КМ новине
Вести:
Приказивање постова са ознаком Вера. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Вера. Прикажи све постове

четвртак, 15. октобар 2020.

Друго се и није могло очекивати од Амфилохија удбашко-коронашког

Крсне славе прославити освећењем славског колача и у кругу породице

Друго се и није могло очекивати од Амфилохија удбашко-коронашког #Amfilohije #Nevera #UDBA #Krst #Slava #Vatikan #Jeres #Ekumenizam #Korona #Pandemija #Virus


"Једва сам успио, и то преко неких УДБАША, мојих рођака"

Амфилохије о томе како је успео да у Титославији 60-тих година 20. века добије пасош за школовање у Ватикану...

+ + +




Митрополија црногорско-приморска и епархије СПЦ у Црној Гори позвале су вернике да, због погоршане епидемиолошке ситуације, предстојеће славе обележе скромније, у кругу породице.

„Лепо је и благословено угостити своје рођаке и пријатеље у свом дому на дан крсног имена, али је још лепше и благословеније, нарочито у оваквој здравственој ситуацији, бринути о добробити свих наших ближњих. Сматрамо да је умесно да се крсне славе, којих је доста у наредних пар месеци, по нашим домовима овога пута прославе у ужем кругу, уз благослов дома од стране свештеника или благосиљање славског колача у храмовима“, наводи се у саопштењу објављеном на сајту Митрополије црногорско-приморске.

У саопштењу се указује на сложену и, како се наводи, потенцијално изузетно опасну епидемиолошку ситуацију у Црној Гори у вези са свакодневним порастом броја заражених новим вирусом корона. У том контексту, апелује се на православне вернике и све грађане да поштују здравствене мера и прате упутства лекара.

„Видимо да епидемија овога вируса погађа, како Црну Гору, тако и цели регион, Европу и читав свет. Не сме се свакако дозволити да ова болест заустави живот, па ни духовни и црквени живот, али је неопходно да се придржавамо, колико је год могуће, мера предострожности, како би умањили штетне друштвене последице епидемије и, што је најважније, утицали на смањење броја изгубљених живота због ове болести, која, иако погађа све узрасте, ипак највише живота узима међу нашим најстаријима“, истиче се у саопштењу.

Подсећа се да је СПЦ у Црној Гори одмах по проглашењу епидемије у марту прекинула организацију масовних литија и да је многе друге активности свела на минимум или их привремено обуставила.

„Како народ одавно паметно вели — није свако зло за зло. Можда је ово одлично време да се подсетимо да је крсна слава, првенствено и изнад свега, духовно славље, којим се подсећамо на дан кад су наши преци примили спасоносну хришћанску веру, те да тај дан проведемо молитвено и благословено. Знамо да, нажалост, наше прославе често знају да прерасту у забаве у којима се заборавља дух побожности и умерености, удаљавајући нас тиме од њиховог смисла и значаја. Прослава славе у време епидемије може да буде прилика да нагласак у нашем слављу поставимо управо тамо где он треба да буде — у молитви и благодарности Богу“.



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Са барикаде у Тивту: У року од пола сата Амфилохије дао подршку па позвао народ да се разиђе!

Синоћ су Тивћани, Которани, Грбљани, Кртољани... блокирали кружни ток до 3 сата ујутру. Блокада је направљена, као и друге јуче широм Црне Горе, као први израз противљења разбојништву У року од око пола сата стигле су двије поруке антихристовске власти и њеној намјери да отима светиње митрополита Амфилохија.


 


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Митрополиту Црногорско-приморском Амфилохију: Владико – не црногорчите српску Спарту!

" Ако је неко данас промотер црногорштине, а и Ви сте нажалост Високопреосвећени Митрополите постали њен отворени промотер, тада се питам: Да ли је такав човјек пријатељ српског народа Црне Горе или нови саучесник у његовом расрбљавању" Владико Амфилохије, Нећу Вам много околишити и празне приче каживат.


 

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Амфилохије суспендовао Божију вољу и крстио транс-особу (са недовршеном ''доњом операцијом'')

У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици обављено је прво крштење ''транс особе'' и то уз благослов митрополита црногорско - приморског Амфилохија Радовића, пише портал "Српско уједињење" Председница ЛГБТ Форума Прогрес Бојана Јокић јавности је саопштила да је у питању Вук, ''транс момак који још увијек није комплетирао цјелокупну транзицију''.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Борба заверу    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

среда, 14. октобар 2020.

За кога Мајка Божија каже реч, душа тога човека неће пропасти ни у овоме веку ни у вечности!

Знате ли оно из Светога Предања, када је света Породица бежала. Упамтите ту причу добро, да видите колико је велики и свет благослов Мајке Божије, да га и ви добијете.

#Света #Богородица #Богомајка #Господ #Реч #Вера #Православље

Био је покољ деце, Ирод је наредио, то знате из Јеванђеља...

Анђео се тада јавио праведноме Јосифу у сну и рекао да узме Богомајку и Христа- детенце, и да бежи у Египат са њима.

Бежали су тако што је старац водио магаре на коме су били Пресвета Мајка са Христом у наручју. Пустиња је огромна тамо, а њих су пресрели разбојници који су пљачкали караване и убијали путнике.



Вођа разбојника пришавши и погледавши на лице Пресвете Богородице би толико потрешен Њеном светошћу и чистотом, јер Јој је лице било као лице Анђела. А погледавши потом на Дете у њеним рукама, још више би ван себе, па рече: "Када би Сам Бог дошао на земљу, био би као ово дете!"... Затим даде знак осталим разбојницима да одступе. На то, Превета Богомајка рече: Твоја душа неће погинути. Доћи ће дан када ће ти ово Дете узвратити за ово твоје добро дело!"

Знате ли ко је био тај човек?! То је био онај разбојник, који је распет више од тридесет година година након овога догађаја, поред Христа, на крсту, коме је Господ рекао: Заиста, кажем ти, још данас ћеш бити са мном у Рају!

Видите ли шта значи реч Оне Која је родила Божијега Сина!

Молите је да каже и реч за вас. За кога Она каже реч , душа тога човека неће пропасти ни у овоме веку ни у вечности! Благо ономе кога Она благослови!"

Монах ГЕРВАСИЈЕ Агиорит



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Колера и света икона - Богородица Пећка

Између Глободера и Бабиног Моста на Косову логоровао је један батаљон анадолске војске 1911. године, јула месеца. Икона Богородице Пећке над панорамом Пећи / Илустрација: КМ новине 2020. ( Напомена: Истинито приповедање од савременика догађаја Петра Д. Петровића из збирке ⇗ објавила Агенција за издавачку делатност "ЛЕСТВЕ", Косовска Митровица, 2012.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Чудотворна икона Богородица Кикоска из Мушутишта

Чудотворна икона Богородица Кикоска из Мушутишта је копија чудотворне иконе Богородице из манастира Кикос на Кипру, коју је насликао Свети Лука у I веку наше ере. По узору на ову икону у 19. веку је насликана икона Мајке Божије која се по кипарској, такође, назива „Кикоска" или Кикотуса.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Икона Пресвете Богородице Тројеручице

Ова света и чудотворна икона Пресвете Богородице, звана „Тројеручица", припадала је најпре светом Јовану Дамаскину. Када безбожни иконоборни цар Лав III Исавријанац (717- 741 г.) оклевета овог светог Јована, који беше ревносни заштитник светих икона, пред дамаским халифом (кнезом) за тобожњу издају државе и владара дамаског, халиф казни светог Јована јавним отсецањем његове десне руке.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

Хорепископ Наум: Кратко синаксарско житије Светог Преподобномученика Харитона Косовског

"Мошти мученикове нађене су без главе. Утврђено је да је она одсечена оштрим предметом. Кости руке биле су поломљене, као и кичма, којој је недостајало неколико пршљенова. Подрасник и џемпер били су у пределу срца на неколико места избодени ножем."

#Свети #Харитон #Косовски #Мученик #Косово #Метохија #Србија


Синаксар:

Месеца септембра, 28. дана, празнујемо спомен Преподобномученика Харитона Косовског, који је пострадао од злочинаца у Призрену, јуна 1999. године. Његово намучено и обезглављено тело пронађено је у околини Призрена у месецу августу Лета Господњег 2000.

Стихови:


Крстом Христовим победи смирени Харитон,


Због Христоприпадности арнаути му главу отсекоше,

Тело његово земљу српску освећује и краси.


Кратко синаксарско житије Светог Преподобномученика Харитона Косовског


Овај предивни изданак рода српскога и велики сведок истине Христове, рођен је у подкопаоничком селу Сеоцу код Луковске Бање, од побожних, вредних и скромних родитеља Будимира и Милке Лукић. Рођен је на Аранђеловдан (21/8. новембра) 1960. године. Од малена се одликовао побожношћу, послушношћу и трудољубљем.

Као Радослав, 12 година.
У детињству је остао без оба родитеља, тако да је терет сеоског домаћинства врло рано пао на његова детиња плећа. То је био почетак његовог великог крстоношења. Од своје 23 године живи и ради у Нишу. Био је марљив, одговоран и вредан радник. Карактерне особине Радославове биле су и неустрашивост, строгост, ватреност духа, одлучност. Свима је пружао потребну помоћ, макар то било и на своју штету.

Његова љубав према Господу се многоструко увећала после смртне опасности у рату у Хрватској, 1990. године. Његов даљи живот после учешћа у рату био је испуњен тако ватреном ревношћу, као да је свагда пред собом гледао Господа у свој слави Својој. У то време упознаје се са старцем Илијом, игуманом манастира Св. Јована Крститеља у Матејевцу, недалеко од Ниша, који га до одласка у манастир духовно руководи. Од оца Илије добија благослов за

одлазак у манастир Светог Саве Освећеног у Светој Земљи. Манастирска управа је одбила да га прими у братство. Са благословом оца Илије, пар месеци касније, одлази у манастир Црну Реку. Овде почиње његово добровољно страдање за Христа, ново крстоношење.

Од самог доласка у манастир ревновао је у послушању, трпљењу, одсецању своје воље и осталим духовним и телесним трудовима. Био је веома ћутљив и молитвен, никада беспослен. Са благословом игумана, помагао је и околним мештанима и пријатељима манастира. На сва манастирска богослужења долазио је први, непокретно стојећи на целом богослужењу, ма колико оно било дуго. Молитвена сабраност и непрекидно пребивање у Господу уносили су у његову душу непомућени мир, који је из њега зрачио тако јасно као што сунце зрачи својом светлошћу. При таквом душевном миру, његово је тело цветало христоликом лепотом, тако да је благошћу свога изгледа и целом својом појавом сведочио да је постао станиште Духа Светога и да је далеко од сујете овога света.

Роптање, малодушност и незадовољство били су далеко од њега. У својој чежњи за Богом он је заборављао себе и трудом изгарао на послушањима, мало марећи и за сам свој живот. Мучеништво је, може се слободно рећи, и прижељкивао. Према свима је био благ и кротак, предусретљив, састрадалан и пријатан. Речи оговарања, осуђивања или ниподаштавања других нису се могле чути од њега. Неизмерно је волео да чита „Житија Светих“ и поуке Светих Отаца.

Из Црне Реке, по благослову епископа, премештен је у манастир Светих Архангела код Призрена.

Овде је пострижен у монашки образ од стране свог духовног оца и надлежног архијереја – Епископа Артемија, према коме је имао велику љубав, поверење и послушање. На монашењу је добио име по Светом Харитону Исповеднику (спомен његов 11. октобра/28. септембра). Као монах Христов још више је ревновао у послушању, трпљењу, молитви, посту и осталим монашким трудовима.

Своје последње послушање примио је 15. јуна 1999. године, нешто пре 11 сати, испред епископског двора у Призрену. Требало је отићи у град, по храну. Рекавши: „Нека је благословено“, кренуо је аутомобилом, без страха. У самом граду био је заустављен од тројице терориста и легитимисан. Одмах по легитимисању, терористи црних униформи и још црњих душа одвели су га његовим аутом у непознатом правцу. Ово се дешавало наочиглед немачких војника у саставу НАТО “мировњака“. Цео догађај видео је и један немачки новинар, фотографисао и истог дана обавестио епископију. Терористи-арнаути су га најпре зверски мучили а затим му и главу отсекли, негде у околини Призрена.

Његово намучено тело зликовци су тајно закопали у месту Тусус код Призрена. Заједно са телом закопане су, од стране КФОР-а и убица, све информације о њему.

У периоду неизвесности, мученик се некима од братије и у сну јављао, говорећи да је пострадао. Тело је пронађено у августу 2000. године од стране Комисије за есхумацију тела несталих и киднапованих Срба. Недалеко од оца Харитона пронађена су и тела неколико Срба пострадалих у исто време.

Мошти мученикове нађене су без главе. Утврђено је да је она одсечена оштрим предметом. Кости руке биле су поломљене, као и кичма, којој је недостајало неколико пршљенова. Подрасник и џемпер били су у пределу срца на неколико места избодени ножем. Џемпер је са предње стране био распорен. Били су то најбољи докази неописивих мука које је овај преподобномученик поднео за Христа, попут првих хришћанских мученика из времена зверских римских царева. Мучениково тело убрзо је из Призрена као из корена ишчупани црвени косовски Божур унето у манастир Грачаницу (11. новембра, 2000. године). Ту су му се верни са љубављу поклонили. Сутрадан, је пренесено у његов први манастир – Црну Реку где је прописно и опојан од свог духовног оца – владике Артемија, братије, сродника и многих верника. Мучениково свето тело је након опела предато својој мајци – црноречкој земљи, да је краси и освећује, само на пар метара од његове некадашње келије. То је уједно био и први гроб у црноречком манастиру, од његовог оснивања.

Због свог врлинског живота и преславне победе над ђаволом, извојеване Крстом Христовим и проливањем крви на светом послушању, отац Харитон је од почетка сматран новим мучеником Христовим. Због тога су монаси и мирјани недуго по мученичкој кончини осликали његов светитељски лик а верни људи почели су усрдно призивати његову молитвену помоћ и заступништво. Онима који су га са вером призивали уследила је и брза помоћ. Народ је често, на молитвеним саборовањима, појао песме у његову част спеване, молећи му се и величајући његов подвиг.

Сабор игумана Епархије рашко-призренске у егзилу, одржан дана 16. маја 2016. године у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, само је потврдио општеприхваћену истину да је монах Харитон нови мученик Христов, и саборно га унео у Диптихе Светих Православне Цркве. За датум његовог спомена одређен је 28. септембар (по старом календару) тј. 11. октобар (по новом календару). Истога дана је и спомен Преподобног Харитона Исповедника, светитеља по коме је отац Харитон добио своје монашко име.

Свечано саборно прослављање (канонизација) Светог Преподобномученика Харитона Косовског обављено је у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског, у недељу 26. септембра/9. октобра, 2016. године.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


Молитвама Светог Преподобномученика Харитона Косовског, Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј и спаси нас. Амин.

Хорепископ Наум




Тропар, глас 1:


Радуј се славна Христова Цркво,* ускликните и појте Небеса,* веселите се преподобни и ликујте мученици,* јер стекосте небеског сажитеља,* преподобног монаха и светог мученика* Харитона Косовског, предивног Христовог страдалца,* који се моли за душе наше.

Кондак, глас 8:


Данас Црква слави Христовог војника, светог Харитона новог мученика, што за Христом пође и крст свој понесе и за Христа Бога главу своју даде. Тога ради верни узвеличајмо Христа Бога нашега који у сваком нараштају има сведоке Своје и молитвама њиховим роду хришћанском милост дарује.




Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Канонизација Светог Харитона Косовског (ВИДЕО)

Канонизација Светог Харитона Косовског (ВИДЕО) Канонизација Светог Харитона Косовског (ВИДЕО) Данас Светосавска Црква, у јеку борбе против свејереси екуменизма, канонизује светог мученика Харитона Косовског. Тиме отвара нови извор благодати и светих молитава за род светосавски и хришћански, у времену претешком и небивалом.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Куршумлија: Храмом славе оца Харитона

Мештани села надомак Луковске Бање сазидали цркву у част монаха свирепо усмрћеног 1999. године на Косову. Зa само девет дана, мештани Сеоца, села надомак Луковске бање у Куршумлијској општини, саградили су цркву посветивши је монаху из овог села који је киднапован и свирепо погубљен јуна 1999. године на Косову.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Данас 16 година од отмице и мученичког страдања оца Харитона (Лукића)

понедељак, 15. јун 2015. | КМ новине Одмах након усвајања Резолуција 1244, којом се наводно правно регулисало стање после НАТО агресије над Србијом, наставили су се злочини шиптарсих терориста који су тек накратко прекинути током бомбадовања када је српска војска пуним капацитетом штитила своју територију и свој народ.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

уторак, 29. септембар 2020.

Владика Атанасије Ракита против подизања крста у селу Седобро

"О томе да ли је село духовно спремно или не, Атанасије Ракита најмање има право да говори. Човек који је нон-стоп под дејством алкохола и који има жену и децу, где је прекршио основне монашке завете, он се нашао да прича о нашем духовном стању."

#Владика #Атанасије #Ракита #против #подизања #крста #село #Седобро
 Атанасије Ракита
Данас када наша Света Српска Црква прославља претпразништво Рођења Пресвете Богородице у селу Седобро код Пријепоља било је планирано освећење Часног крста. Овај Часни крст верни народ овог и околних места подигоше на славу Господа и рода српског, те да штити и чува овај крај од сваковрсног зла.

Прво да се осврнемо на место Седобро. По предању датира прича од давнина да је Свети Сава дао име овом месту "јер у њему је све добро". Тако је ово место и добило име све_добро = Седобро. У овом месту постоји камен у народу познат као Савин камен. Ту многу долазе на то место где узносе своје молитве и пале свеће за болесне. Чак и велики број муслимана долази на ово место, јер и они верују и знају ко је био Свети Сава.

Као што смо навели, група мештана је одлучила да подигне Крст у овом селу, како би Крст чувао и штитио село од многих искушења. Овде живе вредни и поштени људи, који воле своје, а поштују туђе. Као прави домаћини, вредни и побожни одлучили су да подигну Часни крст у свом селу. Сакупили су новац, нашли парцелу, организовали се у овом послу и подигли Крст. Обавестили свог свештеника да тај Крст и освешта како налаже наша Света црква. Освећење је било заказано за данас. Ови вредни и честити мештани припремили су и ручак и народно весеље, јер ред је да се и прослави што је на корист и отаџбини и цркви.

Али једино Епископ милешевски Атанасије Ракита није желео да се овај Крст подигне. Синоћ је преко надлежног свештеника послао допис у коме забрањује свештенику и осталим свештенослужитељима да се одазову овом чину и да изврше чин освећења. У допису стоји: село није духовно спремно да освећење Крста. Тако да се нико од свештеника није појавио на данашњем скупу. Свештеници нису смели да се појаве, јер би Атанасије Ракита одмах казнио те свештенике или како он то воли да каже "дао би укор".

Ово је још један примера где Атанасије Ракита показује своје право лице. Лице ђавола. Велики љутњу и саблазан је изазвао према овом честитом народу. Револтирани поступком овог "архијереја" верни народ је хтео да се окупи испред Владичанског двора у Пријепољу и да га питају због чега није дао свој благослов да свештеник обави освећење Крста, али на молбу пар угледних мештана до овога није дошло.

О томе да ли је село духовно спремно или не, Атанасије Ракита најмање има право да говори. Човек који је нон-стоп под дејством алкохола и који има жену и децу, где је прекршио основне монашке завете, он се нашао да прича о нашем духовном стању. Да му није свештеника Николе Перковића он би се понашао као неки пропали улични свирач, али хвала Богу што то отац Никола Перковић држи под контролом. Велика је брука и срамота Атанасије Ракита за Српску цркву. Да су његови пријатељи из Америчке амбасаде наредили да се подигне звезда петокрака и да је "освешта" Атанасије Ракита би већ похитао да испуни сваки задатак својих ментора. Овако зло какво је задесило епархији Милешевску се не памти од турског царства.

Огорчени мештани



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Др Деса Крстић: На помолу велики скандали у СПЦ

Поводом физичког обрачуна епископа милешевског Атанасија Раките и умировљеног епископа Филарета Љубомир Ранковић, протосинђел и уредник ''Гласа Цркве'': „Уколико сабор остане глув и нем поводом ових скандала биће страшније, јер је ћутање знак одобравања. Институција епископа неће бити оно што је била.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Ударна вест: Српска Православна Црква у Америци и Канади званично више не постоји

" Епископски Савет (Мирко, Максим и Лонгин) поднео "Св. Арх.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Митрополиту Црногорско-приморском Амфилохију: Владико – не црногорчите српску Спарту!

" Ако је неко данас промотер црногорштине, а и Ви сте нажалост Високопреосвећени Митрополите постали њен отворени промотер, тада се питам: Да ли је такав човјек пријатељ српског народа Црне Горе или нови саучесник у његовом расрбљавању" Владико Амфилохије, Нећу Вам много околишити и празне приче каживат.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

Екуменисти су одговорни за злоупотребу Јеванђеља и пропаст инославних

"Папизам, одвојивши се од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, подлегао је кушањима Сатане, претворивши се у светску силу са економским, династичким, освајачким и политичким циљевима, са догмама и начином живота који немају ничег заједничког са учењима Јеванђеља."

#Екуменизам #Вера #Бог #Издаја #Православље



1. Папизам и протестантизам су искривили Јеванђеље

У задње време, многи чланови Цркве су узнемирени деструктивним и брзим развојем такозваних међухришћанских односа Православних са двема великим јересима запада – папизмом и протестантизмом. Своју забринутост су показали много пута, а ове године и састављањем добро познатог „Исповедања вере против екуменизма“, које је било у оптицају и које је потписано од стране многих, а које је по први пут засметало и узнемирило екуменисте, самозадовољне и самохвалне постигнутим успесима.
Политика садашњег окружења и културна клима глобализације, не само да настоји да избрише географске границе између народа, него покушава да покида и духовне, културне и религијске границе. Циљ и визија јој је да сруши разлике и индивидуалност, да уједначи људе у веровањима и начину живота, да створи нову врсту личности, без духовних настојања и стремљења ка оном иза овог живота, него да остане утопљен у ову земљу, у материјални напредак и изобиље. Ово помаже двојаким циљевима оних који су све то испланирали: људи се своде на једноставне потрошаче, који ће да увећају материјални и економски профит бизниса, постајући у исто време робови свакодневног обезбеђивања материјалних добара, са нивоом опуштања који је контролисан и у рукама оних на власти, и то на начин да кроз контролисане економске кризе могу држати људе питомим и послушним.
Екуменисти су одговорни за злоупотребу Јеванђеља и пропаст инославних
Протојереј Теодорис Зисис
       Други очигледан циљ је постављање Христовог Јеванђеља и Цркве, који представљају једину снагу одбране против материјализма, на периферију, тако да новим светом не управља Христос, него антихрист. Само Христос је одолео материјалистичком кушању Сатане, одговоривши да „не живи човјек само о хљебу“ (Лк 4,4), и рангирајући материјално и духовно, свет и Бога – Он је дао приоритет Богу и духовном: „Иштите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати“ (Мт 6,33). И другде: „Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди?“ (Мк 8,36).
Хришћански свет Константина Великог, Нови Рим – Константинопољ, Православље, у коме је Трећи Рим - Москва, учествујући духовно и у животу, спровела у пракси аскетско и савршено учење Јеванђеља. И сада би то требало да буде замењено новим светом материјалистичке Америке и Европе, тј. Хришћанским миром и то на амерички начин.
Папизам, одвојивши се од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, подлегао је кушањима Сатане, претворивши се у светску силу са економским, династичким, освајачким и политичким циљевима, са догмама и начином живота који немају ничег заједничког са учењима Јеванђеља. Као што је велики руски интелектуалац Фјодор Достојевски рекао да папизам нема везе са Хришћанством – ако би се Христос вратио на земљу, био би осуђен и распет од стране римске инквизиције.
Они под папом су изопачили и искривили Јеванђеље. Нису послужили да буду светлост свету, нити со земљи, јер нису постигли никакав ефекат на душе људи на западу. Запад, Европа и Америка су се убрзо дистанцирали од непоузданог папизма, и постали де-христијанизовани, јер „ако со обљутави, чиме ће се осолити?“ (Мт 5,13). Избљували су и са правом изгазили самостворено „хришћанство“ папе.
Протестантизам је са правом реаговао против посредништва и девијација папизма, радећи то сам и без помоћи Цркве, са намером повратка на чистоту јеванђељске истине. Али без Апостолског Прејемства и благодатних Тајни, временом су ушли у бројне поделе и учења која чак доводе у сумњу и у Васкрсење Христово, а оправдавају и „срамне жеље“ – како Апостол Павле назива хомосексуалност у првом поглављу Посланице Римљанима – стављајући их на ниво моралног живота.


2. Двострука грешка: Придруживање јересима и поштапавање папизма
Архитекте новог доба и глобализације настоје да нас уједине и изједначе са тим поремећеним, злоупотребљеним и непоузданим хришћанством папизма и протестантизма, стварајући материјалистичко, овоземаљско и овосветско хришћанство, како би корисни ефекат Јеванђеља и Цркве нестао са светске сцене,након чега би људи нигде не могавши пронаћи стварног Христа, подлегли свим искушењима ђавола, успоставивши тако царство антихриста.
Они су већ успели да нас преваре и убеде да се придружимо пан-протестантском „Светском савезу цркава“, који је заправо Светски савез јереси и заблуда. Какво понижење и срамота! Млада Христова, Тело Христово, Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква је изједначена и стављена на исти ниво са многобројним протестантским прангијама, од којих свака тврди да је истинска Црква. Да ли то постоји једна Црква или многе Цркве? Да ли су и јереси Цркве? Никада се Црква није идентификовала нити прикључивала јеретичким групама и организацијама. И то је тако било не због недостатка љубави, него да би се помогло јеретицима да се обрате кроз покајање, и у исто време заштите верни од јереси. Црква заиста проповеда истину јеретицима исчекујући реакцију тих који су у заблуди. Уколико се изједначи са њима, где ће они то да се врате? Они ће остати тамо где јесу уколико прихватимо, као што неки „православни“ тврде, да спасење и истина постоје и тамо. Поред тога, стављамо у тежак положај све оне инославне који су пришли Православљу, па се сви они колебљиви, који нису убеђени у своје спасоносне кораке, могу саблазнути и разочарати.
Папизам је посматрао наше прикључење Светском савезу цркава са радошћу и задовољнством, јер смо тиме напустили своју тврдњу да смо Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква. Међутим, за разлику од нас, они нису заборавили да би половином 15ог века, могући савез Православних са реформаторским саборима у Констанцији (1414-1418) и Базелу (1431-1439), наговештајима покрета протестантизма, довео до преваге синодалног система који би истовремено обезвредио примат и ауторитет папе. Он нас не гура међу протестанте, него хоће да будемо са њим против протестаната који су одбацили његове многобројне иновације. И као што нас је онда преваром навео на срамну Ферара-Фиренцу, тек да не би ојачали синодалну реформацију – која је дошла до тачке где је папа био одбачен од својих кардинала – он ради исту ствар и сада. Он нас увлачи у дијалоге љубави мамећи нас слаткишима да смо на неки начин „сестринске цркве“, и да можемо разговарати „на истом нивоу“. Међутим, он наставља да нас сматра шизматицима (расколницима) и еклесијално непотпунима, како би нас навео на прихватање папског примата путем унијаћења, а чије је анатемисање на Фрајзинг-Минхенској пленарној седници Мешовите комисије за теолошки дијалог (1990) сакрио и учинио да нестане. Тим једностраним потезом, који смо прећутно прихватили без и једног протеста, папа је показао да чак и на теолошком дијалогу ради онако како он то жели пошто је „први и непогрешив“. Самим тим, због чега се уопште воде дискусије ако Ватикан прихвата само оно што му одговара, док оно што је нама у корист, одбацује и сакрива? Ми на глуп начин, баш као и на Ферара-Фиренци, где смо потписали унијаћење, понављамо грешку и поново постајемо поштапалица папизма са неприхватљивим документом из Равене и чак горим планом са Кипра, што се тиче примата папе.
Треба приметити да у веома сличним околностима, понављамо исте грешке, не научивши баш ништа из прошлости. Грчка и Кипар, како би добили помоћ запада и папе, опет потписују неприхватљиве акте уније, баш као на Ферара-Фиренци (1438-1439). Прихватају и одају почаст папи, свејеретику и оном који је искривио Јеванђеље, одбацујући и удаљавајући се од божанске помоћи и срамотећи Свете мученике и исповеднике вере. Константинопољ, који је сам искусио божанско напуштање, нажалост води нас у активности лажне уније и у нову Ферара-Фиренцу, и то стопама кардинала Бесариона Никејског, а не стопама Светог Марка Ефеског, искривљујући Јеванђеље и прихватајући „скривене вукове“ папизма и протестантизма. Зато је неопходна будност по речима Апостола Павла, који је то предвидео: „И између вас самих устаће људи који ће говорити наопако да одвлаче ученике за собом.“ (Дап 20,29-31).

Протојереј Теодорис Зисис,
Професор на Теолошком факултету,
Аристотелов универзитет у Солуну


Превод са енглеског језика, МиА.

Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Потрага за идиотима међу Србима

Колико год да екуменизам као савремена глобална заблуда, идеологија или јерес напредује, он се све више срозава. Последње фазе ове болести су забрињавајуће. Екуменизам се више не обраћа просечно интелигентном човеку, већ медиокритету и човеку ометеном у развоју. Последњи покушаји да се уведе нови григоријански календар су до инбецилности примитивни.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

ОКТОБАРФЕСТ У БЕОГРАДУ И ГЕЈ-„ЦРКВА“ БУДУЋНОСТИ

И поред мучнине која се догодила око одржавања тзв. геј-параде, овом бљутавом темом се и даље бави патријарх (ако је још увек патријарх) Иринеј. Он је управо, са својом сабраћом, завршио посету, између осталог, и својој колегиници архиепископици Шведске Антје Јакелен, оној која је прва жена-„архиепископ", тј. поглавар „цркве" у Шведској.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Епископ Артемије: Свети Нектарије Егински и његов став према екуменизму

Предавање је одржано 23. октобра 1996. године на "Међуправославном богословском-научном скупу" одржаном на острву Егини у манастиру Свете Тројице, чији је ктитор сам свети Нектарије, а поводом 150 година његовог рођења. Општа тема скупа била је: „СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ - ДУХОВНИ, МОНАШКИ И ЦРКВЕНИ ВОЂА". Скуп је трајао три дана (21 - 23.


 


КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Православље.нет    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

недеља, 27. септембар 2020.

Крстовдан – Воздвижење Часнога Крста

У свом дубоко домостроитељном промишљању у делу спасења рода људскога Господ је од крста, који је некада био знак настрашније казне и понижења, начинио свепобедни симбол спасоносне вере хришћанске.

#Крстовдан #Косово #Метохија
Детаљ са фреске




 
Крст је, наиме, некада био симбол одмазде највећим злочинцима, јер је распеће на крсту била једна од најстрашнијих начина смртне одмазде заробљеницима и осуђеницима, на коме би они умирали полагано у најстрашнијим мукама. Од тог симбола понижења, Господ Христос, распевши се на Крсту, начини од њега симбол своје богочовечанске жртве, жртве у којој сав род људски има опроштај грехова, помирење са Богом и дар усиновљења нас од стране Бога.

Осим што су свака среда и петак у недељном богослужбеном циклусу посвећени Часноме Крсту, Црква је установила и дан особитог празновања Часнога Крста, а то је празник познат као Воздвижење Часнога Крста.

Воздвижење Часнога Крста се празнује 14. септембра по црквеном, а 27. септембра по „новом“, односно секуларном календару, и том приликом се у ствари празнује спомен на два велика догађаја у историји Хришћанства.

Први догађај је чудесно проналажење Часнога Крста на коме је био разапет Господ Исус Христос. Обретење (проналажење) Часнога Крста се везује за свету царицу Јелену, мајку римског цара Константина, који је пред битку са побуњеним Максенцијем 312. године имао виђење Крста од светлости са натписом: „Овим побеђуј!“. После победе цар Константин је у центру Рима подигао спомен-крст као нови знак Римског царства, да би Миланским едиктом 313. године прогласио Хришћанство званичном вером Римског царства, чиме је оно постало хришћанско царство. Цар Константин је, потом, подигао цркву Васкрсења на месту Христовога гроба у Јерусалиму. Црквено предање каже да је света царица Јелена пронашла Часни Крст приликом своје посете Јерусалиму. То је био велики догађај за Хришћанство, јер се до тада читава три века није знало где почива Крст на коме је разапет Господ Исус Христос.

Други догађај је везан за победу византијског цара Ираклија 628. године над персијским царем Хозројем, после чега је Часни Крст – који је претходно био отет из Јерусалима 614. године током освајања Персијанаца – враћен из Персије у Византију.

У народу се овај празник зове – Крстовдан, а „воздвижење“ значи – уздизање Крста и то у двоструком смислу. Прво – у смислу уздизања Крста над читавом васељеном као знака победе Хришћанства над светом. Друго – у смислу да на тај дан свештенослужитељи подижу крст на богослужењима у свим црквама хришћанског света и њиме благосиљају цео свет, како би га верни могли видети и поклонити му се. Са овим празником је повезано и подизање, постављање крстова на свим хришћанским храмовима и гробовима.





shara03

Тропар глас 1.

Спаси Господи људи Твоја и благослови достојаније Твоје, побједи всјем Православним Христијаном нашим, на сопротивнија даруја, и Твоје сохрањаја Крестом Твојим житељство.


Тропар глас 1.

Спаси, Господе, народ Свој, и благослови наслеђе Своје, православном и христољубивом роду нашем дарујући победу над противницима и Крстом Својим чувајући народ Твој.


Кондак глас 4.

Вознесисја на Крест вољеју тезоименитому Твојему новому житељству, шчедроти твоја даруј Христе Боже, возвесели силоју Твојеју благовјерниј и Христољубивиј род наш, побједи даја јему на сопостати: пособије имушчему Твоје оружије мира, непобједимују побједу.


Кондак глас 4.

  Христе Боже, који си се драговољно узнео на Крст, даруј милости Твоје истоименом Твоме новом народу. Развесели силом Твојом благоверни и христољубиви народ наш, дарујући ми победу над противницима, јер он за помоћ има Твоје оружје мира, непобедиву победу.
 

                       Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram                      


КМ Новинама је потребна ваша подршка - КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању