...
У том документарно-играном филму учествују Мирко Глушчевић, отац Милован Вујовић и Софија Богдановић, а редитељка Ирене М. Борего написала је и сценарио са Мануел Муњоз Ривасом.
Према синопсису, у једном сеоцету у срцу Србије Мирко се брине о старој и малој српској православној цркви. Сваког дана је отвара и посвећено припрема службу коју ће одржати свештеник. Када је све спремно, повлачи црквена звона. Само једна стара и посвећена жена улази у цркву – она једина и присуствује служби. Једног дана, међутим, ствари се мењају… Ни стара жена чак не долази у цкрву.
Према речима редитељке, њен филм је покушај да ухвати невидљиво, односно суштину и тајну вере у малој православној заједници у изолованом српском селу. То је уједно и кратки филм о вери у ширем смислу упорности, посвећености и стрпљења. То је на неки начин и филм о значењу тишине и рада. Комбиновањем атмосферичне употребе звука и слике, редитељка је покушала да створи дело које опосује као “докуменатрна бајка”.
Редитељка Ирена М. Борего завршила је студије режије на ЕИЦТВ на Куби, а школовање је наставила на Лондонској филмској школи. Живела је у Мексику неколико година, радећи за различите медије и као асистент редитеља у неколико латиноамеричких филмова. По повратку у Шпанију, учествовала је у оснивању независне продукцијске куће "59 ен Консерва", посвећене иновативним пројектима. У Србију је први пут дошла 2008. године на позив Емира Кустурице, односно као учесница програма Кустендорф филмског и музичког фестивала на Мокрој Гори.
Извор: СИкулт
Припремиле: КМ Новине
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.