Вести:

уторак, 27. октобар 2020.

Милан Маленовић: Од чега ће људи живети у Србији?

уторак, 27. октобар 2020. | Уреднички колегијум 0


Милан Маленовић: Од чега ће људи живети у Србији?

Да би се ово постигло, Завод за статистику сматра како је око два килограма меса месечно добољно трочланој породици да преживи, а то значи да у просеку сваки њен члан може да поједе око 23 грама меса дневно.

Милан Маленовић: Од чега ће људи живети у Србији? #Милан #Маленовић #Магазин #Таблоид #Србија #Глад #Сиромаштво #Власт #Вучић #Лаж #Потрошач
Илустрација: КМ новине

  • Власт сматра не само да је мање од 200 динара дневно довољно да се неко прехрани, већ и да је за то довољно око 150 динара, убеђујући нас путем званичне статистике како је и 150 грама меса недељно довољно за просечан живот. Скоро четвртина запослених прима минималац или чак и мање од тога, а половина њих зарађује једва толико да може себи да приушти успоравање смрти од глади куповином минималне потрошачке корпе, статистичке категорије непознате у нормалном свету. Та иста половина запослених мора да штеди око четири године да би свом детету купила сет књига потребних за први разред. Златно доба, нема шта.

Пише: Милан Маленовић


Смрт се кези над нашим главама

У преамбули америчке декларације о независности као једно од основних људских права наводи се и тежња ка срећи. Србија ни од једног другог права није удаљенија, као од овога, јер гладан народ никако не може да буде срећан. Или неко озбиљно мисли како су 23 грама меса дневно, једно јаје сваки други дан и кришка јабуке дневно довољни да човек не буде гладан, па уз то још и срећан?

Последње повећање минималне зараде на 177 динара на сат, које ће почети да се примењује од јанура, намећу читав низ питања, а једно од њих гласи и од чега ће људи живети? Јер, уместо да стигне минималну потрошачку корпу минималац све више за њом заостаје, мада ни она не гарантује некоме да ће преживети, већ само да ће спорије умирати од глади.



Минимална потрошачка корпа је један од нама својствених изума створених како би статистика показала да живимо боље него што стварно живимо. Она није позната ни у Хрватској, ни у Словенији, а ни у једној развијеној европској земљи где постоји само потрошачка корпа, која је код нас скоро потпуно заборављена, јер је и она минимална за већину становништва недостижан сан, а о овој другој, већој, нико више ни не размишља.

По Заводу за статистику, минимална потрошачка корпа вреди тренутно 37.500 динара (по процени синдиката 38.171 динар) и задовољава апсолутни минимум који прописује Светска здравствена организација када је у питању дневни унос калорија да би човек преживео. Статистички, две кашике масти дневно би биле довољне да се задовољи овај услов, па се на то и своди наша мини корпа, јер СЗО не прописује и квалитет и разноликост исхране, већ само калоријску вредност.

До сада је, статистички, минималац износио 30.000 динара месечно, али је он, реално могао да буде остварен једино ако неко ради најмање 48 сати недељно, а не, како је давно замишљено, 40 сати.

Минималац је, наиме, везан за сатницу, а она сада износи 172,54 динара. Радећи прописаних шест дана у недељи, радник је ове године, статистички, минималац остваривао осам месеци, док је у четири месеца био испод њега, јер није било довољно радних сати. Слично ће бити и са увећаном минималном сатницом наредне године.

Између минималне зараде и минималне потрошачке корпе, још увек остаје да зјапи празнина од око седам хиљада динара месечно, а толико износи и минимална месечна загарантована социјална помоћ.

Ситуација у главном граду, Београду, још је гора, јер су тамо и цене много веће, па тако минимална потрошачка корпа кошта много више од просека на републичком нивоу: 44.403 динара. Сваки трећи радник са минималцем живи у Београду, а како преживљава то само он зна.

Да оставимо на тренутак бројеве у динарима по страни и да видимо шта све може заиста да се набави за оне паре које Завод за статистику сматра довољним да се преживи и то узимајући у обзир просек цена на републичком нивоу (на који Београђани треба да додају још 40 одсто).

Статистичари сматрају како просечна трочлана породица за храну и алкохолна пића месечно издваја 44,46 одсто прихода, а пренето на минималну потрошачку корпу то износи 16.766 динара, или да би свакоме било јасније: једва нешто преко 100 динара дневно по члану домаћинства!

Да би се ово постигло, Завод за статистику сматра како је око два килограма меса месечно добољно трочланој породици да преживи, а то значи да у просеку сваки њен члан може да поједе око 23 грама меса дневно. У Београду, за те паре, ни толико.

Чак је и ово упитно, јер Завод за статистику, рецимо, процењује вредност јабука на 35 динара за килограм, што је цена која можда може да се оствари директно код произвођача, али тешко и на пијаци или у супермаркету.

Статистичари, такође сматрају како је довољна иста количина воћа и поврћа дневно, док су код јаја још штедљивији. Мини корпа предвиђа укупно 48 јаја месечно за трочлану породицу, што значи да сваки њен члан добија у просеку по 16 јаја, односно једно јаје на два дана!?! И то се сматра довољним.

Kод хлеба, најважније намирнице у Срба, статистичари су били дарежљивији, па су за мини корпу предвидели 22 килограма белог хлеба месечно, односно нешто преко 200 грама дневно по особи. Такође је предвиђено и довољно пара за набавку пола килограма масти, три литара уља и једног килограма пиринча - месечно за трочлану породицу.


Цела прича постаје гротескна када од хране пређемо на друге издатке. Тако статистичари сматрају како је за становање, воду, струју гас и остале енергенте месечно довољно 7.381 динар. За трошкове комуникација предвидели су 925 динара, што једва да покрива месечну претплату за телефон. За превоз је резервисано 2.306 динара (што у Београду не покрива ни трошкове једне месечне маркице), а за опремање домаћинства 1.612 динара.


Ако породица на своју несрећу као трећег члана нема пензионера (са додатним примањима у виду), већ ђака, онда је осуђена на убрзано умирање од глади.
Минимална месечна корпа предвиђа издатак од 125,26 динара месечно за образовање, а цена уџбеника за први разред основне школе износи 6.600 динара, па тако породица која себи може да приушти мини корпу за то мора да штеди 53 месеца, односно четири године и пет месеци.


Још је гора ситуација када дете иде у неки од старијих разреда: уџбеници за седми разред основне школе коштају 17.200 динара, односно да би њих купила та породица мора да штеди 11 година и шест месеци, односно скоро три пута дуже него што се у нормалном свету отплаћује нови аутомобил.

Породица која располаже са довољно средстава да себи приушти нормалну просечну потрошачку корпу (72.887,58 динара) у нешто је повољнијем положају, па за комплет књига за 7. разред штеди "само" 36 месеци, односно три године. Ово су, међутим, цене само за сет уџбеника, а томе треба додати и школски прибор, патике за физичко, школску торбу...

Очигледно да нешто није у реду са релацијом просечни приходи - просечни расходи и да се статистика упиње из петних жила да докаже недоказиво, а то је да је у Србији могуће живети од поштеног рада.

Просечна нето зарада у Србији по статистичарима износи 60.029 динара, али је то измишљена категорија која нема никакву употребну вредност, осим да Александру Вучићу служи за хвалоспеве о себи и својој власти приликом јавних наступа.


ЧИТАЈТЕ МАГАЗИН ТАБЛОИД:

https://magazin-tabloid.com/


Праву слику нам пружа медијална плата која тренутно износи 45.736 динара, што значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до наведеног износа. Ово, са своје стране, значи да би тек сваки други становник Србије себи могао да приушти боравак у Београду и то по ценама из минималне потрошачке корпе. Жалосно је да нам више нису недостижне дестинације само далеке светске метрополе као што су Париз, Лондон, Њујорк, Пекинг и слично, већ и главни град сопствене земље.

Из овога се, међутим, види да ни просечна нето плата није довољна да покрије просечну потрошачку корпу. Да би нека породица у Србији опстала она мора да има бар два своја члана која раде и зарађују, макар оба имала минималац (тада је довољно пара за мини корпу), или да макар један члан зарађује више од медијалне плате (тада може да се рачуна са просечном потрошачком корпом).

Проблем у Србији је што је од 2,1 милион запослених минималну месечну плату до сада примало њих око 350.000, док синдикати упозоравају како је тај број (захваљујући неразумној политици наших власти) после короне нарастао на око пола милиона, са тенденцијом даљег раста.

Све је више оних који, ако уопште и остварују неку зараду, добијају минималац и то само статистички, јер многи запослени, посебно у унутрашњости, реално зарађују доста мање, а разлику од уплаћене и остварене плате морају послодавцу да врате у готовини.

Kако сматра Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) Србији ће требати много више времена од годину дана да се врати на економски ниво на коме је била пре актуелне светске кризе.

Ове године пад бруто домаћег производа износиће 3,5 одсто, док ће наредне БДП порасти за само три одсто, што знаћи да ћемо у најбољем случају 2022. бити на истом нивоу на коме смо били пре короне. Са оваквом влашћу, тешко да је и то оствариво.

Најгладнији смо у Европи


Србија се по куповној моћи становништва налази међу најсиромашнијим земљама Европе.


У региону, наравно, предњачи Словенија у којој је на снази минималац од 940,58 евра. За наше прилике звучи чудно да је просечна плата у Словенији већа од минималне за само око 300 евра, односно нешто више од четвртине, али је то више него логично ако се зна да у дежели само четири одсто запослених прима минималац. Kод нас је просечна плата двоструко виша од минималне.

У Хрватској је најнижа гарантована зарада данас нешто већа од 400 евра. Ове године минималац од 3.250 куна прима мање од три одсто запослених, али је просечна зарада у складу са другим економским показатељима више него двоструко већа и износи око 850 евра.

Црна Гора има просечну зараду већу него у Србији, око 520 евра, али минималац је минималнији, па је од 2018. на око 220 евра.

У Босни и Херцеговини просечна и минимална зарада сличне су онима у Србији, мада ентитети самостално одређују вредност минималца.

Северна Македонија је на зачељу екс-ју статистике са просечном зарадом од око 420 евра и безмало упола мањим минималацем од 234 евра, који пропагандно два месеца примају и сви државни функционери да би се солидарисали са најсиморашнијим радницима.

Још је једно поређење битно - колико минималац стварно вреди: у Србији не досеже ни редуковану потрошачку корпу од које нико не може да преживи, док су за просечну корпу потребне 2,4 минималне зараде. Њена вредност је слична и у Црној Гори, па су тамо потребна три минималца за просечан живот, у Хрватској два (потрошачка корпа тежи 895 евра месечно, мини корпа је тамо непозната).


Ако сте стигли довде, онда треба да знате и ово:

КМ новине су једини потпуно независни медиј са Косова и Метохије
и то са поносом истичемо. Али... слобода ипак кошта, као и борба.

Да би смо могли и даље реално да извештавамо о ономе што други искривљено представљају или прећуткују, потребна нам је ваша
подршка јер све што ради у корист истине о Србији и њеном народу, данас је препуштено себи. Тако је и са нама.

Кликом на поље испод, износом који сами одређујете, помажете да наставимо да трајемо!






Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Јово Вукелић: Уместо бурека купујем маску

Зашто Срби сваког јутра прво улазе у апотеку Многи немају новца да купе маске, а држава народу одредила драконске казне за неношење маски Да ли ће се казне за неношење маски у црквама и храмовима верницима наплаћивати црквена лица или државни чиновници имајући у виду раздвојеност цркве и државе.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Србија ће на КиМ уштедети 8 хиљада динара и то - у просвети!

Не знајући како да саопште резултате актуелне "фер политике" у стилу домородачких племена са инквизиторима, коју иза завесе у Бриселу воде представници српских власти, решили су да Србе са КиМ ударе по празном џепу како би напунили државни буџет! Реално па и изнад тога, надреално...



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Убијање људске популације постаје питање јавне политике и самоодржања владе

Глобалисти активно раде на истребљењу 90 одсто људске расе, говорећи себи да је елиминација "бескорисних људи" једини начин да се "спаси планета" Истребљење огромне већине људи на планети Земљи сада отворено заговарају лево оријентисани инфлуенсери и богата елита, укључујући Бил Гејтса, Теда Тарнера, па чак и комичаре попут Била Маера, који само жели да људи "немају децу, умру, и остану мртви."





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Магазин Таблоид    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању


Share/Bookmark

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.