https://1.bp.blogspot.com/-mlNCiaaJGtw/YBljytHAOqI/AAAAAAAAEK8/HNNDuRfgNkoowVRPiBJBwUFeeUTO8ExZACLcBGAsYHQ/s468/%25D0%25B2%25D0%25B8%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25BE-%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B0.gif
Вести:

петак, 25. август 2017.

Дилема и шпански рецепт

петак, 25. август 2017. | КМ новине 0

Недавно се повео разговор о томе да ли, ‘кад се преокрене’, рушити туђе богомоље.

Илустрација


















Пише: Данијела Дорадо




На моје не мало изненађење, и после свега и свих спаљених и у ваздух дигнутих православних светиња, доминирали су гласови против било каквог њиховог дирања, а камоли рушења.

Богомоље увек ‘зову’ вернике. Једном ће их призвати натраг.

Нисам за то да се дирају било чије вековима старе богомоље ((иако наше нису наишле на такву милост ни у једном делу бивше нам државе); али човек ту није начисто. Некад треба преломити – или ћеш да будеш добар човек и хришћанин мека срца, или ћеш правити јаку државу, а ту је често потребно и огрешити душу. Једноставно ништа, ниједна могућност, ништа што би било ко могао да искористи као калауз за продор и угрожавање државе не сме се пустити да опстане.

Сетих се како сам се са сад већ бившим супругом возила од Аликантеа ка Мурсији и Кордоби, и да сам успут приметила неколико необично зиданих цркава. Сам брод грађевина је био четвртаст и равног крова; уз ту главну зграду обавезно је стајала чесма, виноград или бадем, понегде нар… Звоници су одударали, по нечему се нису сасвим уклапали, некако су ми реметили композицију.

Најпре сам помислила да свака земља има нешто своје специфично а да мени, ненавиклој, то боде очи.

Трудећи се да не звучим увредљиво, рекла сам мужу да су ми цркве нешто нескладне, да ми нешто ту не штима.

Скренуо је поглед са пута: ,,Имаш оштро око.“

Испричао ми је да, кад су Шпанци после 700 година у Реконкисти отерали Арапе победивши Гранадски емират, једна од првих ствари коју су радили било је да реше ‘питање’ локалне џамије.

,,Пошто је рушење било губљење времена и исцрпљивање људства, наши преци би само оборили минарет, уместо њега попели крст и отишли даље.

,,То је било једнако важно колико и победити непријатеља на бојном пољу.“


Фрескосликари, вајари и свештеници који су долазили касније су довршавали посао.


,,У та места се Арапи више никад нису вратили.„

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html







Извор: kishad :: © 2014 - 2017 :: Хвала на интересовању


Share/Bookmark

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.