Мноштво народа у страдалној и опустошеној немањићкој Светињи Грачаници. Нови договор владике са политичарима на власти. Наставак служења Грачаничких Литургија. Славска Аранђеловданска Литургија, Литија око Цркве, домаћинска слава, крштење Грачаничког стражара.
Слава Чудотворног Немањићког манастира Грачанице у сред пуњења бране Ровни- Верни народ Христов уз Архангела Михаила а против искушења политичко-мафијашког пуњења погубне бране Ровни…
Као и свако добро дело, све је почело трауматичним искушењем да је ветар ноћас оборио велику шатру коју су свечари Грачанички подигли за угошћење поклоника.
Међутим, како је време пролазило схватили смо у свему томе прст Божији, да иако је шатра била за заштиту од кише, а да се не би претворила у прославу са понеким неумесним детаљима, Бог је допустио ово да би напокон схватили да су сви објекти у порти Грачаничкој неприкладни, јер је Грачаница била само Богослужбена Црква окружена само непрегледним гробљем без икаквих грађевина… Тако да када се буде манастир обнављао- мора се пратити благослов Божији да се конаци за живљење зидају преко пута речице…
Предивно украшени (недавно опустошени иконостас од стране Бране Ровни и Инграпомни) иконостас који су већим делом приредили сестре и браћа из Београда- све је задивио тако да је један мештанин уз захваљивање уздахнуо и рекао да Црква овако није изгледала од пре Другог светског рата…
А народа више него ли претходних година- баш сада када је Црква Грачаница у својим највећим страдањима и искушењима. Црква пуна „као шибица“, народ збијен до самог Олтара а напољу остатак који никако нису могли ући…
Пуно славских колача чекало је освећење а од три свештеника началствовао је о. Драгомир старешина великог храма Васкрсења Христовог у Ваљеву- који је у беседи поменуо нашу грешност и велико наше надање на помоћ Светих Архангела. Лепа беседа, али беше још увек без помена страдања Грачаничког нити најаве даље будућности…
Испред Цркве, на крају Литије, освећени су славски колачи, пре свега Грачаничких свечара браће Ђорђа и Милинка и сестра Снеже, а потом и благослов од тих колача који су преузели свечари за идућу годину два Грачаничка стражара: Монах немонах Антоније и сестра Нина, а такође и једини мештанин који се до краја противио своје гробове и имања предати погубној брани Ровни- брат Милинко Ковачевић…
А онда је као из ведра неба о. Драгомир кратком и загонетном реченицом: „Ваљевска Епархија је умолила да се овде врше Свете Литургије… до Страшног Суда“. После ове реченице која је одушевила све присутне, отац Драгомир се брзо спаковао и отишао за Ваљево, тако да не стигосмо да поставимо које подпитање. Тако да једино што је јасно да се владика Милутин вероватно поново договорио са властима да га пусте да служи докле се год може, а пошто су политичари кварљива и променљива роба- само једно је јасно: Ако доказано богоборни политичари одрже реч- мирни смо све до априла, тј. до избора који се ближе… А потом опет би претила опасност која ће врста политичара доћи на власт и да ли ће бити охола на почетку свог мандата и наставити систематска дела њихових безбожних предходника.
Потом је одслужен парастос упокојеном брату наше драге Грачаничке сестре Миле Параментић… А на крају се наставило тако да је све нова радост је преливала преко раније… Наш брат Грачанички стражар Вилијам, одрастао као сироче по домовима „сирак тужни без иђе икога“ (иначе, то је онај брат који је дошао да нам помогне на стражи уочи рушилачког напада 30.8.2015., када је полиција дошла да најави да сви морамо напустити манастир. Том прилико су тек пристиглог брата Вилијама ухапсили зато што није имао личну карту(иако је имао пасош) и потом га судски оптужили за скитничарење, одредили му казну 15.000. и задржали 15 дана у затвору)- Крштен је брат наш на опште одушевљење мноштва присутних са именом Велимир. Брат Велимир је од онда најсталнији члан наше Грачаничке страже која се сада налази у кући на брду више манастира… Дај Боже да стресна Грачаничка стража се стварно претвори у мирно прислуживање и одржавање ове велике србске Светиње…
И сада оно неминовно србско гостољубље свечара али у окружењу које је Господ благословио и прикладио овом страдалном Светом Месту које пре свега треба да буде извориште народног покајања за све што смо овде грехом порушили и оскрнавили. Дивне радосне сцене ручка који је одржан под отвореним небом уз по коју кап кише…
Све је лепо и честито било и миломе Богу приступачно. Није прошло ни без радосних пошалица где се неко нашалио да и треба да једемо под ведрим небом кад нисмо хтели конак да бранимо…
Они пак који су баш били осетљиви на неприметно ромињање кише ушли су и поставили неколико столова у преостале рушевине конака и свечане славске манастирске трпезарије… А они најистрајнији љубитељи Светиње Грачанице су још код манастира отпочели родољубиве гусларске песме а потом њих око 30 песму наставили у кући Грачаничких стражара…
Архангел Михаило је од свих нас јачи, брана се пуни, Литургије се поново служе, свештеник Мирослав преузео све ингеренције у Цркви Грачаници- само је замољен да Светињу од народа више никад не закључава, православни опрез на стражи код Грачанице се наставља…
Много је пута до сада било у Грачаници и васкрсавања и понирања, тако да ћемо са тихом радошћу али и резервом пратити стање код Грачанице а све уз наставак протестних месечних окупљања у Ваљеву- као опомена политичарима пред изборе да им не пада на памет да притворно тактички примире своју богоборност пред изборе а после да планирају да наставе по старом…
Богу нашем слава што нам је дао Архангела свога за чувара!
Предивно украшени (недавно опустошени иконостас од стране Бране Ровни и Инграпомни) иконостас који су већим делом приредили сестре и браћа из Београда- све је задивио тако да је један мештанин уз захваљивање уздахнуо и рекао да Црква овако није изгледала од пре Другог светског рата…
А народа више него ли претходних година- баш сада када је Црква Грачаница у својим највећим страдањима и искушењима. Црква пуна „као шибица“, народ збијен до самог Олтара а напољу остатак који никако нису могли ући…
Пуно славских колача чекало је освећење а од три свештеника началствовао је о. Драгомир старешина великог храма Васкрсења Христовог у Ваљеву- који је у беседи поменуо нашу грешност и велико наше надање на помоћ Светих Архангела. Лепа беседа, али беше још увек без помена страдања Грачаничког нити најаве даље будућности…
Испред Цркве, на крају Литије, освећени су славски колачи, пре свега Грачаничких свечара браће Ђорђа и Милинка и сестра Снеже, а потом и благослов од тих колача који су преузели свечари за идућу годину два Грачаничка стражара: Монах немонах Антоније и сестра Нина, а такође и једини мештанин који се до краја противио своје гробове и имања предати погубној брани Ровни- брат Милинко Ковачевић…
А онда је као из ведра неба о. Драгомир кратком и загонетном реченицом: „Ваљевска Епархија је умолила да се овде врше Свете Литургије… до Страшног Суда“. После ове реченице која је одушевила све присутне, отац Драгомир се брзо спаковао и отишао за Ваљево, тако да не стигосмо да поставимо које подпитање. Тако да једино што је јасно да се владика Милутин вероватно поново договорио са властима да га пусте да служи докле се год може, а пошто су политичари кварљива и променљива роба- само једно је јасно: Ако доказано богоборни политичари одрже реч- мирни смо све до априла, тј. до избора који се ближе… А потом опет би претила опасност која ће врста политичара доћи на власт и да ли ће бити охола на почетку свог мандата и наставити систематска дела њихових безбожних предходника.
Потом је одслужен парастос упокојеном брату наше драге Грачаничке сестре Миле Параментић… А на крају се наставило тако да је све нова радост је преливала преко раније… Наш брат Грачанички стражар Вилијам, одрастао као сироче по домовима „сирак тужни без иђе икога“ (иначе, то је онај брат који је дошао да нам помогне на стражи уочи рушилачког напада 30.8.2015., када је полиција дошла да најави да сви морамо напустити манастир. Том прилико су тек пристиглог брата Вилијама ухапсили зато што није имао личну карту(иако је имао пасош) и потом га судски оптужили за скитничарење, одредили му казну 15.000. и задржали 15 дана у затвору)- Крштен је брат наш на опште одушевљење мноштва присутних са именом Велимир. Брат Велимир је од онда најсталнији члан наше Грачаничке страже која се сада налази у кући на брду више манастира… Дај Боже да стресна Грачаничка стража се стварно претвори у мирно прислуживање и одржавање ове велике србске Светиње…
И сада оно неминовно србско гостољубље свечара али у окружењу које је Господ благословио и прикладио овом страдалном Светом Месту које пре свега треба да буде извориште народног покајања за све што смо овде грехом порушили и оскрнавили. Дивне радосне сцене ручка који је одржан под отвореним небом уз по коју кап кише…
Све је лепо и честито било и миломе Богу приступачно. Није прошло ни без радосних пошалица где се неко нашалио да и треба да једемо под ведрим небом кад нисмо хтели конак да бранимо…
Они пак који су баш били осетљиви на неприметно ромињање кише ушли су и поставили неколико столова у преостале рушевине конака и свечане славске манастирске трпезарије… А они најистрајнији љубитељи Светиње Грачанице су још код манастира отпочели родољубиве гусларске песме а потом њих око 30 песму наставили у кући Грачаничких стражара…
Архангел Михаило је од свих нас јачи, брана се пуни, Литургије се поново служе, свештеник Мирослав преузео све ингеренције у Цркви Грачаници- само је замољен да Светињу од народа више никад не закључава, православни опрез на стражи код Грачанице се наставља…
Много је пута до сада било у Грачаници и васкрсавања и понирања, тако да ћемо са тихом радошћу али и резервом пратити стање код Грачанице а све уз наставак протестних месечних окупљања у Ваљеву- као опомена политичарима пред изборе да им не пада на памет да притворно тактички примире своју богоборност пред изборе а после да планирају да наставе по старом…
Богу нашем слава што нам је дао Архангела свога за чувара!
ИстиноЉубље свима Вама!
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.