Марко Ђурић, дуго припремани извршитељ прљавог посла издаје Косова и Метохије тај посао ради много директније од свих својих претходника.
...
Оно што је неспојиво Ђурић преклапа у исту раван "наш став по питању положаја Косова и Метохије у оквиру Србије је познат свима, као што је свима познат и став Приштине, али то на значи да треба да се мрзимо, већ треба да сарађујемо" рекаоје Ђурић за новосадски Дневник.
То отприлике значи као да се ради на успостављању сарадње између смртносне болести и одржавања имуног система али да оба буду што живља...
"Веома смо заинтересовани за што скорије формирање покрајинске владе у Приштини и да представници Српске листе учествују у њеном раду. То је значајно за нормализацију односа Срба и Албанаца, решавање гомиле практичних проблема и, на крају крајева, да што је могуће више ту главну ствар која нас раздваја - питање статуса, гурнемо у други план" наставио је директор Канцеларије за КиМ, Марко Ђурић.
Какве користи од гурања у дуги план најважнијег и најхитнијег питања? Решавање животних проблема? Да, видели смо како то изгледа у само једној ноћи после утакмице са Албанијом у Београду и ево, не престаје.
На КиМ се одмах осете резултати проблема решених у лету.
Он ипак није желео да спекулише о томе да ли ће се подигнуте тензије с инцидентом на утакмици Србија - Албанија одразити на најављену посету албанског премијера Едија Раме Београду, али је открио да је представницима Бундестага објаснио симболику и претњу земљама региона пројекта „велика Албанија“, који се завиорио над Београдом. Са којим циљем је њима објашњавао када му они могу одржати предавање на ту тему и поприлично обимно?
Колико се инцидент на утакмици одразио на збивања на КиМ, где је већ постојала сложена ситуација када се графитима исламских екстремиста претило Србима и манастиру Високи Дечани?
– Инцидент на фудбалској утакмици Србија - Албанија се веома негативно одразио на безбедносне и укупне прилике на Косову и Метохији, с директном последицом повећаних тензија. У сатима и данима након инцидента на утакмици видели смо читав низ етнички мотивисаних напада на припаднике српског народа на КиМ. И нажалост, та слика са терена на стадиону ЈНА пренела се на улице и путеве на КиМ, па и објекте СПЦ, који су се на више места у нашој јужној покрајини нашли на мети вандала.
Шта кажу Срби и њихови представници на КиМ с које сте посетили пред викенд?
– Забринути су и огорчени због последњих инцидената. Људи желе да живе нормално и у миру са својим комшијама, да могу своју будућност да планирају дугорочно, без бриге за елементарну безбедност и осећања несигурности, јер не припадају народу који је у већини на КиМ. Очекују да се ситуација стабилизује и нормализује, а не да се враћамо у године у којима смо били сведоци погрома и најгрубљих притисака на српски народ...
Овај део разговора кога је за новосадски "Дневник" водио
Драган Миливојевић био је доступан у електронском издању, остатак у штампаном.
На крају слободно можемо рећи, и за будућност забележити, да је господин Ђурић директно охрабрио и подстакао даље насиље над Србима на Косову и Метохији а од стране овдашњих Шиптара.
- "Људи желе да живе нормално и у миру са својим комшијама, да могу своју будућност да планирају дугорочно, без бриге за елементарну безбедност и осећања несигурности, јер не припадају народу који је у већини на КиМ".
- Игнорисање некажњеног вршења најбруталнијих злочина над Србима од стране Шиптара, упућује недвосмислену и јасну поруку да се све досадашње страдање, прогон, убијање, отимање и свирепости чак не ни опраштају - веч потпуно заборављају као да се никада ништа од тога заправо није ни догодило. Ово апсолутно охрабрује савку намеру за личним и колективним авантуризмом у облику убијања и уништавања свега српског, онако као што смо то виђали небројено пута до сада овде на Косову.
- Истичући само пуку жељу Срба да живе у миру и просперитету, не осврћући се на тоталну дискриманацију и затирања свих трагова српске особености, у индивидуалном и институционалном смислу, Ђурић не наглашава никакав инструмент ван руку Шиптара који би то штитио и организовао. Напротив, он све полуге власти, по задатим му координатама, води ка једном циљу наглашавајући његово остварење и поптуну спремност предаје живота тих људи (Срба) у руке њихових прогонитеља, убица, зликоваца и мучитеља. Он изричито наглашава да део српског народа на КиМ није "већински" и да то значи да тај део народа у својој држави мора да "шени" пред прогонитељима и сам, како зна и уме, измоли за милост мало мирног живота - по свим правилима и "законима" оних који су оружјем рушили и ножем уклањали сваку баријеру и препреку да ти Срби не западну баш у овакво стање. Дакле, указује тим и таквима да су Срби потпуно незаштићени, да су у њиховим рукама и под њиховом управом те - и њима на вољу. Ово директно подстиче даље насиље и прогон над српским народом који се без рестанка одвија у овој покрајини не 15 година уназад, већ дуги низ деценија а само са једним ѕиљем - овим на који Ђурић указује као уобличену форму.
- "Очекују да се ситуација стабилизује и нормализује, а не да се враћамо у године у којима смо били сведоци погрома и најгрубљих притисака на српски народ..."
- Дакле, јасно, народ жели да прогони и убиства престану. Свесни смо и говоримо о притисцима, знамо да је народ српски мнго патио и страдао, али... Народ "очекује" и то му је сва моћ. Шта би сте ви могли да очекујете од некога ко вас 15 година убија и сатире, руши вам и пали светиње, дом, гробове... Да одједном престане и то зато што сте стали и разоружани му се предали? Ако вам то звучи разумно, добро. Нама не звучи. Ми смо видели шта једна фудбалска утакмица у Београду може да учини на Косову и Метохији али и у северним деловима наше земље (где је тај исти Ђурић снажно захтевао да се пронађу починиоци злочина над тамошњим Албанцима). И не смо тамо већ и у Црној Гори, Македонији, Албанији, Грчкој, Аустрији, Немачкој...
Како видимо и пола стране формата А4 лудачки су довољне да се у руке зликовцима са инсистирањем предају животи, историја, имовина, будућност и народа и државе. Више не помињемо злочине пре 90-тих над Србима. Жртве више нису живе а породице су уморне, уплашене, постиђене и ојађене тражењем правде за своје најближе. А ако нема никога да се буни онда нема ни зашто да се буни. Једина разлика између тих дана када смо некажњено убијани и данашњег тренутка јесте та што сада имамо и сопствену владу која упорно улаже труд и напор да се тај подухват приведе крају већ једном.
Можда би то било могуће али се народ нешто и премишља, чини се да ипак није вољан да тек тако легне под нож. Нешто се, изгледа, дешава...
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.