„Дух Шангаја“ представља не само замисао оснивача, већ су те идеје постале синоним за смернице модерних међународних односа. Првенствено, то су принципи међународне праведности и правде.
Шефови држава чланица ШОС ратификовали су резолуцију којом је формално покренут процес којим се гарантујеИндији и Пакистану пуноправно чланство у организацији на овој 15-тој конференцији шефова држава ШОС у Уфи, главном граду Руске Баскортористанске Републике. Истовремено, ШОС је подигла статус Белорусији, са статуса партнера на статус посматрача. Прихваћене су нове чланице у рангу партнера у дијалогу – Азербејџан, Јерменија, Камбоџа и Непал.
Кинески Председник Си Ђинпинг рекао је да Кина верује да ће прихватањем нових снага организација добити на појачаној сарадњи у свим сферама. ШОС, рекао је, мора да пронађе додатне и ефикасније методе за укључивање у активности организације својих посматрача и партнера.
Руски Председник Владимир Путин рекао је да Русија верује да проширење доноси квантитативни нови ниво организације и да ће допринети снажном помаку у економској и финансијској сарадњи.
Ширење организације, која сада укључује и још једну земљу БРИКС-а, Индију, као и другу по величини земљу индијског субконтинента – Пакистан– је одлука од велике важности за организацију. ШОС постаје платформа за ширу економску и безбедносну кооперацију у Евроазијском региону и ново поглавље у својој глобалној улози. Оганизација јача своје капацитете на новим пољима сарадње и новим дирекцијама.
Генерални Секретар ШОС је изјавио да је пуно више земаља ове године затражило чланство или промену статуса у оквиру организације. Ове године седам држава су уложиле молбу за пријем, од којих су четири примљене, док се са остале три наставља дијалог– Египат, Сирија и Република Малидиви. Ово је важан тренд, јер велики број молби за пријем нових чланица или молби за промену статуса у организацији, значи да организација не само расте, већ и да расте њен ауторитет и утицај у регији. Ако се нове чланице успешно интегришу у било ком капацитету, организација ће демонстрирати још шири континентални домашај организације.
Индија и Пакистан су суочени са свим класичним проблемима „три зле силе“сепаратизма, тероризма и екстрамизма. Након свега, ривали као Индија и Пакистан, Јерменија и Азербејџан – под кровом исте организације пружа прилику Русији, Кини и другим сталним чланицама да на конструктиван начин, далеко од медија, посредују и помажу да се пронађу решења за дугорочне проблеме који коче њихов економски и политички развој. Јер стабилност и мир су важни не само за економски раст и будуће планове, већ и за јачање унутрашњих институција које осигуравају нормалан живот грађана. Врло богато искуство акумулирано у току петнаест година функционирања ШОС указује да уједињени напори доносе резултате. Где има воље, наћи ће се и начин.
ШОС је одлучио да ће Узбекистан бити домаћин 16-тог састанка шефова држава у Таскенту 2016 године. Рашид Алимов из Таџикистана именован је за новог Генералног секретара ШОС, а Евгениј Сисоев из Русије је нови директор Извршног одбора за регионалну борбу против тероризма ШОС.Њихови мандати почињу 1.јануара 2016 године и трајаће до 31.децембра 2018.године.
2. Развојна Стратегија до 2025.
Председници држава чланица су одобрили ШОС развојну стратегију до 2025 године, да би се створили приоритети, циљеви и задаци за развој организације у долазећих десет година.Сагласност о будућем развоју је додала нови динамизам не само у организацију у целини, већ је створила конкретне услове за јачу регионалну сарадњу.
Стратешки циљеви организације се могу сврстати у следеће категорије:
- Архитектура праведног и отвореног међународног система базираног на једнакости држава,
- Међународни ред и сигурност као основа одрживог глобалног развоја,
- Опозиција прекрајању резултата Другог Светског Рата и обећање да се неће заборавити трагичне лекције тог рата за цело човечанство,
- Финансијске институције развоја,
- Евроазијске економске интеграције: Економски појас пута свиле и Евроазијска Економска Заједница,
- Интензивни развој и диверсификација сарадње међу чланицама.
У следећих десет година један од најважнијих задатака ће бити јачање улоге ШОС у изградњи архитектуре новог међународног поретка – дефинисаног као „праведног и отвореног“ система, базираног на једнакости малих и великих држава. Мултилатералност је кључ за флексибилну умреженост врло повезаног света.
Уско повезана је и следећа категорија циљева – ред и сигурност као предуслови за одрживи економски, социјални, кутлурни и политички развој свих земаља света. Међутим, узајамна помоћ у очувању граница је нова обавеза коју чланице преузимају као подршку колективној сигурности. Укључивање политичког циља, одбијање прекрајања резултата Другог Светског Рата, је неодвојиво од основних циљева– праведног и хуманог светског поретка, као и реда и сигурности за све чланице.
„Кинески Председник Си Ђинпинг и Руски Председник Владимир Путин сложили су се да се ШОС користи као платформа за повезивање кинеске инцијативе Економског појаса пута свиле и руске инцијативе у оквиру Евроазијске Економске Заједнице – историјског прогама који нуди јачу економску сарадњу међу чланицама“ (XINHUA). Ова два највећа евроазијска пројекта – Економски појас пута свиле и Евроазијска Економска Заједница – су годинама били предмет шпекулације у западним политичким круговима, међу аналитичарима и евроазијским стручњацима. Данас, у ретроспективи, сви су погрешно проценили геополитику пројеката. Постојала је струја у западним стручним
круговима која је посматра Евроазијске интеграције, као пролазни
феномен. Та струја је изгубила кредибилитет од дана када су Путин и Си подигли чашу и тако подигли завесу магле која је обавијала њихове односе. Међутим, та струја се трансформисала у „скептике“, чија основна мисија је проналажење слабости у руско-кинеским односима, то јест, потрага за доказом да су Русија и Кина супарници, који једва прикривају своје амбиције на простору Централне Азије.
Ове године, у Уфи, одговор на шпекулације је прилично прозаичан. Наиме, постоји јасна веза између ЕАЕУ и Пута Свиле – јер је прва правна и тарифна инфраструктура, а друга физичка инфраструктура. Правна инфраструктура је у ствари већ у употреби – кинески возови пролазе кроз ЕАЕУ до уласка у ЕУ. Без тарифно-правне инфраструктуре, чак и најбрже железнице нису од помоћи, ако је роба предмет неусклађене царинске и друге инспекције на свакој граници. Следећи корак је споразум између Кине и ЕАЕУ, тако да ће целокупни простор бити максимално отворен за копнени промет широм Евроазијског континента. Многе земље су заинтересоване за партнерство са ЕАЕУ, укључујући и Вијетнам и Јужну Кореју.
Чланице Шангајске Организације Сарадње су дале подршку Путу Свиле и у својим националним буџетима ће осигурати фондове за пројекте који би максимално искористили инвестиције које долазе широм некадашњег Пута Свиле трговинске руте.
Нова стратегија као један од циљева поставља интензивнији однос између чланица и то од локалних заједница, приватних и државних институција,до образовног сектораи културе. Диверсификација односа доводи до већег разумевања, а тиме и пријатељства и јачег поверења. То јача узајамне институције и јача способност реаговања на безбедносне претње, као и бољу сарадњу – посебно у секторима технологије, здравства и образовања.
Шефови држава чланица ШОС су имали прилику да размене погледе и циљеве у оквиру БРИКС агенде – користећи заједнички форум у Уфи. По америчко-немачком економисти, аналитичару и академику F. William Engdhahl-u, окупљање ШОС и БРИКС земаља, Бразила, Кине, Индије, Казахстана, Киргизстана, Пакистана, Јужне Африке, Таџикистана, Узбекистана, и домаћина, Русије – представља блок који у свом саставу има две сталне чланице УН Савета Безбедности, четири државе са нуклеарним наоружањем и становништво од три милијарде људи.
3. „Дух Шангаја“ или афирмација заједничке судбине
Током прошлих 15 година, принципи Организације уграђени у Повељу ШОС, постали су темељ организације, на којем почива опстанак организације и њен раст. Та невидљива спона, промовисана ове јубиларне године као „Дух Шангаја“ представља не само замисао оснивача, већ су те идеје постале синоним за смернице модерних међународних односа. Првенствено, то су принципи међународне праведности и правде. То је дух мултилатерализма, отворености, поштовање интереса свих страна и јачања улоге организације у решавању проблема.
Све велике организације морају се често потсећати на све што их везе и да тако остану верне својим принципима. Организација, по Кинеском Председнику Си Ђинпингу, мора уздигнути своју заједничку судбину у сам центар свих својих активности и у свакодневном раду афирмисати приципе око којих су се окупили. Принципи који су мотивисали осниваче, данас имају исту моћ уједињења и продубљени осећај заједничке судбине. „Дух Шангаја“ садржан је у принципима узајамног поверења, узајамног интереса, једнакости, консултације, поштовања културне различитости и улагања у заједнички развој.
Организација је на чврстим темељима јер је пронашла начина да се суочи са многим сигурносним изазовима, посебно тероризмом, трговином дрогама и међународним организованим криминалом. Успркос великим променама у свету и многим безбедносним изазовима, ШОС је успела да одржи своје норме и стандарде и унапреди стратешку перспективу организације.
Евроазијска регија није постеђена у глобалном економском успоравању, што доноси нове безбедносне изазове, посебно раст екстремизма. Али је Организација доказала да је спремна за изазове и да ће, вођене својим принципима,чланице наставити да продубљују своју кооперацију и трајно проналазе начине да сви буду добитници у заједничким напорима. То је најсигурнији начин да се очува стабилност и промовише развој у целој регији.
Пише: Бранка Ал-Хамди
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.