дипломатије већ руске. Жалосно је споменути да за велики број земаља које су повукле признање самопроглашене републике Косово врх српске државе до тада никада није ни чуо. Сетимо се да је Руска Федерација управо на Савету безбедности спречила усвајање британског предлога о Србима као геноцидном народу због Сребренице.

Meeting with President of Serbia Aleksandar Vucic • President of Russia 

Незахвалност је главна особина Александра Вучића. Увођењем санкција Руској Федерацији Србија не чини Русима никакву економску штету. Ако санкције ЕУ и САД нису уздрмале позиције РФ сигурно неће ни санкције Србије и Црне Горе. Али санкцијама Србија први пут у својој историји улази у списак непријатељских држава Руске Федерације. Питање санкција није економско већ морално питање Републике Србије. Нажалост, питање морала је категорија коју Александар Вучић не признаје. Уосталом, онај ко је потписао Бриселски споразум и демонтирао институције српске државе у јужној српској покрајини тај и нема морала.

Од председника Србије смо и чули о немању става поводом најављеног пријема тзв. Косова у Савет Европе. Иако може, Србија неће да стави вето на злазак „Косова“ у ту европску институцију. Исто се десило и са Међународним олимпијским комитетом када је Владе Дивац могао а није ставио вето за улазак у ту највишу спортску организацију. Опет по налогу Александар Вучића. Председник Србије каже да улазак самопроглашене "републике Косово" у Савет Европе није у складу са Вашингтонским споразоом што је небулоза. Јер Вашингтонски споразум је антисрпски споразум јер руши целовитост Републике Србије.

Нажалост, од председника Србије опет смо чули да је ето прошло 3305 дана а да самопроглашена "република Косово" није формирала Заједницу српских општина. Опет председникова манипулација. Да је искрено хтео да се она формира председник Србије је после потписивања Бриселског споразума требао прво на њој да инсистира па да тек онда демонтира институције српске државе као што су полиција, судство, телекомоникације итд.

И на крају, председнк не може а да у светску политику опет не убаци своју породицу. Он каже да увођењем санкција Русији не би били задовољни ни његов отац а ни његов брат. Али да Србија не би гладовала он ће то морати да учини. Каква глупост. Србија није гладовала ни у најтежим турским временима па стога неће ни данас. Али овде није у питању ни гладовање, ни усклађивање српске политике са ЕУ већ уцена Западних центара моћи због председникових криминалних и коруптивних веза са кланом Вељка Беливука.

 

И зато када данас председник каже и ако је 44% грађана Србије против уласка у ЕУ он лично је за то. Ово „демократско“ начело показује правац деловања председника Србије. Мишљење гађана Србије ни по питању НАТО пакта а ни по питању признања самопроглашене "републике Косово" неће обавезивати председника Србије. Уосталом, пријатељска вечера са Аљбином Куртијем у Берлину о томе речито говори. 





Косовска Митровица

09.05.2022. године

Информативна служба 

Народног покрета Срба са Косова и Метохије 

„Отаџбина“


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 14. март 2022.

Приговор на Решење о прихватању Александра Вучића за кандидата за председника Србије

Приговор на Решење о прихватању Александра Вучића за кандидата за председника Србије

Приговор на Решење Републичке изборне комисије  донето на њеној седници завршеној у 12:17 09.03. 2022. г. о прихватању Александра ВУЧИЋА за кандидата за председника Републике Србије

Приговор на Решење о прихватању Александра Вучића за кандидата за председника Србије
Александар Вучић, кандидат за Председника Републике Србије







У складу с текстом објављеним на ипростору https://www.rik.parlament.gov.rs/tekst/78/o-izborima-za-predsednika-republike.php Републичке изборне Комисије подносимо

П Р И Г О В О Р

на Решење Републичке изборне комисије донето на седници завршеној у 12ч. и 17 минута 09.03.2022 о прихватању Александра ВУЧИЋА за кандидата за председника Републике Србије.

Александар Вучић не може да буде кандидат за председника Републике Србије из следећих разлога:

1. Сам је лично јавно, својим противуставним делима и актима и својим неизвршавањима уставних дужности председника Републике, доказао да је пословно неспособан да буде председник Републике Србије у складу с Уставом.

2. Сам је лично јавно, својим противуставним делима и актима и својим неизвршавањима уставних дужности и председника Владе и председника Републике, доказао да он не може да ступи на дужност председника Републике Србије јер не може да положи веродостојну, верну, истиниту председничку заклетву:

"Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности."

4. став члана 114 Устава.

3. Сам је дозволио да његово име противуставно носи једна прихваћена изборна листа.

4. Други став члана 3 новог Закона о избору председника Републике је неприменљив у садашњој ситуацији.


Цео текст Приговора може и да се скине са ипростора Иницијативног одбора Народне иницијативе:  https://srbijanarodnadrzava.com
кад се кликне на:
https://srbijanarodnadrzava.com/wp-content/uploads/2022/03/2022_03_09Prigovor1-37-1.pdf

У име свих потписника,
Љубомир Т. ГРУЈИЋ,
аутор текста Приговора
* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

среда, 9. март 2022.

Др Јасмина Вучић - Пеев: Забрањено слово срБске азбуке

Др Јасмина Вучић - Пеев: Забрањено слово срБске азбуке
У сред земље Србије, у њеним најтиражнијим новинама, Новостима, можете одједном да нађете НЕПОЗНАТО СЛОВО Ц С АКЦЕНТОМ: јасноц́у, будуц́ност…

Др Јасмина Вучић - Пеев: Забрањено слово срБске азбуке
Илустрација: КМ новине




















Пише: Др мед Јасмина Пеев


 
Речи као :..запањујуц́е… Ђоковиц́а… највец́а…’ можете да приметите и по другим срБским е-новостима:
 
 
Ако отворено протестујете, као што сам учинила, добићете одговор да се ‘ради о грешци’’.
 
Када се непознати знак увек употребљава на истом месту, замењујући, константно и увек једино слово Ћ и кад тај ‘знак’’/слово ц́ треба измислити, дизаjнирати, увести у компјутерски систем па објавити, што је прави ђаволcки посао, не може се говорити о случају или грешци. Постоји план замене једног слова!
 
Дакле, лажу, кројећи нам нови правопис, намећу неке знакове која не постоје у нашој савршеној азбуци. Пред нашим очима, у тишини злодела, нестаје једно слово...  3апитајте, зашто баш Ћ? Е, то је важно!
 
Ако погледате, најстарије цркве по Италији, Шпанији, Француској, Немачкој... оне цркве које су грађене пре 1054. године, наћи ћете управо ово слово на многим фрескама. Међутим, то слово постоји само у нашој азбуци, срБској! Дакле, оно је доказ да су сви европски простори, били наши и да се свуда говорио срБски језик - од лузофоних Португалаца до Украјине и Русије која је такође наше дете. Пошто језуити не могу да бришу фреске и скидају Ћ с ''њихових'' цркви, они су одлучили да једноставно укину ово слово у нашој азбуци!
 
О слову Ћ сам писала овде:
  

Ту можете видети фреске у Швајцарској у ''византијском'' стилу с нашим словом. Ова ''швајцарска'' фреска је при реновацији црквице u Montcherand-y недалеко од Женеве, испливала испод католичке мазаније, па је као старија морала бити сачувана и дискретно дошла у јавност:

Фото: Јасмина Пеев - Вучић

A слово Ћ они овде називају ''копским''. Али, копскa азбука којa је створенa тек у X веку, према грчкоj, не може да има Ћ пошто га Грци нису имали. Одакле онда слово Ћ у копском? Значи, копски је настао лошом копијом срБског који га је имаоДоказ о нашем постојању, нашој култури, нашем старинском језику... је у том слову! Ми смо једини који га имамо још од винчаског писма који они називају палео-санскритом.

A oнај ватикански идиот који је копирао нашу азбуку, па је продао за копску, није очигледно правио разлику између Ђ и Ћ, јер је то скоро немогуће за странце који нису расли у нашем језичком подручју. Одрасли људи с нормалним слухом не могу да разликују финесе које постоје између тонова Ђ, Ћ, Ч и Џ у нашем језику па не чуди да су се бацили на наше Ћ уместо на Ђ! То је за њих исто. Копски иначе служи искључиво за литургијску црквену употребу у Египту: https://fr.wikipedia.org/wiki/Alphabet_copte
У Украјини која је користила нашу винчаску азбукy, ово слово je већ поодавно забрањено, из истих разлога - да би се брисали историјски трагови Словена!

Најчудније од свега јесте, ако питате нашe црквењаке, да ли су најстарије црквице по Швајцарској наше - добићете одговор да јесу. Ја сам добила такав одговор од црквице из Belp-а поред Берна. Знајући да су наше, црква ћути и гледа како се Косово претвара у шиптарију, наши топоними и таблице преписују на ватиканску латиницу послушних албанских зликоваца. Хиљадама година, српска православна црква ћути и не оптужује. Сада, не диже глас ни против бандитског напада на нашу азбуку и правопис!  Стварање ''црногорског'',''босанског'', ''крватског'', ''македонског'', ''бугарског'' од срБског је такође прошло у апсолутној тишини ''наше'' теократије која је очигледно издајничка као и продана влада.
Све је почело с крватским... а у том оквиру, морамо да видимо и постојање ''украјинаца'', католичење Пољака који окрећу нож према браћи по упуствима ватиканских педофила и сатаниста.

Град Сопот у Пољској





Зар није јасно да се ради о очигледном  АУТО ГЕНОЦИДУ* срБске културе? Брисању нашег писма? Деформацији, то јест перверзији, нашег перфектног правописа чија перфекција, између осталог, управо почива на непостојању било којих акцената?

А ко може то да измисли, дизајнира овакву глупост : ц́ , с акцентом? Нико други, него ватиканске змијетине, оне исте које су прогласиле ‘‘црногосрски’’ за нови језик и додалe управо овај знак, као симбол дистинкције. Да језуитске сотоне непрестано раде на геноциду нашег народа, одавно је јасно. Али, да могу, тако брутално, да мењају нашy азбуку, додајући непозната слова - то је невероватно. Ћутања, по овој ствари, не сме бити.

Извршитељи сотонских наредби из Ватикана, седе код нас, по нашим уредничким бироима и сервирају нам овакве запањујеће текстове на које би вероватно морали да се навикнемо и да отћутимо... као што ћутимо док стварају ''косоваре''? Не, они су саучесници геноцидних деловања.
 
Има ли неки адвокат у Србији да дигне глас против змијског гнезда које скрива сва наша покрадена блага из ''крсташких'' то јест пљачкашких ратова? Није ли време да се потражује оно што су нам покрали? Да се оптуже за ратне сплетке? За подршку геноцидних Хабсбурговаца, Хитлера, Павелића, NATO-a... ? За геноцид?
 
Наше жене су у давним временима биле обучене у свилу и златом везеним хаљинама - епске песме кажу, било је пуно злата по нашим просторима. Било је за све, сваког појединца. И то злато, није испарило - оно је сада у рукама пљачкаша, y њиховим тамним подрумима по алпским банкарским бункерима који су управо присвојили у име ''санкција'' и трилионе руских олигарха. Ту су и наши трилиони из крсташких ратова, хабсбурговских пљачки Босне, јасеновачких жртава...  
 
Окренимо копља према Ватикану и његовим ратно-финансијским слугама: швајцарским банкама, англосаксонским геноцидашима, латинским лажовима и саучесницима.  Да затворимо уста језутским сотонома. Нека борба буде нерестана. 
 
Имамо уз шта да станемо, поносни. Да укинемо забрану употребе нашег календара старог 7530 година! Да прогласимо Винчу, Лепенски вир... за колевку светске цивилизације, па да наша Истина засија у благослову и благостању. 

Свима с благословом,
Др мед Јасмина Вучић — Пеев
у србској 7530. години, у сухом, 7-ог
 

* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

уторак, 8. март 2022.

Не славите 8. март, празник противан и сопственим начелима

Не славите 8. март, празник противан и сопственим начелима

Као и сваке године, апелујемо и молимо српски народ да не слави овај одвратни комунистички празник!

Савремени плакат - До данас комунисти настављају да шире тоталитаристичку и безбожничку идеологију





Аутор: Историја Срба


Не понижавајте своје жене, девојке и колегинице куповином цвећа и парфема и сл, не подмићујте учитељице по школама и не скупљајте паре да им купите кола или шта већ... Чините то сваког дана, а не само поводом комунистичког тоталитарног празника жена.

Надамо се да је коначно у нашем народу сазрело време да се оканемо одвратних комунистичких празника, попут 8. марта и да се вратимо својој традицији.


Не само да још увек славимо "8. март" или "1. мај" или грегоријанску "Нову годину" у сред Божићног поста, већ још увек имамо два града названа по комунистичким зликовцима Жарку Зрењанину и Бугарину Георги Димитрову, као и још гомилу улица и институција које носе имена највећих комунистичких злочинаца и убица. Да не помињемо колико насеља, улица, школа и институција по Србији носе имена комунистичких зликоваца.

Оно што је најгоре, испада као да смо се саживели са тим накарадним празницима, одбацивши оно што су наши преци славили и по чему су се препознавали међу осталим народима.

А шта заправо славимо на овај дан 8. март и какве овај празник има везе са нама и нашом традицијом?

Када погледате чињенице јасно је да овај тзв. празник апсолутно никакве везе нема са традицијама српског народа. 

Иницијативу за обележавање дана жена, покренула је Социјалистичка партија Америке 28. фебруара 1909. године, док је "Интернационална социјалистичка конференција жена", одржана 1910. године у Њујорку, предложила да се одреди један дан у години који ће бити дан жена. 

Инспирисани иницијативама америчких социјалиста, "Друга интернационала" (скуп светских социјалистичких и комунистичких организација), одржана у Копенхагену 1910. године, установила је "Дан жена" на иницијативу немачке социјалитичке активисткиње Луиз Цајц, што је одмах подржала комунистички и феминистички лидер, такође из Немачке, Клара Цеткин.

Иако још није установљен датум, прве прославе овог социјалистичко-комунистичког дана жена, одржале су се у Аустроугарској, Немачкој, Швајцарској и Данској, када се на око 300 места клицало комунистичким идејама и одавала пошта жртвама Париске комуне (радикалним социјалистима револуционарима који су неуспешно покушали да наметну марксистичку диктатуру пролетаријата у Паризу током Фрнацуско-пруског рата и опсаде Париза) из 1871. године. 

Пошто су 1914. године, у Немачкој, социјалисти и комунисти прославили Међународни дан жена баш у недељу 8. марта, интернационални комунисти и социјалисти одлучују да баш тај дан и у будућности буде Међународни дан жена. Значи то је цела поента овог дана. Немачки комунисти су га први пут прославили 8. марта и он је само због тога везан за овај датум. Никаквог другог смисла тај датум нема.

Иако је овај празник осмишљен као борба за право гласа жена на изборима, они који су се залагали за такав празник укинули су право гласа свима (и женама и мушкарцима) чим су преузели власт и успоставили социјалистичке диктатуре почев од Русије октобра 1917. године, па све до наше земље новембра 1945. године. 


Прва земља која је установила овај празник као званичан државни празник био је комунистички Совјетски Савез декретом Владимира Иљича Лењина 8. марта 1918. године. 

И код нас је овај празник установљен доласком хрватских комуниста на власт иза совјетских тенкова октобра 1944. године. Прво прослављање овог празника бележимо 1945. године, а увео га је аустроугарски каплар и комунистички диктатор Хрват Јосип Броз Тито.

Касније у Титовој Југославији овај празник се прослављао школским приредбама али се претворио и у изговор за организовање крканлука, пијанства, шверца, ваћарења и напаствовања жена (са све куповинама цвећа, парфема итд.) по комунистичким самоуправним радним организацијама. Тако је на жалост остало и данас.

Надамо се и молимо да сазрева свест међу Србима, а нарочито међу Српкињама, о глупости и бесмислености комунистичког "дана жена" у Србији. Бирајте да вас поштују сваког дана драге Српкиње, а не да вас понижавају вештачком пажњом само поводом 8. марта. А уз Божији благослов, прослављајте највећи српски празник жена, а то су Материце, које падају сваке друге недеље пред Божић.






* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

недеља, 6. март 2022.

Радован Караџић из затвора у Енглеској: Услови су средњевековни

Радован Караџић из затвора у Енглеској: Услови су средњевековни Ауторски текст Радована Караџића из затвора у Енглеској у коме се нашао после осуде НАТО суда то јест Хашког трибунала.

Радован Караџић из затвора у Енглеској: Услови су средњевековни


Пише: Радован Караџић




Сад знам како је "на оном свету". Све што си имао, имаш и даље, али си то морао да оставиш, можеш да волиш само издалека. Прописане месечне посете породице, на свега два сата, тешко су и замисливе, а камоли изводљиве. Велика Британија је од наше отаџбине много даље него што смо мислили, иако Резолуција Уједињених нација (70/175) налаже да се казне служе што је могуће ближе дому. Резолуција иза које је стала и Велика Британија, коју, иако је обавезна, не поштује и не примењује.

Многи невини Срби су расејани по националним затворима миле нам Европе, мада су они осуђеници Уједињених нација, дакле интернационални, и за њих би посебно морале да важе одредбе те резолуције УН. Ради њих је и донета.

Али, Британија је изгледа најмање интернационална у том погледу. Правила су строго њихова, домаћа. Нема ничега из моје културе, ни радија ни ТВ програма са Балкана, ни новина, па чак ни компјутера, без ког се не може бити писац. Чак ни радити на одбрани није могуће. А, на све то имам право. Услови у затворима су у том погледу средњовековни, јер је сваки технички напредак за мене заустављен пред капијом затвора. Једном речју, ово је нељудска искорењеност из сопствене културе и свођење човека на најмању могућу меру. Али, можда тако и треба - страдање невиних треба да буде потпуно. Овакву прилику да се обрукају пред светом и огреше пред Богом самозвани господари овога света нису пропустили, вероватно држећи се Достојевског: "Ако нема Бога, све је допуштено."

Али, Достојевски је закључио да ипак има Бога, а они више никада неће и не могу бити невини. Права невиност се губи само једном. Када су приредили рат малим и братским народима, а посебно када су злоупотребили свако постигнуће цивилизације: медије, хуманитарне организације и на крају судове - ни сви они више никада у временима која долазе неће бити невини. Никада. И то знају најбољи људи међу њима, у њиховим нацијама, пишу о томе и дижу глас, али наше судбине ретко одређују најбољи и најпаметнији. Треба знати да би шира популација у тим земљама оспорила нељудске поступке својих влада, када масе не би биле у дубоком информационом мраку, заробљене лажима и тзв. политичком коректношћу, као рафинираним алатима тоталитаризма који су недостајали ранијим диктаторима. То је мала утеха, али велика чињеница и разлог да никад не замрзимо те народе којима смо толико пута били савезници.

Али, шта то говоре британски врапци?

"Каква Украјина сада, каква је то криза?"

"Зар с тим нисмо завршили кад смо завршили са Србима?"

"Јесмо ли изгубили српско пријатељство ни за шта?"

"Чији је ово свет?"

Питају врапци, јер не знају да су преседани учињени у рату против Срба неупотребљиви као адут, као доказ, као пример. На Србима су упозорили свет шта све хегемон може кад хоће и успоставили "природно стање" као закон џунгле, па јачи - тлачи. Треба се чувати онога који може све што хоће, а још више онога који хоће све што може. А то ли је дакле - не зна се чији је ово свет, ни ко је одговоран за његов опстанак и напредак! Они који су били уверени да је свет њихов (хегемони), нису знали да је свет својина свега живога. Садашњи хегемони одлучно газе путем претходних у тренутку њиховог силаска са трона - вуку цео свет у провалију рата, након кога ће организовати "мировни конгрес" и установити "нови светски поредак", а који ће трајати, у најбољем случају, три до пет деценија. Затим ће све бити опет исто.

И ови хегемони ће учинити све исто, изгубити примат и одвући свет у рат који ће прво њих однети, установити нове хегемоне и све поново. Зар није било тако најмање у последња два века: Наполеонски ратови почетком 19. века, па Бечки конгрес 1815, затим ратови до краја 1870-их и Турска, Русија и Херцеговина, који су значили крај доминације Отоманске империје у овом делу Европе. Онда Берлински конгрес 1878. и устоличење новог хегемона Аустроугарске, која тај примат није могла задржати без новог рата за приступ Блиском истоку преко Србије и заједно са кохегемоном кајзеровом Немачком. Опет је страдао ратоборни хегемон и организован је Сен Жермен тј. Тријанон. У очајничком покушају повратка на престо, Хитлерова Немачка је једва без рата издржала две деценије, да би затим страдала у своме рату заједно са својим жртвама. Завршило се "конгресом оснивања Уједињених нација" и успостављањем новог, англосаксонског хегемона, не рачунајући деколонизацију и локалне ратове које су хегемони иницирали и водили током те четири и по деценије, укључујући разне кризе као, на пример, суецку и кубанску, која је слична садашњој кризи у Украјини.

Светски поредак је дотрајавао у знаку уздизања нових сила, тако да ће још теже бити да одговоримо врапцима чији је ово свет. Ни у Европи неће све земље прихватити да буду трећеразредне у стаду хегемона: Немачка и Француска имају и интересе и капацитете да воде своју политику, а ни Италија и Шпанија нису далеко. Да о Бразилу и Индији и не говоримо. Европска унија ће пре бити под одлучујућим утицајем Париза и Берлина него англосаксонског блока који се, свестан слабости, проширио на Аустралију.

Нека врапци чују предлог једног забринутог Србина да се овога пута организује "конгрес" пре тј. уместо рата и да се реуспоставе основе међународног права, да се инвентаришу све грешке и грехови, а компензују они грехови који су пострадали, са обавезом да западне владе објаве све ослобађајуће документе које су до сада ускратиле убијајући истину и правду.

Треба створити прилике да се спречи даља злоупотреба Уједињених нација и међународних механизама мира и сарадње. Тај забринути Србин би - после Беча и Берлина - радо предложио Београд за конгрес новог почетка света. Београд то добро зна, страдао је у сваком рату, а још је неутралан.


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

Институт Арчибалд Рајс: Украјинске лекције за Србе

Институт Арчибалд Рајс: Украјинске лекције за Србе

"Украјинска лекција број 1 је да народ који нема способност да изнедри родољубиве и мудре људе да брину о његовој судбини нема чему да се нада."

Институт Арчибалд Рајс: Украјинске лекције за Србе
Заборављена "револуција" на Мајдану након које су почели ничим изазвани напади на становништво руског порекла. Револуцију је активно подржала пре севга америчка администрација.

Сећа ли се још увек неко оне глупе младе Украјинке која је 2014. године одушевљено поздравила Мајдански пуч изјавом да се радује што Украјина улази у састав Запада јер ће јој се најзад остварити сан да носи фини западни женски доњи веш? А шта је данас са Отпорашима који су одушевљено клицали блиставој новој ери среће и благостања, чијем настанку су и сами запажено допринели? Где су сада ти млади српски имбецили и где на Западу данас перу судове и чисте тоалете?

Догађаји у Украјини се не могу посматрати одвојено од дешавања у Србији уочи и после петооктобарског пуча 2000. године зато што су саставни делови истог пакета масовне лоботомије. У оба случаја, на делу су били стрпљив подривачки рад и знатне материјалне инвестиције западних агентура, у Украјини, наравно, много веће због њене неупоредиво веће стратешке важности. Западни геостратешки инвеститори који су уложили своје субверзивне ресурсе у поробљавање и упропашћавање ове две земље у оба случаја су – захваљујући поводљивости и политичкој неписмености становништа –забележили релативан успех, који ефикасна и закаснела руска интервенција у Украјини тренутно доводи у питање. Даљњи развој ситуације у Србији за сада је неизвесан.

Нажалост, за разлику од Украјине Србија нема повољан географски положај, што би јој омогућило да буде ослобођена на сличан начин. Српски народ ће морати да крене у акцију самоослобођења, без значајне подршке са стране. За деморалисани и духовно посрнули народ чији су политички инстинкти умртвљени, то ће бити изузетно тешко. Али ко жели може да научи много корисних ствари из украјинског искуства.


Пре свега, то је да се од политичких елита руковођених разним варијантама страних идеологија, и које искључиво заступају интересе страних фактора, не може очекивати ништа добро. У Украјини после распада Совјетског савеза и у српским земљама после распада Југославије владајуће комунистичке номенклатуре су се опортунистички прерушиле, али су задржале своју анационалну суштину. Политика потврђивања и заштите националног интереса никада није разматрана нити је имала прилику да дође до изражаја, ни у Украјини ни у Србији. Зато је у обе земље „пад комунизма“ донео динамику једносмерног пропадања, различитим темпом али са истим смртоносним ефектима.

Украјинска лекција број 1 је да народ који нема способност да изнедри родољубиве и мудре људе да брину о његовој судбини нема чему да се нада. Он је као сламка коју ветар витла како хоће.

Криза у Украјини разоткрила је и право, дивље и нечовечно лице бајковитог Запада који је постојао само у машти цинично преварених источноевропских обожавалаца. Осам година Запад је игнорисао бомбардовање Луганска и Доњецка од стране својих неонацистичких украјинских епигона, што је до 24. фебруара ове године коштало око 15,000 недужних људских живота. Обратио је пажњу тек када је са несхватљивим закашњењем Русија отпочела војну операцију да заштити своје сународнике и спречи даље ширење НАТО пакта, што јој је непосредно угрожавало опстанак.

Онога тренутка када је Русија предузела мере да заштити руски народ у Украјини и да ту територију демилитаризује и денацификује, што је пропагандни апарат Запада, необазирући се на релевантне одредбе међународног права,[1] одмах прогласио за „агресију,“ активирана је брутална кампања економских и појединачних санкција, зачињена пропагандним лажима која је по опсегу и жестини за свега неколико дана бацила у засенак чак и бруталну хајку против српског народа коју су водили деведесетих година.[2]

И ово је лекција бр. 2. Са њима не постоји могућност разумног договора што би обухватило уважавање туђег, у овом случају руског или српског, интереса. Ко се таквом споразуму нада и са њима тражи „дијалог“ уместо да јача своје одбранбене снаге, упада у замку непријатеља и себи копа рупу у коју ће неминовно упасти.

Саставни део примене стратегијског плана за потчињавање Русије је натеривање свих вазала, укључујући и оне као Србија који су се добровољно ставили у тај понижавајући положај, да по наређењу хегемона беспоговорно прихвате онолику количину штете која им се одреди. У томе тренутно предњачи Немачка, земља за коју површни Срби мисле да представља самосталан политички фактор, са сопственим геополитичким интересима и циљевима, али која је заправо и даље окупирана и принуђена да води туђу политику. То се најјасније види на примеру гасовода Север-2, који је од животног значаја за немачку индустрију, али којег је Немачка била присиљена да се одрекне да би показала солидарност са својим окупаторима на антируској линији, не усуђујући се ни да пита како ће се то одразити на одрживост немачке привреде.

Српске власти, пошто су кратковидом рачуницом свој опстанак (па самим тим и безбедност Србије) везале за благонаклоност Запада, сада су изложене сличним притисцима да „диверсификују“ своје (заправо Србијине) енергетске ресурсе. То је кодирани израз за напуштање енергетске сарадње са поузданим партнером Русијом и улажење у проблематичне шеме са неблагонаклоним западним предаторима и прихватање зависности од њих између осталог и у овом кључном сектору.

Лекција бр. 3 стога гласи да је свако ко води туђу, а не своју националну политику, унапред поражен, потчињен и изгубљен.

Од тренутка када се 24. фебруара ситуација у Украјини радикално заоштрила, и када је постало јасно да Русија предузима мере којима се руши западна вишедеценијска конструкција у Украјини и пропада план за њено коришћење као одскочне даске за даљи продор, на притисак дугмета и у Москви и у Београду активирала се пета колона да тај чин обесмисли и по могућству поквари. У Русији, где је пета колона још одраније стављена под надзор и делимичну контролу власти, покушај западних обавештајних служби да преко својих локалних пиона створе илузију масовног противљења операцији у Украјини највећим делом је неславно пропао. У Србији, нажалост, тај покушај доноси одређене резултате.

Од отпочињања руске интервенције пре десетак дана, припадници западне пете колоне у Србији, очигледно необавештени о радикалној промени односа снага у свету која је у току, утркују се у доказивању лојалности политичкој линији коју прописују њихови налогодавци са Запада. Примери огавног подаништва се свакодневно ређају, од готово комичних као у случају капитена фудбалске репрезентације Србије Душана Тадића, до по својим импликацијама донекле озбиљнијих, примерице осуда „руске  агресије“ од стране НАТО инфлуенсера, бившег начелника генералштаба Србије и председничког кандидата „проевропских снага,“ Здравка Поноша.

Истовремено, по добијеном налогу одозго, оба сектора српских медија, и онај у непосредном власништву западних кућа и онај који је номинално под контролом режима, по питању „руске агресије“ на Украјину обуставила су кошкање и закопала су своје ратне секире. Цео спектар штампаних и електронских медија једногласно и солидарно преноси искључиво западну пропагандну верзију тока и позадине догађаја у Украјини, у очигледном очекивању да ће помоћу баража измишљотина и лажи на које западна јавност спремно наседа и у Србији успети да преуми бар један део у огромној већини проруске јавности.[3]

Лекција бр. 4, према томе, је да је простор јавног дискурса терен од стратешког безбедносног значаја. Он не сме бити препуштен петој колони и непријатељским страним интересима којој она служи. У политички окупираној земљи као што је Србија, ослобађање јавног простора и стављање у службу националне политике изузетно је сложено зато што званичне, државне ставове артикулише издајничка екипа која је на власти.[4] Али окупираност овог кључног простора је чињеница на коју се мора неуморно указивати и на чему се има неодустајно инсистирати, јер у противном никакве промене у овој изузетно важној сфери, и другима на које она утиче, неће бити. Русија је већ предузела ефикасне мере за стављање под националну контролу простора јавног дискурса и избацивање из њега малигног утицаја страних агентура. То би требало да буде модел и за Србију.

Најзад, без испољавања сумње да у војничком смислу руска интервенција – по речима председника Путина – заиста тече „строго по плану,“ у овој операцији на видело је изишла једна значајна чињеница са горким импликацијама подједнако за Русе и за Србе, али која сигурно није „по плану.“ Тачно је да, са местимичним изузецима фанатизованих елемената испраног мозга, руске снаге нигде нису наишле на активан отпор или непријатељство украјинског грађанског становништва. Али нису наишле ни на онакву врсту одушевљеног пријема каква би се с правом могла очекивати под датим околностима. Искусно око ту запажа жалосне последице вишедеценијске дерусификације (или, у српском случају, расрбљавања). Коминтерновске смернице Дрезденског конгреса КПЈ у великој мери су успешно примењене у обе поробљене земље, у Србији и у Русији. Чињеница, која се не може порећи, јесте то да је злоћудна комунистичка политика разарања и замењивања руског националног идентитета, на коју се надовезала систематска и усмерена западна кампања вођена у истом правцу током задњих тридесет година „независности,“ у знатној мери уродила плодом. Велики број Украјинаца, мада су етнички Руси у сваком погледу, изгубио је руску националну свест, или је у најмању руку постао амбивалентан према њој. Степен културолошке отуђености од руских корена разликује се можда од региона до региона, али grosso modo ово је поражавајућа чињеница која и даље стоји, и која се не може пренебрегнути.

Србима је овај болни феномен националног отпадништва (могли би га чак назвати и апостазијом, без претераног страха да се богохулно изражавамо) исувише добро познат и не захтева посебну обраду.

Веродостојни руски извори управо су потврдили да је за ову недељу  дана сукоба у Украјини погинуло око пет стотина руских војника. За њих се може рећи да су буквално, у јеванђелском смислу, своје животе положили да би спасили животе својих ближњих, зато што руска војска не користи ни мали део своје ватрене моћи са циљем да погибију украјинских војника и цивила сведе на најмању могућу меру. Да су користили методологију НАТО пакта из 1999. године и безобзирно гађали са безбедне висине од 30,000 метара, вероватно би огромна већина тих младића данас били живи. Да ли ће им ико у Српској Православној Цркви уприличити достојан помен за њихов подвиг?

Нека им је вечна памјат!

Archibald Reiss Institute



Упутнице:

[1] Проф. Милан Благојевић је скренуо пажњу на одредбе Римског статута које се односе на околности које искључују одговорност за кривично дело агресије. Несхватљиво је да се влада Руске Федерације не позива на те јасно оправдавајуће чињенице и аргументе, чак и након што је сама објавила „белу књигу“ о злочинима украјинских власти и паравојски које су јој потчињене према руском становништву од 2014. године наовамо.

[2] У односу на Русију, подивљали Запад је покренуо свеобухватну расистичку кампању широких  размера, сасвим у духу својих украјинских миљеника из Десног сектора и батаљона Азов. Поред  политичких и економских мера, захтевано је од руских уметника (диригент Гергиев и оперска певачица Нетребко) и спортиста (тенисер Медведев) да осуде политику своје земље или у противном да изгубе могућност наступања у својој делатности, што се и догодило. У Италији, отказано је универзитетско предавање о Достојевском, а у САД један учитељ шпанског језика суспендован је зато што се пред својим ђацима повољно изразио о руској операцији у Украјини.

[3] По свему судећи, без обзира на огроман уложени напор, успех ове операције преумљавања у Србији до сада је био врло проблематичан.

[4] Начин како је званична Србија по питању Украјине гласала у УН – дијаметрално супротно од воље и става скоро свих грађана – и то чак и по јавном признању непомјаника који манипулише њеном судбином – упечатљиво илуструје ову дихотомију.

* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању