Вести:
Приказивање постова са ознаком Разлагања. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Разлагања. Прикажи све постове

петак, 14. фебруар 2020.

Француска гори, Макрон чешља бабу - нека се он мане КиМ, има преча посла у својој земљи!

Медији јављају да је председник Француске, Емануел Макрон, упутио писмо такозваном "премијеру" косовских сепаратиста, Аљбину Куртију.

#Makron #predsednik #Francuska #Kosovo #Metohija #Srbija #Separatizam

Макрон му је честитао "избор на ту функцију" и истовремено затражио укидање такси на српску робу како би се омогућио наставак дијалога, преноси лист н албанском Газета експрес.

"Први корак би требало да буде наставак дијалога, за који сам спреман да посредујем, организовањем самита у Паризу, ускоро, са лидерима Косова (мисли се на шиптарске сепаратисте) и Србије, у сарадњи с канцеларком Меркел и високим представником ЕУ Борелом", написао је Макрон у писму које је у среду дипломатски изгредник на месту "француског амбасадора" у Приштини, Марин Кристин Бутел, предала Куртију.

Макрон је навео и да наставак дијалога подразумева акције обе стране.

"Обуставу стопостотне таксе од стране Косова (читај: албанских сепаратиста) и обуставу кампање против признавања Косова од стране Србије", написао је француски председник.


Овај срамни, скандалозни, увредљиви и пре свега безбедносно претећи садржај писма које је француски председник упутио новом илегалном премијеру албанских сепаратиста на Косову и Метохији, Аљбину Куртију, медији на српском преносе "ђутуре" то јест, без икаквих исправки које би показале да Макрон заступа страну западних агресора и злочинаца из 1999., пре свих Америке и НАТО пакта.

Поред тога ово представља дубоку неозбиљност јер Француска се гуши у нередима, диму готово свакодевних пожара на улицама и масовним протестима познатим као "покрет жутих прслука".

Зашто Макрон прво не би престао да чешља бабу док му село гори и пробао да реши проблеме у својој земљи пре него што настави да урушава туђу државу, у овом случају Србију?

Француски председник Макрон са супругом.


Хоће ли посредовање Макрона "уредити" стање у политички и безбедносно најосетљивијем  делу Србије, Косову и Метохије, као што га је "уредио" у Француској?

Политичари Србије, маскоте и марионете западног неоколонијалног господара, ћуте и јасно је због чега али зашто ћуте и прихватају оволику дозу понижења и сви медији на српском? Да ли се ради о удруженом злочиначком подухвату свих иоле утицајних у Србији, који су на западним јаслама, усмереном ка растакању државе Србије? Нажалост, све упућује на то. Зато би народ у Србији морао да одбаци лажне представнике, лажне вође и политичаре и да сам почне да сређује стање у својој држави остављајући надобудним, бахатим и перверзним европским и америчким политичарима да уређују своје државе. Макар то чинили нако како је учинио Макрон или Ангела Меркел доводећи реке миграната у Немачку која полако али сигурно губи своју самосталност, снагу па и идентитет. Нека они са sвојим чине шта им је воља, макар и мигрантима плаћали крију да живе  усвојој земљи, а ми са Србијом да чинимо шта је Божија воља и поредак. Срби у Црној Гори су најбољи показатељ да то јесте могуће, и те како.

Уреднички колегијум КМ новина




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Жак Огар: Макрону ратни зликовци најбољи пријатељи, отказати гостопримство - КМ Новине

Жак Огар: Макрону ратни зликовци најбољи пријатељи, отказати посету На понижење Србије у Паризу реаговао је и осведочени пријатељ Срба, француски пуковник Жак Огар, који је у изјави за КМ новине иразио оштро негодавање и незадовољство. У краткој изјави, за коју је издвојио време током свог боравка у Африци, он каже "Наравно, стидим се због третмана указаног председнику Србије током прославе победе у Паризу.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Поводом 20 година ''мира'' на Косову у француској катедрали се молили Алаху (ВИДЕО) - КМ Новине

Поводом ''мира'' на Косову у француској катедрали се молили Алаху #Francuska #Islam #Alah #Kosovo #Metohija Западњаци почињу полако да сxватају шта су учинили србском народу. Овај текст је превод са једног француског сајта који оштро напада своје политичаре, медијску манипулацију и америчкy превару.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Реакције Срба на терористичке нападе у Паризу - КМ Новине

Медији фокусирани на једну тему већим делом свог програма - напад у Француској! А изван медијског простора, на друштвеним мрежама, народ у Србији изражава свој став... Ово је тек један делић забележеног мишљења и осећања Срба поводом напада у паризу.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

среда, 12. фебруар 2020.

Бура у чаши воде: стварни значај “раскречених” британских докумената (први део)

Налазимо да је руски израз “расекречени” најбољи, и сигурни смо да ће га сви Срби лако разумети.

#Srebrenica #Laž #Britanci #Genocid #Propaganda #Kosovo #Metohija #Srbija


  • Прошло је више од две недеље од како је британска влада скинула ознаку тајности са докумената из јуна и јула 1995. који се односе на сукоб у Босни и Херцеговини. Не првенствено на Сребреницу, то је важно подвући већ на самом почетку. Пажња политичараовде) и новинараовде) и неких научних радника (овде) који су се огласили на ову тему, па самим тим и јавности која углавном нема независних извора обавештавања нити могућности реалног процењивања њихове веродостојности, била је усмерена искључиво на један из тих докумената. Па чак ни тај докуменат није био у целости објављен, нити интегрално коментарисан. Сви коментари односили су се само на прве две стране, док је трећа (са потписом и функцијом особе која је докуменат сачинила, о нечувене ли балканске аљкавости) у јавним гласилима била потпуно изостављена.

Пише: Стефан Каргановић



Дакле, врхунски политички и новинарски ауторитети Србије и Републике Српске већ десетак дана коментаришу материјал који је дупло деконтекстуализован. Прво, пре него што су се упустили у коментарисање они га уопште нису ни видели у изворном облику, што ће рећи у интегралној верзији. Друго, судећи по њиховим изјашњавањима, они такође нису свесни чињенице да је докуменат који коментаришу део већег комплета дипломатских папира који се састоји из преко двеста страница. Сувишно је напомињати да им је такође непознато да се Сребреница помиње тек у мањем делу те преписке и да се највећи део односи на посебне теме везано за решавање сукоба у Босни и Херцеговини, који је тада био у току. Најзад, било би још сувишније (а можда и на граници увредљивог) истицати чињеницу да је издвојени, “сензационални” докуменат који се налази у средишту пажње писан на језику којим већина коментатора (што се посебно односи на политичаре) не влада, те да чак ни тај, у односу на целину, занемарљиви фрагмент који их је заинтригирао и који јавности пред камерама компетентно тумаче, они нису могли на изворном језику прочитати.

Овај приказ ће се састојати из два дела. У првом делу, укратко ћемо обрадити обелодањена британска документа која се односе на догађаје везано за Сребреницу у јулу 1995. У другом делу, осврнућемо се на податке и опаске из комплета тих докумената који се не односе непосредно на Сребреницу, али су ипак интересантни.

Докуменат под датумом од 11. јула 1995, за који су до сада већ сви чули, недавно смо подробно анализирали. Извели смо закључак да се у њему износи неколико интересантних и по службени наратив о Сребреници врло неповољних констатација, али да он не садржи ништа значајно ново.

Сада ћемо укратно навести остала помињања Сребренице у првом свежњу британских папира, објављених под ознаком PREM-19-5487_1 (110 страница). У другом свежњу, под ознаком PREM-19-5487_2 (100 страница), Сребреница готово да се не помиње, али ту ипак има низ занимљивих појединости којих ћемо се у другом делу овог приказа дотаћи. Пређимо сада на преписку британских званичника где се помиње Сребреница.

У британској дипломатској депеши од 12. јула 1995, дан након пада Сребренице и подстакнутој тим догађајем, наводи се став канадске владе (тачка #1) да присуство УН у Босни није било успешно и да би га требало привести крају. По Канађанима, политички процес међу зараћеним странама је блокиран (#4) а снаге Унпрофора нису способне да обављају своју хуманитарну мисију (#5). Занимљиво је да ту стоји да је став канадске владе мотивисан извештајима које добија од свог контингента у Високом, где их “Босанци … узнемиравају” и не дозвољавају им кретање ван базе. Опис третмана канадских миротвораца подсећа на хрватски третман војника ЈНА у њиховим касарнама на почетку рата. Дипломатски чиновник Бејн на крају депеше (#10) ипак изражава сумњу да би се Канада једнострано повукла из састава Унпрофора.





У следећем документу, који почиње на стр. 16, препричава се телефонски позив 12. јула холандског министра одбране Форхеве свом британском колеги. Форхеве износи да се унутар холандске базе у Поточарима налази око 3,000 избеглица, док их се око базе накупило између 18,000 и 20,000. Што се тиче војника АРБиХ, њих око 2,000, “они су током ноћи нестали, како он (Форхеве) сматра, у правцу Тузле,”мада се извесан број још увек налази западно од енклаве.”

Британски министар одбране је изразио разумевање за положај у коме су се Холанђани нашли, и истакао је забринутост да би пад Сребренице могло послужити као преседан за преостале енклаве. Сада долазимо до најзанимљивијег дела. Британски министар каже да би “Уједињено Краљевство преферирало да је Сребреница била демилитаризована, али да је то питање сада превазиђено” (the situation has moved on). Др. Форхеве се сложио са том оценом, изјавивши да “не сматра да је демилитаризација више могућа.” Да би се овај лицемерни разговор између двојице западњака боље сагледао, подсећамо да су уговори о демилитаризацији Сребренице (и Жепе) били потписани још у априлу и мају 1993, пуне две године раније. Канадски миротворачки контингент, који је тада био распоређен у Сребреници, примио је специфично упутство из централе УН у Њујорку да не буде “претерано ревносан” у одузимању оружја од припадника 28. дивизије у енклави. (Види Извештај генералног секретара УН о паду Сребренице, одељак 62, стр. 19, такође за подробно разматрање питања демилитаризације видети овде, стр. 52.)

Враћајући се за тренутак на онај “главни” докуменат који је у центру свеколике пажње, на дну стр. 2 тог документа налази се занимљив податак да је при одлучивању у вези са могућим нападима из ваздуха на српске снаге које су се приближавале Сребреници у обзир узимана и чињеница да су се међу војницима Унпрофора на терену налазила и “три припадника британске војске.” Ово би могло бити посредно релевантно за тврдње једног српског политичара да су Британци узели учешће у стрељању заробљеника. Зачудо, промакао му је овај детаљ, док се као извор за своју тврдњу позивао на волуминозни извештај НИОД-а (Холандског ратног института), међутим без навођења места где се тачно тај податак налази.

Надаље, почев на стр. 22, у извештају датираном од 11. јула, где је сажето већање на високом нивоу британске владе посвећено последицама пада Сребренице, уз учешће баронице Паулине Невил-Џонс, политичке директорице у Министарству иностраних послова, наводи се да је бројно стање холандског батаљона у Сребреници -- 730. То је интересантно јер се за овај период обично барата знатно нижом цифром од око 300 Холанђана. Даље, износи се да је у Сребреници било “утврђено 1,500” војника АРБиХ, али “да се чини да нису пружили отпор.” Затим, врло сигнификантан податак да је у два напада из ваздуха на српске снаге авионима Ф16 уништено укупно три српска тенка. Ово је важно за сагледавање односа снага. Другде (у оном “главном” документу) стоји да је ВРС пошла на Сребреницу са само четири тенка, дакле преостао јој је само један. По овим цифрама, српске и муслиманске снаге су на сребреничком сектору биле једнаке јачине (види извештај Родерика Лина премијеру Мејџору, 11. јула, стр. 27), с тим што су муслиманске снаге, које како се Енглезима учинило “нису пружиле отпор,” још могле рачунати и на присуство неколико стотина војника Унпрофора, испомоћ бомбардера Ф16, као и на топографске погодности терена који изразито фаворизује нападнуту војску, а не нападача. Шта објашњава мистерију непружања отпора? Ако постоји неко боље објашњење од онога које је понудио пок. Хакија Мехољићовде), свакако би желели да га чујемо.



Сада следи исти пример западног лицемерја као што смо видели напред, у телефонском разговору са холандским министром Форхеве, што ће на многе читаоце вероватно деловати као културолошки шок првога реда. Бароница Невил-Џонс саговорницима предлаже генијално решење, како да се отклоне непријатне последице српског заузимања Сребренице: “Требало би да помоћу преговора издејствујемо да се ВРС повуче заузврат за демилитаризацију Сребренице” (...we should try to negotiate the demilitarisation of Srebrenica in return for BSA withdrawal). На то је присутна госпођа Еванс приметила да су се босанска влада и босански Срби још 1992. године (sic) договорили да демилитаризују енклаву, “само што то никада није спроведено.” На шта министар одбране Велике Британије додаје (у разговору вођеном 11. јула 1995.) да “Сребреница треба да остане сигурносна зона, али да би је требало демилитаризовати као што је то било договорено пре три године.”

Небитно је што британски труст мозгова расправљајући о Сребреници не зна да је уговор о демилитаризацији ступио на снагу 1993, а не 1992. године; то је занемарљива погрешка. Оно што у тренутку када се одвија њихово већање чини бизарним је неозбиљна помисао да би се икаквим преговарањима могло повратити претходно стање, и да би се Срби, изиграни у погледу демилитаризације 1993. године, после десетине смртоносних напада из енклаве могли опет приволети на повлачење коришћењем истог мамца.

У извештају Југословенског деска Министарства иностраних послова од 14. јула (стр. 24) износи се податак да се процењује да се у Сребреници на почетку јула налазило “око 40,000 Муслимана.” Ово је значајно зато што се по британским, несумњиво обавештајним, изворима наводи иста цифра за укупно становништво сребреничке енклаве коју је утврдио и хашки Трибунал. Пошто располажемо поузданим подацима о томе колико је Муслимана у јулу 1995. изашло из енклаве, горња граница колико их је могло бити врло је важна за израчунавање вероватног укупног броја жртава, како погинулих у пробоју тако и стрељаних заробљеника.

Следећи докуменат је “поверљив допис премијеру” који је сачинио Мејџоров приватни секретар Родерик Лин, у 20 часова увече, 11. јула (стр.27). Поред већ поменуте процене да је у заузимању Сребренице учествовало између 1,500 и 2,000 припадника ВРС, ту се опет потврђује присуство на терену у Сребреници троје припадника британских снага (двоје посматрача и један преводилац). Такође се понавља да су три српска тенка избачена из строја, и наводи се да су “снаге босанске владе пружиле незнатан или никакав отпор” а када су Холанђани заузели положаје да препрече српско напредовање “да су им Муслимани пуцали у леђа” (стр.28). На истој страници понавља се да британско “министарство одбране и даље сматра да команда босанских Срба у Сребреници није планирала да заузме Сребреницу.” На стр. 29 овог свежња докумената понавља се и апсурдан предлог да се “изврши покушај да се босански Срби убеде да се повуку из Сребренице, с тим што би је босанска влада (која је енклаву користила као полигон за извођење напада) -- демилитаризовала.”

На стр. 30 свога извештаја Мејџоров приватни секретар Родерик Лин својеручно додаје једну са тог места неуобичајену критику начина како ВВС извештава о Сребреници: “У преувеличаном приказивању од стране ВВС (што је типично) занемарују се чињенице да су Муслимани (а) користили Сребреницу за извођење напада, и (б) да су неочекивано престали да је бране, чиме су Србима дозволили да се ушетају.” Што се тиче “Ширакове жеље да се изврши штурм на Сребреницу (користећи наше трупе!),” Лин обавештава Мејџора, “предложио сам министарствима одбране и иностраних послова да заузму чврст став: о томе да одлучују команданти на терену, не у Вашингтону.” Ово је само један од два примера на које наилазимо у овим папирима где британски званичници заузимају колико-толико критичан став према америчким иницијативама.

Следећи интересантан докуменат је Изетбеговићево званично писмо упућено 9. јула премијеру Мејџору, дакле док је исход сребреничке операције још увек био неизвестан (стр. 33-34). Изетбеговић ту наводи лажну цифру од “преко 60,000 цивила који се налазе у животној опасности” у Сребреници, што опет потврђује важност тачног податка колико је стварно износило становништво енклаве. Даље, Изетбеговић открива зашто користи лажну статистику о броју становника: он тиме настоји да Запад приволи на интервенцију да би се “спречио нови чин геноцида против цивилног становништва Сребренице.” Додаје да се нада “хитној акцији” да се његовим захтевима изађе у сусрет. За холандски контингент Унпрофора у енклави каже да “није бројан” (видели смо да их је по британским изворима требало бити 750), и да у сваком случају “није ни вољан ни способан да град заштити од напада.” Изетбеговић износи тачан податак да је у складу са споразумом са Унпрофором постигнутим 1993. године Сребреница трабала имати статус демилитаризоване зоне, али прећуткује чињеницу да одредбе тог споразума никада нису биле испоштоване.

Следећег дана после тога, 10. јула, ратни начелник Сребренице Абдурахман Малкић упутио је неколико телефонских позива Изетбеговићу, са питањем зашто енклави не пристиже никаква помоћ. Брижни председник Изетбеговић, по Малкићевом каснијем сведочењу, прво му је рекао да ће му се са одговором јавити кроз два сата, да би после тога престао да прима Малкићеве позиве. Објашњење Хакије Мехољића у вези са наведеним околностима и даље делује најубедљивије, барем у недостатку неког бољег.


Прелиминарни закључци

За правилно разумевање садржаја и домета ових британских папира, у оном мањем делу који се непосредно односи на Сребреницу, од велике је користи укрштање за папирима на исту тему коју је 2019. године обелоданила Библиотека бившег председника Била Клинтона, и овде. Али главно питање које ће занимати српске читаоце без сумње гласи: да ли ови подаци из обелодањених британских папира доводе у питање пресуде хашког Трибунала? Одговор на ово природно питање је недвосмислено - “не”.

То је јасно по члану 115 Правилника о процесном и доказном поступку Трибунала у Хагу, посебно по ставу (Б). Предложени нови докази, да би имали изгледа да буду прихваћени, морали би бити релевантни, такве врсте да би битно утицали на исход суђења да су били предочени благовремено и -- што је најважније -- да током главног претреса нису били на располагању. Ништа од обелодањених података не представља суштинску новост и не уклапа се у ове критеријуме. Све главне тачке, одсуство плана да се Сребреница заузме, неспровођење демилитаризације и напади вршени из заштићене зоне, могле су бити и биле су доказиване на сребреничким суђењима помоћу разних других доказа.

Наравно, ово је само нормативна страна питања, а из искуства знамо да чињенице, уколико се не уклапају у задати наратив о Сребреници, Трибунал уопште не занимају и да он лако проналази формалне поводе за доношење сваког решења, које одговара извршавању његових политичких задатака. Више инстанце којој би се на одлуке Трибунала могао уложити приговор -- нема. У овом случају, судије чак не би имале ни да се много труде нити да претерано напрежу своју креативност да би пронашле изговор за релативизацију британских података, при евентуалном покушају да се у овој фази уведу у доказну грађу.

Ипак, овај материјал је изузетно интересантан са становишта историчара, не само оних који се баве Сребреницом, већ још више широм темом сукоба у Босни и Херцеговини. За то ће бити посебно занимљив други део, који ћемо у наставку обрадити. Оно што би требало имати на уму је то да као и правници, историчари такође имају своју стручну методологију која им дозвољава да по многим питањима изводе закључке са неупитном тежином. Међутим, они ипак немају чаробну моћ да укидају пресуде, поготово са монтираних процеса који се воде пред бестидно политичким судовима.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Антић и Путниковић: Усвајање фатално по РС, последице по Косово и Метохију - КМ Новине

Усвајање британске резолуције у СБ УН било би фатално по Републику Српску и имало би катастрофалне последице на будуће генерације и импликације на Косово. Тако сматрају експерт одбране на процесима за Сребреницу у Хашком трибуналу адмирал Бошко Антић и лобиста у Великој Британији Радомир Путниковић.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Сребреница и Јасеновац: права разлика између измишљеног и стварног геноцида - КМ Новине

Сребреница и Јасеновац: права разлика између измишљеног и стварног геноцида #Jasenovac #Srebrenica #Genocid #Laž Наше истраживање о Сребреници омогућило је и врло значајне увиде у вези са Јасеновцем. Док је масакр у Сребреници, који се одиграо пред крај сукоба у бившој Југославији 1990-их година, био изведен да би послужио намени која је у првом реду била политичка, он је такође имао и једну важну последицу.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Принудно признавање лажног геноцида - нова политичка офанзива на Србију и Републику Српску - КМ Новине

Принудно признавање лажног геноцида - нова политичка офанзива на Србију и Републику Српску На трагу резолуције Европског парламента од 14. јануара 2009. године, када се од Србије ултимативно захтевало да "призна геноцид у Сребреници," па затим неуспеле британске резолуције у Савету безбедности УН 2015.

br />




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

Јово Вукелић: Шта значи бескрајна и набујала река верујућих људи

Литије доносе и осветљавају светлију будућност Црне Горе

 #Crna_Gora #Litije #Zakon #Protest

  • Ове стотине хиљада људи у Црној Гори које већ недељама протестују и бране од отимања своје најсветије су одлучили да промене, да преокрену стање у коме су живели. Они се не плаше, они су храбри и упорни. Они су душа и срце, разум и памет Црне Горе, а не отуђена врхушка на власти. Они овог пута сигурно побеђују. Не требају им ни пушке ни пиштољи!
  • Масовна света река народа доказ је да комунисти нису успели да убију Бога у људима
  • Режиму против оваквог и оволиког народа не могу помоћи ни специјалне јединице, ни борна кола, а ни НАТО

Пише: Јово Вукелић



Тај сулуди закон донет крајем прошле године у Скупштини Црне Горе, коме је главни циљ да отме свету имовину Српске православне цркве, била је та кап која је прелила већ пуну чашу жучи напуњену Ђукановићевим дугогодишњим антисрпским испадима, поступцима, изјавама, гафовима, подметањима и манипулацијама.

Народу је једноставно тог часа прекипело, иако је имао повода да и раније и бурније реагује после признања Косова за независну државу од стране режима у Црној Гори, или прогона и укидања ћирилице са свих јавних места у држави, прогона свих оних професора и других људи који су протестовали што им се се српски језик, којим вековима говоре, претвара прво у матерњи, а потом се измишља нови назив и даје име – црногорски језик. Или прогона свих оних личности који су се јавно декларисали као Срби!?






Прекретница после које нема повратка на старо

Кад је ових дана народ у Црној Гори устао и масовно похрлио из топлих кућа и станова ове зиме, по снегу, киши, ветру и хладноћи на улице да са иконама и црквеним заставама брани своје најсветије, са заставом тробојком –симболом Црне Горе, уз црквене духовне песме и народне песме на уснама певајући о српској славној историји и часној братској вези Србије и Црне Горе - било је искуснијем и мудријем јасно да је ово тај час када је дошло до прекретнице после које нема повратка на старо!


Грађани су овог пута, коначно нашли најбољи пут да излију, искажу и из себе истисну дуго спутано незадовољство Ђукановићевим репресивним и антисрпским режимом. Тај велики поток, сада већ моћна и набујала река овако исказаног народног незадовољства је јединствен догађај на овим просторима.

Незабележен и по масовности и по броју и по невероватној упорности и смирености грађана који су одлучни да не попусте осионом диктатору који им стално поручује да он неће одустати од тупавог закона и да га неће повући!?!


Света река народа у одбрани своје цркве и имовине

Литије и молебани, ти достојанствени масовни скупови грађана, и старих и младих, и болесних и здравих, и сиромашних и имућнијих догађају се већ недељама у свим варошицима и градовима. Чак и из села по пртини у снегу стижу људи из брдских и планинских крајева до главних путева и сливају се у ту свету реку да искажу своју приврженост цркви, вери и заштити црквених светиња.



Брзо је испевана већ популарна песма „Не дамо светиње“ у одбрану црквене имовине и светиња која је брзо постала и химна која одјекује улицама и градовима Црне Горе. А гуслари су, већ у складу са вековном народном традицијом, срочили више песама о одбрани цркава и те песме се сада уз гусле певају по селима, варошима и градовима у Црној Гори.

Посебно је збуњујућа и изнађујућа масовност и велика саборност ових мирних и достојанствених скупова где се пева и (греје) уз свеће исказује воља да се заштити имовина српске цркве, која је одувек била већинска црква у Црној Гори.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:



У то, овде је јасно да на молебанима и у литијама не учествују само припадници црногорске опозиције већ грађани без обзира на партијску припадност. Масовност,тачније стотине њиљада грађана су доказ да су учесници литија симпатизери или чланови скоро свих политичких партија у Црној Гори, сем оних радикалних - монтенегринских.

Ови величанствени скупови и њихова масовност изненађење су и за саме свештенике Српске православне цркве и у Црној Гори и у Србији. Ко се могао надати да ће после осам деценија (од 1941. године) крвавих и упорних прогона свештеника од стране комуниста, њиховог безразложног бруталног убијања као и уништавања великог броја цркава у Црној Гори, паљења црквених књига, рушења црквених звоника и ломљења светих звона у току Другог светског рата и првих година после тог рата - у народу остати икаква искра веровања и вере.



Комунисти нису успели да убију Бога у људима

Можемо претпоставити колика је тек збуњеност и изненађење бројих страних аналитичара и стручњака за Балкан пред овом достојанственом експлозијом народног бунта и испољавања незадовољства, али и велике слоге и одлучности да се одбрани своје! Толико је велика та збуњеност, колико се сада примећује, како би наш српски народ рекао да „ћуте ко заливени“. Ћуте, наравно, јер они никада нису разумели хтења и вољу овог народа.

„У људима су убили Бога“, говорили су нам старији, описујући комунистичко доба и послератне године, да се није смело славити ништа што је било везано за цркву. Слављење славе је била за комунисте после рата - јерес, крштење деце се сматрало издајом комунизма и социјализма, а венчање у цркви је био чин оцењиван као провокација према власти... Људи су сахрањивани без опела свештеника са звездом петокраком и без крста. И на гробовима су широм земље исклесане десетине хиљада петокрака, које и данас сведоче о том добу убијања вере и стварања неслободе. То је трајало деценијама, страх да кажу да су верници (или да иду у цркву) је био присутан код већине грађана. Последица је била страшна: многи људи су престали да верују у Бога. Није било верских слобода!


Резултат слика за комунисти У људима су убили Бога


Мора се констатовати да сада оволика снажна везаност великог броја људи, да кажемо већине грађана Црне Горе, за православну цркву и веру није лако објашњива никоме: ни социолозима ни верским аналитичарима, књижевницима, песницима, филозофима, па ни највећим духовницима православне цркве ... О политичарима да и не говоримо.

Многи верујући говоре о правом чуду, о Божијем провиђењу, о јасном испољавању снаге вере у Бога на овим масовним народним скуповима...

Не улазећи у прогнозе и претпоставке колико ће ово испољавање снажне народне воље и јаке вере трајати и како ће се окончати молебани и литије можемо закључити да после ових догађаја кључни односи у друштву и држави неће бити исти. Десиће се крупне промене, промениће се принципи деловања и јавног понашања у политичком животу.


Овај народ је и душа и срце, разум и памет Црне Горе, а не врхушка на власти

Треба се надати и веровати да ће ови скоро невероватни догађаји донети више слободе сваком појединцу и моралније понашање свих јавних личности у политичком животу. Тај прекорет треба очекивати,надамо се без проливања крви и физичких сукоба, јер је укочен нормалан развој друштва и онемогућена изградња бољих и искренијих односа међу људима.

Већи степен солидарности је неопходан, неправде треба исправљати и смањивати неразумне разлике у сулудом богатству појединаца настале на експресној пљачки и експлоатацији грађана од тајкуна о политичара и бизнисмена блиским властима...

Ови грађани који сада исказују, после деценија трпљења, своју снажну вољу тешко ће дозволити да поново буду „узјахани“, искоришћавани, плашени, варани, обмањивани и пљачкани. Напредак неће бит ни лак ни брз, али пут ка бољем и достојанственијем животу је прокрчен, трасиран и назире се крај бездушним диктатурама, притисцима, наметањима и манипулацијама.

Рећи ће скептици да од свега овог нема ништа! Да ће препредена власт манипулацијама и утеривањем страха утишати народно незадовољство...

Дубоко верујем да то не мисле оне стотине хиљада људи у Црној Гори које већ недељама протествују и бране од отимања своје најсветије! Напротив! Они су одлучили да промене , да преокрену стање у коме су живели. Они се не плаше, они су храбри и упорни. Они су душа и срце, разум и памет Црне Горе, они представљају државу Црну Гору, а не отуђена врхушка на власти. Они овог пута сигурно побеђују. Не требају им ни пушке ни пиштољи!



Режиму против оваквог и оволиког народа не могу помоћи ни специјалне јединице, ни борна кола, а ни НАТО.
Показали су православни Срби да имају и душу и срце, и веру и идеју!

То је једино оружје које ефикасно руши ову и овакву тиранију!




author-picПише: Јово Вукелић      |      Лични блог: Између сна и јаве


Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.


Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.
Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника на позицији Уредник књига где је 2017. године дочекао пензију.
http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине   :: © 2014 - 2020 ::   Хвала на интересовању

субота, 08. фебруар 2020.

Основно занимање Ненада Чанка: ''Професионалац У СТРАНЦИ'' (ВИДЕО)

На Твитеру је објављен видео снимак ТВ емисије из 90-тих година у којој гостују Војислав Шешељ и Ненад Чанак. У једном тренутку дошло је до интересантног "открића" о занимању Ненада Чанка!

#Nenad #Čanak
Ненад Чанак






У питању је политичка емисија која се емитовала на Трећем каналу РТС а гости су, из дела који се може погледати, др Војислав Шешељ и Ненад Чанак.

На Шешељево питање "од чега живите", Чанак летаргично одговара "живим од својих прихода..."

Чанак је затим рекао да је по професији економиста а упитан где је радио док није постао Председник Скупштине АП Војводина, Чанак одговара:

- Ја сам професионалац у странци.


- Професионалац?

- ...у странци! - нагласио је Чанак.



Чанак је 1990. године основао Лигу социјалдемократа Војводине. Током рата у Хрватској, Чанак је био мобилисан у ЈНА и учествовао је у бици за Вуковар. На парламентарним изборима 1997. године био је изабран за посланика у Народној скупштини Републике Србије на листи Коалиције Војводина.

Председник Скупштине АП Војводине постао је 2000. и ту функцију обављао до 2004. године. Програм "Војводина Република" промовише од 1999. године а до данас је остао у водећим круговима који подржавају сепаратистичке тежње у Србији од Косово и Метохије до Војводине.

Да не преза од подршке не само сепаратизму већ и најужаснијим шиптарским злочинима, Чанак је сам показао када се сазнало за крематоријум у селу Клечка⇗ где су шиптарски сепаратисти спаљивали Србе. Ево шта је говорио о томе:

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


Треба се запитати - шта овакав човек, који се не либи да каже да је "страначки професионалац",  што суштински значи неуки лењивац без икаквог животног искуства, а другим се послом никада није бавио, још и веома инцидентна особа са израженим одликама самољубља, увек спреман не само да подржи сепаратистичке покрете већ и злочине терориста који спаљују живе људе и децу које су пре тога касапили, злостављали, масакрирали... и то на начин на који размишљају фашисти - "да ли је дете јеврејско? Јесте, у реду онда", може да донесе српској политици чију је грбину зајахао још пре три деценије?

Немојте рећи - ништа! Јер извесно је да не може ништа добро да донесе али и те како много може оног другог, и већ јесте - и све то из разлога искључиво личне политичке и материјалне користи!





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Ненад Чанак као слика истинских управљача Србијом - КМ Новине

Ненад Чанак као слика истинских управљача Србијом Србин није и не може бити "љевичар", "десничар", "центар"..., све су то измишљотине лажне демократије и подвале скривених владара наших живота! Политичка оријентација Србина је православље! А сви реални политички интереси имају у темељу Светосавље!





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Војводина - сепаратизам од Броза до Пајтића - КМ Новине

У среду 2. децембра у 19 часова, у Клубу Зрно биће представљена књига "Војводина - сепаратизам од Броза до Пајтића". На представљању ће говорити аутори књиге др Јован Пејин, бивши директор Архива Србије, и Радивој Дабић, бивши председник Матице исељеника Србије. "Идеја нације у имену "Војвођанин" је идентична са реченом мађарском идејом нације "ердељизма" ми бисмо рекли "војвођанерства".





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Бранко Драгаш: 00384? - КМ Новине

За кога је одређен позивни број 00384? Не знате. Вратимо се две деценије назад, када је дошло до распада Југославије. Припремале су се нове државе. Свака држава је добијала свој позивни телефонски број. Србија је задржала први број - 00381. Новостворене државе Хрватска и Словенија су добиле 00385 и 00386.






КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

среда, 05. фебруар 2020.

Боцан-Харченко: Забрињава жеља за брзим решењем за Косово и Метохију

Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко каже да не верује да постоји брзо решење за косовско питање, "осим ако се не ради о наметању оног које није прихватљиво за Београд, попут признања независности Косова".

#Aleksandar #Bocan #Harčenko #ambasador #Rusija #Kosovo #Metohija #Srbija #Rezolucija1244 #UN #pregovori
Александар Боцан-Харченко



"Забрињава жеља за брзим решењем. То личи на успостављање фамозних временских оквира који су били разлог за то што претходни разговори о Косову нису били успешни. Мислим на Ахтисаријеве преговоре и разговоре тројке", рекао је Боцан-Харченко за "Блиц", упитан како гледа на настојање САД да у кратком року реши питање односа Београда и Приштине.

Он је нагласио да је Русија увек била за наставак разговора и да, "ако бисмо имали више времена, дошло би до осетног напретка и компромиса".
Боцан-Харченко је поновио да је неопходно да се хитно испуни захтев Београда да се укину таксе албанских сепаратиста из Приштине на робу из централне Србије.

На констатацију да из САД стижу захтеви да Србија у том случају мора да престане са лобирањем против независности Косова, Боцан-Харченко оцењује да то не одговара међународном праву.

"Не постоје никакве везе између та два питања. Самосталне, суверене земље повлаче признања једнострано проглашене независности Косова, разумејући да Косово није држава, да то кршење међународног права има последице не само по регион већ и по оштру међународну ситуацију, па и по њих саме. И овај процес одговара Резолуцији 1244", наводи амбасадор.

Он додаје да ће се Москва укључити у преговоре ако је Београд позове, али да "договор не долази у обзир без Русије и одобрења Савета безбедности".

"А све док нема компромиса, Резолуција 1244 је ту. Дејтон је, рецимо, резултат разговора. Дуготрајних, интензивних и тихих. Зато и кажем да је ван реалности да се дође до брзог решења за Косово", поручује руски амбасадор.

На питање да се могу чути критике да Русија не жели решење, не би ли кроз Србију задржала свој утицај на регион, Боцан-Харченко одговара да то није тачно и наглашава да је интерес његове земље "увек био и остао наставак, у овом случају, обнављање разговора".


Он додаје да целокупни разговори морају да буду враћени на темељ Резолуције 1244.

Упитан како гледа на то што је део решења и инфраструктурно повезивање Београда и Приштине, успостављање авионске линије и пруге, а руске железнице су активне у Србији, Боцан-Харченко каже да "вероватно превладају политичка размишљања".







ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

др Марко Јакшић: Преговори са укусом издаје - КМ Новине

За време посете Косову и Метохији као и касније на Хепи телевизији Александар Вучић ме је оба пута поменуо, нормално, у негативном контексту. На Хепи телевизији је рекао да сам водио преговоре са Тачијем у Бечу импутирајући ми да сам и глумио НАТО четника што ми је остало конфузно и нејасно несхватајући шта је председник желео да каже.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Харченко: Решење за КиМ у оквиру Резолуције 1244 - КМ Новине

Харченко: Решење за КиМ у оквиру Резолуције 1244 #Александар #Боцан #Харченко #КМновине #Косово #Метохија #Србија #Резолуција1244 #УН #Решење #Русија Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан Харченко, иначе изванредни познавалац традиционалних историјских, а изнад свега политичких збивања и кретања у Србији и на Балкану, говори о поводима, узроцима и последицама агресије НАТО на Србију крајем минулог века, дуплим стандардима и косовском проблему.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

ЕКСКЛУЗИВНО Боцан-Харченко: У америчком ставу о Косову не видимо шансу за дијалог - КМ Новине

ЕКСКЛУЗИВНО Боцан-Харченко: У америчком ставу о Косову не видимо шансу за дијалог #Kosovo, #Metohija, #Ambasador #Rusija #Harčenko #Izdaja, #Vučić, #Laž, #Šiptari, #Albanci, #Ekstremisti, #Srbija, #Separatisti, #kmnovine, У више наврата смо наглашавали да, пре свега, треба анализирати став САД о Косову и преговорима. Засад не видимо у том ставу промене које би давале бољу шансу за дијалог.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

субота, 01. фебруар 2020.

Јово Вукелић: Уочи најављених преговора Ђукановић - Вучић

У ситуацији у којој председник Црне Горе не исказује никакве намере да одустане од усвојеног Закона најављено је протеклих дана од власти из обе државе да ће ускоро почети разговори, преговори два председника Ђукановића и Вучића
#Milo #Đukanović #Aleksandar #Vučić #Crna_Gora #Litije #Zakon #Svetinje #Srbi


  • Нико није против разговора два председника, али одавно је прошло оптимално време и пропуштене су добре прилике за успостављање пријатељских и добросуседских односа Србије и Црне Горе.
  • Када су у протеклом периоду од неколико година озбиљни проблеми све снажније избијали на видело у односима црногорске државе и власти према Србима у Црној Гори – Србија и њена влада и председник су неразумно и необјашњиво ћутали и нису ништа предузимали да заштите Србе и боре се за њихова основна права.
  • Срби у Црној Гори су шиканирани од стране власти и владе Црне Горе у свим аспектима живота, изложени су монтенегринском апартхејду, свим облицима дискриминације и угрожена су им елементарна људска права.
  • Када су Срби из Црне Горе и њихове најзначајније институције указивали на тешке проблеме сегрегације, српски државни врх и председник Србије су се правили луди и игнорисали упозорења о томе да ће се стање још више погоршати.
  • Сада, када је сутуација са Србима у Црној Гори ескалирала до усијања покушајем државе Црне Горе да одузме (после ћирилице и шансе да се запосле у државним органима) и имовину Српске Православне Цркве никаква половична решења неће повратити поверење Срба у власт у Црној Гори, а ни поправити очајне и неискрене односе Србије и Црне Горе

Пише: Јово Вукелић, Између сна и јаве



Антисрпска кампања у Црној Гори траје годинама и то стално истичем у свима разговорима са пријатељима и текстовима које пишем о овој теми. Та хистерична кампања против Срба, свега српског и Србије упоредива је само са оних неколико година мржње коју је исијавала држава Хрватска у настанку почетком 90-тих година (1991-1994) , у време оружаних сукоба на тлу бивше Југославије.

Ова оркестрирана и врло пажљиво планирана антисрпска кампања у Црној Гори огледа се од раног јутра у првим пропагандним емисијама државне телевизије ЦГ, као што је емисија „На данашњи дан“ где се може чути:

  • да је Србија била агресор на Црну Гору,
  • да су Срби и Србија окупирали Црну Гору,
  • да је српска војска чинила злочине и убијала Црногорце,
  • да су српске власти отеле државност Црној Гори
  • да Срби негирају црногорску нацију… 



Брутално прекрајање историје српско-црногорских односа

Зависно од датума у календару та неспутана мржња према Србима се „сеје“ међу грађанима Црне Горе и та гебелсовска пропаганда траје већ већ две деценије! Тако су сви уџбеници историје прекројени и историја односа Србије и Црне Горе је представљена као непријатељска, а Срби и Црногорци се приказују стално у сукобу и антагонизму у последњих стотињак и више година.




Главни циљ је показати да Црногорци никако нису Срби и да нису ни блиски са Србима, већ су дуго у непријатељским односима. Други циљ је да се потисне из свих публикација, књига, школске литературе и јавних написа ћирилица као оригинално српско писмо. У свим државним органима Црне Горе ћирилица је протерана, „каштигована“ како би се рекло у тим крајевима. А у школама се не учи српски језик, нити пише ћирилицом, већ се учи матерњи језик и говори (још кад би то било изводљиво) новокомпонованим црногорским језиком и писмом, чак су измишљена и нека бесмислена нова слова азбуке у том склепетаном и набуџеном новојезику, којем се смеју сви језички стручњаци и лингвисти.

Али то за осорну, препотентну, надмену и агресивну власт у Црној Гори, оличену у вођи Милу Ђукановићу није уопште важно. Они стварају и шире драматичну причу о угрожености Црне Горе, о агресији великосрпске политике, о хегемонистичким акцијама Србије против Црне Горе…

Наравно, сваком савремнику, било да живи у Србији или Црној Гори, је јасно ниједна од тих тврдњи није тачна, већ су то измишљотине „монтенегрина“ да се скрије политика затирања Срба у Црној Гори и њихова маргинализација.


Папа долази у Црну Гору без сагласности СПЦ

У таквој политичкој ситуацији у Црној Гори, која траје годинама, и огледа се у непријатељским поступцима власти, владе и државних органа према Србима и Србији, ћирилици и православљу, на ред за шиканирање је дошла и Српска Православна Црква (СПЦ), коју државни врх Црне Горе сматра главним носиоцем великосрпског хегемонизма и затирања свега црногорског. Шиканирање се огледа у прогонима свештеника СПЦ и свим облицима укидања нормалне сарадње већинске цркве и државе.

Тако је и постало могуће да римски понтефикс Папа Франциско долази ускоро у посету Црној Гори, а без сагласности већинске цркве у Црној Гори – Српске Православне Цркве. Сагласност и благослов није добио за посету Црној Гори, али папа долази у званичну посету што све говори о скандалозном поступку (и преседану) како државног врха Црне Горе , тако и Римске курије!

Ђукановић у Ватикану у октобру 2019. : позив Папи да посети Црну Гору у име које цркве?

Како је то могуће да Папа долази у једну државу кад за то нема сагласност и одобрење већинске цркве питање је за верске стручњаке.

Једино је могуће ако Ђукановић не сматра да је он и духовни поглавар Црне Горе!?

После доношења Закона о верским заједницима који би угрозио положај СПЦ у Црној Гори и био атак на њену имовину, што једнодушно тврде представници Српске Православне Цркве, али и други црквени ауторитети и институције ван Црне Горе и Србије, а негира само Ђукановић, грађани Црне Горе су започели масовне протесте у литијама и молебанима за спречавање реализације овог дискриминаторског закона.

Ститине хиљада грађана Црне Горе сваке недеље се окупља у свим градовима и варошима па чак и селима и сатима протествује због усвојеног антисрпског Закона о имовини и правима СПЦ. Такав вид масовног супростављања грађана Црне Горе иритира неприкосновеног вођу Ђукановића и изазива почетне знаке нервозе режима који се огледа у привођењу, хапшењу и премлаћивању учесника литија и молебана.


Огромно закашњење

У ситуацији у којој председник Црне Горе не исказује никакве намере да одустане од усвојеног Закона најављено је протеклих дана од власти из обе државе да ће ускоро почети разговори, преговори два председника Ђукановића и Вучића. Вероватно посвећени овом Закону и свеукупној сутуацији у Црној Гори, као и односима две државе, који су лоши, неискрени и захладнели што се огледа и у повлачењу саветника двеју амбасада…

Има ли Ђукановић интерес за добре односе Србије и Црне Горе










Став СПЦ је јасан и једногласан: повлачење закона је једино решење које ће донети смириривање ситуације и преговоре СПЦ и Владе Црне Горе о решавању овог питања.

Тих преговора између представника државе Црне Горе и представника СПЦ још нема, али најаваљен је овај састанак два лидера. Наравно, после одсуства дијалога и разговора, сем протоколарних (као недавно у Јерусалиму) да ће свако разуман поздравити сусрет председника Србије и Црне Горе, две суседне државе у циљу побољшања и унапређења врло лоших односа.

У овом случају протекло време од неколико година у коме су проблеми ескалирали и гомилали се, а нису решавани отежаће било какве стабилне договоре, јер је стање лоше, погоршано, истекло је много времена, створена је „зла крв“, а изгубљено време се не може никад надокнадити. Осим тога, такво стање генерисано је углавном с једне стране, црногорске, јер је оно погонско гориво за опстајање Ђукановићег режима. За очајно политичко и безбедоносно стање у Црној Гори, ма шта ко говорио, је највише одговорна црногорска власт и држава.

Одговорност Србије и српске власти налази се само у томе што на време нису предузели неопходне мере и кораке да се ескалација антисрпске кампање заустави. Властима Црне Горе нису упућивани апели, упозорења и протести из Београда, нису тражени и вођени разговори (сем ако није било тајних) о прекиду антисрпске пропаганде и прогона Срба и свих српских институција у Црној Гори! А посебно, што се тај проблем није интернационализовао за шта су постојали и постоје сви услови.

Премијерка и председник државе Србије као да су били у вишегодишњем зимском сну, или у Лапонији па нису ни чули ни видели шта се догађа у најближем суседству. Или нису хтели да виде, јер је иза кулиса било другачијих интересних договарања и разноразне трговине.

Зато са доста сигурности могу да изнесем своје уверење „касно Марко на Косово стиже“, да се не може реално очекивати никакав дугорочнији успех ни стабилни договори од најављених сусрета два лидера.

Трновити разговори без договора уз букете ружа, недавно у Јеруслиму


Разлози за то су, по мом мишњењу, у томе што Ђукановић нема намеру да мења своју годинама уназад спровођену политику против Србије и Срба у Црној Гори, а други разлог је што је садашњи српски режим није до сада показао ни минимум интереса да брани положај Срба и њихова права у Црној Гори. Вођена је политика “баш нас брига”!

На другој страни, међународни контекст, англо-саксонска спољна политика већ деценијама попут млинског камена мрви српска национална питања и интересе. Црна Гора је ушла и у НАТО, а за тај савез српско питање је непријатељско питање. Ђукановић зато обавља делом посао и за њих, а не само за свој опстанак на власти.

Многе тешке прилике спољне и унутрашње надвиле су се над слободом и правом једног народа на живот.

Овај став потврђују протекли догађаји и збивања. Наравно, било би врло корисно и добро за односе два народа и државе да се поменути ставови два председника промене. Шта би томе могло допринети на жалост још није видљиво.




author-picПише: Јово Вукелић      |      Лични блог: Између сна и јаве


Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.


Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.
Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника на позицији Уредник књига где је 2017. године дочекао пензију.
http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Између сна и јаве   :: © 2014 - 2020 ::   Хвала на интересовању