Вести:
Приказивање постова са ознаком у уметности. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком у уметности. Прикажи све постове

среда, 05. фебруар 2020.

''Отели су нам душу и завичај'': Светомир Арсић Басара на представљању две књиге у САНУ

Стварањем туђе државе на мом огњишту на Косову и Метохији, одузето ми је право на живот.

#Svetomir #Arsić #Basara
Светомир Арсић Басара / Фото К. Михајловић



















Изложба мојих скулптура у Галерији САНУ обухватила је период од 1998. до 2018. године. У том међувремену Србију су, ни криву и дужну, бомбардовале најцивилизованије земље западне Европе, са Сједињеним Америчким Државама на челу. Бомбардовале нас да би нам отеле Косово и Метохију. Узеле нам душу. Мени су узеле завичај. Моја људска права су одузета. Стварањем туђе државе на мом вековном огњишту одузето ми је право на живот. Сада сам бескућник и прогнаник.

Овако је академик и вајар Светомир Арсић Басара говорио у уторак на трибини у САНУ, где су представљене две књиге о овом уметнику, у издању Академије. Између корица оба дела дате су многобројне фотографије из уметниковог живота и стваралаштва, а аутори текстова су Олга Јеврић, Никола Мирков, Зоран Маркуш, Никола Кусовац и други.

У беседи, коју је насловио по цитату Борислава Пекића "Ван завичаја животодавно корење се суши", Басара је поручио да се "губе националне особености и нестају традиционалне вредности".

- Историја се брише и заборавља. Губе се делови наше земље. Нестајемо као народ. Србија је превише својих виталних интереса ставила у руке Запада. Сврха политичког и културног насиља је да сами себи укинемо национални идентитет. Силе које су нам брутално отеле Косово и Метохију траже да га се одрекнемо и оправдамо њихов злочин. Циљ такве политике према Србији је стварање поданичке државе која је понизна и неспособна за самостално фукционисање.

Басара је говор завршио закључком да су његова дела одраз свога времена и прилика:

- Једини задатак уметности и уметника је да буде сведок времена и да увек и без остатка буде на страни одбране своје државе, народа, историје и традиције.

Фото К. Михајловић

Никола Мирков, један од аутора који је у поменутој књизи писао о стваралаштву академика, присетио се узбуђења које је осетио када је први пут видео Басарине скулптуре.

- Устукнуо сам пред монументалним громадама, наизглед грубо истесаним, сведеним и непомичним, а, ипак, пулсирајућим. Као да ће се ликови померити, тмурно и тешко, негде из кука којег нема или из унутрашњости скулптуре, из средишта кичменице смисла. Као да ће намах, зазвецкати метални оковратници, оружје или первази око удова и облика. Тај громки нечујни звук, није био звук очаја и патње нити безнађа и мирења са судбином. Била је то објава одолевања вечитог отпора и пркоса, свевремене борбе за право на свој живот, на самосвојност и самобитност. Како године пролазе, чудим се и дивим Басариним јарболима слободе и српства - казао је Мирков.

На скупу у САНУ присутнима, међу којима су били Владимир С. Костић, Зора Бојић и други, обратили су се уредник трибине Миро Вуксановић и историчар уметности Никола Кусовац, пишу Новости
БАСАРА се осврнуо и на изложбе које се организују у иностранству, те истакао како оне не изражавају национални индентитет:

- Копирамо све што долази са стране. Чак и оно што директно потире наш идентитет. Излажу се импортоване "копије копија", али не аутентично српско стваралаштво. Ако једна култура усвоји страни модел, онда је сва креативност потиснута.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Збирка песама ''Горња соба'' промовисана у Удружењу књижевника Србије - КМ Новине

Збирка песама ''Горња соба'' промовисана у Удружењу књижевника Србије #Збирка, #песме,#Књига #Предраг_Јакшић, #Горња_соба Књигу су представили и оњој говорили Гордана Влајић, књижевница, Миљурко Вукадиновић, књижевник и уредник програма у Удружењу књижевника Србије, песме је читао Милан Вучковић, драмски уметник а самом настанку књиге говорио је аутор Предраг Јакшић.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Откриће српских и руских диверзаната на дну језера на Косову и Метохији - КМ Новине

Откриће српских и руских диверзаната на дну језера на Косову и Метохији У време некадашње СФРЈ, почетком '70-их година, упркос томе што су знали каква културна блага чува света српска земља, расељени су становници 14 српских села. У котлини Ибарског Колашина на Косову и Метохији налази се вештачко, односно акумулационо језеро Газиводе.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Од злочина је горе само то да остане сакривен - КМ Новине

Ми имамо више од онога што бисмо нашом заслугом сада могли да стекнемо, па се ето, надам да ће истом заслугом да се ова држава и народ избаве. За неке друге, будуће генерације." Иван Масимовић, по образовању вајар, али жељом судбине и околности уметник који се посветио фотографији, а паралелно и новинарству, рођен је у Приштини.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

Филм ''Седам хиљада душа'' - прича о заборављеним српским страдалницима (ВИДЕО)

Снимање документарно-играног филма "Седам хиљада душа" завршено је половином децембра у Чешкој. Сценариста и редитељ филма је Сањин Мирић који већ годинама живи у Чешкој а пореклом из БиХ. О самом филму и како је настао, Мирић говори за КМ Новине.

#Седам_хиљада_душа #Sedam _hiljada_duša #Dokumentarni #Film
Из филма "Седам хиљада душа"




Први светски рат је завршен 11. новембра 1918. године..али за болесне војнике и цивиле у логору Броумов (Braunau) се ништа није променило. Аустроугарски војници су побегли, а болнички персонал је напустио логор... Неколико стотина болесних, остало је препуштено својој судбини... наводи се у опису радње филма.

"Филм говори о страдању српских војних заробљеника и интернираних особа у аустроугарским логорима на територији Чешке републике у Првом светском рату. То је и дан-данас у нас запостављена тема, јер увек се истицао војник са пушком у руци, али тежак живот, патња заробљеника, велики број умрлих, скоро и после 100 година од краја рата, није обрађивана. То је и повод зашто сам снимио овај филм. У месту Јиндриховице се налази гробница, маузолеј, где су похрањене кости 7100 српских и 189 руских жртава" каже Мирић који је у сарадњи са уредником чешке државне телевизије писао сценарио.

Фотографија корисника RODOLJUB
Редитељ и сценариста Сањин Мирић током монтаже филма.

Филм је сниман у продукцији Невладне организације РОДОЉУБ, која је удружење чешко - српског пријатељства.

"Игране сцене филма су снимане у Броумову где је био један од логора, затим на локацији логора из педесетих година - Vojná, a разговори са историчарима су снимани у Јиндриховицама, где је био други логор, и у Прагу. Разговори са потомцима жртава из логора смо снимали у селу Шљивовица на Златибору" објањава Мирић за КМ Новине и истиче и како је настало промотивно обележје филма.

"Плакат за филм је радио самоуки српски сликар Зоран Анђелковић, чије слике су ми се веома свиђале, а којег сам контактирао преко социјалних мрежа. Био је одушевљен да може да се укључи у тај пројекат и веома брзо (без хонорара) је насликао плакат техником уље на платну, који је поклонио организацији РОДОЉУБ.



О томе како ће филм "Седам хиљада душа" бити представљен српској публици, Мирић напомиње да је филм сниман у сарадњи са РТС и Авала филмом те да РТС има право на премијерно приказивање на телевизији и ширење филма на осталим платформама. 

Светска премијера ће бити у Прагу, у другој половини марта, после у Београду, Новом Саду, Златибору итд. У иностранству је планиран Беч, Трст, Париз и неки градови у Швајцарској.

О идеји да филм буде сниман Мирић каже да она њему није нова већ да га окупира извесно време.

"За маузолеј у Јиндриховицама знам дуже време, али интензивно о филму, на ту тему, размишљам већ неколико година. Финансијска средства су увек проблем, а поготову када конструкција филма захтева и играну структуру. У фебруару 2019. године се одједном у мени „нешто преломило“ и рекао сам сам себи да ћу тај филм урадити „по сваку цену...макар и сам...кад би то трајало десет година“. 

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:
Радни наслов филма био је "Иза бодљикаве жице" али ја на крају одлуено да се ипак зове "Седам хиљада душа".

И почео сам са прикупљањем архивског материјала, из музеја, од чешких историчара и других извора. Преко стотину архивских црно-белих фотографија које сам сакупио о логорима, почео сам да колоришем, да их бојим и од тих фотографија правим 3Д фотографије. Бојење фотки је трајало два месеца, али резултат је изузетан.

Kада узмете црно-белу фотографију, па на њој обојите лица и руке заробљених Срба... тек онда на тој фотографији видите конкретне људе, њихове судбине, мане, врлине и друго... Невероватан осећај који се, наравно, није могао видети у филму" помало са жаљењем констатује Мирић у разговору за КМ Новине.

Срби у аустроугарском логору. Једна од фотографија из филма.

Када се пронађу средства приступа се организацији за снимање. То такође није ни мало лак посао али за овакав филм је много људи било спремно да помогне.

"Kада су фотографије биле готове, тражио сам могућности прикупљања финансијских средстава за само снимање и то од наших пословних људи у Чешкој, пре свега из Прага. Био сам пријатно изненађен како је већина тих људи реаговала, у том смислу да ће веома радо помоћи и подржати тај филм. Осим финансијских средстава које смо скупили, наши људи су ми помогли разним услугама од превоза штаба на плац, па до статиста у филму. Била је то веома лепа и пријатна сарадња са пуно позитивне енергије на плацу. Мало сам се само љутио, кад су српски заробљеници у логору вадили мобилне телефоне и сликали селфи" у шали каже редитељ овог филма који по свом концепту представља јединствени филм у српској кинематографији.

Осим статиста, каже Мирић "у филму се појављују наши радници и пријатељи (око 30 људи), глумци аматерских позоришта из Броумова (10 људи), 12 аустроугарских војника (Чеси), једну улогу је играо Лордан Зафрановић и то аустроугарског лекара (Георга Лангера), једну улогу је играо и протојереј Срђан Јаблановић (Попа), који иначе служи у православној цркви у Прагу. Глумила је и позната српска песникиња Јелена Ћирић (улога Kларе), која живи у Прагу".

Протојереј Срђан Јаблановић први пут на филму

Након свега он не крије задовољство урађеним послом.

"Ја сам врло, врло задовољан тим што сам направио, а да је филм изузетан потврдили су ми то и гледаоци и моје колеге на пробним пројекцијама. Било је и реакција у смислу: „Ти ниси ни свестан какав си филм направио“. Надам се да ће га и широка публика тако добро примити" са приличном дозом самоуверености закључује Мирић који додаје да су и остали из филмске екипе такође веома задовољни.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


Али ипак завршетак снимања не представља крај. Осим монтаже екипа ради на што упознавању што бројније публике са овим филма, планирају с фестивали на којима ће бити приказан, затим израда календара и осталог промотивног материјала. Филм "Седам хиљада душа" ће се свакако наћи и на али "не у догледно време" каже његов аутор Мирић који већ припрема свој следећи филм који ће за тему такође имати Велики рат.

Мирић наводи да је то питање преосетљиво за наш народ али да о томе за сада не жели да говори већ оставља као изненађење за следећу годину.

Сањин Мирић је рођен 1961. године у Виском, у Босни и Херцеговини а од 1987. живи у Прагу, Чешка. Тада је започео студирање документарне режије на ФАМУ а Академију завршио 1991. године када и почиње да ради на чешкој телевизији за коју је режирао све телевизијске формате програма.

Разговарао: Иван Максимовић




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Град као логор: у Приштини сви Срби стану у три собе (ФОТО) - КМ Новине

Јутро у Приштини. Људи и возила сливају се улицама Боба Дола, Ричарда Холбрука, булеваром Била Клинтона... У центру града, у Улици Љуана Харадинаја, некада Крагујевачкој, зграда главне полицијске станице. Тик до улаза у њу, бордо обојен део фасаде и одшкринута врата. Иза њих допире разговор. На српском. Полако куцамо.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Посета епископа Артемија Јасеновцу (ВИДЕО) - КМ Новине

уторак, 10. мај 2016. | КМ новине При повратку из Републике Српске Владика Артемије је, са својим монасима, посетио најцрње српско стратиште - логор смрти Јасеновац. Овде су Богу узнете молитве за покој душа српских страдалника у Јасеновцу и отпевани васкршњи тропари. ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Помен, опомена и негација за жртве логора Јадовно - КМ Новине

Помен, опомена и негација за жртве логора Јадовно Над Шарановом јамом на Велебиту, у Хрватској, данас је служен парастос поводом Дана сећања на Јадовно 1941. године, када су усташе на најсвирепији начин убиле више од 40.000 жртава, углавном Срба.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

уторак, 28. јануар 2020.

Српске светиње на Косову уврштене на УНЕСКО-ву листу светске баштине

Србија је земља која чува изузетно вредне средњовековне споменике у виду манастира и цркава, а оне најстарије су смештене управо на простору Косова и Метохије.

#Косово #Метохија #Срби #Вера #Црква #Православље #Баштина #УНЕСКО
Пећка Патријаршија / Фото: КМ новине - Иван Максимовић















Њихов духовни, историјски и културни значај препознат је и од стране међународних организација, између осталог и Унеска, који је три манастира и једну цркву са овог подручја уврстио на своју листу светске баштине под обједињеним називом “Средњовековни споменици на Косову и Метохији”. Због изостављеног префикса "српски" нопходно је да непрестано инсистирамо на томе да су то наше светиње. 

Зашто су толико важни и шта одликује најзначајније српске манастире и цркве са Косова и Метохије, прочитајте у наставку текста.



Манастир Грачаница - духовни светионик Срба на Косову

На левој обали реке Грачанке, надомак Приштине, смештен је још један споменик српске средњовековне културе, манастир Грачаница. Од првобитног манастирског комплекса, изграђеног по жељи краља Милутина 1321. године, данас је остала само црква посвећена Успењу пресвете Богородице.

Црква је изграђена као петокуполна грађевина са основном у облику крста и фасадом коју чине наизменични низови опеке и камена. Управо је ова црква највећим делом заслужна за то што се манастир Грачаница сматра градитељским ремек-делом средњег века.







Иконопис овог манастира, између осталог, верно осликавају родослов Немањића, као и сцене Страшног суда по којима је манастир познат. Међу фрескама се нарочито издваја она која приказује лик краљице Симониде, супруге краља Милутина, чија лепота и данас зрачи у манастиру, иако је фреска током година делимично оштећена.

Манастир Грачаница је данас женски манастир, мада су манастиру у време његовог оснивања и дуго након тога служили монаси.

Манастир Грачаница је претрпео велике губитке и оштећења током историје, што преостали, очувани садржај манастира данас чини још цењенијим. Овај манастир је у Унескову листу светске баштине уписан 2006. године.


Пећка патријаршија - духовно и политичко средиште Срба кроз историју

На улазу у Руговску клисуру у близини Пећи лежи један од најзначајнијих историјских, културних и верских споменика који је значајно обележио српску историју у њеним најтежим временима.

Манастирски комплекс Пећка патријаршија је вековима био стециште српских архиепископа, патријарха, теолога, па и књижевника и уметника, док је током турске владавине на нашим просторима био врло важно, уједно и једино средиште Срба.

Манастирски комплекс се састоји од четири цркве: црква Светих Апостола, црква  Св. Димитрија, црква Свете Богородице Одигитрије (путеводитељице) као и црква Светог Николе. Претпоставља се да најстарија од њих, црква Светих апостола, датира још из прве половине тринаестог века, док су остале цркве подигнуте током четрнаестог века.

По турској окупацији Балкана, Пећка патријаршија је у више наврата била озбиљно оштећена, али је сваки пут обновљења и поновно осликана како би одржала свој значај за Србе у том периоду.

Данас у манастир чини сестринство од више од 20 монахиња, а манастир је један од најпрепознатљивијих, и то због своје тамно црвене боје која га чини врло лепим и аутентичним верским објектом. Баш попут манастира Грачаница, и Пећка патријаршија је од 2006. године на Унесковој листи светске баштине од изузетне вредности.


Манастир Високи Дечани - вековна светиња несвакидашње лепоте
Југозападно од Пећи, у долини речице Дечанска Бистрица налази се једна од најстаријих српских светиња, несвакидашње лепоте и немерљивог значаја за српски народ. Задужбина је краља Стефана Дечанског и цара Душана, изграђена 1335. године, на чијим се фрескама радило и наредних петнаест година.






Објава коју дели Иван Максимовић (@ivan_maksimovic_photo) дана


Манастир Високи Дечани, који се вековима поносно издиже из подножја планинског масива Проклетије, највећи је очувани хришћански храм из средњег века на Балкану. Сваки кутак овог манастира прожет је снажном духовношћу на коју нису имуни ни страни туристи, посетиоци овог манастирског комплекса.


Дечански иконопис - најбогатија манастирска ризница у Србији

Ипак, оно што изазива највеће дивљење је чувена дечанска ризница - најбогатија међу манастирским ризницама у Србији. Овај манастир чува око хиљаду српско-византијских фресака са више хиљада ликова, као и најлепше иконе које су у манастир доспевале током векова.

Међу њима се издваја икона Богородице Пелагонитисе, насликана крајем четрнаестог века, као и велика икона Светог Стефана Дечанског коју је насликао и манастиру даровао познати зограф Лонгин. Манастир Дечани са свим својим фрескама и иконама представља вероватно највреднији иконопис којим српски народ може да се похвали, а његова вредност је препозната и широм света.

Манастир Високи Дечани је један од ретких српских сакрланих објеката средњег века који су током времена остало готово нетакнути. Да је реч о јединственом месту на целој планети, потврдио је и Унеско 2004. године, када је Високе Дечане сврстао на листу светске културне баштине.


Црква Богородице Љевишке - дом “заштитника” Призрена
Црква Богородице Љевишке, древна српска црква у Призрену, задужбина је краља Стефана Милутина, подигнута почетком четрнаестог века. Црква је посвећена празнику Успења Пресвете Богородице, а духовну вредност коју ово здање носи са собом није могла да наруши ни штета настала паљењем цркве 2004. године, након чега до данас није обновљена.

Богородица Љевишка










Ватра је током ових немилих дешавања прогутала олтар и најстарије фреске, док су оне које су опстале до данас само делимично очишћење и враћене у нормално стање. Међу очишћеним фрескама се налази Исус Призренац, који се сматра заштитником Призрена, заједно са “Богородицом Љевишком” по којој је црква добила име.

Црква Богородице Љевишке је уврштена на Унескову листу светске културне баштине, као део читавог ансамбла средњовековних споменика на Косову, који уједно важе и за угрожене споменике културе.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

''Косово је света земља натопљена српском крвљу'' - КМ Новине

"Ако се Косово посматра са верског гледишта, онда постаје јасно зашто је Србима тако важна та колевка српског хришћанства". Управо на тој земљи Срби су изложени свим могућим гоњењима", тврди руски научник Никита Бондарев, а преносе руски медији. - Косовско мучеништво је настављено бомбардовањем од стране НАТО-а.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Душановим градом ни Бистрица не тече - КМ Новине

Косовски Албанци свом снагом брутално фалсификују историју и мењају историјске чињенице. У Призрену оваквих чуда је напретек. Цео свет, па и ми, протестује када се скрнаве национални споменици културе у Авганистану, Јемену, Ираку, Ирану, Сирији, а када се то исто догађа од стране екстремних Албанаца на Косову и Метохији готово нико не подиже глас.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Подсећање: Ставови власти и ЕРП о ''Меморандуму о обнови цркава'' 2005. - КМ Новине

Радне група за обнову и заштиту српске културне баштине на Косову и Метохији, Епископа Артемија, свештенства и монаштва епархије рашко-призренске, поводом потписивања „Меморандума о разумевању о договореним општим принципима за обнову објеката Српске Православне Цркве", од стране Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, 24. марта 2005.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

среда, 20. новембар 2019.

У Француској објављен стрип ''Добродошли на Косово''

Стрип прати живот младог Димитрија, који се из избеглиштва враћа на Косово непосредно пре погрома над Србима 2004. године.

#Kosovo #Metohija #17mart #Pogrom #Zločini #Strip #Francuska
Насловна страна стрипа


У Француској је објављен стрип "Добродошли на Косово" с циљем да се глас српских жртава чује свугде на Западу, саопштио је оснивач хуманитарне организације "Солидарност за Косово" Арно Гујон.

Гујон је на свом налогу на Инстаграму навео да је његова организација подржала штампање стрипа који прати живот младог Димитрија, који се из избеглиштва враћа на Косово непосредно пре погрома над Србима 2004. године.


"Ова романсирана драма је сачињена од реалних догађаја и показаће француској публици недавну историју Балкана из другог, мање пристрасног угла. После књига и часописа, докуметараца и предавања, ово је још један корак напред, са циљем да се глас српских жртава чује свугде на Западу", написао је Гујон.



Он је нагласио да се, одмах по објављивању, стрип "Добродошли на Косово" нашао међу најпродаванијим историјским стриповима у Француској.



Гујон је на Инстаграму објавио и фотографију на којој у рукама држи стрип и честитао екипи која је радила на пројекту, на челу са Николом Мирковићем.





ПРЕПОРУЧЕНО: 

17. март Награђени Погром - документарни филм (видео) - КМ Новине

Документарни филм ''17. март награђени Погром" је први документарни филм у продукцији ''КМ Новина''. Поводом 17. марта и сећања на Погром 2004. године, КМ новине званично најављују филм посвећен тим данима терора и дивљања шиптарских екстремиста под управљачком палицом својих вођа и ментора са запада.



ПРЕПОРУЧЕНО: 

Сећање на 17. март: Нас је УНМИК протерао, не Албанци (ВИДЕО) - КМ Новине

Сећање на 17. март: Нас је УНМИК протерао, не Албанци (ВИДЕО) Током Погрома 17. - 19. марта 2004. године са Косова и Метохије је прогнано 4012. Срба. Већина њих побегла како би се спасила пред таласом албанског насиља али тамо где Албанци нису смели да нападну, за њих је прогон спровела УНМИК полиција.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Владиак #Јован #Ћулибрк #Падобранац #Жртве #Јасеновац #Црква #Екуменизам #Лаж #Зло #Косово,

понедељак, 21. октобар 2019.

Сајам књига: ''ЛЕСТВЕ'' - Издавач са КиМ кога не смете пропустити (ВИДЕО)

Овогодишњи сајам књига у Београду прилика je да се шире српско читалаштво још једном сретне са издавачком кућом “ЛЕСТВЕ” са Косова и Метохије.

#Kosovo #Metohija #Sajam_knjiga #oktobar #Beograd #Štand #Izdavač #LESTVE #Srbija #Separatisti #kmnovine
Зоран Ђорђевић, главни уредник издавачке куће "ЛЕСТВЕ" / Фото: И.М.

Осим што издаје једини часопис на српском језику, који се у потпуности уређује и припрема у јужној српској покрајини, она годишње објави више наслова књига него што то укупно чине сви остали српски издавачи са овог простора.

Искрени родољубиви принципи којима се уредништво ове издавачке куће води, коштали су их медијске пажње због чега њихов рад није довољно познат. Како ће октобарски сајам књига бити прилика да се читаоци сретну са насловима овог издавача, а са намером да их боље представимо и јавности укажемо на драгоценост њиховог рада, разговарали смо са оснивачем и директором ове издвачке куће, господином Зораном Ђорђевићем.

Говорећи ораду издавачке куће, Ђорђевић за КМ Новине наводи да је издаваштво ове куће усмерено ка актуелним темама како кроз часопис "ЛЕСТВЕ", који услед лошег материјалног стања, изалзи три до четири пута годишње, тако и кроз укупну осталу продукцију, те да се баве темама везаним за српски народ и српске земље. Наравно, нарочит акценат је дат људима који пишу о Косову и Метохији како данас тако и о прошлости овог простора, тачније Старој Србији.


"А све у одбрани, у неком мостобрану, и настојању да останемо у својој држави, у борби за своју државу, Србију у целости. То је наша основна оријентација" истиче Ђорђевић.

О томе у каквом је положају културна делатност на Косову и Метохији, сагоорник КМ Новина илуструје чињеницом да су "Срби имали своју штампарију у Грачаници, у време патријарха Пајсија, у 16. веку, а данас (од 1999. године) Срби немају своју штампарију за штампање књига на простору Косова и Метохије".

То у многоме отежава рад српских издавача јер се књиге и часопсиси доносе из централне Србије, у мањим количинама, јер је долазило и до заплене. Због тога али и због лоше материјалне ситуације и недостатка подршке је "доста тешко оставити неки траг а аутори се доста често сами сналазе за средства" наводи Ђорђевић.

“Лестве” су издавачки пројекат ентузијаста који представља наставак издаваштва након присилно угашеног а надалеко чувеног часописа “Хвосно”, чији је Ђорђевић био главни уредник, који је практично био нападнут од стране како режима тако и црквених власти 2010. године.

Након тога, у жељи да оставе неки траг иза себе, неколико људи се окупило и  регистровало агенцију за издавачку делатност "ЛЕСТВЕ" за националну културу и духовна питања.




Међу бројним насловима који су пред јавност изашли великим залагањем појединаца и аутора, треба издвојити пресвега часопис "ЛЕСТВЕ" који је код многих, родољубиво настројених Срба, изазвао неверицу и одушевљење својим постојањем и уређивачком политиком. Затим  "Време истине" Јована Пејина - сторијску студију насталу изучавањем архива Војно - историјсогинститута а која руши наметнуту и устаљену комунистички догму о догађајима на тлу Југославије, са нарочитим освртом на Југословенску војску у Отаџбини.

Као и капитална дела Владимира Бована и Петра Д. Петровића, највећих савременика Григорија Божовића.

Осим њих веома су битни и они аутори који по професији нису историчари али су успели да на својим плећима изнесу терет на којим би им позавидели многи историјски институти и универзитети. Ту се истичу књиге "Србска мала у Ђаковици" комерцијалисте Милорада Д. Глигоријевића, који пише о малој српској заједници која је у центтру Ђаковице опстајала вековима па чак имала и своју школу, трговце и тако даље, све док није наступило Брозово време када се радило на њиховом разбијању и протеривању. Затим "Роду своме послужише верно" правника Жарка Р. Костића, о Великом рату и људима Средњег Ибра са много нових података и имена и био толико исцрпан у томе "да ниједан историчар, а има их подоста, нису о томе писали јер неће да ремете главни ток" објашњава Ђорђевић.

Најновији бисер у низу откривених историјских исина које се тичу Косова и Метохије, јесте "Затирање србског народа старог Колашина 1941 - 1947" чији је аутор потпујовник у пензији Василије Гаљак, један од ретких старешина ЈВ који напустио покрајину после 1999. године због чега је и сносио доста посладица, укључујући и избацивање са платног списка. Тек као један од значајних података о овом делу, Ђорђевић наводи забележених 600 нових имена Срба које су убијали како Немци током окупације тако и Арбанаси али и титоисти по успостављању власти, међу којима је и Григорије Божовић али се свакако ради о домаћинима и угледним људима тог краја са циљем, како и наслов каже, затирања Срба. Та имена се нису могла наћи у досадашњим титоистичким монографијама о том крају и страдању народа.
"Ми углавном таквим пројектима поклањамо пажњу и у томе смо направили један квалитетан помак" закључује Ђорђевић.

Осим тога ова издавачка кућа значајну пажњу посвећује писцима са овог простора од којих је нарочито значајан Зоран Д. Милојевић где су "ЛЕСТВЕ" учествовале као суиздавачи његових романа а последња два су издали управо ониа то су романи "Причешћа" и "Погурај, ветар". Ови романи припадају Милојевићевом опусу замишљеном као десетокњижје које објашњава насловпрве књиге "У отаџбини без отаџбине". Милојевић је пореклом из породице која је отворено гајила равногорску идеологију због чега су под јаким притисцима били принуђени да у Брозово време напусте Косовску Митровицу у којој је он рођен а што није била добровољна одлука његовог оца. "Кроз своје романе, засноване на истиним догађајима из усуда српског народа, Зоран Милојевић се враћа тим темама и то је сјајно обрадио" напомиње саговорник КМ Новина.



Са нарочитим поносом он истиче збирку песама "Србијански венац" Милосава Јелића. Неке од песама су повремо штампане али је као збирка последњи пут штампана 1931. године.

"Србијански венац"је збирка песама само о погинулим јунацима погинулим  уратовима од периода пре Балканских ратова, током њих, као и у Првом светском рату. Књига је занимљива и по свом склопу а сам Јелић је био изузетан човек, командант батаљона у добровољачком одреду Војводе Вука а раније уредник листа "Вардар" па ослобођењу од Турака.

Ђорђевић најављује да ће ова књига, коју су штампали са поносом, бити у понуди по популарној цени тек да се покрију штампарски трошкови јер је жеља издавача да она дође до што више руку.

Нарочито је занимљиво издање књиге "Кукавице од Велике Хоче" аустријског књижевника Петера Хандкеа који са Ђорђевићем срео и унеколико наврата и то на инсистирање писца а о чему Ђорђевић не жели подробније да говори како не би упао у замку самохвалисања. Књига је штампана двојезично, на српском и немачком, што је и Хандкеа изненадило и питао због чега је то тако урађено. Ђорђевић је своју одлуку образложио идејом да љубитељи књижевности који се служе и једним и другим језиком, на овај начин имају могућност да уживају у стваралаштву на изворном језику, што се и писцу на крају допало. Ова књига ће такође бити у продаји на штанду током овогодишњег Сајма.

Промоција књига и издавачког подухвата куће "ЛЕСТВЕ" одржаће се 24. октобра у периоду од 17.30 до 19.30 часова у Сали за промоције на Сајму књига. "ЛЕСТВЕ" ће бити заступљене на штанду у оквиру простора који обезбеђује Канцеларија за КиМ у хали број 4.

Све ово су тек само неки од ништа мање значајних наслова у понуди ове издавачке куће, која није само богата већ представља истинску ризницу националног културног блага, често скриваног и непожељног јер доноси дубоко покопане чињенице о систематском разарању српског народа и његовог духа. Наспрам масовне понуде коју нуде велики издавачи вођени искључиво економским интересима, наслови које ћете наћи на штанду издавача “Лестве”, јесу суштина онога што нашем народу недостаје како би пронашао путоказ изстања у које смо доспели систематским сатирањем духа српског родољубљаидомаћинског схватања света и начина живота. Иза наслова ове издавачке куће нећете наћи само књижевни садржај већ херојске духовне подухвате, победе од националног значаја које су извојевали храбри и истрајни аутори вођени ничим другим осим жељом да изнесу истину на светлост дана. Све то чини штанд ове издавачке куће незаобилазним местом на овогодишњем сајму књига. 

Остало из понуде овог издавача можете видети на њиховом сајту кликом на линк:  http://www.lestvesrpske.co.rs/nasa_izdanja.htm


Продаја и пласман: lestvesrpske@ptt.rs / 028/497-314


ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Kosovo #Metohija #Sajam_knjiga #oktobar #Beograd #Štand #Izdavač #LESTVE #Srbija #Separatisti  #kmnovine