Немачка пропаганда за време покоља Срба: Прљави и зли Срби

---

Један део богате колекције Александра Боричића, председника Одбојкашког савеза Србије коме спорт није једина страст, јесте и аутентично сведочанство о хистеричној пропаганди Аустроугарске и Немачке против Србије уочи и током Првог светског рата.

...

Ту су разгледнице, карикатуре, прогласи и на свима њима су Срби, њихова држава и краљ представљени у најгорем могућем светлу. 

"Ура, напред на Београд! Србија мора бити наша!"

Срби су демонизовани као припадници дивљег балканског племена које треба затрти, појединац на тим илустрацијама је одрпани сиромах, са ништа мање негативних атрибута појављује се Краљ Петар, а није заобиђен ни црногорски Краљ Никола.

- Ово је један од доказа како су агресије на нашу земљу оправдаване и треба се на то подсетити, и то сад кад је на делу перфидна ревизија тих догађаја - каже Боричић. 

"Србија мора бити сломљена"

На плодном тлу предрасуда никли су стереотипи о Србима који су преточени у новинске карикатуре и илустрације и били су у функцији стигматизовања читавог народа, и то од почетка 20. века па до краја Првог светског рата. 

Више од 50 година Александар Боричић се бави филателијом.

“Негативни стереотипи о Балкану... били су део једног много ширег оквира негативних “Ост” стереотипа... Радило се о виђењима овог простора из перспективе, или са висине, једне империјалне силе која је укључивала инсистирање на арогантном поједностављивању и свођењу на неколико, из сложеног контекста, ишчупаних негативних елемената”, пише проф. др Милан Ристовић у књизи “Црни Петар и балкански разбојници” где је обрадио како су Србија и Балкан виђени у немачким сатиричним часописима од 1903. до 1918. године.

„Будућа идила: бејаше једном Србија земља овчара - лопова; Срби су давно повешани, сад још има само овнова.“

 Околности Великог рата претварају ове симплификације у оружје ратне пропаганде, негативне особености се пренаглашавају до крајњих граница, а Срби и Србија су онај најгори део, иначе крвожедног, примитивног и разбојничког Балкана како је он доживљаван из немачке визуре. Баш на дан Сарајевског атентата, наводи проф. Ристовић, у берлинском недељнику „Кладердач“ објављена је карикатура “Балканског разбојника”. Он је представљен као крупан мушкарац грубих црта лица, у кожуху украшеном ордењем са, за појасом заденутим, бодежима и револверима, а иза њега је Немац кога је управо опљачкао. 
  

Немци су направили и читуљу за Србију после повлачења српске војске из Ваљева и Шапца - на хрвастком дијалекту.

 - У конфликтним ситуацијама, политика, идеологија, пропаганда и у модерно доба медији посежу за стереотипима као инструментом стигматизације “другог” (непријатеља) и колективне мобилизације “својих”. Стереотипи и то негативни о Балкану и Србији у немачком случају али и другде, показали су се током 20. века као изузетно жилави и политичко-пропагандно употребљиви у неколико прилика (1903, 1908, 1912-1918, 1941, 1990). Они су често били и део “објашњења” узрока сукоба на југословенском простору нуђеног пре свега западноевропској јавности о непоправљивом, виолентном, непоузданом карактеру балканских народа, пре свега Срба. Ипак, они се у периодима стабилности повлаче и бледе уступајући место много сложенијем виђењу “другог”. Ипак, процес неутрализације негативног стеротипа о Србији и Србима у немачкој јавности, није брз нити лак - каже др Ристовић. 

А овако су видели црногорског краља Николу.

Што је најгоре, увек постоји опасност да се у неком тренутку та карикатурална и једнодимензионална представа о једном народу активира у функцији неке шире политичке игре и ето нас поново прљавих и злих.

Српска карикатура се одликује недостатком мржње и зла у својим карикатурама.

---

Извор: Блиц

Припремиле: КМ Новине