На зеленој тараби, којом је ограђено градилиште, невештим словима, црвеном бојом, исписан је стих - "будући мртвац улицом корача".
Штрецнуо сам се, јер су пре неки дан упокојили и Оливера Ивановића. И баш у том тренутку застадоше кола из којих се обележени шаљу на небеса. Боже, молим ти се, нека ме убију првим метком, скоро сам гласно изговорио молитву, уверен да је Бог тако одлучио.
Стајао сам с Божјим миром, док се отварао прозор на ауту под ротацијом. Проломи се глас - "Где си легендо! Што се не јавиш, да попијемо кафу, знаш да смо ми стари другари. Послаћу ти нови број телефона''.
Хвала, одговорио сам, као да сам се обрадовао сусрету. Ваљда и због чињенице да се није обистинила порука са тарабе.
Никада се нисам плашио смрти, плашио ме је пут до ње.
У том тренутку сам као будућег мртваца видео Александра Вучића. Човек који ми се јавио био је мој пријатељ све док напредњаци нису дошли на власт. Онда се гадио што ме је познавао, причао је. Вучић ме је описивао као лудака и рекеташа, ја му нисам замерао. Бранио је свој картел. Овај није имао личних разлога, али ...
Месец дана након што је пао Милошевићев режим, свратио сам у просторије ДС-а у Крунској, у ресторан у приземљу. Попио сам кафу са колегиницом, која је била јуришница ове партије. Била је одушевљена, све док је конобар није позвао и саопштио јој да су "ови са спрата" бесни што седи са мном. Она ми је то саопштила и заклела се да ће им рећи, све што кажем да треба да им каже. И рекла им је да сам се распитивао колико је Ђинђић добио пара на аеродрому од једног бизнисмена, ко је све преузео послове Марка Милошевића, колико је рекетиран Жељко Митровић...
И ти седиш са таквим, питали су је. Она их је подсетила колико сам допринео паду Милошевићевог режима, док су они трошили хиљаде долара добијених у Будимпешти. Сада им нисам био потребан. Ликвидирали би ме да се Ђинђић томе није противио, јер је био уверен да су то речи америчког шефа мисије.
Неколико дана уочи стрељања, срео сам се с господином Ђинђићем, а поводом његовог одласка у Бањалуку. Жао ми је што нисте били наши, рекао ми је. Искрено. Слегао сам раменима, одговоривиши да не умем да се сагињем.
Када су га убили, мене су ухапсили као члана сурчинске мафије!
А исти ти људи су ме 1996. године скоро до смрти тукли у Сурчину, у Котобањи, држећи ме у шахту голог неколико сати. Бог је хтео да преживим.
Један амерички утицајни човек је заменио моје име. Мислио је да је убијен мој презимењак. Он је бесан због тога претио министру Соколовићу. Хтео је да му се извине, али му је нетјак објаснио да сам ја једина линија одбране од режима. Потом је председник Клинтон звао Милошевића, тражећи извештај о мом страдању. Милошевић му је пружио гаранције и тако сам преживео.
Тек неки дан сам сазнао да се човек који ми је спасио живот зове Жорж Сорош. Нетјак ми то није хтео казати. Ред је да се захвалим човеку, о коме сам написао много тешких речи.
Све већи број Вучићевих пајтоса ме поздравља. То је време када се буде пацови, пред буру.
Вучић је отишао на Оливеров гроб. Аутобусе и све остале трошкове око представе с посетом Косову финансирао је Богољуб Карић. Аплаудирали су Вучићу док је полагао венац на месту где је убијен Ивановић!
Први пут у савременој историји, зликовац је добио аплауз на месту злочина. Приликом посете, криминалац Зеља је био лични телохранитељ Данила Вучића. Диктатор Спиноза је посетио гробове оних које је побио. Рекао је: на њиховим гробовима дуго сам ћутао!
Америчка амбасада је поновила препоруку својим грађанима да не долазе у Србију, наводно због епидемије малих богиња. То је додатно истраумирало Вучића, плаши се шта му спремају.
Дачић је тражио пријем код Кајла Скота исти дан кад је Ивановић убијен, до данас није добио одговор.
Радује ме пад Вучићевог режима. Плаши ме, јер сам већ у годинама, да ће они који дођу да ме без икаквог разлога ставе на своје црне листе. Сви који су волели Србију, а не тиране, нису добро прошли. Почев од Васе Пелагића, Ђуре Јакшића, Гојка Ђога...
Али, пацови се поново буде! Живот је, ипак, масовна појава.
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.