Вести:
Приказивање постова са ознаком Косово и Метохија. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Косово и Метохија. Прикажи све постове

четвртак, 26. март 2020.

Колера и света икона - Богородица Пећка

Између Глободера и Бабиног Моста на Косову логоровао је један батаљон анадолске војске 1911. године, јула месеца.


Икона Богородице Пећке над панорамом Пећи / Илустрација: КМ новине 2020.


(Напомена: Истинито приповедање од савременика догађаја Петра Д. Петровића из збирке "Приче из Старе Србије"⇗ објавила Агенција за издавачку делатност "ЛЕСТВЕ", Косовска Митровица, 2012. године)



* * *


      Како је било при крају лета кад је било доста воћа, уз то млад кукуруз, диње и лубенице, тикве и краставци и друго поврће, то је војницима било добро дошло да уз пилав и дебело овнујско месо то послужи као посластица. Свакако, да су се неки прејели и добили неку врсту дизентерије и стомачну грозницу. Али та стомачна грозница и дизентерија била је за Анадолце као обична грозница, но, кад она пређе међу Черкезе, који су живели у том делу Косова, она их поче косити. Прво добију пролив са бљувањем и после два-три дана наступи смрт. То доцкан примете лекари, тек кад је та епидемија узела маха на Косову, па се брзо пренела у Косовску Митровицу и Вучитрн. Тако половином августа пуче глас по Приштини да се појавила колера код Глободера и да немилице коси.

Фото: Илустрација

      Свет се нашао у чуду - шта ћемо сад?

      Турски санитет је чинио све да се колера не шири.

      Забрањено је сирово воће и поврће, а дозвољено је и то само кувано, слабо кретање и стајање. Где год одете и прођете мирише карбон и лизол. Креч се немилице троши бацајући га махом по нужницима и ћошковима улица где Турци врше малу нужду.

      Митровица извештава: Појавила се овде колера; данас једанаест мртвих у вароши.

      Нови Пазар: Данас је умрло двадест и седморо; колера узима све више маха.

      Пећ: Данас је умрло четрдесет и двоје; колера све више бесни.

Улица у Пећи

      Тако су сваког дана стизале депеша за депешом о стању ширења или опадању колере, као и бројно стање умрлих. Сваки дрхти, сваки стрепи, јер се човек бори са невидљивим микробима.

      Свет почео да пије, јер је једини лек био: коњак, ракија шљивовица или комовица.

      Највише плодног земљишта нашла је колера у Пећи и Новом Пазару. Томе су највише допринели потоци и јазеви да се што више прошири.

      У Пећи је сваки дан све већи број мртвих. Прекинути су потоци и јазови, ал је сад све доцкан.

      Турци јуначки подносе. Али, видећи како Срби пију ракију почеше и они пити, па и поједини који никад нису осетили алкохол. Неста коњака у вароши, али га брзо донеше из Митровице и Солуна.

      Многи су се Срби склонили са породицама ван вароши по околним селима: Љевоши, Црном Врху, Сиги и Брестовику.
Јадан прота Спаса, да га дохватите за нос, душа би му испала. Пребледео је, јер сваког часа очекује смрт. Он није смео побећи. Он је морао остати да са својим народом дели добро и зло.

      Они који су раније пили, па и сад, неколико њих, који су се без страха кретали и сахрањивали мртве. Од њих се колера бојала, јер су они били поштеђени до краја - до престанка колере.

      Турци се нису чували. Зато су имали највише жртава. - Дошао му еђељ!

* * *

      Осамнаестог септембра, тако пред подне, улази заптија у кућу проте Спасе Поповића. Како је прота био кући, то га одмах прими. Заптија поздрави проту и на турском језику изнесе му разлог свог доласка:

      - Звао вас мутесариф, ефендија!

      - Ево, одмах с тобом долазим.

      Пребаци мантију и пође са заптијом. После четврт часа већ је био код паше. Упавши у диванхану, даде паши пат (поздрав), и упита га:

      - Ви сте ме звали?

      - Седи, попа ефенди! И покаже му столицу ближе к себи.

      Прота Спаса седе.

      - Како је са колером? - упита прота.

      - Сваког дана је све већи број побољевања и смрти. Ако овако продужи, покосиће целу варош. Ово је чудо: децу не мори колера!!!

      - Свакако, јак организам.

      - Не знам, али и они који добро пију добро пролазе. Ја сам и раније пио, али сам сада удвостручио оброк!... Но, знате ли што сам вас ја звао?

      - Да чујем!

      - Причали су ми да ви у манастиру имате чудотворну икону Хазрети Мехреме. Причали су ми, да, кад год би била у вароши Пећи нека болест, ви би ту икону носили по вароши и болест би прошла. Како би било да ви ове недеље прођете са иконом по вароши, по вашем атару, и учините све што треба по вери, не би ли се Алах и Хазрети Мехрема смиловали да колера престане.

      - Како наредите, тако ћемо учинити!

      - Све што је потребно ми ћемо припремити.

      - Хвала вам, али ћу се ја постарати да у недељу буде све готово. Ако дозволите ја мислим да светимо водицу у касарни, Шадрвану и у основној школи, а после се враћамо назад у манастир Патријаршију.

      - Добар сте распоред направили! Дакле, ја вама, прото, остављам да се побринете за све.

      - Дако Бог дадне и Света Богородица, да престане ова несрећа, која прети да уништи варош. Причала ми је баба да се у јесен 1841. године појавила чума, врста колере и да је грдно много покосила људи по Европи. Рачуна се двадесет и пет милиона. Причали су да је било читавих села која су остала пуста и да није остало никога да сахрани мртваце. Страшно! Дозволите ми да идем!

      Устаје.

      - Данас је петак. Ја ћу известити народ у недељу да дође у цркву да што свечаније буде!

      Враћајући се кући, прота је свакога Србина или Српкињу које би срео у путу, известио да у недељу буду сви у цркви, јер ће сићи чудотворна икона, и да ће се светити водица: у касарни, на Шадрвану и у основној школи. Прота је просто летео. Више није презао од колере. Он се није бојао. Постао је душевно узвишен и морално расположен. Како и не би. кад иноверни траже помоћ и заштиту од чудотворне иконе, Свете Богородице из манастира Пећка патријаршија.

Албанац пред Пећком Патријаршијом - Жуј Весељи је био један од албанских "чувара" српских манастира на Косову  и Метохији. О њима је било спорадично речи у домаћим медијима али недовољно, такорећи уопште, није било и о оме да су они маанстирима и те како наплаћивали ту заштиту и од тога стварали сопствена богатства. Чињеница да су првом приликом, након окупације КиМ, порушили и попалили све манастире које су могли, довољно говори о њиховом односу према српским светињама.

      Истога дана сви су Срби знали за наређење мутесарифово.

      Прота Спаса се одмах побринуо да у недељу нађе Србе који имају припремити астал, шандал за свећу, чинију за воду и струк босиљка. Известио је и управу манастира.

      Сутрадан, у суботу је било око седамдесет смртних случајева. Свуда чујемо кукњаву и нарицање. Нестало је црних шамија и црнога платна. Све се распродало. Свет је утрнуо, јер свакоме виси мач смрти над главом. Недеља је. Леп дан са сунцем.

      Народ придолази у манастир, мушко и женско, да са литијом пође у варош.

      Кад се сврши света литургија, настојатељ манастира узима свету икону и полази из манастира са чирацима и црквеним барјацима. Омладина пева тропар светој Богородици:

Чудна јеси, помоштнице, пречистаја мати...

Радуј сја, заштитнице и спаситељице рода Сербскаго крестоноснаго...

      Омладина и народ певају и друге црквене песме о светој Богородици. Кад је народ изашао из цркве, већ је стигла чета турских војника, које је послао паша, не ради одржавања реда и безбедности, него из почасти. Народ остаје.

      Командир чете, Миљазим командује:

      - Пушке на поздрав!

      То чета одмах у тренутку изврши. Затим наређује, једна половина лево, а друга половина војника десно разређена дуж поворке.

      Народ плива у радости.

      И Турци су знали да ће бити литије, зато су изашли на пут где ће народ проћи.

Пећка Патријаршија

      У кругу касарне постављен је сто покривен лепим свиленим чаршавом. На столу су: шандал са свећом, чинија са водом и струк босиљка.

      Мало даље стоји Xафер Тајар, мутесариф, у парадном оделу. А до њега је официрски кор. Тишина.

      Улази литија. Омладина пева. Свештенство је у свечаном орнату, и одмах стају код стола окренути истоку. Сврши се водоосвећење.

      Литија креће и долази код Шадрвана, где је маса Турака прекрила цео простор. После свршетка водоосвећења, литија иде Песком.

      И долазе у основну школу где се има обавити водоосвећење. Сваки је тронут да немају речи да изразе своје одушевљење, своју радост. И лице им добило нову, поузданију боју, боју која улива наду - боју живота.

      После свршеног водоосвећења, чета војника се враћа у касарну, а народ продужи пут за Патријаршију да отпрати чудотворну икону Свете Богородице.

      Сутра дан прота Спаса извештава депешом митрополију: данас је било седам смртних случајева. Бог ће нас спасити од ове несреће.

Богородица Пећка - чудотворна икона



***

      Од куда је дошло да мутесариф паша, Xафер Тајар, тражи од проте Спасе да народ са литијом, носећи чудотворну икону свете Богородице, обиђе варош са јаком вером да ће престати колера?

      Једна девојка, ћерка некога Турчина у Капешници, сањала је једне вечери почетком септембра овакав сан:

      - Српски народ са литијом иде из цркве, а упоредо са Србима, са леве стране иду и Турци у варош. Један свештеник носи чудотворну икону Свете Богородице (Хазрети Мејреме). Света Богородица је пребацила крила и на једне и на друге, а из руку јој избија пламен.

      Пробудивши се она је одмах испричала оцу и укућанима свој сан. Како су тога дана Турци из Капешнице имали седницу у школи код Црвене џамије, то је овај Турчин присутнима испричао сан своје кћери.

      Не беше Турцима право. Онда је узео реч имам капешнички, мудериз Абдулах ефендија:

Издавач ЛЕСТВЕ⇗
      - Станите браћо, ово је снила и у сну видела Хазрети Мејрему једна безгрешна девојка. Ви знате добро, да кад год би се појавила нека болешчина у вароши да су Срби носили у варош икону Хазрети Мејреме и болест би прошла. Ви знате да и наш хазрети Мухамед добро каже за њу, па што не би умолили већила Деспот ефендије да прође кроз варош. Ја ћу одмах после подне отићи код мутесариф паше, Xафера Тајара, да то он лично одобри и нареди. Још и ово да знате: болест ће престати и ја ћу бити последњи курбан (жртва).

      Заиста, тог поподнева мудериз Абдулах ефендија је одмах отишао код паше и све му испричао. Као што је мудериз Абдулах ефендија прорекао, да ће он бити последња жртва колере, тако је и било. Четвртог дана он је пао на постељу и после неколико часова испустио је душу.

      Свечано је сахрањен, јер је уживао добар глас и велико поштовање код својих суграђана.


Вера твоја спасит сја! ...




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Чудотворна икона Богородица Кикоска из Мушутишта - КМ Новине

Чудотворна икона Богородица Кикоска из Мушутишта је копија чудотворне иконе Богородице из манастира Кикос на Кипру, коју је насликао Свети Лука у I веку наше ере. По узору на ову икону у 19. веку је насликана икона Мајке Божије која се по кипарској, такође, назива „Кикоска" или Кикотуса.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Икона Пресвете Богородице Тројеручице - КМ Новине

Ова света и чудотворна икона Пресвете Богородице, звана „Тројеручица", припадала је најпре светом Јовану Дамаскину. Када безбожни иконоборни цар Лав III Исавријанац (717- 741 г.) оклевета овог светог Јована, који беше ревносни заштитник светих икона, пред дамаским халифом (кнезом) за тобожњу издају државе и владара дамаског, халиф казни светог Јована јавним отсецањем његове десне руке.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Српске светиње на Косову уврштене на УНЕСКО-ву листу светске баштине - КМ Новине

Српске светиње на Косову уврштене на УНЕСКО-ву листу светске баштине #Косово #Метохија #Срби #Вера #Црква #Православље #Баштина #УНЕСКО Србија је земља која чува изузетно вредне средњовековне споменике у виду манастира и цркава, а оне најстарије су смештене управо на простору Косова и Метохије.






КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

субота, 21. март 2020.

НП ''Отаџбина'': Пандемија вируса показала сву пропаст и издају КиМ


Епидемија корона вирусом на Косову и Метохији показала је у пуној мери штетне последице Бриселског споразума.

#Kosovo #Metohija #Srbija #Otadžbina #Virus #Korona #Izdaja



Ово се нарочито односи на северни део јужне српске покрајине. До Бриселског споразума на северу Косова и Метохије држава Србија је функционисала у пуном капацитету. Данас то више није случај.

Одмах по избијању епидемије Корона вируса на Косову и Метохији сепаратистичка власт из Прштине послала је своје инспекторе који су у пратњи КПС полицајаца са севера Косова ишли од једне до друге школе, основне па средње, до Универзитета из Приштине са седиштем у Косовској Митровици где су директорима и деканима наређивали да већ од сутра морају да прекину са наставом. У случају да то не ураде инспектори из Приштине су им рекли да ће их одмах похапсити РОСУ полиција за шта ће листом сви добити по 2 године затвора. Подсетимо само да су у то време школе по Србији радиле нормално а да је министар Шарчевић тада претио појединим директорима да ако буду затворили школе да ће он лично да их смени.
Већ сутрадан после затварања школа и факултета финансијски и тржишни инспрктори, опет из Приштине и опет у пратњи КПС полицајаца са севера Косова, затворили су све угоститељске објекте (кафиће, кафане, хотеле...). У Србији до дана данашњег сви угоститељски објекти раде. Чиме се јасно показује да правно политички систем сепаратиста из Приштине различито функционише у односу на Београд.

У својој жељи да прикаже како север Косова и Метохије функционише као део Републике Србије Александар Вучић је послао инструкције тзв. привременим већима да формирају општинске кризне штабове који су донели одлуке о увођењу ванредног стања као у остатку Србије са забраном кретања од 20 часова увече до 5 часова ујутру и забраном кретања особама старијим од 65 година. То би било у реду да Бриселским споразумом Александар Вучић у руке сепаратиста у Приштини није предао полицију која је једина меродавна да ове одлуке спроведе.

Сталне контроле рада трговинских радњи и апотека опет спроводе инспектори који су на платном списку Приштине. За то време српски инспектори не раде ништа јер је Бриселским споразумом њихов рад онемогућен. Са друге стране, изласком Срба на локалне и парламентарне изборе у режији сепаратиста из Приштине они су легитимисали један други правни систем у односу на своју државу.




Пре два дана је председник Србије изјавио да Срби на северу Косова и Метохије не треба да брину што се тиче прехрамбених производа јер он има начин да мимо званичних административних пролаза те производе Србима достави. Како ће он да се снађе, замолио је новинаре да га не питају. У пракси то је једино могуће преко алтернативних шумских путева, имајући у виду повољан географски терен за свакакву дистрибуцију робе. Што се тиче тога, нема се шта замерити председнику, али не лези враже. У разговору од пре пар дана председник Србије је чврсто обећао Ангели Меркел да ће се он лично постарати да у пуној мери функционише тзв. интегрисано управљање царинама што значи да ће он лично спречити да роба изузев званичних прелаза ни на који други начин не може да се дистрибуира. Из тог разлога смо већ јуче имали случај да су двојици браће привредника из Зубиног Потока заплењени камиони робе са брашном у Рибарићу дубоко на територији централне Србије. Заплена је извршена под мотивацијом да они имају намеру да брашно препродају Албанцима мада на северу Косова и Метохије због епидемије корона вирусом и због масовне куповине брашна већ се осећа његова несташица.

Оно што још оптерећује живот Срба на северу Косова и Метохије јесте да добар део Срба не може да уђе на територију јужне српске покрајине јер су због шенген виза и пасоша своје пребивалиште изместили у централну Србију. Са друге стране Албанцима је слободно омогућено кретање са обе стране административне линије. У овим несретним временима Срби са Косова и Метохије су помало хендикепирани и због тога што је представницима Владе Србије ускраћен сваки долазак на Косово и Метохију. Нажалост, у министарствима Владе Србије, почев од Канцеларије за КиМ па и другим, Срба са Косова и Метохије нема. Можда има неких али њихово је пребивалиште у тзв. централној Србији а не на Косову и Метохији па стога ни они не могу да уђу у јужну српску покрајину.

Овако наопака и накарадна национална државна политика режима Александра Вучића умногоме отежава живот Срба на Косову и Метохији.

Како радили, тако нам Бог помогао.





Косовска Митровица
21.03.2020. године 
Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Председник државе, скупштине и владе Србије да поднесу оставке - КМ Новине

Председник Србије није пружио било какав доказ да Народна скупштина није у могућности да се састане! Ви сте СУСПЕНДОВАЛИ Народну скупштину. Учинили сте противуставан акт! Ни једна уставна одредба вам не дозвољава да суспендујете Народну скупштину, да суспендујете највише представничко тело и носиоца уставотворне и законодавне власти у Републици Србији!



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Ова нова куга вероватно неће, али Косово ће бити фактор уједињења народа! - КМ Новине

Ова нова куга вероватно неће, али Косово ће бити фактор уједињења народа! #Kosovo #Metohija #Srbija #Ujedinjenje #Razganičenje #Košare Драмски писац Синиша Ковачевић је гостујући у емисјији "Скенирање" у продукцији Хелмкаста казао да је једино прихватљиво разграничење са Албаницима, што се њега тиче, на Кошарама.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Зоран Влашковић: Косовска Митровица и север КиМ - Корона у слици и речи (ФОТО) - КМ Новине

Зоран Влашковић: Косовска Митровица и север КиМ - Корона у слици и речи (ФОТО) #Korona #Virus #Foto #Kosovo 3Metohija #Kosovska #Mitrovica У српским срединама на Косову и Метохији, где живи око 120.000 Срба. До 19. марта није било случајева оболелих од корона вируса.






КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

петак, 20. март 2020.

Зоран Влашковић: Косовска Митровица и север КиМ - Корона у слици и речи (ФОТО)

Преостали Срби у јужној српској покрајини су схватили озбиљно ситуацију у вези светске пандемије корона вируса.

#Korona #Virus #Foto #Kosovo 3Metohija #Kosovska #Mitrovica

















Текст и фото: Зоран Влашковић



У српским срединама на Косову и Метохији, где живи око 120.000 Срба. До 19. марта није било случајева оболелих од корона вируса.

На другој страни Приштина је објавила да је код Албанаца, до 19. марта у 21. сат, евидентиран 21 случај заражених од корона вируса.

Први случајеви инфекције корона вирусом на Косову откривени су у петак, 13. марта, у општинама Клина и Витина, после тога у суботу, 14. марта, су откривена три нова случаја, од којих су два била чланови породице зараженог у Витини, и један нови случај у Малишеву. Општине Клина, Косовска Витина као и насеље Малишево (општина Ораховац) су стављене у карантин.

За успомену / Фото: З.В.


Маска као поуздано превентивно средство / Фото: З.В.


Привикавање на маске / Фото: З.В.



Многи у град не излазе без маски / Фото: З.В.


Са и без маски / Фото: З.В.


 Бициклиста је озбиљно схватио ситуацију / Фото: З.В.



Карабињери на мосту без маски / фото: З.В


На административном прелазу Јариње / фото: З.В.


Приликом уласка на КиМ врши се редовна провера температуре / фото: ЗВ




author-pic Аутор: Зоран Влашковић

Дугогодишњи је новинар листа "Јединство" који се до 1999. године штампао у Приштини. Вишеструки је добитник награде матичног листа за најбољег новинара године. Аутор је три књиге о Косову и Метохији.

Први је обишао караулу Кошаре после окупације КиМ од стране НАТО-а, први фотографисао немачке војнике окупаторских снага на бункерима из Другог светског рата које су такође Немци саградили на северу КиМ. Данас је сарадник многих гласила у Србији али и широм света где се издају листови на српском језику.

Рођен је и живи у Косовској Митровици.

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању


среда, 18. март 2020.

Ова нова куга вероватно неће, али Косово ће бити фактор уједињења народа!

Драмски писац Синиша Ковачевић је гостујући у емисјији "Скенирање" у продукцији Хелмкаста казао да је једино прихватљиво разграничење са Албаницима, што се њега тиче, на Кошарама.

Синиша Ковачевић





 
Ковачевић је оценио да би "свакака врста одрицања територије била велеиздаја". 

Ковачевић је оценио да никако новонастала ситуација са корона вирусом не би смека да се користи за политичку пропаганду и кампању, већ да се озбиљно као друштво и држава морамо да имамо озбиљан и јединствен прилаз овој ситуацији. Он је оценио да је извесно да ће због новонастале ситуације и избори бити одложени. На питање да ли ће опозиција окупљена око Савеза за Србију изаћи на те одложене изборе, Ковачевић је рекао да он може да одговори у своје, али не у име Народне странке чији је потпредседник да - неће, ако се услови не промене.

"Како сада признати да ће ти избори пропасти. Шта би урадио нормалан политикус са малим политичким талентом у том тренутку? Он би тај хендикеп претворио у предност. Сада се њему пружа идеална прилика да изађе опозицији у сусрет. У сваком злу има нечег доброг.  Зашто сада Вучић не искаже елементе државничког дара и позове комплетну опозицију? И убеђен сам да би опозиција пристала на неке уступке. Довољно би било да асистенте са једнаким правима , добију министар информисања, локалне самоуправе и полиције. И да Бијошевић добије асистента с једнаким правима одлучивања , да се помери за шест месеци и ето онога што је опозиција тражила. То је начин да изведете Србију из тог унутрашњег конфликта. То се неће догодити, јер Вучић показује исту врсту понашања као Милошевић, не да ништа,не да ништа а онда да све када буде притеран уза зид", рекао је Ковачевић.

Он је оценио да озбиљне нације у критичним ситуацијама , каква је сада са вирусом короном, пронађу те унутрашње факторе кохезије и истакао да "смо ми превећ посвађани да је то могуће". 

"Ми смо постали народ лишен емпатије", казао је Ковачевић.
Он је истакао да се нада да ће "све добро да се заврши и да ћемо из ове ситуације са короном изаћи са минималним бројем жртава".
Аутор и водитељ емисије Оливера Миливојчевић


Извор: Правда






ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

З. Михајловић: Коронавирус потврдио да Београд гура Србе са КиМ под албански кишобран - КМ Новине

З. Михајловић: Коронавирус потврдио да Београд гура Србе са КиМ под албански кишобран #Звонко #Михајловић #Коронавирус #Корона #Вирус #Школе #Вучић #Косово #Метохија У тој паници људи су углавном окренути себи и страху од евентуалне заразе. У тој и таквој ситуацији неприметно промичу ствари које су суштински важне за интересе Републике Србије.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Иван Максимовић: Разграничење без граница - КМ Новине

Иван Максимовић: Разграничење без граница Преговори о Косову и Метохији, који за циљ наводно имају успостављање трајног мира, могли би да постану једини мировни преговори у историји који ће подстаћи још један рат, можда и на глобалном нивоу.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Митра Рељић: Реинтеграција или разграничење - избор између стида и страха, слободе и ропства - КМ Новине

Митра Рељић: Реинтеграција или разграничење - избор између стида и страха, слободе и ропства #Mitra #Reljić #Kosovo #Metohija Присуство Срба на Косову и Метохији с разлогом се истиче као најважнији фактор очувања српског идентитета покрајине.







КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

уторак, 17. март 2020.

Зоран Влашковић: 17. март, злочин пред очима читавог света и без казне!

Прошло је 16 година од етнички мотивисаног насиља над Србима марта 2004. године

Део спаљене српске болнице у Косовом Пољу. / Фото: КМ Новине


  • У три дана насиља Албанаца над Србима 17. 18 и 19. марта 2004. године настрадало 10 Срба, срушено и запаљено 35 цркава и манастира, 935 српских објеката, од којих 738 српских кућа, 10 јавних објеката, школа пошта и домова здравља.
  • Протерано 4.012 Срба из шест градова и девет села.
  • Избрисана два села Слатина и Свињаре.
  • Лажно, сензационалистичко и тендециозно извештавање албанских медија осудили сви

Пише: Зоран Влашковић



Овог 17. марта навршило се 16 година од мартовског етнички мотивисаног насиља и прогона Срба од стране Албанаца 17. и 18. марта 2004. године. Пред очима међународне војне и цивилне мисије на Косову и Метохији, оличене у Кфору и УНМИК – у, догодио се нечувени терор над Србима и њихов прогон. Тада је на Косову и Метохији било 38.000 војника Кфора из 39 земаља као и 8.000 УН полицајаца из 52 земље.

Ово је после јуна и јула 1999. године, био други велики прогон Срба са Косова и Метохије пред очима читавог света и поред до зуба наоружаних војника Кфора и УНМИК полиције.



Измишљено извештавање!

Последице мартовског насиља ни до данас нису саниране, а најтрагичније је то што су поједина места од тада остала без Срба а ни пет одсто тадашњих протераних није се вратило у своја места!
Црква  св Николе у Приштини, нашла се у пламену 17. марта 2004.г.

Све је почело сензационалистичким, тендециозним и неистинитим извештавањем албанских, прво електронских а онда и штампаних медија, што је касније ОЕБС осудио, о утапању два албанска дечака, 16. марта, у реци Ибар код села Чабра у општини Зубин Поток на северозападу Косова и Метохије.

Без икаквих чињеница и аргумената за то, приштински медији су прогласили Србе као кривце? Сензационалистичко и лажно извештавање албанских медија да су Срби псима натерали албанске дечаке да скоче у Ибар и утопе се, навело је Албанце да оркестрирано у свим деловима Косова и Метохије физички насрну на Србе, српску имовину и српске цркве и манастире.

Ескалација, како је убрзо доказано од међународних представника, плански припреманог и мотивисаног насиља, прво је почела у Косовској Митровици, а онда у Чаглавици код Приштине, Призрену, Пећи , Ђаковици, Обилићу, Подујеву, Гњилану, Свињару и скоро свим местима јужно од Ибра где су живели Срби.


Храм Светог Саве ј у јужном делу Косовске Митровице, запаљен у марту 2004.г.


Насиље припремано

Кфор и УНМИК су имали ''припремљен'' одговор да су били затечени овако масовним и бруталним насиљем Албанаца на Србима и да је то био разлог њиховог неадекватног и неблаговременог реаговања!

УНМИК полиција и Кфор су касније објавили да је у том албанском насиљу 17. 18. и 19. марта на Србима учествовало око 60.000 Албанаца. Забележено је да је тада из шест градова и девет села протерано 4.012 Срба. Из Обилића је протерано више од 550 Срба, Приштине више од 100, Призрена 60, Гњилана 300, Косова Поља 200, из Ћаковице су протеране и четири старице Српкиње... а села Слатина код Вучитрна и Свињаре крај Косовске Митровице са више од 160 домаћинстава, су затрта пред очима Кфора и УН полиције јер су из њих Срби сви до једног протерани !?


Хеликоптер спашавао монахиње!

Пет старица Српкиња је евакуисано из парохијског дома цркве свети Никола у Ђаковици, хеликоптером француског Кфора евакуисане су и монахиње из манастира Девич код Србице пред налетом више од 2.000 албанских насилника. Немачки Кфор је спасао евакуисањем оклопним и борбеним транспортерима бежећи уз реку Призренску Бистрицу монахе из Светих Арханђела који је у потпуности спаљен.

Подујево, 17. март
У повратничком српским селу Бело Поље крај Пећи 40 – так српских повратника се тискако у парохијском дому јер је стотину Албанаца јуришало на њих а већ подигнуте куће су им запалили. Кад су другог дана насиља, 18. марта, Албанци кренули буквално да их спале у парохијском дому једна Американка из састава УН полиције пуцањем из пиштоља у ваздух упозорила их да се не приближавају престрављеним Србима у дому. Но, тај хитац у ваздих није зауставио насилнике већ су кренили осионије према дому. Американка из УН полиције је онда пуцала у предводника разурлане масе албанаца који је пао смртно погођен! Тек тада су насилници стали а онда је италијански Кфор оклопним возилима под кишом каменица евакуисао Србе повратнике из села.


Пуцњи Американке!

Не желећи да се ставе у улогу за коју су дошли на Косово и Метохију, Кфор и УНМИК полиција су чак давали савете Србима да напуштају своја места – јасно им стављајући на знање да их неће штитити!? Голоруки српски народ није имао избора већ је под претњом албанске разурлане масе морао да крене у бежанију и насилну сеобу.

Манастир Свети Архангели код Призрена су страдали марта 2004.г.

Последице великог мартовског прогона Срба осећају се и данас а ни пет одсто од укупног броја протераних тада се није вратио у своја места. Тако, данас у Приштини има још 30 Срба, Призрену 18, Урошевцу двоје , Ђаковици троје, Обилићу 15...

Кфор и УНМИК су тада објавили да су за мартовско насиље оптужена 242 лица, углавном Албанаца, а 157 лица је оптужено пред судијама за прекршаје. Док је ухапшено 350 Албанаца виновника мартовског етнички мотивисаног насиља над Србима али је мали број њих осућен и изведен пред лице правде. Као и бројно пута до сада организатори су остали ван домашаја закона!


Убијени и повређени на свим странама!

У мартовско етничкома насиљу Албанаца над Србима било је више од 954 повређених, међу којима је било више од 40 припадника Кфора, 65 припаднима међународне УНМИК полиције као и 58 припадника косовске полицијске службе. Албанци су уништили 72 возила УНМИК –а. Настрадало је 11 Албанаца (углавном од стране снајпериста Кфора који су пуцали на оне Албанце који су јавно носили и употребљавали ватрено оружје) и десет Срба од стране Албанаца. Широм Косова и Метохије уништено је и оштећено 935, углавном српских, објеката међу којима 10 школа, пошта и домова здравља - према званичним подацима ОЕБС –а.

Убијени Срби 17. марта 2004. године

  • Златибор Трајковић, (1951) Косово Поље
  • Ненад Весић, (1950) Липљан
  • Бобан Перић, Гњилане
  • Боривоје Спасојевић (1941) Косовска Митровица
  • Јана Тучев (1968) Косовска Митровица
  • Драган Недељковић (55 година) Призрен
  • Добри Столић (1954) Драјковце код Штрпца протеран из Урошевца 1999.г.
  • Борко Столић (1982.г.) (син Добрија) Драјковце
  • Душанка Петковић (71) Урошевац
  • Мирко Лопата, Косово Поље


Срушене и запаљене српске цркве и манастири 17, 18 и 19 марта 2004. године

1. Манастир Девич, Србица, 1434. год
2. Манастир Светих Арханђела, Призрен, XIV век
3. Саборна црква Светог Ђорђа, Призрен, 1887.године
4. Црква Ваведења, Бело Поље, Пећ, XVI, XIX век
5. Црква Светог Николе, Приштина, XIX век
6. Црква Успења Богородице, Ђаковица, XVI, XIX век
7. Црква Светог Краља Уроша, Урошевац, 1933. год
8. Црква Богородице Љевишке, Призрен, 1306/1307. год
9. Црква Светог Николе (Тутића), Призрен, 1331/1332. г.
10. Црква Светог Спаса, Призрен, 1330. год.
11. Црква Ваведења - Свете Недеље (Маркова), Призрен, XIV
век
12. Црква Светог Ђорђа (Руновића), Призрен, XVI век
13. Црква Светог Саве, Косовска Митровица, 1896. г.
14. Црква Светог Андреја Првозваног, Подујево, 1930.г.
15. Црква Светог Николе, Косово Поље, 1940. год
16. Црква Светог арханђела Михајла, Штимље, 1922. год
17. Црква Светог Пантелејмона, Призрен, XIV, XX век
18. Црква Светих Врача, Призрен, XIV, XIX век
19. Црква Свете Недеље, Живињане, XVI, XIX век
20. Црква Свете Недеље, Брњачa, Ораховац, 1852. год
21. Црква Светог Лазара, Пискоте, Ђаковица, 1991/1994.г.
22. Црква Светог Илије, Бистражин, Ђаковица, XIV век/1930.
год
23. Црква Светог Јована Претече, Пећ
24. Црква Светог Јована Претече, Пећка Бања, 1997. год
25. Црква Светог Илије, Некодим, Урошевац, 1975. год
26. Црква Светог Петра и Павла, Талиновац, 1840. год
27. Црква Рођења Богородице, Софтовић, прва половина XX
века
28. Црква Светог Пантелејмона, Доња Шипашница, Косовска
Каменица
29. Црква Свете Катарине, Бресје, Косово Поље
30. Црква Светог Илије, Вучитрн, 1834. год
31. Црква Рођења Богородице, Обилић, XX век
32. Црква Светог Петра и Павла, Истoк, 1929. год
33. Црква Светe Петкe, Витинa 34. Зграда Богословије, Призрен, 1872. год
35. Зграда Владичанског двора, Призрен, XX век




ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:





Из извештаја ОЕБС-а о улози медија у догађајима марта 2004. године

Углавном, све међунардне организације на Косову и Метохији су осудили етнички мотивисано мартовско насиље Албанаца над Србима.

ОЕБС је званично осудио насиље Албанаца над Србима и посебно тенденциозно и сензационалистичко извешавање како писаних тако и електронских албанских медија.

Болница у Косовом Пољу
У првом ОЕБС – овом извештају после мартовских догађаја ОЕБС у писаном саопштењу наводи: Да није било безобзирног и сензационалистичког извештавања 16. и 17. марта догађаји су могли да добију други обрт, можда не би достигли интензитет и ниво вођене бруталности, или се можда уопште не би ни десили. Нарочито вест дата од стране медија на рачун кобног дављења групе деце 16. марта изгледа да није подупрута ни једним важећим новинарским оправдањем - истиче се у извештају.

Такође би требало приметити да су медији нарочито електронски показали неприхватљив ниво емоција, пристрасности и немарности и погрешно примењене патриотске ревности. Нарочито три главна албанска ТВ канала заслужују највећу могућу критику за извештавање 16. марта увече – прецизира се у ОЕБС – овом извештају.


Захтев за привођење припадника ОВК

После више од 13 година етнички мотивисаног насиља над Србима 17. 18 и 19 . марта 2004. године, италијански Еулексов тужилац, Данило Каћарели је тек 2017. године, означио групу бивших припадника Ослободилачке војске Косова као "кључне организаторе" мартовског погрома 2004. године. Организатори су према документу тужиоца, имали подршку највиших структура ОВК.


Насиље 17. марта 2004. године


Еулекс је, као организаторе насиља марта 2004. године, навео Бедрија Краснићија, Аљбана Диздарија, Бајрама Кимкарија и Фаика Краснићија


Тужилац захтева за хапшење припадника ове групе, који је написан на 41 страни, тврди да је формирана крајем 2000. године са намером да "почне тајни рат ради преузимања целе територије Косова насељене Албанцима". Ту групу су водили команданти ОВК који су у време њеног формирања били на високим политичким функцијама, каже се у образложењу.





Еулех је навео да су Аљбан Диздариј, Бајрам Кимкариј и Фаик Краснићи, "добијали наређења од високо рангираних команданата ОВК, који су у међувремену, заузели важне политичке положаје".

"Следећи та наређења, они су били укључени у неколико убистава, терористичких напада, заседа, отмица и осталих озбиљних недела", наводи се у извештају. "Они су били кључни играчи у организовању и спровођењу нереда од 17. до 19. марта 2004. г.".

У Призрену су све српске цркве запаљене у марту 2004.г.









Истрага италијаанског истражитеља, Данила Каћарелија дошла је до доказа да је та група имала на располагању десетине "калашњикова", ручних граната, митраљезе калибра 12.7 милиметара, што је допремљено из Албаније за "случај да ствари крену наопако".

Неке од особа које је италијански тужилац навео као организаторе насиља на Косову, већ су биле хапшене, али су касније пуштане. Истрага Еулекса баца ново светло на мартовски погром 2004. године после политичких интервенција из иностранства. Овај документ објављен је неколико дана пошто је група Албанаца ухапшена због убиства двојице припадника Унмикове полиције 23. марта 2004. године недалеко од Подујева. О убиству ова два УНМИК полицајџа од стране Албанаца, међународни званичници на КиМ као и Кфор су ћутали до сада. И до сада није саопштено из којих су земаља два убијена међународна полицајца.



author-pic Аутор: Зоран Влашковић

Дугогодишњи је новинар листа "Јединство" који се до 1999. године штампао у Приштини. Вишеструки је добитник награде матичног листа за најбољег новинара године. Аутор је три књиге о Косову и Метохији.

Први је обишао караулу Кошаре после окупације КиМ од стране НАТО-а, први фотографисао немачке војнике окупаторских снага на бункерима из Другог светског рата које су такође Немци саградили на северу КиМ. Данас је сарадник многих гласила у Србији али и широм света где се издају листови на српском језику.

Рођен је и живи у Косовској Митровици.

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању