Вести:
Приказивање постова са ознаком Косово и Метохија. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Косово и Метохија. Прикажи све постове

недеља, 26. мај 2019.

ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ОД БИТКЕ НА ПАШТРИКУ Српски хероји сломили НАТО ''Стрелу''

На данашњи дан, пре две деценије, почела је терористичка офанзива на Паштрику, једна од најтежих битака које је ВЈ водила током напада западне војне алијансе на нашу земљу.



Зa планину Паштрик на југословенско-Албанској граници до 1999. године, осим Призренаца и њихових комшија, знали су само ретки географи, планинари и бивши граничари који су боравили на караулама. Битка која је на њеним падинама почела на данашњи дан пре тачно 20 година, херојски отпор Војске Југославије и размере силе са којом су се, храбро и одлучно, суочили, учинила је ову планину готово митским местом одбране Косова и Метохије.

Уз битку на Кошарама, Паштрик се сматра местом најгрчевитијих борби које су браниоци водили са албанским терористима. За противнике имали су здружене снаге НАТО, страних плаћеника, терориста ОВК и регуларне војске Албаније, о чему се и данас ретко говори. Сви они, окупљени око истог задатка – освајања Косова и Метохије – покренули су 26. маја 1999. године велику војну операцију „Стрела“, чији је циљ био копнени упад у СРЈ, прекид комуникације Призрен – Ђаковица и пролаз у дубину покрајине.

Планина Паштрик место је на коме је издата команда, која је постала заједничка заклетва свих бранилаца Косова и Метохије 1999. године – „Нема назад, иза је Србија“. Верујући у снагу овог гесла, Војска се херојски борила. О томе сведоче и жртве – у операцији „Стрела“ 549. моторизована бригада, која је држала положај на овом делу границе, имала је 25 погинулих и око 200 рањених бораца. У зони бригаде погинуло је укупно 87, а рањено и повређено 300 официра, подофицира и војника. О жестини борби, посебно током ваздушних удара НАТО авијације, сведочи и чињеница да су десетине бораца повређене, иако уопште нису били изложени директним погоцима пројектила.

Операција „Стрела“ почела је у рано јутро 26. маја нападом на фронту између караула Ћафа Прушит и Ликен. Тада су се појавили албански тенкови, а српски положаји засути су минобацачком и хаубичком ватром. Овом офанзивом непријатељ је покушао да замаскира главни правац офанзиве преко карауле Горожуп. На правцу главног напада ВЈ је имала свега 400 људи, од чега је на првој линији била половина. Они су били развучени на шест километара дугој линији. Ситуацију је отежавала чињеница и да у близини границе у том тренутку боравили око 5.000 терориста. 





Командант 549. моторизоване бригаде, овенчане лентом Ордена народног хероја, генерал у пензији Божидар Делић, истиче да су се браниоци брзо консолидовали у заштити положаја.

– Како није било довољно људства, наредио сам да свака јединица направи по једну чету од 150 до 200 људи. То је учинио и оклопни батаљон, тенкисти су постали пешаци. Артиљерци, такође. Чету је формирао чак и Позадински батаљон, састављен од кувара и техничара. Сви су они узели пушке у руке и кренули на Паштрик у борбу. Већ увече тамо нас је било око 1.000 – присећа се првих дана офанзиве у то време пуковник, а касније генерал Делић.

У јеку напада караула Горожуп се нашла у окружењу и издата је наредба да се напусти. Свега који час касније, браниоци су се консолидовали и такорећи без наређења више команде повратили караулу, што су чак забележиле и телевизијске камере.

Главна подршка терористима стизала је од америчке војске. Север Албаније био је тих дана база НАТО снага. На аеродрому „Ринас“ био је центар ваздухопловне подршке офанзиви. Током борби на Паштрику евакуацију су обављали хеликоптери „чинук“, а у ланцу командовања били су и амерички инструкотори и стратези. Американци ће главну ролу преузети који дан касније.


Генерал Божидар Делић


По наређењу генерала Веслија Кларка на браниоце Паштрика подигнута је стратегијска авијација Оружаних снага САД. То су били најтежи дани за српске војнике у овој бици. Авионима А-10 „тандерболт“ – сејачима смрти – придружени су ловци Ф-16, авиони „торнадо“, па чак и гигантски бомбардери Б-52 и Б-1. Полетали су из Енглеске, а смртоносни товар испуштали су на положаје у околини Призрена.

– Зона бригаде, пре свега на Паштрику, од караула Горожуп до Планеје, од 31. маја до 10. јуна бомбардована је 24 пута. Нису увек погађали, најчешће су ударали у празан простор. Али када два авиона истоваре 100 тона бомби, све нестане. Камене ограде, електрични стубови, растиње постају ништа. Остану само патрљци. Куће такође. Вишеспратнице у контакту са авијацијом постају само мало веће гомиле шута, црепа и арматуре – сведочи генерал Делић.
Линија наше одбране није попустила

Једну од најважнијих улога током одбране границе тешких дана 1999. године имао је потпуковник Стојан Коњиковац, који је у 549. моторизованој бригади обављао дужност начелника Оперативног органа команде. Најтежи дан у бици на Паштрику, како каже, био је 31. мај, када се на браниоце сручила дотад невиђена сила из ваздуха.

– Употребили су све снаге како би направили продор. На небу изнад нас непрекидно је кружило најмање десетак НАТО авиона. Дејствовали су по рејону Шех Махале, засеока Планеје у коме је свака кућа гађана. Само у једном налету тепих бомбардовања, у подрумском заклону где смо се склонили, погинуло је седам бораца, а десеторица су рањена. У том налету погинуо је и потпуковник Бошко Лемић – присећа се генерал Коњиковац.

Налете НАТО авијације памте сви учесници битке на Паштрику. Посебно су жестоки били удари бомбардера, чији борбени товар чини чак 55 тона пројектила. Дејствовали су у пару, а један „тепих“ покривао је простор од приближно 16 хектара. На том простору све постаје сравњено са земљом. Звучни ефекат, као и визуелни, како истичу борци које је ратна срећа послужила да то преживе, застрашујући је.

Упркос неупоредиво снажнијем непријатељу, најсавременијој ратној техници коју је НАТО дигао, као и даноноћној изложености непријатељској ватри, браниоци нису узмакли ни за корак. Непријатељ преко њих није могао на српску земљу. Иако се на Паштрику водила битка без директног победника, ове чињенице браниоцима Косова и Метеохије дају право да говоре о тријумфу. Задатак који су добили, без обзира на велике жртве, извршили су.


МАЈОР ВЛАТКО ВУКОВИЋ: СНАГА

– Мој 2. моторизовани батаљон 549. бригаде, чији сам био командант, свакодневно је био изложен истовременим налетима НАТО авијације из ваздуха и нападима терориста и војске Албаније. То су били најтежи тренуци. Гинули су људи, али нису попуштали. А засипани смо свим наоружањем које је непријатељ имао.


КАПЕТАН ГОРАН МИШИЋ: ЈУНАЧКИ

– На моменте је било страшно. Све гори, пуца, исијава. Али држали смо се јуначки. Сваки војник моје чете, 55. граничног батаљона, чији сам био командир, имао је од једног до два заклона. Свака група имала је добро укопано и маскирано склониште. Није било померања линије одбране.


 
ПОРУЧНИК ДРАГАН МАРКОВИЋ: НЕПОБЕДИВИ

– Никад нећу заборавити бомбардовање села Планеја и засеока Шех Махала. Зачула се потмула експлозија, а затим серија детонација тепих бомби. Изнад Планеје, где је био минобацачки вод којим сам командовао, појавила се огромна црна печурка. Осећали смо бес због немоћи да се таквој сили са неба супротставимо. На копну смо били непобедиви. 



ВОЈНИК ДЕЈАН ЛАЗИЋ: ОБРАЗ

– Био је то прави рат. Имали смо два циља – да останемо живи и да не дамо да непријатељ пробије одбрану. Видео сам како се брзо и лако губи глава. Али и шта значи ратни друг, саборац, брат по оружју. Рањене и погинуле другове никада нисмо оставили. Образ и другарство сковано у најтеже време нису нам дозвољавали да одемо.

НОЋ КАДА ЈЕ ГЕНЕРАЛ ВЛАДИМИР ЛАЗАРЕВИЋ ОСЕДЕО

Генерал Владимир Лазаревић командовао је 1999. године Приштинским корпусом. Током тих драматичних дана срео се са небројено изазова, искушења и проблема. Најтежи тренутак, међутим, везан је за битку на Паштрику.


– 

Крајем маја, око два-три сата после пола ноћи, из Приштине су ме обавестили да Бил Клинтон држи конференцију за штампу, на којој је изјавио да је НАТО тога дана убио 700 војника Приштинског корпуса на планини Паштрик. Везе са браниоцима биле су у прекиду. Само дан раније био сам на том правцу и видео дејство авијације. Проценио сам да је одбрана стабилна. Када сам чуо информацију из Вашингтона, хтео сам да одмах кренем на пут. Себе сам погледао у огледалу и видео да сам потпуно сед. Права истина је била – тога дана погинула су двојица наших војника.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
 Извор: Вечерње новости    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

петак, 24. мај 2019.

Ухапшен Ремзи Шаља, за злочин над Албанцем

Један од локалних команданата терористичке "ОВК" Ремзи Шаља, који је у јануару "нестао" после позива који му је упутило тужилаштво Специјалног суда пред којим ће се водити процеси за злочине УЋК, ухапшен је на за сада непознатој локацији, јављају приштински медији.

Ремзи Шаља



Хапшење првог бегунца од новог суда за ратне злочине потврдио је његов адвокат Натал Буљакај, али није могао да пружи додатне информације о месту и околностима под којима је некадашњи командант терористичке "ОВК" ухапшен.
br /> Шаља је позив за саслушање у Хагу добио још у децембру, али не нестао недуго пошто је објавио да се неће предати том трибуналу.

Према оптужници такозавног "тужилаштва" при сепаратистичком систему, Шаља је недалеко од Суве Реке средином 1998. године учествовао у отмици Хаџија Пертешија, чије је тело пронађено неколико дана кaсније у оближњем селу Дуље.

Ремзи Шаља као активни терориста

Такозвани "Специјални суд за злочине ОВК" упутио је Шаљи позив за саслушање средином децембра, али је он одмах рекао да се неће појавити у Хагу.

Позиви за саслушање у Хагу до сада су упућени на адресе десетак бивших команданата терористичке "ОВК", укључујући и некадашњег шефа главног штаба Сулејмана Сељимија.

Упадљива је чињеница да се сви терористи до сада гоне због убистава Албанаца али ни један по некој од озбиљних оптужница за злочине над Србима. Тиме се злочини над српским народом легализују, односно не сматрају злочинима још увек.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
 Извор: КМ новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

Одговор на таксе Приштине ''снажне, врло оштре мере, ограниченог карактера'' - лаж за домаћу јавност

Безочна обмана срске јавности у политици Владе Србије према Косову и Метохији, наставља се непромењеном динамиком.

#Kosovo #Metohija #Vučić #Izdaja #SrpskaLista



















Пише: Иван Максимовић



Готово свака реч која од званичника доспе у медије, и преко њих до јавности, а односи се на догађаје на КиМ, представља лаж! Тако је председник Србије Александар Вучић разговарао "са политичким представницима Срба са Kосова и представницима најзначајнијих институција Србије на Kосову" управо сазнајемо из београдских редакција задужених за ширење владине пропаганде.

Овде је готово свака реч - неистина. Вучић не разговара ни са једним подређеним са КиМ, Вучић издаје директиве шта мора да се одради. Такође, управо је Вучић, уз помоћ својих најближих сарадника, Александра Вулина на терену и уз оружану и физичку помоћ Жандармерије, неутралисао све политичке представнике Срба са Косова и Метохије и њихову моћ да се одбране. Служећи се искључиво незаконитим методама, на место српских представника доведени су послушници чији је рад уоквирен у форму странке која учествује у стварању шиптарске државе на КиМ под називом "Српска листа". Уједно, она представља једину странку у историји политике да је од стране сопствене Владе подржана да се региструје и учествује у раду једино у оквиру система такозване "републике Косово", то јест, сепаратистичке фракције која је бруталним злочинима и терористичким методама над њиховим народом покушала да оствари своје циљеве.

Такође, на Косову и Метохији не постоји више ни једна значајна институција Републике Србије јер су, у складу са антиуставним Бриселским споразумом, све погашене од стране Александра Вучића уз већ ранију припрему Ивице Дачића, већ су опстале искључиво оне чији рад може да послужи као параван за издају кроз "интеграцију" коју врше запослени у њима. Значајних, осим Универзитета у Приштини, измештеног у Косовску Митровицу, не постоји ни једна друга. Оно што су некада биле Општине, сада су "привремени органи" основани и који опстају мимо сваког закона и регулатива чиме се омогућава снажење сепаратистичке администрације на локалу.

Такву политичку беспризорност, нехуманост према сопственим жртвама, народу и држави, као и велеиздају која траје већ пуних шест година активно и званично, историја човечанства не памти.

Медији су даље известили да је "након тог састанка Вучић поручио да је Србија припремила снажне, врло оштре мере на таксе Приштине".

Подсећања ради, мере које су шиптарски сепаратисти увели на српске производе, омогућила је Влада Александра Вучића уз чију је кооперацију, крајем 2012. године, прво инсталирано неколико "интегрисаних прелаза" на којима су одмах почеле да раде сепаратисичке службе а онда крајем 2014. године и званично - царина Косова, под управом шиптарских сепаратиста. То је омогућило контролу производа који стижу из централне Србије на КиМ и њихову блокаду или, као у овом случају, екстремно повећање такси чиме се њихов доток и практично онемогућава.

Протест Срба са КиМ против изградње прелаза на Јарињу, децембар 2012.


Сећамо се, "Српска листа" је крајем прошле године натерала на хиљаде Србе да готово свакодневно излазе на протесте и кукају пред камерама како су погођени "хуманитарном кризом" тражећи да "свет отвори очи" док их они истовремено затварају и остају у коалицији са сепаратистичким вођством које је те таксе и увело.

Ипак, Вучић је данас истакао "гледаћемо да те мере не погоде Србе са Kосова, зато су ограниченог карактера, али припремили смо снажне, врло оштре мере, и нећемо са њима ићи до састанка у Паризу".

На који начин те мере, односно било каква реакција Владе у Београду, која би се држала закона и на њему инсистирала, може да нашкоди Србима и да им нанесе штету? Колико мудрости треба да би се схватио одговор на то? Овим се власт, коју води Александар Вучић, посредно и јавно одриче сопственог суверенитета.

"Мој задатак је да у Паризу упознам представнике Европе о одговору Србије после девет месеци антицивилизацијских и противправних такси, “резолуција о геноциду”, формирања војски и свих могућих акција против српског народа", навео је Вучић а преносе режимски медији.

Само овом изјавом Вучић је показао; или сву незаинтересованост за проблеме Срба на Косову и Метохији, или потпуно пасиван однос због тога што ће неко други већ "бринути" о Србима, односно да је све део једне шире игре или немогућност да размишља рационално услед неког обољења, о чему већ постоји широко прихваћени став у српској јавности а о чему већ неко време пише Милован Бркић уредник јединог слободног листа у Србији "Магазина Таблоид". Због чега све то? Најпре, ако се изјаве о проблемима на КиМ каналишу тако да сепаратистичке таксе имају апсолутни приоритет, ако се говори о томе да оне изазивају хуманитарну катастрофу а држава наводно "брине о свом народу на Косову" онда би Председник Србије морао да зна да су таксе уведене 21. новембра прошле године а да до данас то траје тачно шест месеци и три дана, а не девет месеци како он каже. Друго, зашто је било потребно шест месеци да се повуче било какав потез на тако драстичне и антидржавне мере које, наводно, толико штете наносе и самој држави?

Међутим, Вучић у свом, сада већ прозирном, маниру наставља да се јуначи попут зеца који вуку одговара тек пошто се вратио кући и овај га не чује, па наводно "наглашава да неће бити никаквих разговора о решењу и статусу Kосова док Приштина не укине таксе. То ћу поручити немачкој канцеларки Ангели Меркел и француском председнику (Емануелу Макрону) – да о дијалогу нема разговора док Приштина не почне да поштује норме међународног права", рекао је - кажу београдски медији.

Наравно да ће бити, ако то кажу други. Јер Вучић има само један став, да буде послушан. Због тога не зна колико је времена прошло од увођења такси на српске производе, нити је раније реаговао на њих јер - то није његов посао. Да то не буде тек пука оцена, подсетићемо да се Вучић састао са Тачијем и Харадинајем у Берлину крајем априла, пре мање од месец дана. Иначе, Самит у Берлину или у страним медијима Берлински процес, на коме су се и састали управо под кишобраном Меркелове и Макрона, као превасходни циљ има остварење планова Аустроугарске империје с почетка Првог светског рата од којих је најважнији био стварање Велике Албаније у чији састав улази Ксово и Метохија.

Како се до сада показало да се више може веровати изјавама шиптарских представника него Вучићу, подсећамо да је управо Харадинај и рекао да су у Берлину Вучић и Тачи делили територију!

Колико је потребно унизити се као људско биће и прихватити било какав сусрет са сепаратистима који су чинили тако мрске и бруталне злочине над твојим народом, а при том су чак и од званичног Берлина означени као вође кланова организованог криминала, убице, шверцери и дилери наркотика на Косову и Метохији, нека свако одговори себи.

На пример, шпански премијер, Маријано Рахој, дао је свој и одговор државе коју представља, када је одбио да оде у Софију на самит Европска унија - Западни Балкан јер није желео не да се сретне већ чак ни да се нађе на истој фотографији заједно са Хашимом Тачијем! За разлику од њега кога брине сепаратизам и у сопственој држави, Вучић је "доследан" па то никада није, нити би урадио. Ма колико била висока цена за то, ионако ће је платити народ.

“Изражавамо бојазан и забринутост због припрема акција ФИТА и РОСУ-а, ми знамо да су у приправности и да је припремљено хапшење више десетина припадника српске националности на северу Kосова и Метохије”, додао је Вучић говорећи о темама на састанку са представницима Срба.


Лево од Вучића представници Републике Србије, десно представници такозване "републике Косово". Спаја их једино Вучић.

Вучић још једном вређа интелигенцију народа чију је власт узурпирао а државу претворио у приватну прћију јер нико при здравој памети није ни очекивао да ће осуђени криминалац, попут Хашима Тачија, или неосуђени јер су сви сведоци против њега ефективно ликвидирани током самог процеса, попут Рамуша Харадинаја, икада желети да се држе реда и закона. Свој имиџ они су управо и створили налазећи се увек на супротној страни од њега. Вучић свакако није глуп да то мисли већ се његова мудрост, по свему судећи, огледа у старој изреци "кога не можеш да победиш, придружи му се".

Једино што Вучића мучи јесте чињеница да народ који представља не жели да се придружи зликовцима за које зна да може да их победи. Уосталом, то је већ и доказао. Но, наводна бојазан, као и раније поменута могућност да евентуалне одлуке нанесу штету Србима на КиМ, нису ништа друго до припреме јавности да разуме што те "снажне одлуке ограниченог карактера", ето, "нису могле да буду спроведене" како би се избегла ова или она опасност.

Вучић баш то потврђује када каже:

"Молимо представнике Kвинте и међународну заједницу да покушају да спрече нове провокације Албанаца, навео је Вучић, оценивши да те акције имају циљ за циљ у крајњој инстанци и исељавање Срба".

Све што је Вучић учинио по питању Косова и Метохије било је у интересу шиптарских сепаратиста и, једним минорним делом, за своје људе који његову политику спроводе а махом представљају криминални миље или интелектуални полусвет. Данашњи перформанс Александра Вучића нема никакву другу улогу осим да оправда учешће његових послушника из "Срске листе" за доследно и неупитно учешће у сепаратистичким квази-институцијама што одржавају кроз учешће на сепаратистичким изборима. Колико ће његов одговор бити оштар и снажан говори чињеница да ће спровођење зависити од добре воље Меркелове и Макрона. Видели смо и знамо шта Берлин мисли, шта зна и како се понаша према представницима косовских сецесиониста и сепаратиста а како према држави Србији и њеним интересима. Исто тако смо видели и како се Макрон опходи према Хашиму Тачију пред целим светом, а како према Вучићу. Када се све то узме у обзир и сабере, унапред се зна да ће карактер Вучићевог одговора на таксе сепаратиста бити ограничен, веома ограничен и то вероватно само на изјаве у медијима намењеним пасивизирању српског народа у односу на велеиздајничку политику коју Александар Вучић води према Косову и Метохији.

Зар за све то није довољан доказ што је пред свим медијима најављен, организован и одржан сусрет Председника Србије са члановима странке која не постоји као политички субјект у оквиру парламентарног живота државе Србије већ искључиво у оквиру такозване "републике Косово"? Тако је још једном, на највишем државничком нивоу, у Београду промовисана структура која представља активног савезника власти у систему косовских сепаратиста.

Шта може више од тога да нанесе штету Србима који живе у покрајини коју је издао Александар Вучић?

Када би глас представника Срба могао да се чује у медијима на српском, он би тражио само једно - хитан повратак поретку како га предвиђа Устав Србије! Превише тога се догодило у претходних неколико година чиме су Устав и Кривични закон погажени, прекршени, понижени, обезвређени... Надлежне институције морају хитно да реагују како би спречиле даље разарање државе и одрицање власти од суверенитета на КиМ. На терену се то одразило најпогубније, угашене су најаважније српске институције а народ се тихо осипа и исељава нарочито од потписивања антиуставног Бриселског споразума. Опстанак Срба и државе Србије на Косову и Метохији може да обезбеди и осигура искључиво повратак Уставу Републике Србије и потпуна доследност у његовом поштовању!


https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.


Рођен је и живи на Косову и Метохији.

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::  Хвала на интересовању

Француски Монд дипломатик: Лаж била окидач за НАТО бомбардовање

Превару о плану "Потковица" је 10. јануара 2000. открио недељник Дер Спиегел и потврдио дванаест година касније бивши бугарски министар спољних послова.

#Kosovo #Metohija #Rat #Bombardovanje #NATO #Laž #Mediji #Nemačka #Francuska





Пре двадесет година, почевши од 24. марта 1999, тринаест држава чланица НАТО-а, укључујући САД, Француску и Немачку, бомбардовало је Савезну Републику Југославију (СРЈ).

Овај рат је трајао 78 дана и хранио се медијским лажима, с циљем усклађивања мнења западног становништва са ставом власти главних држава. Срби су починили „геноцид“, „играли су фудбал са одсеченим главама, откинутим са лешева, кидали су фетусе из трудница и пекли их“, рекао је немачки министар одбране, социјал-демократа Рудолф Шарпинг, чије коментаре су медији понављали; убили су „између 100 000 и 500 000 особа“ (ТФ1, 20. април 1999), кремирали су своје жртве „у пећима, сличнима које су се користиле у Аушвицу“ (Дејли Мирор, 7. јул), пише Недељник.

Рудолф Шарпинг преноси "информације" новинарима.





Насловница за насловницом, ове лажне информације ће бити поцепане у парампарчад – посебно истраживањем америчког новинара Данијела Перла (Тхе Wалл Стреет Јоурнал, 31. децембар 1999). Баш као што се и једна од најсензационалнијих манипулација с краја XX века издувала: план „Подкова“ (потковица), документ који је требало да докаже како су Срби програмирали „етничко чишћење Kосова“. Његова дифузија у Немачкој априла 1999. послужила је као изговор за интензивирање бомбардовања. Далеко од тога да су корисници Интернета параноични, главни дезинформатори су биле западњачке владе, НАТО, као и најугледнији медији.

Међу њима је и Ле Монде, чије је уредничко заузимање позиција тада било референца за остатак француске медијске галаксије. Његово уредништво, којим је руководио Едви Пленел, признаје да је „изабрало да стане на страну интервенције“. На првој страни издања од 8. априла 1999. чланак Данијела Вернеа најављује „да су планом ‘Подкова’ планиране депортације са Kосова“. Новинар преузима информације које је дан пре тога открио министар спољних послова Јошка Фишер. Овај „план владе из Београда, који детаљно описује политику етничког чишћења које се примењује на Kосову (…) и који носи назив ‘Поткова’, без сумње симболизира гажење албанског становништва“, пише Верне, према којему ствар изгледа „оставља мало места сумњи“.

Два дана касније, дневне новине су поновиле преко целе насловнице „како је [Слободан] Милошевић припремио етничко чишћење“. „Српски план Поткова планира принудни егзодус Албанаца од октобра 1998. Наставио је да га примењује у време преговора у Рамбујеу“. Ле Монде евоцира „документ српског војног извора“ и поновно се позива на тврдње немачких званичника, до тачке репродуковања целовитих сажетака – који би се данас назвали „елементима језика“ – које је новинарима дистрибуирао генерални инспектор немачке војске. Берлин је тако настојао да пред прилично пацифистичким мнењем оправда први рат који је водио Бундесвер од 1945. године, поврх тога против земље која је педесет година раније била окупирана од стране Вермахта.

Али овај план је кривотворен: није га донела српска власт, већ је фабрикован од елемената које је прикупила бугарска тајна служба, а затим пренесен у Немачку од стране земље која је тада пламено желела да поновно уђе у НАТО. Превару је 10. јануара 2000. открио недељник Дер Спигел и потврдио дванаест година касније бивши бугарски министар спољних послова. Документ је накнадно требало да подстакне још више сумње, јер се потковица на српском каже потковица а не поткова, како је 15. априла 1999. навео немачки посланик Грегор Гиси у Бундестагу.

Марта 2000. године, немачки бригадни генерал Ханц Локаи је у књизи изразио „сумње у постојање таквог документа“; његова истрага је принудила Шарпинга да призна како нема копију изворног „плана“. Истовремено, портпарол Међународног кривичног суда за бившу Југославију описао је елементе такозваног плана као „мало вероватан материјал“ (Хамбургер Абендблат, 24. март 2000), а тужитељка Kарла Дел Понте неће га ни поменути у оптужници против Милошевића 1999. нити 2001.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
 Извор: Недељник    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

четвртак, 23. мај 2019.

Иван Максимовић: Јуда против Јуде

Како је Вучић, који је издао Србе на KиМ, добио велику конкуренцију у Слободану Петровићу

#Kosovo #Metohija #Srbija #Izdaja #Vučić #Petrović #Slobodan
Петковић и Вучић






  • Режим Александра Вучића трули, ближи му се крај. На њега све жешће кидишу претходници који су тек са њим на власти схватили шта су све могли некажњено да чине у Србији. Прилику која је на помолу, овај пут не желе да пропусте.

Пише: Иван Максимовић



Смрад сопствене политичке трулежи осећа и Вучић. На скупу подршке у Београду 17. априла, странка која броји 700.000 чланова окупила је 140.000 људи, према проценама режима а од тога велики број њих који су дошли у оквиру "радне обавезе", приморани. Дакле и званично пет пута мање него што их је евидентирано. Само са KиМ ка Београду тог дана упутила су се 42 аутобуса, превозећи једну мање од "наручених" девет хиљада "присталица". Многи од њих дубоко огорчени на себе, готово до физичког самокажњавања, према сопственим исказима, боље рећи отвореном јадиковању на улици. Са њима, како наводе присутни, стигао је и један број Албанаца са KиМ (тврде и до хиљаду али прецизног пребројавања званично нема).

Страх од губитка апсолутне моћи и рањива изложеност реципрочном санкционисању сопствене криминално-политичке бахатости, као и сваког другог диктатора, Вучића претвара у жестоког прогонитеља опонената. А они су све гласнији. Неки су, чини се, помислили да ће Вучић бити свргнут одмах након убиства Оливера Ивановића, попут Раде Трајковић, која га је истог момента тешко оптужила да управо он стоји иза тог злочина. Уследио је жесток напад на њу од стране једног Вучићевог министра на основу чега јој је други Вучићев министар одредио полицијску заштиту. На листи прозваних, а то значи са нацртаном метом на челу сваке главе која се уздигне из гомиле, нашли су се и други попут уредника БИРН-а, Слободана Георгиева. Сви прозвани мобилисали су у своју заштиту америчке представнике администрације и медија у Србији, и сада се осећају сигурно. Противећи се Вучићу позивали су се на његову издају Kосова и Метохије или њихове "напоре" да сачувају српски народ који се све више осипа, вероватно услед толике бриге...

И "нема везе" што је свако од њих на светску политичку пијацу изнео на тезгу, по веома повољној цени, онолико Kосова и Метохије колико је могао да дограби иза ограде закона и историје. Међу тим тезгарошима има и оних који се на Вучића не обазиру превише. Са "најбогатијом понудом" свакако се истиче Слободан Петровић, председник Самосталне либералне странке. Прве од Срба регистроване према законима такозване "републике Kосово". У српској јавности Петровић није довољно познат, па и оно мало што се о њему зна погрешно је.

У последње време је у јавност доспео након што га је Вучић прозвао наводно због обезбеђивања кворума приликом усвајања Платформе за дијалог о "коначном, свеобухватном и законски обавезујућем споразуму о нормализацији односа између Kосова и Србије" а од стране сепаратистичке "Скупштине" на KиМ.

"То је најсрамнији папир изгласан против Срба у претходних неколико деценија, а Србин им је дао кворум, он је био 61. у косовској Скупштини. Тај Србин је Слободан Петровић, који подржава 1 од 5 милиона, који протестује против државе Србије и Српске листе. Тај им је дао кворум", истакао је Вучић без могућности да се контролише у нападима на своје противнике и када они међу собом нису повезани.

Тешко је рећи шта је срамније што је изгласано против Срба и то само у последњих неколико година од стране албанских сецесиониста. Ту су пензије "ратним ветеранима" терористичке "ОВK", коалиција са Рамушем Харадинајем која мује обезбедила актуелно место у тамошњој политичкој постави, затим укидање српских институција а успостављање сепаратистичких и на сваком од тих срамних папира налази се потпис Вучићеве "Српске листе".

Но, Петровић се отвореним писмом обратио Вучићу тврдњом да износи неистине о њему и да он није гласао за ту Платформу већ да је био уздржан. "Српска листа" је ипак остала при свом ставу и наводима да су Самостална либерална странка и Слободан Петровић гласали за демаркацију такозване Републике Kосово са Македонијом, Албанијом и Црном Гором, чиме су најдиректније прекршили и пљунули на Устав Србије".

Вучићева листа је одавно усвојила груб, увредљив и неистинит речник па га је употребила и овај пут. Наиме, управо је "Српска листа" обезбедила кворум и, како су пренели албански медији са KиМ, гласом посланика ове листе, Адема Хоџе из Горе који је и председник привременог органа општине по систему Републике Србије, демаркација је ратификована после дугог периода криза из које се другачије није могло изаћи.

Дакле, суштинске разлике међу њима нема! Чак су сличности толике да је и то изненађујуће.

Неколико дана након Вучићевих прозивки, Слободан Петровић се у Приштини потукао са Миланом Kостићем, чланом "СЛ" која због свог перфоманса о наводним отказима на функције у сепаратистичкој "Влади" постаје све нервознија јер је простор за деловање остао упражњен, а то умеју да искористе они који нису њихови чланови, попут Петровића чији људи полако преузимају функције које су Вучићеви изасланици испустили из руку. Овом тучом Србима, који не признају ни једног од учесника у сепаратистичким квази-институцијама за свог представника, нанета је највећа штета и то у граду који је за њих, обичан народ, и после 20 година забрањен.

Албанска јавност је на догађај гледала са подсмехом док српска није знала како да реагује. Пре свега јер је Петровић мало познат и то погрешно с обзиром да су га медији преносили у недостатку "друге стране" и тако вештачки давали легитимитет институционализацији албанског сепаратизма. Занимљиво је и то што је Петровић недовољно познат чак и међу Србима у свом граду, Приштини. Међу онима који су водили активан друштвени живот, Петровић представља социјалног анонимуса. Нешто мало сећања на њега из периода пре НАТО агресије, нису ни мало лепа. Напротив. Извор Магазина Таблоид каже да га памти по томе што је са балкона зграда крао патике... касније је почео да ради као обезбеђење у спортском центру "Боро и Рамиз" у Приштини, за шта је препорука била његова пргавост и стална расположеност за физичким обрачунавањем.

Након НАТО агресије избегао је из Приштине и известан период живео у Нишу. У време када је Небојша Човић управљао Kоординационим телом за Kосово и Метохију, и Слободан Петровић види за себе прилику да се "огради" и проглашава се представником расељених. У то време је на име обнове и повратка доста новца стизало до надлежних институција, нажалост најчешће не и до оних којима је био намењен. Мартовски погром 2004. године чини да Срби масовно одбијају да учествују у раду привремених институција на KиМ под управом УНМИK-а. Једини који се на то усудио, на локалним изборима те године, био је Оливер Ивановић који тада губи поверење и подршку народа. Но, како је Ивановић био "надлежан" за север KиМ, југ остаје "празан". Петровић остварује присне односе а затим постаје и кум са Ивановићем и Јанићијевићем (обојица убијена на исти дан и на идентичан начин на северу KиМ). Убрзо у Грачаници оснива и Самосталну либералну странку, 2006. године, 27. јануара. На Светог Саву.


ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД"
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/


Тадашњи бојкот албанских квази-избора на целој територији Косова и Метохији, омогућио је његовој странци 3 места у клупама сепаратиста, од тога два министарска. Један од његових чланова постао је тада министар иако је добио укупно два гласа! Но, било је једино битно да неко ко себе проглашава Србином, прихвати новонастало стање на терену и назове га "реалношћу".

Kада су Албанци уз подршку и наговор САД илегално прогласили независност, Петровић је своје активности "замрзао". Није их ни прекинуо ни престао са њима.

Дан након претње оштећено је његово приватно возило и њему је KПС доделила непрекидну пратњу а промењено му је и пребивалиште.

То у ствари није био разлог. Петровићу јесте проваљено у кућу али је тада украден новац, негде око 120.000 евра намењених за кампању његове странке, наводи наш извор из Kосова Поља, добар пријатељ Петровићевог обезбеђења.

Србима у Kосовском Поморављу, које је окупио око себе, као најјачи адут у свим договорима био је да "Американци тако хоће". Често је намештао тендере тамошњој кафани "Kум" а тим новцем куповани су гласови и подршка, објашњава наш извор.

Слободан Петровић






У изјави за Бибиси, јуна 2008. године, на питање да ли би подржао независност Kосова, слегао је раменима и одговорио да је то нешто попут временских прилика, не може да утичете на то "са друге стране, могу да се прилагодим ситуацији у којој се нађем". И прилагођавао се, а Албанци то умеју да цене. За своје заслуге 2009. године Петровић прима награду "Kосовско стабло" која је тада по први пут уручена некоме са Kосова и Метохије, а намењена је онима који су много учинили на заокруживању "косовске независности".

Од тада је Петровић редовни гост "молитвеног доручка", чувеног догађаја у организацији Беле куће.

"Он се одувек шлихтао Тачију и он је тај који га држи. Петровић је то дебело одрађивао. Ако је било неке одлуке коју чланови СЛС нису хтели да подрже, он би одмах сазивао састанке и наговарао их. Тако је било, на пример, када су гласали за крај надгледане независности. Тада су се жестоко побунили посланици из Штрпца а онда су позвани на сатанак у један од тамошњих ресторана па како убеђивање није успело онда им је отворено претио и то врло тешко" тврди наш саговорник.

Идентично на начин на који ће касније "Српска листа" себи обезбедити учешће у сепаратистичкој скупштини, коалицијом са Рамушем Харадинајем, и Петровић се већ раније снашао потписавши колаициони споразум са Хашимом Тачијем 19. фебруара 2011 године. У интервјуу за емисију "Kажипрст" телевизије Б92, марта те године, а чији је снимак уклоњен са интернета, Петровић дословце каже:

"Kада је у питању избор председника Kосова, ми смо били ти који су могли да одлуче да ли ће бити председник или неће".

Овом политичком трговином себи је обезбедио позицију "вицепремијера Kосова" а својим страначким колегама 8 од укупно 120 места у "скупштини Косова". Истовремено су његовој странци "на управљање" припала два сепаратистичка министарства, локалне самоуправе и оног за повратак и министарство рада и социјалног старања.

Наредне, 2012. године, најавио је почетак кампање међу Србима на северу KиМ како би их натерао да масовније подносе захтеве за прибављање "косовских докумената" чиме би се ширила надлежност албанских сепаратиста и на север покрајине. Био је то период жестоких обрачуна Срба са барикада и снага KФОР-а које су у више наврата отварале ватру на ненаоружан народ који се борио потив тих истих квази-институција. Петровић је успео да убеди Адриану Хоџић да постане члан његове странке и да му помогне у отварању албанских администативних центара. Основна намера је била да се отвори једна канцеларија како би могло да се прикаже да Срби тамо ипак желе "косовске личне карте"...

Одбијање Срба са севера Kосова и Метохије да се "интегришу" у систем албанских сепаратиста и њихову творевину, Петровић је назвао себичним јер "користе нешто бољу позицију и не показују интересовање за Србе јужно од Ибра". Тиме је јасно имплицирао идеју да би они, услед "разумевања", требали да погоршају свој положај.

За све то време он ће се држати приче како "решава проблеме Срба у покрајини" али га ни једном нећемо видети крај Срба који су запали у неки проблем или опљачкани и нападнути.

Говорећи о повратку Срба Петровић је у ТВ емисији "Kажипрст" рекао да је та странка, која је водила министарство за повратак при систему управе албанских сепаратиста "направила најбоље резултате у обезбеђивању услова за повратак" тиме што је то "министартсво" током две и по године "урадило 300 стамбених јединица" што су ванредни резултати...

Међутим, "стварање услова" не значи и успешно спроведен повратак. Тако да, осим подлоге за политичке изјаве код медија погнуте главе или оних "послушних", овде баш никаквих резултата нема а да би ишли у корист повратника. Такође, изградња ових стамбених јединица била је прва прилика да Хашим Тачи у једној српској средини након рата положи камен темељац и тако у свету задобије огромно политичко поверење и прикаже како је укупно стање битно побољшано.

Петровића готово да нећете наћи да се фотографисао испод српске заставе.

Што се самих станова тиче, ни једна зграда није саграђена на имању које су Срби напустили већ у срединама у којима су они бројнији. Тако да се ту не ради о повратку већ више о пресељењу Срба. Технички можда би се могло говорити и о повратку у ширем смислу, враћању на KиМ, али чак ни то није случај. Пре свега зато што су у те стамбене јединице усељени они Срби који су већ прогнани из својих кућа, градова и села и годинама живели у околини као подстанари или у избегличким насељима. Један број оних који су преузели кључеве нових станова убрзо су се вратили у места у којима су живели као расељена лица. Не само да никаквог посла није било већ су станове морали сами да греју а несташице воде трајале су и дуже од недељу дана непрекидно. Са таквим "условима за повратак" не чуди што се за све време Петровићевог ангажовања, као и његових страначких колега касније прикључених "Српској листи", повратак могао сматрати успешним тек у једном проценту у односу на број прогнаних, до данас, према речима Далибора Јевтића, бившег Петровићевог колеге.

Од тек начетих Петровићевих заслуга, треба навести и ангажман у такозваној "Kосовској агенцији за приватизацију". Оној која је илегалним радњама распродала сву покретну и непокретну имовину државе Србије али и приватних лица на Kосову и Метохији. Извор Магазина Таблоид подсећа да је Петровић био и један од главних људи у тој Агенцији.

Дилетантским и неразумним потезима Вучић је преко "Српке листе" изгубио и оно мало што је држао у рукама а ако Петровић ишта уме, то је да користи такве прилике.



https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.


Рођен је и живи на Косову и Метохији.

Извор: Магазин Таблоид    :: © 2014 - 2019 ::  Хвала на интересовању