Вести:
Приказивање постова са ознаком у уметности. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком у уметности. Прикажи све постове

петак, 18. септембар 2020.

''Брат мој'', наш и печат нашег времена у новој песми Предрага Јакшића

"Полакомио се лако путем лаким да крене, Србин да не буде, Брат мој" стихови су нове песме Предрага Јакшића, драматурга, песника и филмског ствараоца.

''Брат мој'', наш и печат нашег времена у новој песми Предрага Јакшића


Јакшић је већ сасвим јасно дефинисао себе као уметника отпора и непристајања* кроз своје стваралаштво, и један је од најаутентичнијих представника ангажоване и критичке поезијекод Срба.

Његова нова песма "Брат мој" због онога што је акумулирала у себи представља снажан поетски документ нашег времена и онога какви су постали они који су дужни да се о духу овог народа старају, пасвојим отпадништвом и дух народа заторовали.

За КМ новине Јакшић говори о томе како је песма настала и шта га је подстакло да на тај начин реагује, да о томе проговори.


"Написана је брзо што значи да се дуго стварала. Унутрашњи је порив био јак, а повод је ово што се дешава око нас са српским народом, и равнодушношћу које наш народ већ дуже време показује према сопствеом пропадању свуде по српским земљама, а у самој Србији понајвише.

Огроман кукавичлук, пре свега пропагиран од стране највиших државних и црквених институција, какав није виђен колико ја познајем српску историју, никада. Готово потпуно сагласје и жељи свих народиних представника да српски народ промени идентитет, буквално да се прода, и тиме нестане као заветни народ. Чини ми се као да је терет ношења српског имена толики да свака ситница може да преломи човека да се одрекне сопствене суштине и да одбаци себе, а ситница и јесте све када се упореди са Истином.

И ако смо искрени не морамо гледати далеко и размишљати о другима, свако од нас има такве примере и у свом најближем окружењу, и у породици које то више и нису, а некада је то окружење и огледало, што доказује да је ова појаве узела размере катастрофе. Не знам како је заиста било пре, сем онога што сам читао, но делује ми да смо поново на путу потпуног отпадништва, и да ћемо поново морати да претрпимо жесток казну да би дошло до искупљења. Сад, да ли ће се то десити или неће, то зависи и од тога хоће ли остати некога ко је рад да се искупљује. Ово зато и није песма о нацији, већ о одбацивању Истине. Кад је одбациш, а то значи и када пристанеш на компромис и када заћутиш када треба да се изјасниш, тада више ништа није важно и све постаје бесмислено. Истина не трпи компромис. И ти који компромис предлажу, шта год тај компромис био, и ти који га прихватају, јесу људи који живе у лажи, зато једина алтернатива и јесте пуки материјализам, тиме и неминовно проподање, што и гледамо свуда око нас.

Није случајно што православци једни друге зову браћом, јер ми то јесмо. Сви смо ми браћа Бога Живога. А Бог нам није дао да бисмо одбацивали и продавали, већ да бисмо хранили и бранили. Зато су те издаје толико страшне, јер шта је страшније него кад брат твој одбаци себе и Бога у себи. Болно је све то гледати и код неког друго, а тиме болније гледати код свог брата. И још кад брат твој несумњиво одбаци себе, а тиме и Бога, а сматра себе и даље хришћанином задржавајући ритуале којима приступа идолопоклонички, то су баш језиве, језиве заблуде. Такви су зато врло лаки у самоправдању себе када не прискачу у помоћ својим сународницима, својој браћи у невољи, нити их је брига за њихову муку и страдање. Страшан је то испит за све нас" наводи Јакшић одлике времена које су га натерале да напише песму сагледава тренутно стање али истовремено критикује и опомиње... ако још има кога.

Предраг Јакшић / Фото: Стево Мрђен, КМ новине


Нека се свако запита вреди ли да вас неко овако опимње, и који сте Ви од ова два брата?




          БРАТ МОЈ



          Имам брата,

          Србин био.

          Мајка га Српкиња родила,

          И отац му је Србин.

          Није да је то битно.

          Могао је и Рус да буде,

          И Грк,

          Турчин ил' Енглез.

          Бог му дао Србин да буде.

          И био.

          Живота пола.

          И више од пола.

          А онда престао.

          Тек тако.

          И даље он себе Србином зове,

          А није.

          Друго је нешто.

          Ко зна шта.

          Ни он не зна.

          Полакомио се лако путем лаким да крене,

          Србин да не буде,

          Брат мој.

          Брата имам, није Србин.
          И није то страшно ништа,

          Страшно је што се Исус Христ иза имена српског нама Србима

          дао,

          Па ко име српско одбаци тешко ће с друма лакомог сићи.

          Имам брата, Србин није,

          А био је.

          Срце ми се поцепало од туге.

          Плачем још за њим.




Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

* Збирка песама ''Горња соба'' промовисана у Удружењу књижевника Србије

Збирка песама ''Горња соба'', аутора Предрага Јакшића, промовисана је у просторијама Удружења књижевника Србије. Књигу су представили и оњој говорили "Снажан утисак песме су оставиле и на Гордану Влајић која је рекла да Гордана Влајић, књижевница, Миљурко Вукадиновић, књижевник и уредник програма у Удружењу књижевника Србије, песме је читао Милан Вучковић, драмски уметник а o самом настанку књиге говорио је аутор Предраг Јакшић.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

КМ интервју: Предраг Јакшић - Постављањем приоритета разоткрићемо ко нас лаже о КиМ

Зачетник теорије о крипто - ријалитију, драматург и редитељ Предраг Јакшић, гост је КМ интервјуа који нам открива како да видимо ствари које се одигравају тик испред наших очију а замаскиране су лажном "реалношћу".




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Предраг Јакшић: Не постоји ''заједнички јужнословенски језик'' а милиони су убијени јер су им разлике биле битне

Ставити фотографију која приказује једну од најстрашнијих епизода у историји модерног човечанства, у сврху идеолошко-квазиуметничке промоције, још је један доказ зла које прети пре света из области културе.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

петак, 21. август 2020.

У уторак расплет „битке” за пројекат „Кошаре”

Снимање филма и телевизијске серије „Кошаре” је прекинуто, али је  започета нова битка ван филмског сета.

#Битка #Кошаре #Србија #Филм #Косово #Метохија #Биковић
Са снимања филма


Након што је прекјуче редитељ и један од сценариста Балша Ђого на својој фејсбук страници објавио да су двојица продуцената, Немања Мићић и Владан Анђелковић, на неколико дана прекинули снимање „Кошара”, тражећи да се промени сценарио, огласили су се и продуценти објашњавајући како су одлучили да прекину сарадњу са Балшом Ђогом и захвалили му се на досадашњем раду.

У међувремену, стигао је позив из Филмског центра Србије да се спроведе медијација која би, како је кратко за „Политику” рекао Балша Ђого, требало да се одржи у уторак. Шта се ваља иза брега још није најјасније, али почетак ове друге „битке” означио је Балша Ђого објавом на својој фејсбук страници у којој је објаснио да су продуценти од њега захтевали да промени сценарио и да га учини „лакшим”, да могу да се сниме и филм и серија за четири-пет дана по епизоди.

Балша Ђого је у својој објави навео: „Драги пријатељи, борци са Кошара, припадници 53. Граничног батаљона и осталих јединица (знате ви који сте), официри полиције и војске, глумци, и сви остали моји сарадници у екипи: 23. јула двојица мојих продуцената, Немања Мићић и Владан Анђелковић су прекинули на неколико дана снимања филма и ТВ серије „Кошаре” док, по њиховим речима, не појачају екипу. Појачања су у наредним данима стигла и наставили смо да радимо, али ми је у исто време стигао њихов ултимативни захтев да променим сценарио и да га учиним „лакшим” да може да се сниме и филм и серија за четири-пет дана по епизоди, а сви у нашем послу знају да је то темпо рада бржи него на ситкому у студију.”

Додао је да су за осам дана снимили 32 добра минута, између осталог, једну велику акциону сцену, и да су тај материјал измонтирали и показали.

Дан касније, преко медија, огласили су се продуценти Немања Мићић и Владан Анђелковић, изјавом: „Наша идеја да се сними филм о битки на Кошарама настала је пре седам година, и током целог периода темељно смо је развијали, трудећи се да угледа светлост дана и да буде нека врста уметничког споменика на жртве, на борце и на једну од најхеројскијих прича у скоријој српској прошлости. Прошле године, наша продукција, ‘Омега продукција’, победила је на конкурсу Филмског центра Србије са пројектом ‘Кошаре’ чији је аутор Ђорђе Милосављевић. Доживели смо то као велику част и обавезу да истинито и верно испричамо причу о јунаштву бораца са Кошара”, навели су у писаној реакцији двојица продуцената.

Додали су и да су „нажалост, у процесу рада наишли на тешкоће и изазове који су расли и поред наших напора да их превазиђемо. Као неко ко је директно одговоран за успех и реализацију овог пројекта, нисмо желели да допустимо да било чије одлуке и понашање угрожавају процес рада и крајњи резултат. Због тога смо одлучили да не наставимо даљу сарадњу са редитељем, чији смо хонорар у потпуности исплатили и коме се захваљујемо на досадашњем раду”, цитирамо наводе Мићића и Анђелковића. Они су најавили да ће у наредних неколико дана јавности представити новог редитеља и наставити да раде на пројекту „на који ћемо сви да будемо поносни”.

Међутим, Балша Ђого опет преко „Фејсбука” поручује да ће тужити сваког ко буде радио по његовом сценарију.

„Свака страница сценарија је заштићена у Ауторској агенцији и у мом уговору са Омега продукцијом стоји да тај сценарио могу радити само ја као редитељ. Не дозвољавам ниједном другом колеги да ради по мом сценарију и обавештавам га унапред да ћу га тужити суду за повреду ауторских права, јер увек неко хоће да ради, а чујем да продуценти увелико траже таквог. Дакле, можете да радите ако хоћете филм по оригиналном Ђорђевом сценарију, али наше не дирајте. И серију не можете снимати без мене”, објавио је Ђого на „Фејсбуку” подсећајући и да је почетни сценарио Ђорђа Милосављевића, који је, како каже, он редитељски образлагао комисији Филмског центра Србије сат времена објашњавајући како ће га унапредити, остављен да буде део неких будућих епизода.

Огласио се и Филмски центар Србије изражавајући спремност да посредује у разговорима између редитеља и двојице продуцената. Шта се дешава није најјасније ни глумцима који су ангажовани за овај пројекат, многи од њих нису вољни да причају. За наш лист пристала је да говори Милена Радуловић, објашњавајући како је о неорганизацији на сету чула од колега.

– Међутим, не могу о томе да причам јер нисам била ангажована. Нисам још почела снимање па нисам укључена ни у атмосферу нити у ова тренутна дешавања. Али, пошто сам са Балшом већ сарађивала, и у серији „Пет” и у још неким пројектима, знам да је Балша честит, поштен и искрен човек који никада не лаже. Претерано је добар и код њега нема ни предумишљаја нити тактичких потеза што некада може да буде и мана за њега а за мене је врлина. Балша се овом темом бави годинама и она за њега има и лични значај а не пословне амбиције јер је и сам био у рату – рекла је Милена Радуловић.

Њен колега Милорад Капор сматра да је за филм вешто написан сценарио, на врло осетљиву тему, који избегава замке митоманије, као и продубљивање међунационалних подела чему смо као народ склони.

„Врло талентована и надахнута екипа која је окупљена око редитеља и сценариста обећава да ће споменик у виду филма и серије страдалницима са Кошара барем у уметничкој вредности, бити на трагу њихове херојске величине. Увидом у већ одлично снимљени и измонтирани материјал остаје ми нада да ће редитељ и продукција наћи заједнички језик са или без медијатора”, каже Милорад Капор који је такође члан глумачке поставе у филму и телевизијској серији „Кошаре”.


Милош Биковић: Ова тема не сме да се упропасти

Милош Биковић

– Балшу познајем од када смо заједно радили „Монтевидео”. Знам га као човека који даје сву своју снагу и срце за пројекат. Због њега сам пристао да будем део пројекта. Продуценте Владана и Немању познајем површно и не желим да стајем ни на чију страну. Ова прича је већа и од Балше и од продуцената и од мене и ради се о људима који су дали своје животе за наш дом. Ова тема не сме да се упропасти. Зато полажем наде у медијацију Филмског центра Србије. Надам се да ћемо се удостојити да направимо причу о нашим јунацима. Ја сам свој став о сећању на јунаке већ изнео –истакао је Милош Биковић, који је такође део глумачке екипе филма и телевизијске серије „Кошаре”.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Хероји са Кошара питали “ко нас мења?”

Када се сутра на истоку зажути сунце, биће то само почетак једног деветог априла, дана који ће мамити на излет, на шетњу, необавезне разговоре у испуњеним летњим баштама... Пролеће шири добро расположење, а ипак, нека ће уста сутра занемети, неке ће мисли притиснути успомене, нека ће срца задрхтати.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Списак свих погинулих јунака са Кошара

хероји су сви који су те године дали животе за Србију. А зашто се онда Кошаре посебно спомињу? Караула Кошаре била је најтежа тачка за одбрану Косова и Метохије од продора Ослободилачке војске Косова (ОВК). А на њу су послати младићи који су те године служили редован војни рок.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Кошаре, симбол јуначке одбране од НАТО агресије

Кошаре, симбол јуначке одбране од НАТО агресије - Навршило се 20 година од почетка једне од највећих битака током агресије на СРЈ 1999. године. У жестоким окршајима погинуло 108 припадника Војске Југославије. У РАНО јутро 9. априла 1999. године, падинама Јуничких планина и Проклетија загрмела је снажна минобацачка и артиљеријска паљба.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Политика    :: © 2014 - 2020 ::  Хвала на интересовању

недеља, 14. јун 2020.

Објављена је књига ''Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка и језичка баштина''

У издању Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига Митрe Рељић „Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка и језичка баштина“.

#Mitra_Reljić #Groblja #Kosovo #Metohija #Srbija
Детаљ са корица књиге

„С молитвеним сећањем на посмртно убијане, и без гробосклона остале бебе из колевке, девојчице и дечаке, младиће, девојке, старце. На давно и недавно уснуле наше очеве и мајке, браћу и сестре, кћери, синове, пријатеље, на оне, само Вишњем познате, који леже под безименим хумкама и које нема ко да помене. На, за Отаџбину пале војнике, жандаре, пилоте, свештенике, студенте, ђаке, учитеље, лекаре, песнике, болничарке, зидаре, домаћице, шумаре, тежаке, рударе… На све Радмиле и Радомире, Миланке и Миловане, Добрије и Добринке, Стојане и Стојанке, Јаблане и Ковиљке, Јеремије, Јефимије, Пантелије, Ристосије…“ – гласи посвета у књизи проф. др Митре Рељић.

Рецензенти књиге су: академик Предраг Пипер, проф. др Марта Вукотић, проф. др Софија Милорадовић и мр Живојин Ракочевић.

У склопу књиге објављен је и резиме на руском, енглеском и немачком језику.

Монографија представља резултат вишегодишњег прикупљања и обраде споменичких натписа са порушених камених белега, као и података са поломљених или ишчупаних дрвених крстова, уништених спомен-чесми подигнутих на гробљима, лимених плочица постављаних (уместо крстова) изнад глава упокојених и убијених Срба и неидентификованих страдалника током и након ратних сукоба 1999. године. Мисао о потреби бележења надгробних текстова пре него што их „прогута” земља, јавила се недуго по изгону приштинских Срба 1999. године.


У првом делу књиге разматра се сакрални и национално-културни значај надгробних споменика уопште, а посебна пажња посвећује се српским гробљима на Косову и Метохији и надгробним споменицима у нестајању. Други део књиге представља емпиријску подлогу навода и закључака датих у првом делу. Чини га корпус пуних или непотпуних натписа преузетих са оштећених, срушених и (или) поломљених (неретко здробљених) споменика на српским гробљима широм Косова и Метохије. Грађа је у књизи представљена по областима и местима, а презентованом корпусу натписа претходи текст који садржи кратак подсетник на историју насеља и на оно што се, почев од 1999. године, догађало са његовим становништвом, црквом (црквама) и месним гробљем (гробљима). Поред писане, монографија садржи и фотографије као додатну врсту грађе. Сет фотографија са сваког од, књигом обухваћених, гробаља прати споменичке натписе са дате гробљанске локације.


http://www.maticasrpska.org.rs/wordpress/assets/mitra-reljic120_2.jpg



Анализом се утврђује да, ма колико оскудни, споменички натписи на гробљима Косова и Метохије пружају довољно података о историјском усуду, вечитим, насиљем изазваним миграцијама и тегобном животу косовскометохијских Срба, о патријархалној везаности породице, свагдашњој скромности, вери и праштајућој природи Косовца и Метохијца. Такође се долази до закључка да споменички натписи на српским гробљима Косова и Метохије представљају, између осталог, драгоцену језичку грађу која пружа обиље података, како за опште сагледавање социолингвистичке, етнолингвистичке и лингвокултуролошке мапе покрајине, тако и за изучвање бројних појединачних питања из области српскога језика – антропонимије, дијалекатских и других специфичности. Њиховим нестајањем у контексту организованог затирања српског културноисторијског и духовног наслеђа, нестаје и могућност да се у овом погледу било шта учини.


http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Митра Рељић: Реинтеграција или разграничење - избор између стида и страха, слободе и ропства - КМ Новине

Митра Рељић: Реинтеграција или разграничење - избор између стида и страха, слободе и ропства #Mitra #Reljić #Kosovo #Metohija Присуство Срба на Косову и Метохији с разлогом се истиче као најважнији фактор очувања српског идентитета покрајине.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Нагодба са српским језиком на Косову и Метохији - КМ Новине

Нагрђен српски језик пласираће и сами Срби, преко тзв. повереништва за језике и разноразних комисија за праћење језичких права, каже Митра Рељић, професор српског језика. „Када је реч о општем стању и положају српског језика на Косову и Метохији данас, оно је по много чему горе у односу на претходне године.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Ова нова куга вероватно неће, али Косово ће бити фактор уједињења народа! - КМ Новине

Ова нова куга вероватно неће, али Косово ће бити фактор уједињења народа! #Kosovo #Metohija #Srbija #Ujedinjenje #Razganičenje #Košare Драмски писац Синиша Ковачевић је гостујући у емисјији "Скенирање" у продукцији Хелмкаста казао да је једино прихватљиво разграничење са Албаницима, што се њега тиче, на Кошарама.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

среда, 05. фебруар 2020.

''Отели су нам душу и завичај'': Светомир Арсић Басара на представљању две књиге у САНУ

Стварањем туђе државе на мом огњишту на Косову и Метохији, одузето ми је право на живот.

#Svetomir #Arsić #Basara
Светомир Арсић Басара / Фото К. Михајловић



















Изложба мојих скулптура у Галерији САНУ обухватила је период од 1998. до 2018. године. У том међувремену Србију су, ни криву и дужну, бомбардовале најцивилизованије земље западне Европе, са Сједињеним Америчким Државама на челу. Бомбардовале нас да би нам отеле Косово и Метохију. Узеле нам душу. Мени су узеле завичај. Моја људска права су одузета. Стварањем туђе државе на мом вековном огњишту одузето ми је право на живот. Сада сам бескућник и прогнаник.

Овако је академик и вајар Светомир Арсић Басара говорио у уторак на трибини у САНУ, где су представљене две књиге о овом уметнику, у издању Академије. Између корица оба дела дате су многобројне фотографије из уметниковог живота и стваралаштва, а аутори текстова су Олга Јеврић, Никола Мирков, Зоран Маркуш, Никола Кусовац и други.

У беседи, коју је насловио по цитату Борислава Пекића "Ван завичаја животодавно корење се суши", Басара је поручио да се "губе националне особености и нестају традиционалне вредности".

- Историја се брише и заборавља. Губе се делови наше земље. Нестајемо као народ. Србија је превише својих виталних интереса ставила у руке Запада. Сврха политичког и културног насиља је да сами себи укинемо национални идентитет. Силе које су нам брутално отеле Косово и Метохију траже да га се одрекнемо и оправдамо њихов злочин. Циљ такве политике према Србији је стварање поданичке државе која је понизна и неспособна за самостално фукционисање.

Басара је говор завршио закључком да су његова дела одраз свога времена и прилика:

- Једини задатак уметности и уметника је да буде сведок времена и да увек и без остатка буде на страни одбране своје државе, народа, историје и традиције.

Фото К. Михајловић

Никола Мирков, један од аутора који је у поменутој књизи писао о стваралаштву академика, присетио се узбуђења које је осетио када је први пут видео Басарине скулптуре.

- Устукнуо сам пред монументалним громадама, наизглед грубо истесаним, сведеним и непомичним, а, ипак, пулсирајућим. Као да ће се ликови померити, тмурно и тешко, негде из кука којег нема или из унутрашњости скулптуре, из средишта кичменице смисла. Као да ће намах, зазвецкати метални оковратници, оружје или первази око удова и облика. Тај громки нечујни звук, није био звук очаја и патње нити безнађа и мирења са судбином. Била је то објава одолевања вечитог отпора и пркоса, свевремене борбе за право на свој живот, на самосвојност и самобитност. Како године пролазе, чудим се и дивим Басариним јарболима слободе и српства - казао је Мирков.

На скупу у САНУ присутнима, међу којима су били Владимир С. Костић, Зора Бојић и други, обратили су се уредник трибине Миро Вуксановић и историчар уметности Никола Кусовац, пишу Новости
БАСАРА се осврнуо и на изложбе које се организују у иностранству, те истакао како оне не изражавају национални индентитет:

- Копирамо све што долази са стране. Чак и оно што директно потире наш идентитет. Излажу се импортоване "копије копија", али не аутентично српско стваралаштво. Ако једна култура усвоји страни модел, онда је сва креативност потиснута.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Збирка песама ''Горња соба'' промовисана у Удружењу књижевника Србије - КМ Новине

Збирка песама ''Горња соба'' промовисана у Удружењу књижевника Србије #Збирка, #песме,#Књига #Предраг_Јакшић, #Горња_соба Књигу су представили и оњој говорили Гордана Влајић, књижевница, Миљурко Вукадиновић, књижевник и уредник програма у Удружењу књижевника Србије, песме је читао Милан Вучковић, драмски уметник а самом настанку књиге говорио је аутор Предраг Јакшић.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Откриће српских и руских диверзаната на дну језера на Косову и Метохији - КМ Новине

Откриће српских и руских диверзаната на дну језера на Косову и Метохији У време некадашње СФРЈ, почетком '70-их година, упркос томе што су знали каква културна блага чува света српска земља, расељени су становници 14 српских села. У котлини Ибарског Колашина на Косову и Метохији налази се вештачко, односно акумулационо језеро Газиводе.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Од злочина је горе само то да остане сакривен - КМ Новине

Ми имамо више од онога што бисмо нашом заслугом сада могли да стекнемо, па се ето, надам да ће истом заслугом да се ова држава и народ избаве. За неке друге, будуће генерације." Иван Масимовић, по образовању вајар, али жељом судбине и околности уметник који се посветио фотографији, а паралелно и новинарству, рођен је у Приштини.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

Филм ''Седам хиљада душа'' - прича о заборављеним српским страдалницима (ВИДЕО)

Снимање документарно-играног филма "Седам хиљада душа" завршено је половином децембра у Чешкој. Сценариста и редитељ филма је Сањин Мирић који већ годинама живи у Чешкој а пореклом из БиХ. О самом филму и како је настао, Мирић говори за КМ Новине.

#Седам_хиљада_душа #Sedam _hiljada_duša #Dokumentarni #Film
Из филма "Седам хиљада душа"




Први светски рат је завршен 11. новембра 1918. године..али за болесне војнике и цивиле у логору Броумов (Braunau) се ништа није променило. Аустроугарски војници су побегли, а болнички персонал је напустио логор... Неколико стотина болесних, остало је препуштено својој судбини... наводи се у опису радње филма.

"Филм говори о страдању српских војних заробљеника и интернираних особа у аустроугарским логорима на територији Чешке републике у Првом светском рату. То је и дан-данас у нас запостављена тема, јер увек се истицао војник са пушком у руци, али тежак живот, патња заробљеника, велики број умрлих, скоро и после 100 година од краја рата, није обрађивана. То је и повод зашто сам снимио овај филм. У месту Јиндриховице се налази гробница, маузолеј, где су похрањене кости 7100 српских и 189 руских жртава" каже Мирић који је у сарадњи са уредником чешке државне телевизије писао сценарио.

Фотографија корисника RODOLJUB
Редитељ и сценариста Сањин Мирић током монтаже филма.

Филм је сниман у продукцији Невладне организације РОДОЉУБ, која је удружење чешко - српског пријатељства.

"Игране сцене филма су снимане у Броумову где је био један од логора, затим на локацији логора из педесетих година - Vojná, a разговори са историчарима су снимани у Јиндриховицама, где је био други логор, и у Прагу. Разговори са потомцима жртава из логора смо снимали у селу Шљивовица на Златибору" објањава Мирић за КМ Новине и истиче и како је настало промотивно обележје филма.

"Плакат за филм је радио самоуки српски сликар Зоран Анђелковић, чије слике су ми се веома свиђале, а којег сам контактирао преко социјалних мрежа. Био је одушевљен да може да се укључи у тај пројекат и веома брзо (без хонорара) је насликао плакат техником уље на платну, који је поклонио организацији РОДОЉУБ.



О томе како ће филм "Седам хиљада душа" бити представљен српској публици, Мирић напомиње да је филм сниман у сарадњи са РТС и Авала филмом те да РТС има право на премијерно приказивање на телевизији и ширење филма на осталим платформама. 

Светска премијера ће бити у Прагу, у другој половини марта, после у Београду, Новом Саду, Златибору итд. У иностранству је планиран Беч, Трст, Париз и неки градови у Швајцарској.

О идеји да филм буде сниман Мирић каже да она њему није нова већ да га окупира извесно време.

"За маузолеј у Јиндриховицама знам дуже време, али интензивно о филму, на ту тему, размишљам већ неколико година. Финансијска средства су увек проблем, а поготову када конструкција филма захтева и играну структуру. У фебруару 2019. године се одједном у мени „нешто преломило“ и рекао сам сам себи да ћу тај филм урадити „по сваку цену...макар и сам...кад би то трајало десет година“. 

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:
Радни наслов филма био је "Иза бодљикаве жице" али ја на крају одлуено да се ипак зове "Седам хиљада душа".

И почео сам са прикупљањем архивског материјала, из музеја, од чешких историчара и других извора. Преко стотину архивских црно-белих фотографија које сам сакупио о логорима, почео сам да колоришем, да их бојим и од тих фотографија правим 3Д фотографије. Бојење фотки је трајало два месеца, али резултат је изузетан.

Kада узмете црно-белу фотографију, па на њој обојите лица и руке заробљених Срба... тек онда на тој фотографији видите конкретне људе, њихове судбине, мане, врлине и друго... Невероватан осећај који се, наравно, није могао видети у филму" помало са жаљењем констатује Мирић у разговору за КМ Новине.

Срби у аустроугарском логору. Једна од фотографија из филма.

Када се пронађу средства приступа се организацији за снимање. То такође није ни мало лак посао али за овакав филм је много људи било спремно да помогне.

"Kада су фотографије биле готове, тражио сам могућности прикупљања финансијских средстава за само снимање и то од наших пословних људи у Чешкој, пре свега из Прага. Био сам пријатно изненађен како је већина тих људи реаговала, у том смислу да ће веома радо помоћи и подржати тај филм. Осим финансијских средстава које смо скупили, наши људи су ми помогли разним услугама од превоза штаба на плац, па до статиста у филму. Била је то веома лепа и пријатна сарадња са пуно позитивне енергије на плацу. Мало сам се само љутио, кад су српски заробљеници у логору вадили мобилне телефоне и сликали селфи" у шали каже редитељ овог филма који по свом концепту представља јединствени филм у српској кинематографији.

Осим статиста, каже Мирић "у филму се појављују наши радници и пријатељи (око 30 људи), глумци аматерских позоришта из Броумова (10 људи), 12 аустроугарских војника (Чеси), једну улогу је играо Лордан Зафрановић и то аустроугарског лекара (Георга Лангера), једну улогу је играо и протојереј Срђан Јаблановић (Попа), који иначе служи у православној цркви у Прагу. Глумила је и позната српска песникиња Јелена Ћирић (улога Kларе), која живи у Прагу".

Протојереј Срђан Јаблановић први пут на филму

Након свега он не крије задовољство урађеним послом.

"Ја сам врло, врло задовољан тим што сам направио, а да је филм изузетан потврдили су ми то и гледаоци и моје колеге на пробним пројекцијама. Било је и реакција у смислу: „Ти ниси ни свестан какав си филм направио“. Надам се да ће га и широка публика тако добро примити" са приличном дозом самоуверености закључује Мирић који додаје да су и остали из филмске екипе такође веома задовољни.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


Али ипак завршетак снимања не представља крај. Осим монтаже екипа ради на што упознавању што бројније публике са овим филма, планирају с фестивали на којима ће бити приказан, затим израда календара и осталог промотивног материјала. Филм "Седам хиљада душа" ће се свакако наћи и на али "не у догледно време" каже његов аутор Мирић који већ припрема свој следећи филм који ће за тему такође имати Велики рат.

Мирић наводи да је то питање преосетљиво за наш народ али да о томе за сада не жели да говори већ оставља као изненађење за следећу годину.

Сањин Мирић је рођен 1961. године у Виском, у Босни и Херцеговини а од 1987. живи у Прагу, Чешка. Тада је започео студирање документарне режије на ФАМУ а Академију завршио 1991. године када и почиње да ради на чешкој телевизији за коју је режирао све телевизијске формате програма.

Разговарао: Иван Максимовић




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Град као логор: у Приштини сви Срби стану у три собе (ФОТО) - КМ Новине

Јутро у Приштини. Људи и возила сливају се улицама Боба Дола, Ричарда Холбрука, булеваром Била Клинтона... У центру града, у Улици Љуана Харадинаја, некада Крагујевачкој, зграда главне полицијске станице. Тик до улаза у њу, бордо обојен део фасаде и одшкринута врата. Иза њих допире разговор. На српском. Полако куцамо.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Посета епископа Артемија Јасеновцу (ВИДЕО) - КМ Новине

уторак, 10. мај 2016. | КМ новине При повратку из Републике Српске Владика Артемије је, са својим монасима, посетио најцрње српско стратиште - логор смрти Јасеновац. Овде су Богу узнете молитве за покој душа српских страдалника у Јасеновцу и отпевани васкршњи тропари. ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Помен, опомена и негација за жртве логора Јадовно - КМ Новине

Помен, опомена и негација за жртве логора Јадовно Над Шарановом јамом на Велебиту, у Хрватској, данас је служен парастос поводом Дана сећања на Јадовно 1941. године, када су усташе на најсвирепији начин убиле више од 40.000 жртава, углавном Срба.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

уторак, 28. јануар 2020.

Српске светиње на Косову уврштене на УНЕСКО-ву листу светске баштине

Србија је земља која чува изузетно вредне средњовековне споменике у виду манастира и цркава, а оне најстарије су смештене управо на простору Косова и Метохије.

#Косово #Метохија #Срби #Вера #Црква #Православље #Баштина #УНЕСКО
Пећка Патријаршија / Фото: КМ новине - Иван Максимовић















Њихов духовни, историјски и културни значај препознат је и од стране међународних организација, између осталог и Унеска, који је три манастира и једну цркву са овог подручја уврстио на своју листу светске баштине под обједињеним називом “Средњовековни споменици на Косову и Метохији”. Због изостављеног префикса "српски" нопходно је да непрестано инсистирамо на томе да су то наше светиње. 

Зашто су толико важни и шта одликује најзначајније српске манастире и цркве са Косова и Метохије, прочитајте у наставку текста.



Манастир Грачаница - духовни светионик Срба на Косову

На левој обали реке Грачанке, надомак Приштине, смештен је још један споменик српске средњовековне културе, манастир Грачаница. Од првобитног манастирског комплекса, изграђеног по жељи краља Милутина 1321. године, данас је остала само црква посвећена Успењу пресвете Богородице.

Црква је изграђена као петокуполна грађевина са основном у облику крста и фасадом коју чине наизменични низови опеке и камена. Управо је ова црква највећим делом заслужна за то што се манастир Грачаница сматра градитељским ремек-делом средњег века.







Иконопис овог манастира, између осталог, верно осликавају родослов Немањића, као и сцене Страшног суда по којима је манастир познат. Међу фрескама се нарочито издваја она која приказује лик краљице Симониде, супруге краља Милутина, чија лепота и данас зрачи у манастиру, иако је фреска током година делимично оштећена.

Манастир Грачаница је данас женски манастир, мада су манастиру у време његовог оснивања и дуго након тога служили монаси.

Манастир Грачаница је претрпео велике губитке и оштећења током историје, што преостали, очувани садржај манастира данас чини још цењенијим. Овај манастир је у Унескову листу светске баштине уписан 2006. године.


Пећка патријаршија - духовно и политичко средиште Срба кроз историју

На улазу у Руговску клисуру у близини Пећи лежи један од најзначајнијих историјских, културних и верских споменика који је значајно обележио српску историју у њеним најтежим временима.

Манастирски комплекс Пећка патријаршија је вековима био стециште српских архиепископа, патријарха, теолога, па и књижевника и уметника, док је током турске владавине на нашим просторима био врло важно, уједно и једино средиште Срба.

Манастирски комплекс се састоји од четири цркве: црква Светих Апостола, црква  Св. Димитрија, црква Свете Богородице Одигитрије (путеводитељице) као и црква Светог Николе. Претпоставља се да најстарија од њих, црква Светих апостола, датира још из прве половине тринаестог века, док су остале цркве подигнуте током четрнаестог века.

По турској окупацији Балкана, Пећка патријаршија је у више наврата била озбиљно оштећена, али је сваки пут обновљења и поновно осликана како би одржала свој значај за Србе у том периоду.

Данас у манастир чини сестринство од више од 20 монахиња, а манастир је један од најпрепознатљивијих, и то због своје тамно црвене боје која га чини врло лепим и аутентичним верским објектом. Баш попут манастира Грачаница, и Пећка патријаршија је од 2006. године на Унесковој листи светске баштине од изузетне вредности.


Манастир Високи Дечани - вековна светиња несвакидашње лепоте
Југозападно од Пећи, у долини речице Дечанска Бистрица налази се једна од најстаријих српских светиња, несвакидашње лепоте и немерљивог значаја за српски народ. Задужбина је краља Стефана Дечанског и цара Душана, изграђена 1335. године, на чијим се фрескама радило и наредних петнаест година.






Објава коју дели Иван Максимовић (@ivan_maksimovic_photo) дана


Манастир Високи Дечани, који се вековима поносно издиже из подножја планинског масива Проклетије, највећи је очувани хришћански храм из средњег века на Балкану. Сваки кутак овог манастира прожет је снажном духовношћу на коју нису имуни ни страни туристи, посетиоци овог манастирског комплекса.


Дечански иконопис - најбогатија манастирска ризница у Србији

Ипак, оно што изазива највеће дивљење је чувена дечанска ризница - најбогатија међу манастирским ризницама у Србији. Овај манастир чува око хиљаду српско-византијских фресака са више хиљада ликова, као и најлепше иконе које су у манастир доспевале током векова.

Међу њима се издваја икона Богородице Пелагонитисе, насликана крајем четрнаестог века, као и велика икона Светог Стефана Дечанског коју је насликао и манастиру даровао познати зограф Лонгин. Манастир Дечани са свим својим фрескама и иконама представља вероватно највреднији иконопис којим српски народ може да се похвали, а његова вредност је препозната и широм света.

Манастир Високи Дечани је један од ретких српских сакрланих објеката средњег века који су током времена остало готово нетакнути. Да је реч о јединственом месту на целој планети, потврдио је и Унеско 2004. године, када је Високе Дечане сврстао на листу светске културне баштине.


Црква Богородице Љевишке - дом “заштитника” Призрена
Црква Богородице Љевишке, древна српска црква у Призрену, задужбина је краља Стефана Милутина, подигнута почетком четрнаестог века. Црква је посвећена празнику Успења Пресвете Богородице, а духовну вредност коју ово здање носи са собом није могла да наруши ни штета настала паљењем цркве 2004. године, након чега до данас није обновљена.

Богородица Љевишка










Ватра је током ових немилих дешавања прогутала олтар и најстарије фреске, док су оне које су опстале до данас само делимично очишћење и враћене у нормално стање. Међу очишћеним фрескама се налази Исус Призренац, који се сматра заштитником Призрена, заједно са “Богородицом Љевишком” по којој је црква добила име.

Црква Богородице Љевишке је уврштена на Унескову листу светске културне баштине, као део читавог ансамбла средњовековних споменика на Косову, који уједно важе и за угрожене споменике културе.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

''Косово је света земља натопљена српском крвљу'' - КМ Новине

"Ако се Косово посматра са верског гледишта, онда постаје јасно зашто је Србима тако важна та колевка српског хришћанства". Управо на тој земљи Срби су изложени свим могућим гоњењима", тврди руски научник Никита Бондарев, а преносе руски медији. - Косовско мучеништво је настављено бомбардовањем од стране НАТО-а.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Душановим градом ни Бистрица не тече - КМ Новине

Косовски Албанци свом снагом брутално фалсификују историју и мењају историјске чињенице. У Призрену оваквих чуда је напретек. Цео свет, па и ми, протестује када се скрнаве национални споменици културе у Авганистану, Јемену, Ираку, Ирану, Сирији, а када се то исто догађа од стране екстремних Албанаца на Косову и Метохији готово нико не подиже глас.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Подсећање: Ставови власти и ЕРП о ''Меморандуму о обнови цркава'' 2005. - КМ Новине

Радне група за обнову и заштиту српске културне баштине на Косову и Метохији, Епископа Артемија, свештенства и монаштва епархије рашко-призренске, поводом потписивања „Меморандума о разумевању о договореним општим принципима за обнову објеката Српске Православне Цркве", од стране Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, 24. марта 2005.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању