Неправда највише боли. Боли и оне Србе који нису са Косова и Метохије, јер им отимају територију, део њихове земље.
И то не било какве земље, него Свете Србске земље, натопљене крвљу наших предака који су за њу гинули, земљу на којој стоје светиње вековима старе, земљу за коју се вреди борити.
Док ми који живимо у осталим деловима Србије обављамо свакодневне послове, док гледамо своје животе, своје породице и занимамо се другим стварима, наша браћа и сестре на Косову и Метохији живе тешко у окупацији. А да ли је нас брига за њих или гледамо само себе? Да ли ћемо се пробудити и освестити? Да ли ћемо устати? Не треба да заборавимо: Данас они, сутра ми.
Ко ће онда нама помоћи?
Ова земља има људе који се не би продали и не би постали издајници свог народа, као неки што већ јесу, ради личне користи. Али џабе им све, јер су показали ко су. Тих издајника има данас, јер да их нема, не би били у тзв. „шиптарској влади“, не би потписивали Бриселски споразум, не би чинили разне уступке Шиптарима...
Најгоре је бити издајник свог народа. Како се каже у једној песми: „Знам да не боле шиптарски меци, већ ћорци рода вјероломнога“, која нам говори о томе да је најболније то, када те свој род изда.
Освестимо се сви. Покренимо се. Јер није Косово и Метохија нешто небитно, што се нас не тиче. Битно је, јер је Косово и Метохија колевка наше земље.
"Ми смо потомци Косовских јунака, који се жртвоваше за Крст Часни и слободу златну, самоникле и бујне гране народног дрвета које на Косову би скресано до стабла и стабло срубљено близу корена. Не усахну то дрво, јер га крв крсних мученика оживотвори. Не осуши се срубљено стабло, јер Царство Небеско, које витези крста изабраше, даде му снагу да озелени и пусти гране", каже наш Свети Владика Николај Велимировић.
Колико нам је Косово важно, говори нам нека везаност за Свету Србску земљу, која нас необјашњиво вуче к себи, а коју народ Србски осећа у дубини своје душе.
И то не било какве земље, него Свете Србске земље, натопљене крвљу наших предака који су за њу гинули, земљу на којој стоје светиње вековима старе, земљу за коју се вреди борити.
Док ми који живимо у осталим деловима Србије обављамо свакодневне послове, док гледамо своје животе, своје породице и занимамо се другим стварима, наша браћа и сестре на Косову и Метохији живе тешко у окупацији. А да ли је нас брига за њих или гледамо само себе? Да ли ћемо се пробудити и освестити? Да ли ћемо устати? Не треба да заборавимо: Данас они, сутра ми.
Ко ће онда нама помоћи?
Ова земља има људе који се не би продали и не би постали издајници свог народа, као неки што већ јесу, ради личне користи. Али џабе им све, јер су показали ко су. Тих издајника има данас, јер да их нема, не би били у тзв. „шиптарској влади“, не би потписивали Бриселски споразум, не би чинили разне уступке Шиптарима...
Најгоре је бити издајник свог народа. Како се каже у једној песми: „Знам да не боле шиптарски меци, већ ћорци рода вјероломнога“, која нам говори о томе да је најболније то, када те свој род изда.
Освестимо се сви. Покренимо се. Јер није Косово и Метохија нешто небитно, што се нас не тиче. Битно је, јер је Косово и Метохија колевка наше земље.
"Ми смо потомци Косовских јунака, који се жртвоваше за Крст Часни и слободу златну, самоникле и бујне гране народног дрвета које на Косову би скресано до стабла и стабло срубљено близу корена. Не усахну то дрво, јер га крв крсних мученика оживотвори. Не осуши се срубљено стабло, јер Царство Небеско, које витези крста изабраше, даде му снагу да озелени и пусти гране", каже наш Свети Владика Николај Велимировић.
Колико нам је Косово важно, говори нам нека везаност за Свету Србску земљу, која нас необјашњиво вуче к себи, а коју народ Србски осећа у дубини своје душе.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2019 :: Хвала на интересовању
Ово ко да ми из душе изађе!
ReplyDeleteБраво за текст.