Вести:
Приказивање постова са ознаком Разлагања. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Разлагања. Прикажи све постове

уторак, 29. септембар 2020.

Игор, брат Ане Брнабић претекао у отимању пара Бојана, брата др Дарије Kисић

"Ово је најдиректнији могући сукоб интереса да Владина канцеларија додељује њеном рођеном брату 180 милиона динара из буџета, односно новца грађана"

#Igor #Brnabic #Ana #Pljacka #Srbija #Vlada


  • Игор, брат премијерке Ане Брнабић од државе добио послове вредне преко 40 милиона евра за две године
  • Фирма “Асеко“(Asseco) брата Ане Брнабић ојадила буџет Србије за укупно 50 милиона евра. Сви послови брату Игору додељени директно из канцеларије Владе у коме шефује Брнабићка
  • Kанцеларија за информационе технологије и електронску управу која је директно одговорна председници Владе 15. новембра 2019. године фирми „Асеко“ додељује уговор од 180 милиона динара. Ово је најдиректнији могући сукоб интереса
  • Кад оду са власти биће то нове богате породице Кисић, Тепавчевић, Брнабић са милионским вредним рачунима у банкама и исто тако и у некретнинама, створене на рачун грађана Србије.
  • Ана Брнабић и брат Игор морају моментално да се определе, да прекину ове незаконите доделе послова, јер су у сукобу интереса првог реда, а тужилаштво да реагује


Пише: Јово Вукелић



Братија Брнабић је ‘детонирала’ буџет Србије, тачније новац свих грађана. Поред братије Вучић, братија Брнабић је постала по доступним подацима првак у черупању јавног буџета – рекла је  на конференцији за штампу потпредседница Странке слободе и правде Мариника Тепић.

И тиме је приватна фирма Игора Брнабића претекла по висини добијених послова од државних фирми и јавних предузећа чак и Бојана Кисића, алавог брата др Дарије Кисић, који је намакао „само“ 30-так милиона евра уносних уговора… ( О томе смо писали у тексту: „Бојан Кисић, брат докторке Дарије и муж министарке правде згрће милионе евра“.)

Ипак је премијерка на још утицајнијем месту од др Дарије Кисић Тепавчевић, сиве еминенције из корона Кризног штаба (заменице директорке „Батута“) и на вишем положају од Бојанове супруге Неле Кубуровић Кисић, министарке правде. Па је зато и астрономски износ послова Игора Брнабића и његове компаније знатно већи.

Генијалност Игора откривена тек кад је сестра Ана добила функцију

Индикативно је да је генијалност братије Игора Брнабића (фирме „Асеко“) и Бојана Кисића (Фирма „Нитес“) у пословању, њихова ванредна способност, као и ефикасност њихових компанија и квалитет рада откривена тек по ступању на високе функције њиховерођене братије и ближе фамилије. Игор Брнабић и његова „чувена“ компанија „Асеко“ (у овој фирми Пољаци имају део власништва) оживели су баш када је Ана Брнабић, са надимком „фикус“ добила премијерску функцију. До тада су они и њихови таленти и способности за бизнис били неоткривени, незапажени, били су непримећени и пословање им је било равно нули. А онда су стигли послови и понуде државе да би се доказало да су они компетентни, способни, да су чак најбољи у својој струци у Србији, а међу највећимас у Европи!!!

И почело је енормно отимање и богаћење и стварање нових нелегалних српских милионера од наших до тада сиромашних државних функционера. Кад оду ови ликови са власти биће то нове богате породице Кисић, Тепавчевић, Брнабић са милионским вредним рачунима у банкама и исто тако и у некретнинама.

Мариника  Тепић износи доказе црно на бело: Да ли ће Републичко тужилаштво и овог пута остати немо на овако евиденте доказе о сукобу интереса


Мариника Тепић истиче: „Пре три дана сам поменула да је само од ЕПС-а фирма рођеног брата Ане Брнабић Игора Брнабића, фирма „Асеко“, последње две године откако је она премијерка, добила више од 20 милиона евра новца грађана за разне услуге. Дакле, само од ЕПС-а. Овде су збројени сви уговори, а да ствар буде гора, ово је само половина новца у којој је директор Игор Брнабић за две године добио из буџета  – укупно више од 40 милиона евра. Само од ЕПС-а 20, укупно више од 40 милиона евра! Приходи и зарада ове фирме су до 2017. године били минорни, а кад је Ана Брнабић изабрана за премијерку онда креће “широко”. Поред ЕПС-а, Национална служба за запошљавање готово 6 – шест милиона евра само у две године након избора ње за премијерку, Министартсво финансија готово 3.5 милиона евра, Министарство туризма, трговине и телекомуникација готово 2 милиона, Електромрежа такође више од два милиона евра – рекла је Тепић. (1)

Тепић је затим на показала списак свих пословних партнера фирме Асеко.

– Пословања су искључиво са државним фирмама, државним установама, државним органима, односно који њихове услуге плаћају из буџета, а буџет није нека намрштена баба као банкомат па даје неке паре, буџет смо ми грађани и сви ви који плаћате вашим новцем порез. Да скандал буде већи, ево нових података.

Као да су заслужили: Братски тандем постадоше милионери, а појавили се ниоткуда…

Владина канцеларија где Брнабићка шефује додељује рођеном брату 180 милиона динара из буџета

Након ових сазнања које сам делимично представила само за ЕПС, Ана Брнабић постаје премијерка у јуну 2017. године, одмах након тога, у августу имамо већ убрзано управљање канцеларијом за ИТ и електронску управу, та канцеларија је директно одговорна Ани Брнабић. Тај пакет се завршава у августу одмах након именовања. А онда Kанцеларија за информационе технологије и електронску управу која је директно одговорна председници Владе 15. новембра 2019. године фирми Асеко додељује уговор од 180 милиона динара – рекла је Тепић.

Ово је најдиректнији могући сукоб интереса да Владина канцеларија додељује њеном рођеном брату 180 милиона динара из буџета, односно новца грађана.

Милионе из буџета Србије усисавају разни Брнабићи, Кисићи, Тепавчевићи као ова црна рупа

Мариника Тепић наставља: „Мени је потпуно јасно како су они, што воли Брнабић да користи, детонирали наш новац и новац грађана, и како нема пара за све друге и како су грађани осиромашени, како се држе на повоцу кад дођу избори, и у највећој мери тера најзначајнији део грађана да напусти ову земљу, јер у њој не види перпективу. Не знам шта треба да се деси да Тужилаштво за организовани крминал и Републичко државно тужиллаштво, које му је надређено поступи након тога. Очекујем моменталну реакцију – нагласила је потпредседница Странке слободе и правде. И показала уговор у којем се види да се у три транше уплаћује новац од 180 милиона динара, мали део у 2019. години, а у овој години, више од 100 милиона.

Прекинути пословање премијерке са братом Игором

Тепићка оцењује: „У години кризе, када нисмо имали за заштитну опрему за лекаре, када смо се задуживали на Међународној берзи, у овој години 104 милиона за канцеларију рођеног брата Ане Брнабић. Kада тражите у јавним набавкама, знајте да нећете само преко Асека пронаћи аранжмане и комбинације са Владиним и државним органима. Послује се и са фирмом Атос ИТ, а да је у групацији добављача и фирма Асеко. Таквих уговора има још, где су Асеко и Брнабић у групи добављача. Очекујем да Игор Брнабић престане да ради са државним органима!

Тепић закључује: „А наводно оправдање од Ане Брнабић је следеће: „ је л значи да брат не треба да ради свој посао, јер сам постала председница Владе?“

Да, то је цена њеног доласка у јавну функцију! Они (Ана Брнабић и брат Игор)  морају моментално да се определе, да прекину ове незаконите доделе послова, јер су у сукобу интереса првог реда, а тужилаштво да реагује – закључила је Тепић.



 

Инцидент испред зграде Асеко

Упуцаћу те као зеца

Приликом покушаја снимања зграде компаније “Асеко” за потребе ТВ прилога, екипу Н1 напао је радник обезбеђења те компаније, уз ударање камере и отворене претње.

Видео запис о ароганцији запосленог лица из Асека (траје 1 минут)


Радник обезбеђења истиче. “Само дођете ту ко неки Индијанци, мислите да ако су вас из Америке послали да можете да радите шта хоћете. Досадан си. Дођи у моју кућу упуцаћу те ко зеца још кад те видим одакле си дош’о”, рекао је радник обезбеђења екипи Н1.

Наиме, екипа ТВ Н1 покушала је да споља сними зграду компаније “Асеко”, али је наишла на радника обезбеђења који им то није дозволио.



Игор Брнабић премијеркин брат милионер

За његово име годинама уназад везују се многе афере, у којима је, како су медији наводили, по слову закона, али потпомогнут породичним везама , на рачун буџета Републике Србије остварио енормну корист, мерену десетинама милионских уговора.

Дакле, откако је Ана Брнабић премијерка “Асеко” је добио 20 милиона евра”, подвукла је М. Тепић, потпредседница ССП.

Кад је сестра постала министарка брат Игор је нагло напредовао






 

Та сума односи се само на ЕПС, међутим, претходних месеци много се причало и писало о сличним пословима Брнабића, а спомињане су вредности мерене десетинама милиона евра.

Ова фирма се бавила развојем софтвера и решења за банкарску индустрију и током деведесетих и двехиљадитих су постали доминантна ИТ кућа у овој области. Већинско власништво Пеxим-а, око 60 одсто, су касније продали пољском Асеку. Игор Брнабић је на место директора огранка за Србију именован у јануару 2016. године – у години када је његова сестра изабрана за министарку за локалну самоуправу.

Последњи посао у ИТ сектору склопљен је за дораду апликације коју је та фирма првобитно и направила. Та дорада коштала је чак 22 милиона динара. Апликацију је требало дорадити због програма подршке привреди који је усвојила влада… С обзиром на то да је апликацију, која се већ користи, израдила управо ова фирма, слово закона рекло је да је не може дорађивати било која друга ИТ фирма. Брнабићева фирма тако је добила посао без тендера, а ако су набавке без тендера законски дефинисана ствар, ово значи да ће све будуће послове који такође могу коштати милионе, спроводити управо његова фирма.

Посебна занимљивост, која указује да добро пословање ове компаније има везе и са породичним везама директора, јесте податак да је само у 2016. години Асеко увећао своје приходе за шест милиона евра. Иако је Ана Брнабић раније тврдила да у овоме нема ничег спорног, симптоматично је да је фирма коју води њен брат ове године (када је она већ била у влади), приходовала 39,6 милиона евра, што је за шест милиона више него годину дана раније.

Аутор: Јелена Јеловац (Нова.рс)





Шта на оптужбе кажу из Асека
Ништа не демантују, већ тврде да су велики и моћни
  • Борд директора објашњава да у пословима учествује некада и двоцифрен број партнера, као да то мења нешто у основној тези да баш они добијају уносне послове од државе

Поводом тврдњи потпредседнице Странке слободе и правде Маринике Тепић да је фирма Асеко, рођеног брата премијерке Србије Игора Брнабића, за две године од њеног избора на ту функцију добила више од 40 милиона евра новца из буџета, саопштењем се огласио Борд директора те компаније наводећи да су сви подаци о њиховом пословању са јавним сектором јавно доступни, и да су све пројекте добили на основу стручности и резултата које постужу као једна од највећих ИТ компанија у Европи.


Борд директора компаније Асеко СЕЕ (Асеко СЕЕ) у саопштењу тврди да је њихова компанија данима изложена организованој кампањи, током које се износе неистине о њеном пословању, и поред, како се истиче, чињенице да су јавно доступни сви подаци о пословању компаније са јавним сектором.

“Важно је поменути и чињеницу да у пословима и уговорима који су тема медијских навода поред компаније Асеко СЕЕ учествује и двоцифрен број конзорционих партнера, што је, такође, и јавно доступан податак”, наводи се у саопштењу уз поруку да ће свој углед “од нетачних, злонамерних и паушалних оптужби” бранити пред свим надлежним институцијама.

Подсећа се и да Асеко у Србији и региону послује већ 30 година, да тренутно имају скоро 700 запослених, и пружају услуге у области дигиталног банкарства, решења за сектор телекомуникација, енергетике, комуналних услуга и јавни сектор. (2)



1  https://direktno.rs/politika/303078/marinika-tepic-politika-stranka-slobode-i-pravde-konferencija-.html?utm_medium=push&utm_source=pushpushgo&utm_campaign=CampaignName

2. http://rs.n1info.com/Vesti/a652983/Aseko-odgovorio-na-optuzbe-Marinike-Tepic.html



author-picПише: Јово Вукелић      |      Лични блог: Између сна и јаве


Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.

Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.

Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника на позицији Уредник књига где је 2017. године дочекао пензију.
http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Између сна и јаве   :: © 2014 - 2020 ::   Хвала на интересовању

субота, 19. септембар 2020.

Слободан Самарџић: Још једна фазна капитулација Вучића

Овај интервју објављен је у дневном листу Данас, 17. септембра под насловом „Приштина је у Белој кући добила скоро све“. Разговор је водила новинарка овог листа Александра Поповић.

Слободан Самарџић: Још једна фазна капитулација Вучића



Последњих дана у српској јавности једна од најактуелнијих тема јесте Споразум из Вашингтона и састанак у Бриселу поводом наставка дијалога са Косовом и Метохијом. Колико је однос снага између Србије и КиМ сада промењен и да ли је Србија више добила или изгубила у односу на Косово?

Са сваким таквим састанком Србија губи а „Косово“ добија. Вашингтон и Брисел су примакли Србију последњем кораку, а то је прихватање обавезујућег споразуму о признању „Косова“. Тако није морало бити да се Вучић својевремено преко једног закључка Владе Србије (јануар 2014) није обавезао да призна независност „Косова“ зарад наводног наставка пута у ЕУ. Запад је прећутао повратак Србије у деведесете због овог обећања признања, па је сада ред и да Вучић одужи свој дуг.

Пред одлазак председника Србије Александра Вучића на претходне разговоре у Бриселу (у јулу ове године), написали сте да „Вучић одлази у Брисел као грлом у јагоде“, те да он нема никакву стратегију и формулисан захтев за наставак дијалога са Косовом. Како оцењујете резултате ових каснијих разговора у Вашингтону а затим и Бриселу - да ли је Вучић прошао као „грлом у јагоде“?

Он сам је рекао да у Вашингтон иде не знајући шта га тамо чека. То је још горе него „грлом у јагоде“.  Овога пута није знао да ли у јагодњаку уопште има јагода. Тамо га је чекао документ-збуновник тако да је после свега деловао као да се најео буника а не јагода. Истини за вољу, папир о тзв. економској нормализацији стварно делује егзотично.  А кад се разгрне америчка помпа и Вучићева епизодна улога у њој, види се да Србија нема готово никакве користи, а има много штете од тога. Нормално питање је, зашто је Вучић тамо ишао на невиђено, а када је већ дошао, зашто је потписао један правно неидентификован, а политички опасан документ. Али, као и до сада, није се коцкао на свој рачун већ на рачун Србије.

Шта мислите о оцени професора Огњена Радоњића да ће, на основу Вашингтонског споразума Косово бити независно за годину дана? На сличним аргументима је и професор Владета Јанковић прогнозирао да ће Косово моћи да уђе у Уједињене нације по истеку мораторијума. Да ли је толико пресудна једна запета у тексту споразума?

Та претпоследња тачка документа једна је од Вучићевих фазних капитулација. Србија мора да одустане од своје једине ефикасне политике у вези Косова и Метохије – кампање за укидање признања, али се рестрикција за „Косово“ тиче само захтева за пријем у међународне организације. И то на годину дана. Претпоставља се да ће се најдуже за годину дана стећи сви услови за признање „Косова“ од стране Србије, а тиме и за улазак ове западне творевине у УН. То је довољно времена и да се САД и Русија нагоде око неких важних питања (рецимо у вези Крима) како би Русија, под разумљивим изговором да они не могу бити већи Срби од Срба, прећутала улазак „Косова“ у УН. Испада да ће оно стварно бити историјска запета.      

Како Вама изгледају комешања која су настала у српској јавности, али и у свету, око најаве о пресељењу амбасаде Србије из Тел Авива у Јерусалим и збуњујуће поруке власти о томе?

То је само показатељ дубине пада Србије у међународном окружењу. Таква понуда Трампа била је заиста непристојна. Али, он уопште није ризиковао имајући Вучића, а испада ипак Србију, за жртву. Наша земља постала је вечити улог у Вучићевој незајажљивој потреби за свевлашћу.   

Колико се спољно-политичка позиција Србије променила у последњим недељама имајући у виду одредбе споразума у Вашингтону, притисак ЕУ за одлагање војних вежби, па и актуелна дешавања у региону? Које су могуће последице тога?

Ово питање логички се надовезује на претходно. Србија је постала једна небитна земља у западној стратегији тзв. западног Балкана, који служи још само као тампон зона у настајању међународног поретка великих простора. Из ове визуре, улога Србије није ни већа ни значајнија од улоге „Косова“, једног конструкта који испуњава све услове концепта „пропале државе“. Вашингтонски видвиљ је најбоље показао да су Србија и „Косово“ сада на равној нози. А то је најбоље потврдио председник Вучић својим егзалтираним одушевљењем улогом статисте. Одлазак у Брисел, на позорницу за други чин, само је потврдио да човек наставља да игра по јевтиним нотама. 

Ових дана настављају се преговори Београда и Приштине пред ЕУ о формирању Заједнице српских општина на КиМ и већ су се чули различити услови две стране о томе. Да ли је ЗСО заиста најбитније и најбоље што Србија у овом тренутку може да испреговара за своје грађане на КиМ?

Најпре, шта је ЗСО? Наша јавност је убеђена да је то резултат Вучићеве борбе за интересе Срба на КиМ. Напротив, заједица општина – па и српских – концепт је из плана Мартија Ахтисарија (анекс IV) који је преточен у Устав “Косова” и одатле у тамошњи закон о локалној самоуправи. Познато је да је овај изворни документ Србија својевремено одбила. У одредбама Првог бриселског споразума (2013) о ЗСО нема ничег новог у односу на овај извор и његове поменуте деривате. Значи, Вучић није добио ништа за косметске Србе што већ није уставна и законска обавеза “Косова”, а дао је све чиме је Србија у покрајини и правно и фактички располагала. Био је толико вешт преговарач да на крају није добио ни ЗСО. Ни ЕУ као посредник није хтела да убеди албанске представнике да реализују своју уговорну обавезу према остатку Србије. Уместо да због свега тога поништи Бриселски споразум, Вучић је остао у чекаоници ЕУ седам и по година да би сада поентирао са ЗСО као “добитком” за признање независности “Косова”.     

Имате ли утисак да је Европска Унија одлучна у намери да у скорије време реши питање Косова? Колико се ЕУ утркује са САД у овоме?

Бојим се да ће се овај посао завршити управо са ЗСО као тешкој албанској концесији датој Вучићу.  Не сме се заборавити, и Бриселски споразум као почетак de iure признања „Косова“ и правно обевезујући споразум као његов крај, јесу замисли Европске уније. Вашингтонски документ је само кочница за што мекши пад Србије у амбис држвног самопонижења и самонегирања. Ту примарно постоји сарадња ЕУ и САД на заједничком послу, а тек секундарно повремено такмичење поводом конкретних посебних интереса.

Негде сте написали и да подршка коју Запад пружа Вучићу показује да је код нас „на делу модел Ђукановић“. А ових дана пратимо како, чини се, Мило Ђукановић губи ту подршку. ЕУ устаје и против Лукашенка у Белорусији. Може ли се рећи да Запад повлачи подршку диктаторима и како би се то могло одразити на Вучића?

Увим стварима Запад води јако прагматичну политику. Ту нема проблема у вези природе власти у државама које западни политичари сматрају својом периферијом, тампон зоном или напросто сфером утицаја. У таквим ситуацијама мали је маневарски простор за демократку опозицију која истовремено не жели да буде пуки инструмент ничије спољне политике или стратегије. Мислим да је Србија у горој ситуацији у поређењу и са Црном Гором пре избора и са Белорусијом данас, иако је модел владавне готово исти. Србија треба да се провуче кроз теснац коме је једна страна постојећа диктатура а друга настојање Запада да у региону тзв. западног Балкана спроведе политичку уравниловку. Само оваква стратегија опозиције биће у стању да изазове масовну подршку какву је недавно изборила црногорска опозиција, додуше у прилично другачијим условима.


Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Слободан Самарџић: Браћа по вазалству

" Мило Ђукановић има бар петнаест година дужи вазалски стаж од Александра Вучића. То је одлучујуће у очима сениора и то оба вазала добро знају." О званичној монтенегринској политици према Србима и Српској цркви, а поводом тадашњег Нацрта закона о верским слободама, писао сам на овом блогу јуна месеца (вид.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Слободан Самарџић: Корона у окружењу организоване анархије

Није битно да ли смо у другој фази првог таласа или смо у првој фази другог таласа. Битно је да се вратио вирус корона са свим радикалним манифестацијама. Карактеристика ове пошасти од почетка ове године јесте њена правична планетарна распоређеност. Та се карактеристика понавља. И још нешто, феномен је планетарни а борба против њега је национална.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Др Јасмина Пеев: Нова економска ера по мајчинском укусу даровања (или POST KOVID-19 ERA)

Др медицине Јасмина Пеев, са богатим радним искуством у западним земљама, за КМ Новине пише о ванредим мерама поводом пандемије Корона вируса, шта се иза њих у ствари крије и како превазићи, односно победити владаре света који би да све и свакога контролишу.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

уторак, 15. септембар 2020.

Трамп и Помпео лажу да је Кина крива за КОВИД-19

Оптуживање Кине за разна наводна злодела постало је свакодневна пракса америчке администрације.

#Трамп #Помпео #Лаж #Русија #Ковид #Ковид_19


Пише: Бошко Мијатовић


Једна од њих је повезана са КОВИДОМ-19, односно о наводној одговорности Кине како за настанак епидемије (из кинеске лабораторије) тако и за касније прикивање епидемије и одговорност за невоље целог света.

На сајту Quillette Филип Лемоан (Philippe Lemoine), француски филозоф и амерички ђак, објавио је детаљну и уверљиву анализу целог случаја у четири наставка и закључио да Кина није крива. У наставку преносим Филипове закључке, уз упитаност шта је уопште тачно из арсенала тврдњи америчке администрације о Кини. Како, на пример, веровати тврдњама администрације о наводној претњи националној безбедности од стране Хуавеија када ниједан доказ није дат и када се види да им је лагање омиљена политика?

Ево Лемоанових закључака:

„У овој серији есеја детаљно сам испитао оптужбе изнете против Кине у вези са пандемијом КОВИД-19. Закључио сам да постоји зрно истине за неке од њих - грешке су сигурно почињене у првим данима кризе и кинеске власти нису увек имале информације о епидемији. Ипак, пажљив преглед доказа сугерише да је већина навода или претерана, неутемељена или бесмислена, а понекад све три. Конкретно, тврдња да је Кина некако одговорна за неуспешан одговор на пандемију у већини западних земаља не подноси чак ни површно испитивање. Ипак, ову тврдњу и даље износе - не само владини службеници жељни да жртвују Кину због властитих јадних неуспеха, већ и новинари и грађани који би требали бити више забринути због тога колико су власти лоше управљале властитим земљама током ове ванредне ситуације у јавном здравству.

Истакао сам неколико случајева у којима су западни званичници и новинари погрешно представљали или искривљавали доказе. То може бити последица пристрасности у анализи, страха од оптужби за помагање Кини или прећутне претпоставке да, будући да је кинески режим зао и омражен, нема ничег лошег у прикривању како би изгледао лоше. Али, без обзира на разлог, ово занемаривање тачности је опасно, посебно од стране новинара, који би требали бар да теже истини без обзира на своје личне идеолошке склоности. И то је допринело повратној спрези коју сам приметио током последњих неколико месеци - људи криве Кину за пандемију јер усвајају ниске стандарде доказивања када су у питању оптужбе против Кине, што их чини хистеричним у вези с Кином, што их заузврат доводи до даље снижавају своје доказне стандарде, што их тера да верују у још бесмисленије оптужбе против Кине, итд. Ако би људи само застали да размисле да ли оптужбе против Кине имају смисла или не, могли би схватити да многи од њих немају.

Као што сам написао у уводу ове серије, постоји много разлога за невољење и неповерење према кинеском режиму. Али када несклоност и неповерење онемогуће способност рашчлањивања доказа и јасног размишљања, они унаказе наше разумевање стварности. Мржња према кинеском режиму постала је толико снажна и раширена на Западу - посебно у САД-у, где се на Кину гледа као на главног геополитичког непријатеља - да ствара подстицаје који омогућавају неутемељене наводе да се шире углавном неконтролисано. Заиста, не само да ова предрасуда значи да људи усвајају нижи доказни стандард да би испитали такве наводе, већ свако ко укаже на неутемељеност ризикује да буде оптужен да је кинески наивко. Како расте ривалство између САД-а и Кине, требало би очекивати да дезинформације о Кини постају све чешће. То је посебно тачно с обзиром да, као што смо у више наврата видели у овим есејима, јастребови у америчкој администрацији очигледно покушавају да утичу на јавно мњење о Кини пропуштајући обмањујуће информације. Кинески режим је застрашујући на много начина, и разумљиво је да људи не осећају симпатије према њему, али ова чињеница не би требало да нас натера да прихватимо сумњиве тврдње само зато што одговарају нашим предрасудама. Супротно томе, знајући да се тако осећамо и да ће нас то несвесно учинити мање опрезним када оцењујемо тврдње које на Кину бацају тамно светло, требали бисмо бити посебно опрезни пре него што прихватимо такве тврдње. Улог не може бити већи.“



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Бранко, отац министра Небојше Стефановића, лажирао сопствену смрт!? (ФОТО)

Пре четири дана медији су јавили да је отац Небојше Стефановића, Бранко, умро од Корона вируса, међутим то изгледа није тачно! Лажи бескрупулозног диктатрског режима у Србији не познају граниу! Видели смо да властодршци не презају не само од најгорих бруталности већ ни од најгнусјнијих лажи!



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Синдикат запослених у полицији: немате обавезу да носите маске ни да плаћате казне

Синдикат запослених у полицији издаo je проглас којим обавештава народ да не постоји законка обавеза ношења маски ни плаћања казне због непоштовања мера Кризног штаба.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Јово Вукелић: Сан мизантропа да буде филантроп

Главна опсесија америчких милијардера већ цео век је да се покажу и представе у јавности, не као успешни пословни људи, већ као филантропи, несебични дародавци који помажу сиромашне, болесне, гладне... То им је главни циљ, а Бил Гејтс је имао прилику од најмлађих дана да учи од најмоћнијих како да у јавности своје агресивне и нехумане пројекте представи као хуманитарне акције, донације за добробит људи.


 

КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 14. септембар 2020.

Дејан Баљошевић: Руси, ми и Запад

Однос Срба и Руса одувек је окупирао пажњу "Запада". На блиске везе ова два православна и словенска народа, одувек су гледали са подозрењем и свим силама настојали да их прекину.

#Rusija #Zapad #Srbija #Kosovo #Metohija #Amerika
Илустрација: КМ новине



















Пише: Дејан Баљошевић



Да је то и сада тако, показује и један одломак из мојих разговора, који сам, као тадашњи Координатор Координационог центра РС за општину Ораховац, водио са представницима међународних организација на КиМ, 2007. године

Представници међународних организација на Косову и Метохији, пре свега они са Запада, су знали, нарочито пред једнострано проглашење независности Косова од стране Албанаца, које је по њима било очекивано и логично, а ја бих рекао од њих самих претходно и припремљено, да ми, као тадашњем представнику локалне српске заједнице, постављају питања, као што су:

• Да ли очекујемо да ће нас Русија бранити?
• Да ли очекујемо да ће нам Русија помоћи да сачувамо Косово
и Метохију?
• Да им објаснимо нашу, по њима, ирационалну везаност за
Русе. итд.

Одговарао сам им отприлике овако: „Ми Срби и Руси имамо много тога заједничког. Заједничку веру - православну, заједничко порекло - словенско, сличан језик, културу, обичаје, слично писмо – ћирилићно, сличну страдалну и бурну ратну историју кроз коју смо увек били савезници и много тога још сродног крвног и духовног, и дуго бих могао да вам набрајам по чему смо све слични и зашто је логично да нас Руси доживљавају као своју браћу и да нас бране. Заправо, они нас, пре свега, бране и зато што сматрају да је правда на нашој страни, јер ми никог нисмо напали, већ се само бранимо, бранимо свој државни суверенитет и територијални интегритет, што је по свим мећународним законима, легитимно право сваког народа. А реците ви мени шта ви са Запада имате заједничког са косметским Албанцима, на чију сте страну тако великодушно стали и због којих сте нас бомбардовали. Удаљени сте од њих и географски и куртуролошки, немате заједнички језик, порекло, не делите исте вредности и др.“

Ово моје контра питање збуњивало би представнике међународних организација и услед затечености остајали би без коментара, па бих, да би им помогао, сам давао одговор у наставку разговора.

Дејан Баљошевић
„Једино што ви са Запада имате заједничког са Албанцима је заједнички непријатељ – Срби. Ваши геостратешки циљеви у походу на исток су се поклопили са Албанским циљевима за стварањем велике Албаније и сви други разлози за оправдавање бомбардовања Србије су чиста лаж и пропаганда.“

Сећам се да ми је један од њих, коме се моје објашњење наших блиских веза са Русијом, није свидело, подсмешљиво и да би ме испровоцирао, рекао: „Русија има своје велике проблеме и не очекујете ваљда да ће се у таквој ситуацији бавити вама, тако да не разумем ваша очекивања и наду коју полажете на Русију, уосталом Русија није у браку са Србијом, да би имала некакве обавезе према вама“.

Одговорио сам му: „Свака држава па и Русија има своје проблеме, али их свака озбиљна држава сама и решава, не запостављајући при том своје спољно-политичке интересе и обавезе. А ако на однос између Србије и Русије гледате као на неки брак, као што сте рекли, верујте да, ако је то тако, онда је он склопљен из љубави а не из рачуна какав сте ви са Запада склопили са Албанцима. Сложиће те се са мном да је брак из љубави моралнији, чистији а и од Бога благословен, за разлику од брака из рачуна.“




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Циљано насиље Шиптара над Србима не престаје, траје и даље

Поводом мартовског погрома Шиптара над Србима седамнаестог марта 2004. године. Што су нам Албанци више наносили неправду, ми Срби, постајали смо свеснији да смо на праведном Божијем путу, путу страдања. За мартовски погром многи су мислили да ће бити последње насиље које су Албанци починили над Србима, јер је био толиког интензитета да је коначно морао да скрене пажњу међународној заједници на послератно страдање Срба на Косову и Метохији.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Документарни програм: Живети у Ораховцу

уторак, 06. март 2018. | КМ новине Радио емисија Београда 202 У овој аутентничној и храброј причи чућете како данас живе Срби на Косову и Метохији, како они доживљавају оно што се дешава али и шта мисле о Бриселском споразуму и како виде своју будућност кроз сведочење О животу без слободе, страху, али и поносу - у причи ауторке Ораховац, место у коме је пре рата живело 2.500 Срба, данас је углавном насељено Шиптарима.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Кућа у Орахoвцу изгорела вероватно из жеље Албанаца за забавом (ФОТО, ВИДЕО)

"Лично мислим да то није узрок пожара, већ да се ради о намерном паљењу кућа, којом су Албанци, у еуфорији славља Нове године, из хира, зачинили весеље, како би новогодишњу ноћ додатно себи учинили узбудљивијом". У новогодишњој ноћи, нешто после 03:00 часа, нестала је струја у горњем, српском делу Ораховца.

 

КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

четвртак, 10. септембар 2020.

Предраг Јакшић: Вучић је себе још једном легитимисао као највећег непријатеља српског народа

Тиме што је наше унутрашње питање, или чак да кажемо питање Србије и тзв. државе Косова, везао за судбину Блиског истока, Трамп је зацементирао сувереност те "државе" Косово, а Србију је дао као монету за поткусуривање нечега што нема апсолутно никакве везе са њом.












Пише: Предраг Јакшић



Свака промена која би евентуално уследила поводом питања суверености те "државе" Косово пореметила би израелска унутрашња и међудржавна питања, што се никада неће десити у америчко-израелским односима.


Тиме је Трамп показао да, нажалост, није ни за јоту другачији од Џоа Бајдена који на тој идеји државности Косова ради од осамдесетих година. Можемо слободно претпоставити да ће на сличан начин бити решена и будућа питања Рашке, Војводине и свега што још дође на ред, а доћи ће. О Републици Српској ни да не говоримо.

Уз то, због споразума сада се као један од главних заговорника независности Косова појављује веома моћни Израел, тиме што они имају интерес да Косово као „муслиманска држава“ која је пристала да амбасаду отвори у Јерусалиму постане и члан Уједињених нација да би сама амбасада у Јерусалиму имала смисла.

О Вучићу који је пристао да судбину државе чији је председник веже за унутрашња питања Израела, тешко да има шта да се каже а да то о њему већ не знамо. Самим тим што је пристао да по жељи Израела пребаци седиште српске амбасаде у Јерусалим и да Хесболах, који нема никакве везе са Србијом, прогласи терористичком организацијом, а заузврат од Израела не само да не добије ништа, већ да чак Израел део српске државе призна као другу државу, Вучић је себе још једном легитимисао као тренутно највећег непријатеља српског народа.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

КМ интервју: Предраг Јакшић - Постављањем приоритета разоткрићемо ко нас лаже о КиМ

Зачетник теорије о крипто - ријалитију, драматург и редитељ Предраг Јакшић, гост је КМ интервјуа који нам открива како да видимо ствари које се одигравају тик испред наших очију а замаскиране су лажном "реалношћу".

 

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Предраг Јакшић: Антиковид спотoм Владa Србије промовише сатанизам

Видео спот Министарства здравља којим се препоручује да - не прилазимо људима које волимо, многи су погледали и прилично се згрозили њиме. Садржај који је дубоко противан не само људској већ и природи уопште, узнемирио је све који су га погледали. Језиво је сазнање да, "тамо негде" у Србији постоје људи који управо такве идеје желе да промовишу.

 
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Предраг Јакшић: Крвна њива од 100 евра

Неко ће рећи да је опасно оцењивати туђе мотиве. Не слажем се с тим. Мотиви су узроци свега кључног што се дешава у људској цивилизацији, када њих не бисмо оцењивали не бисмо ни учествовали у животу, не бисмо били живи.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

недеља, 06. септембар 2020.

Јово Вукелић: Документ из Вашингтона правно неважећи, без икакве међународне ваљаности

Доносимо ауторски текст Јова Вукелића а оводом потписаног документа у Белој кући у САД

#Jovo #Vukelić #Dokument #Potpis #Vašington #Pravo #nevažeće #Kosovo #Metohija #Ambasada #Izrael


  • У документу се помињу разне теме, које немају никакве везе са међусобним односом између Србије и непризнате државе Косово и Метохија.

  • Зашто је у овом документу наведено да ће Србија преместити своју амбасаду из Тел Авива у Јерусалем, кад се томе противи цео свет, а то стриктно забрањује и Резолуција УН 478. То треба да објасни председник Србије!

  • Документ нема никакву важност, ваљаност и међународни значај значај сем за потребе маркетнига председника САД у изборној кампањи и за потребе спин и маркетниг деловања председника Србије. Користи за Србију овде нема! И за остваривање скривених интереса америчких компанија у овом региону и експлоатацију енергететских извора.


Пише: Јово Вукелић



Документ који су у Америци, у присуству председника САД, потписали 4. септембра председник Србије А. Вучић и А. Хоти, председник сепаратистичке "владе Косова", којег Србија не признаје за државу, је као прво, правно неважећи међународни документ. Нема никаву снагу и ваљаност.

Посебно је питање, каква овлашћења у овом послу и потписивању има, по Уставу Србије, председник Србије? Где је на овом документу потпис српске владе, сем ако она као техничка влада нема никаква права и овлашћења да потписује и овакве документе. Зашто документ нису потписали представници две „владе“, председници две „државе“...

Ово је неки договор, споразум једне државе (Србије) и једне од ње непризнате територије (и од од стране УН) о регулисању, покушају уређења једног дела питања,уз присуство сведока – посредника САД и њених услуга.

Друго, овај документ, како истичу саме САД, држава Америка није потписала! Значи, САД нису потписници, него присутни сведоци ових договора, писма о намерама, разних иницијатива у њему...

Треће, у документу се помињу разне теме, које немају никакве везе са међусобним односом између Србије и непризнате "државе" Косово и Метохија.

Једно од њих је признање Косова од стране Израела. Какве везе има признање јужне српске покрајине од стране Изреаела са односима Србије и непризнатих српских власти. Зашто у документу онда нема и изјаве о признању државе Палестине од стране те нелегалне "државе" Косовo?


Помешане су и бабе и жабе у овом документу који ће најмање бити користан за Србију, као страну потписницу. Биће врло штетан!

Исто тако, зашто је у овом документу наведено да ће Србија преместити своју амбасаду из Тел Авива у Јерусалем, кад се томе противи цео свет, а то стриктно забрањује и Резолуција УН 478? Зашто је Србија уопште пристала да се ова тема налази у овом документу који треба да регулише нека актуелна питања између Србије и њене покрајине? То треба да објасни председник Србије!

Зашто је Србија прихватила и потписала бављење темом 5Г опреме у овом документу кад он нема никакве везе са односима Србије са непризнатом "државом" Косовом?

Тако се у документу наводи да ће обе стране „забранити употребу 5Г опреме која потиче од непоузданих снабдевача. Тамо где таква опрема већ постоји, обе стране ће се благовремено посветити њеном уклањању и другим посредничким напорима“.

Невероватна одлука председника Србије на коју он нема никакво право, а сигурно штети односима Србије и Кине. Поквариће односе Србије и Кине.

Затим, још једна сулуда тема се налази на овом документу. То је тема ЛГБТ права. Па се наводи да ће „обе стране радити са 69 земаља које криминализују хомосексуалност како би их подстакле на декриминализацију“. Невероватна одлука председника Србије, имаће чиме да се похвали пред ЛГБТ Аном Брнабић... иако се тема не тиче Косова и Метохије. Требала је А. Брнабић да парафира овај део документа, али она није била у Америци?!

Још једна потенцијално врло штетна реченица, између осталог, се налази у овом документу. То је да ће “обе стране диверзификовати своје енергетско снабдевање“. Одакле одједном оваква реченица из чиста мира у овом документу то је тешко објаснити. Али, да она може да наруши питање снабдевања целог региона гасом и нафтом и угрожавање Турског тока, је евиденто, и да угрози српске интересе и односе са Русијом. Зашто је ово потписала Србија то би председник Вучић требало да објасни грађанима Србије.

Судбина Турског могла би да постане неизвесна после потписивања документа у Вашингтону


Све у свему, да не би анализирали и све остале погубне делове овог накарадног документа може се закључити да је ово једна скаламерија од документа који нема никакву важност, ваљаност и међународни значај значај сем за потребе маркетнига председника САД у изборној кампањи и за потребе спин и маркетниг деловања председника Србије. Користи за Србију овде нема!

И за остваривање скривених интереса америчких компанија у овом региону и експлоатацију енергететских извора.




author-picПише: Јово Вукелић      |      Лични блог: Између сна и јаве


Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.

Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.

Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника на позицији Уредник књига где је 2017. године дочекао пензију.
http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине   :: © 2014 - 2020 ::   Хвала на интересовању