Узурпација српког земљишта од стране Шиптара није ништа ново нажалост, међутим, сличним "послом" бави се све више Срба!
Угрожени и забринути за своја имања и будућност, Срби из Косовског Поморавља контактирали су редакцију КМ Новина и открили низ малверзација и прљавих трикова којима се појединци служе да зарад стицања личне користи распродају вековну српску земљу.
Негде на пола пута од Гњилана ка Новом Брду, у питомој долини смештено је старо српско село Горњи Макреш. У атару села, од излаза према Гњилану па све до скретања за средњовековни манастир Драганац, до рата '99.године није било никаквог грађевинског објекта.
Данас када се прође том трасом немогуће је избројати куће, викендице, виле, ресторане и остале објекте за уживање и одмор. Сва земља налазила се у власништву Срба. А онда су дошла нека тешка времена и изнедрила неке, овом поднебљу, чудне типове људи.
Друштвене мреже су једино место па чак се и ту ретко говори о појединцима из српског народа чија је огромна заслуга продаја српске земље. "Вредан" помена је и Бојан Боки Филић из Горњег Макреша, тачније досељеник из суседног села од чијих непочинстава су прокукали и његови најближи.
"Бојан Филић продаје српско имање без икаквих папира. Ставља табле са његовим бројем телефона по шумама и парцелама и тако мами муштерије, Шиптаре. У дослуху је са општинарима и они му дају изводе из Катастра те тако зна тачно чија је која парцела и које је тачно површине" наводи унесрећени мештани који не знају како да се супротставе овом, до сада невиђеном, зулуму. Учешће представника Владе Србије на локалном, општинском нивоу, у овом процесу сатерало их је у ћошак. Не смеју јавно да иступе јер свуда где би иначе могли да се обрате, наићи ће баш на ове људе.
Овај "дошљак" из села Клобукар је тамо све распродао за багателу. Пошто је и тамо крао и правио проблеме, требао је да оде као расељено лице у централну Србију али је одлучио да дође "у Тексас" код деде по мајци, Слободана Марковића у Горњи Макреш и да ту покрене "бизнис столећа".
Деда му је поклонио 20-ак ари плаца да направи кућу. На питање од чега ће живети, његов отац Раде Филић, је као из топа одговорио да је Царев Забе (државна шума ) близу и да се од сече шуме и продаје дрва може преживети.
У селу Клобyкар је продао "само" својy дедовинy, деда Крста се вероватно окреће у гробу, кажу мештани. Све покривено папирима и наизглед легално. Те паре су "спискане" за само једно вече и онда креће у потрагу за новим купцима српске земље.
Продао је и сопствени део поклоњене дедовине од 10 ари, поред саме куће где се "комшија" одмах дао у градњу пута и тако рођеног ујака Живорада Марковића довео у ситуацију да нема излаз на пут. Када је ујак хтео да направи пут позвали су геометра који је обележио плац и тако га спречили да гради пут преко "њиховог" дела парцеле. Претили су му да ће му "нос поломити" јер им отима део од дединих обећаних 27 ари.
Други ујак, Тихомир Марковић, је на крају попустио и дао им тражени део и рекао да су невиђени лопови. Тако да сада не разговарају нити су у добрим односима ни са једним чланом мајчине фамилије.
Посредујући у продаји једне друге ујакове парцеле, коју је за нереално низак износ купио геометар Фахрија из Гњилана, Филић је, мештани верују можда и од провизије за уговарање продаје тако рећи поклоњене дедовине, купио два аутомобила марке "Голф-4", један за себе а други за брата Марка. Такође је и браћи Воји и Срби Алексић "помогао" за адекватну надокнаду да "утопе" очеву земљу. Успео је да прода чак и шуму у туђем власништву за провизију од 100 евра. Изненађени власник је могао само да беспомоћно пристане на договор који је без његове воље склопљен између купца Шиптара, Филића и општине.
"Нажалост није он једини, има их ко кусих паса" кажу у овом крају.
 |
| Срби су трпели страшне и силовите муке али им није падало на памет да продају своја имања. У укупном безнађу држава и представници Цркве су стајали уз њих. Или само представници Цркве у неким тренуцима. А када су и једни и други "окренули ћурак" безнађе је надвладало. Ово је можда последњи вапај. |
- Срби остали без наде да им неко може помоћи у очувања земље.
- Без знања власника на имањима истакнуте табле за продају. По склопљеном договору, власници доведени пред свршен чин.
- Албанцима имања продају у сарадњи са општинским структурама које је инсталирала власт у Београду.
- Угрожен опстанак и манастира Драганац, стожера српског опстанка у Косовском Поморављу.
. . .
Угрожени и забринути за своја имања и будућност, Срби из Косовског Поморавља контактирали су редакцију КМ Новина и открили низ малверзација и прљавих трикова којима се појединци служе да зарад стицања личне користи распродају вековну српску земљу.
"Јавност мора да буде упозната са тим ко и како продаје српску земљу у селу Горњи Макреш" вапе они. Могуће је да ће некоме име једног села изгледати безазлено али то је отворена рана кроз коју се може искрварити до смрти.
Негде на пола пута од Гњилана ка Новом Брду, у питомој долини смештено је старо српско село Горњи Макреш. У атару села, од излаза према Гњилану па све до скретања за средњовековни манастир Драганац, до рата '99.године није било никаквог грађевинског објекта.
 |
| Шиптарски ресторан "Гершета" на самој раскрсници одакле се одваја пут за манастир Драганац |
Данас када се прође том трасом немогуће је избројати куће, викендице, виле, ресторане и остале објекте за уживање и одмор. Сва земља налазила се у власништву Срба. А онда су дошла нека тешка времена и изнедрила неке, овом поднебљу, чудне типове људи.
 |
| Бојан Филић |
Овај "дошљак" из села Клобукар је тамо све распродао за багателу. Пошто је и тамо крао и правио проблеме, требао је да оде као расељено лице у централну Србију али је одлучио да дође "у Тексас" код деде по мајци, Слободана Марковића у Горњи Макреш и да ту покрене "бизнис столећа".
Деда му је поклонио 20-ак ари плаца да направи кућу. На питање од чега ће живети, његов отац Раде Филић, је као из топа одговорио да је Царев Забе (државна шума ) близу и да се од сече шуме и продаје дрва може преживети.
 |
| Новоизграђени угоститељски комплекс |
Продао је и сопствени део поклоњене дедовине од 10 ари, поред саме куће где се "комшија" одмах дао у градњу пута и тако рођеног ујака Живорада Марковића довео у ситуацију да нема излаз на пут. Када је ујак хтео да направи пут позвали су геометра који је обележио плац и тако га спречили да гради пут преко "њиховог" дела парцеле. Претили су му да ће му "нос поломити" јер им отима део од дединих обећаних 27 ари.
Други ујак, Тихомир Марковић, је на крају попустио и дао им тражени део и рекао да су невиђени лопови. Тако да сада не разговарају нити су у добрим односима ни са једним чланом мајчине фамилије.
Посредујући у продаји једне друге ујакове парцеле, коју је за нереално низак износ купио геометар Фахрија из Гњилана, Филић је, мештани верују можда и од провизије за уговарање продаје тако рећи поклоњене дедовине, купио два аутомобила марке "Голф-4", један за себе а други за брата Марка. Такође је и браћи Воји и Срби Алексић "помогао" за адекватну надокнаду да "утопе" очеву земљу. Успео је да прода чак и шуму у туђем власништву за провизију од 100 евра. Изненађени власник је могао само да беспомоћно пристане на договор који је без његове воље склопљен између купца Шиптара, Филића и општине.
"Нажалост није он једини, има их ко кусих паса" кажу у овом крају.
 |
| Драган Марковић Цуцко, (лево) један од препродаваца српске земље са Светиславом Ивановићем, високим функционером СНС-а, који је градоначелник Новог Брда по шиптарском систему и председник општине такође Ново Брдо по систему Републике Србије |
"Као што су у новобрдском крају перјанице Новица Савић из села Теринчани и Драган Марковић Цуцко из села Бостане, тако су овде "звезде" Стевић Стеван, Негован Стоиљковић, Бојан Боки Стајић који се без имало стида поноси тиме што ради и хвали како је ето од тих "зарађених" пара купио ауто "Пасат караван" са којим се јавно шепури на свом ФБ профилу..." причају мештани обесхрабрени учешћем у овом несрећном процесу чак и оних задужених за њихову заштиту, представника власти из Београда.
"Јунак" наше приче иде корак даље. "Албанце води код Срба у Јагодину, Смедерево, Ниш... где-год да су расељени и наговара их на продају. А списак оних који су продали очевину је подугачак, ево само неких: Стајић Власта, Јевтић Срећко, Јевтић Негован, Стевић Бранко и Миленко (Скорушани), Алексићи (Срба, Сретен, Влада)...
Као по неком правилу оно што је заједничко оваквим ликовима је да раде у државној служби!
Бојан је примљен без икаквог конкурса у радни однос, као курир у Основној школи П. П. Његош када је директорка била Јелена Пауновић, тако да прима две плате, из Србије и по "косовском систему". А зна се да му је то омогућено од стране свемогућих новобрдских "кнезова" Ивановића, као награда за труд приликом претходних шиптарских избора. Филић је јурио је и агитовао да гласају за њих. Није се либио да сваком каже да гласа за Ивановиће, свађао се са женом Саше Милошевића, јединог релевантног политичког опонента клану Ивановића, говорећи како јој је муж лопов и издајник?! А Ивановиће у звезде кује и представља се као њихов човек, као посредник преко кога једино могу да дођу на разговор код њих. Његов брат, Марко Филић је био поред гласачких кутија док је Бојан развозио старе и изнемогле гласаче од куће до гласачког места и назад. Претио је људима да уколико не гласају за Ивановиће, да ће им бити укинута социјална помоћ" причају огорчени мештани који тврде да се Филић, са екипом својих сарадника бави и ситним крађама "по туђим двориштима", било српским или шиптарским.
"Краду све од арматуре и цемента па све до водоводних цеви и слично... Не без разлога за њега ће сваки Макрешанин рећи да је, без поговора, шпијун арнаутски, и да таквог треба у затвор стрпати. Због њега и њему сличних људи се селе са Косова" кажу забринути Срби које моле "помозите иначе пропадосмо" а у жељи да надлежни органи државе Србије реагују и да интербенишу како би овакви били заустављени а опстанак Срба омогућен.
После већ пет, шест година посредовања и продаје српске земље, Шиптари из гњиланског краја на тој локацији граде екслузивно туристичко насеље. Околина вишевековног манастира Драганац, изузетно и стратешки значајног за Србе Косовског Поморавља, уништена је непланском и дивљачком "урбанизацијом", а сам његов опстанак угрожен је рапидним повећањем броја Шиптара у том крају.
Тужно је што је управо овај манастир био стожер опстанка овдашњих Срба чије је исељавање зауставио игуман тог манастира отац Кирило. Након црквеног пуча извршеног у Епархији рашко - призренској 2010. године, када је о. Кирило одбио да се повинује незаконитим и неканонским одлукама, физички је протеран из манастира који је сам обновио и буквално из рушевина подигао.
Уместо њега доведен је о. Иларион (Лупуловић), заменик Теодосија Шибалића, који често предводи кампање поменутих политичара за рачун "Српске листе" и Српске напредне странке, и пружа им подршку у томе што раде.
Такође, веома је активан у учешћу и раду разних сепаратистичких квази-институција и форума што пролази веома запажено у круговима Шиптара који га за то награђују и високим новчаним износима о чему су такође КМ Новине и раније писале.
 |
| Наметнути игуман манстира Драганац и заменик Теодосија Шибалића, Иларион (Лупуловић) дарује Светислава Ивановића током церемоније свечаног отварања гостопримнице чију је изградњу финансирала тзв "република Косово" путем "општине Ново Брдо". У позадини се налазе плаве заставе од којих се назире застава ЕУ али српске заставе, каквих има у сваком манастиру, на овој церемонији није било. |
Због свега овога народ је у општем безнађу јер нема никога ко би помогао да се исељавање спречи а имовина Срба заштити. У овом тренутку српски отпор је доведен до границе коначног пуцања а томе доприносе како највиши органи државе Србије и узурпиране Епархије рашко - призренске, тако и све већи број ситних "продаваца" српских интереса охрабрени оваквом политиком.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2018 :: Хвала на интересовању
ФУЈ, ФУЈ, ФУЈ
ОдговориИзбриши