10 НАТО злочина током бомбардовања СРЈ 1999. године

---

НАТО авиони су 30. 05. 1999. године код Варварина убили 11 цивила, међу којима и Сању Миленковић (16), једног од најталентованијих младих математичара у свету.

10. Касетне бомбе

Употреба касетних бомби била је супротна Правилнику о законима и обичајима рата и те 1999. године, али су оне свеједно падале са неба по целој територији СРЈ. Многе касетне бомбе односиле су и односе животе широм земље годинама после завршетка агресије, али о томе се ћути. Није нам у интересу да то зовемо агресијом, зваћемо је ратом. Касетних бомби није било, људи су вероватно помрли од жутице… Тако се и 9. мај на овим просторима више не спомиње као Дан победе над Немачком, већ као Дан победе над фашизмом у Другом светском рату. Некима је новац много битнији од образа.

9. Осиромашени уранијум

НАТО је признао да је изручио 31.000 пројектила са осиромашеним уранијумом, према подацима Војске Југославије било их је 50.000, а према неким руским изворима чак 90.000. Колико год да их је било, наша земља је затрована заувек, јер званично време полураспада У238 је 4,5 милијарди година! Доказано је да је осиромашени уранијум канцероген. Али иако се Србија суочава са тихом епидемијом малигних болести, нико за то званично у овом тренутку не може да окриви НАТО и о томе се не прича. Иако нема студија које би повезале пораст оболелих од рака са бомбардовањем осиромашеним уранијумом, онколошка статистика, међутим, неоспорно показује да су у Србији у порасту и учесталост оболевања, и смртност од свих малигних тумора, осим рака желуца. Оне које Милосрдни анђео (иронији нема краја) није убио у директном нападу, полако уклања затрованост воде,ваздуха и земље…

8. Новосадски мостови

Старији људи кажу да су их вазда учили да се човек Богу може умилити кроз три грађевине : цркву, чесму или мост. Српска Атина, Нови Сад те 1999. године имао је три прелепа моста преко Дунава. Њима је Војводина била повезана са остатком земље. Кад је агресија почела, поучени искуством из ранијих злочина НАТО алијансе, грађани су свакога трена гледали на те мостове. Неко је рекао да су то легитимни војни циљеви. Неко је рекао да је легитимно рушити везе између људи. Па се то тако и десило – ’’легитимно’’. Први се на удару нашао Варадински мост који је са неколико пројектила срушен 1. априла 1999. Недуго затим , већ 3. априла бомбардован је и срушен Мост Слободе који је повезивао Нови Сад и Сремску Каменицу, а последњи преостали мост , Жежељев мост, тешко је оштећен у гранатирању 6. априла да би 23. априла у новом нападу био потпуно разорен. Град познат по својим мостовима остао је без њих, одсечен од остатка земље. Дуго се причало, да је из нама непознатих разлога, тадашњи председник Француске, Жак Ширак, лично инсистирао да се мостови у Београду не руше у нападима.

7. Кинеска амбасада

Бомбардовање амбасаде Кине у Београду један је од најзагонетнијих догађаја  те 1999. године.  Уништење амбасаде Народне Републике Кине током бомбардовања Београда дуго је била једна од главних препрека у нормализовању односа између Пекинга и Вашингтона. Реч је о случају који се догодио 7. маја 1999. за време интензивног бомбардовања Београда. НАТО је на челу са САД планирао да бомбардовањем потпуно уништи систем команде и снабдевања Војске Југославије. Једна крстарећа ракета типа БГМ-109 Томахавк, лансирана са бомбардера Б-2, уместо војног објекта погодила је — амбасаду Кине. У амбасади су се у том тренутку налазили новинар агенције “Синхуа” Шао Јунхуан, новинар часописа “Женмин жибао” Син Синг и његова жена Ђи Ђинг. Сви су погинули. Бомбардовање дипломатског представнишва треће земље је противно сваком обичају и закону ратовања али, авај, противно је и бомбардовање без резолуције УН-а. Много је теорија завере на ову тему испричано, ми не желимо да улазимо у те воде, овде ћемо се задржати искључиво на злочину.

6. Масакр у Варварину

НАТО авиони су 30. 05. 1999. године код Варварина с четири пројектила, испаљена за мање од пет минута, срушили мост преко Велике Мораве и убили 11 цивила, међу којима и Сању Миленковић (16), једног од најталентованијих младих математичара у свету. Напад је отпочео у 13.25 часова, при ведром времену, а тога дана је СПЦ празновала Духове или Свету тројицу, па је мост због празничног и пијачног дана у Варварину био пун људи. У истом нападу убијен је и протојереј ставрофор Миливој Ћирић, незванично прва жртва НАТО агресије међу свештенством Српске православне цркве. Он је усмрћен на прагу оближњег храма Успења Пресвете Богородице. Џејми Шеј је испред НАТО-а овај злочин назвао „легитимном војном акцијом“ а цивилне жртве „колатералном штетом“. Ту фразу без имало смисла слушали смо често тих дана.

5. Бомбардован аутобус код Лужана

Првог маја 1999. године , НАТО авијација гранатирала је у 13 часова аутобус „Ниш-експреса’’ који се кретао из Ниша преко Подујева ка Приштини. Аутобус је од гранате која га је погодила преполовљен. Очевици су на самом мосту и око њега могли да виде велики број угљенисаних и масакрираних тела. Никада није утврђен тачан број жртава јер се приликом гранатирања машиница за издавање карата потпуно истопила, али се претпоставља да их је било око 70, махом жена и деце. Приликом напада погинуо је и возач Вукадин Јелић (добровољно се пријавио за рад тог дана). Већ у 13:50 НАТО алијанса се још једном обрушила на околину Лужана и том приликом погодила амбулантно возило које је дошло да помогне унесрећеним путницима из аутобуса. Тај догађај, званичници су коментарисали као „незгоду која се случајно догодила у намери да се спречи снабдевање српских војних снага које су оперисале у унутрашњости Косова и Метохије“. Напомињемо да је аутобус био јарко црвене боје, а амбулантно возило беле боје са црвеним крстом на себи.

4. Бомбардован воз у Грделичкој клисури

Путнички воз број 393 гађан је из авиона 12. априла 1999. године (на други дан Ускрса) док је прелазио преко моста и претпоставља се да је у нападу погинуло најмање 15 цивила. У мору других злочина почињених у том периоду, ово је још један који не сме да се заборави. Два пројектила погодила су међународни воз док је прелазио преко моста у Грделичкој клисури. У први мах, када су експлозије затресле околне куће, народ је знао да је мета био железнички мост, али оно што нико није могао да претпостави јесте да се у том тренутку на мосту налазио воз. Тачан број жртава никада није утврђен. Прва ракета погодила је други од четири вагона и локомотиву, и прва кола гурнула напред неких стотинак метара. Десет секунди касније, други пројектил срушио је друмски мост. Трећа је пала на трећи вагон, а четврта је још једном погодила друмски мост. Треба ли рећи да су се злочинци опет правдали „грешком“ и „кратким временом за реаговање“?

3. Бомбардовање Алексинца

Тог дана, 5. априла 1999, само у једном налету НАТО авиона, срушено је више од 700 стамбених објеката у ширем центру града. У српској „Хирошими“, како је свет назвао Алексинац после катастрофе коју је тад доживео, само те ноћи погинуло је 12, а тешко повређено преко 40 грађана. Под бомбама и ракетама НАТО-а у прах и пепео претворено је 35 породичних кућа и 125 станова, уништени су Конфекција „Морава“, „Бетоњерка’’, аутобуска станица… Седам разорних пројектила бачено је на град у коме није било војних објеката . Неко је рекао „грешка“, ми кажемо злочин!

2. Гранатирање РТС-а

23. априла 1999. године, у 2:06 часова десило се гранатирање зграде РТС-а. Месец дана након почетка агресије НАТО-а на једну суверену државу, без одобрења УН-а, бомбе су пале на на зграду државног медија у Абардаревој улици. Новинари РТС-а су тих дана радили по цео дан и ноћ тако да је и у то време ноћи зграда била пуна новинара. У том гранатирању живот је изгубило 16 радника РТС-а а још многи су повређени.. За тај ратни злочин до сада је једино одговарао тадашњи директор РТС-а Драгољуб Милановић, који је издржао казну затвора од 10 година, јер није предузео мере да се запослени РТС-а заштите и евакуишу после претњи да ће зграда бити бомбардована. Челници НАТО-а тврдили су да је напад био оправдан износећи контрадикторна објашњења. Специјална комисија Хашког трибунала, која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву у Хагу да покрене кривични поступак. Да ли је у згради било војних лица у том тренутку, зашто новинари нису данима пре напада евакуисани и још многа друга питања остављамо другима, ми се задржавамо на злочину и његовим жртвама у чији знак сећања је подигнут споменик „Зашто?“ у Ташмајданском парку.

1. Милица Ракић

Сваке године у ово доба , име ове несрећне девојчице се спомиње чешће него иначе. Сви ми бисмо највише волели да никада нисмо сазнали ко је она али нажалост јесмо. Мала Милица Ракић (3) погинула је 17. априла 1999. године у Батајници током НАТО бомбардовања када је гелер од распрскавајуће бомбе улетео у купатило и погодио девојчицу у главу док је седела на ноши. Звучи невероватно , али десило се. Због трагичног начина на који је страдала Милица је остала симбол свих невиних жртава тог лудила које је погодило нашу земљу 1999. године. Споменик у Ташмајданском парку „Били смо деца“ у свом саставу има и бисту ове несрећне девојчице. Фреска мале Милице налази се у манастиру Тврдош код Требиња, тачније у манастирској цркви Успења Пресвете Богородице у једном медаљону, сликана заједно с осталим мученицима и мученицама. На фресци пише: „Св. н. муч. од НАТО. Милица дете“.

---

Извор: Забавиште    :: © 2014 - 2016 ::    Молимо за навођење извора

---