Вести:

петак, 4. мај 2018.

Предраг Јакшић: ИЗБОРИ

петак, 4. мај 2018. | КМ новине

Доживљај места, људи или догађаја, печат је који емоције утискују у људску душу. За уметника је то траг који ће неминовно надоградити његову личности чији га поремећени емотивни баланс нагони да стваралаштвом враћа хармонију себи али и свету.

Предраг Јакшић


Такво дело има улогу и да сведочи живот на начин који наука, будући егзактна а којој се најчешће окрећемо, никако не нуди јер је усмерена ка простом бележењу очигледних чињеница и њиховог међусобног односа. Додуше уз признање да постоји још нешто поред тога али на томе и остаје.

Оно емотивно, чији утицај ствара културе, обичаје и одлике неког народа, бележи једино уметник. Уједно је то и његова подразумевана дужност, да искуства своди на њихову најједноставнију форму али не губећи суштину већ продубљујући је, приказујући нам нешто што смо већ мислили да познајемо, на један сасвим нов начин.

Песма Предрага Јакшића "Избори", настала је управо као скуп доживљаја најупечатљивијих фрагмената живота Срба на Косову и Метохији које он формира са јаким личним печатом али на универзално разумљив начин.



                            ИЗБОРИ

                            Има гробље једно,
                            порушених плоча,
                            надгробних споменика,
                            у делу, оном, Митровице, где нељуди живе,
                            на гробљу, том, 
                            где су сахрањени људи,
                            чије кости сад из рака полупаних,
                            снегом прекривених,
                            блатњавих,
                            гледају небо жичано.

                            Има девојчица једна, 
                            последња од људи-деце,
                            у Призрену, 
                            граду Светих.
                            Остала ће нељуди постати.
                            Неваспитањем.
                            Васпитањем нељуди.
                            Последња, она, рођендан слави.
                            Кришом.
                            Да свећице не одувају нељуди.
                            И њу, с њима. 

                            Има једна Црква.
                            И још једна.
                            И још хиљаду и једна.
                            Што је некад грађевина била.
                            Сад је, тек, Цркава.
                            Грађевину срушили, спалили,
                            цигле развукли.
                            С Духом не знају шта ће
                            и како ће,
                            па жмуре кад Црквом газе.

                            „Има л' људи и међу нељудима?“,
                            питам страца једног.
                            „Има – рече - „ал' зависи.“
                            „Од чега, старино?“ – питам.
                            „Од избора.
                            Сваког.
                            Свог.“

                            Има један град,
                            Престоница.
                            Избор прави.
                            И појма нема она, престоничка,
                            где је то гробље и да ли је,
                            ко је то дете и гори ли му свећа рођенданска још,
                           
                            и шта је Црква, та, без зидова и крова,
                            и шта је хиљаду и једна Црква, та.
                            И не мари она
                            за све то.
                            Већ цену своју држи,
                            престоничку.
                            Јер, ко о чему...
                            престоница о цени својој прича.
                            И избор прави свој, нељудски. 

Предраг Јакшић





http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2018 ::    Хвала на интересовању