Још сам као мали био очаран Шар Планином и сећам се сваког излета тамо. Сигурно да Цар Душан није без разлога проводио толико времена на њој.
Пише: Бранислав Марковић
Имам и рођаке горе а један од њих, већ одавно покојни ловац Суља, који је својевремено угостио Тита у својој кући у којој је Тито и преспавао. За тај крај и оно време велики догађај. А оно што је важно за нас је да је тај ловац Суља имао неколико Шарпланинаца од којих је један пар, мужјак и женка постао легенда Шар Планине по томе што су убили мечку која се спустила близу куће њиховог газде. У беспоштедној борби у којој су се јурили по Шарпланинским ливадама један од њих је убрзо угинуо од задобијених рана а овај други од туге за својим партнером брзо после тога. Угинуо од оне безграничне туге и љубави како само пси знају да воле и тугују.
Сећам се добро и тог народа са Шар планине. Сећам се тог народа, тих горштака и бунтовника када су се негде 2000-те сукобили са КФОР-ом, наравно голоруки. Цео крај је био блокиран и војници су на крају пустили псе а Шарпланински Горштаци су вратили истом мером и пустили своје псе - чувене Шарпланинце. Беспотребно је причати о крају борбе где су се борили они чији су се преци борили са медведима, који спавају напољу на –30 степени Целзијуса, и који једу удробљен хлеб, против оних који спавају у плетеним прслуцима и једу месо специјално прављено за њих и које морам рећи мирише толико добро да би се свако од нас преварио да га макар проба а многи од нас жељни укуса меса и пробали. Тада су и Шарпланински горштаци и њихови пси показали од чега су саздани и колико је тврдо то Шарпланинско стење и камење.
16 година након тога десило се нешто крајње необично на тој Шар Планини. Личивши више на овце које неко уводи у тор него на оне који су имали срца борити се медведима, 3000 Срба сјатило се да поздрави бурним аплаузом и да се учлани у друштво истих оних који су их и продали. Да поздраве оне који су их продали као људе, и да поздраве друге који су их продали и као људе и као робу. Да поздраве и оне који су продали Шарпланину за брдо пара које они никад неће добити. Иако нема тих пара које су смеле купити планину са које је гледао своје царство онај који нам је подарио законитост и образ, иако није смело бити тих пара које могу купити планину и ливаде где су се Шарпланинци јурили са Шарским медведима, они су то ипак учинили – продали су и нас и планину, да планина добије неко друго име а да Шарпланинци постану неки други пси. Бурно и као у хипнози, дугим аплаузима поздравили су оне који су их преко ноћи начинили да личе на стадо оваца, бацајући са себе крзно отпора и неустрашивости а навлачивши ошишану овчју кожу чије је руно већ одавно продато, оставивши им да се огрну кожом протканом брабоњцима како би им се непријатељи лепше смејали. Широм Душановог царства од Ибарског Колашина па до Новобрдске тврђаве наше вође подарише још хиљада овчијих крзна улепљених брабоњцима да свој народ утерују у торове и да га праве и слепим и глувим.
Где је та Европска цивилизација да осуди једноумље оних који користе економску силу да притиска економску немоћ народа који постаје марва и који мора да кликће и аплаудира само зато да не би изгубио тај оброк са којим ће нахранити децу? Где су ти силни проевропски НВО-и који мере свако слово које угрози неко право или пак слободу изражавања и изјашњавања? Где су они који нас деценијама уче разноликости и ''лепоти разнобојности пинк, црвене, зелене,... и осталих боја''? Зар Европи не смета у срцу Европе образац ''учлањивања'' у партију сличан оном учлањивању у ''Боко Харам'' или ''ИСИС странака'', па нећу погрешити ако кажем, идентичан оном ''Национал Социјалиста'' из 30-их прошлог века. Зар Европи требају нове Орвелове бригаде које мисле исто, обучене у идентичне плаве униформе аплаудирајући нечему што нису добро ни чули а камоли разумели? И на крају свега да ли то треба нама Србима ''ван Европе''?
Шта се то толико променило у Србима? Шта се то променило са свима нама који некад бејасмо они Шарпланинци који се рваху са медведима? Како смо постали овце које ће ускоро можда и да бацају цвеће на камионе и тенкове који превозе вукове који нас убијаху и клаху? Иза непрозирних и непробојних стакала смејаће се нашим брабоњцима у које нас обукоше наше вође док ће ходити земљом и вероватно пролазити поред гробова оних који погинуше да они не би ту ходили у својим оклопњацима.
Пројекат ''Српски Менгеле'' креиран од стране Премијера се приближава крају. Српски ген је Српски инат који се сакрио негде дубоко у нама, повијен и увијен у ону накарадну креатуру подаништва а Премијер се труди да му зада коначни ударац. Да уништи онај ген по коме нас цео свет зна и препознаје и по коме смо и добили име. Можда ће успети да га уништи и мутира како би нас све запослио код његових газда код којих ћемо носити умрљане памперсе како не би направили паузу и смањили њихову производњу.
Одговор ће бити познат месеца маја кад се топи снег на Шар Планини. Имамо само две опције. Можда ћемо до краја мутирати у овце обучене у руно прожето минивалом од умазаних брабоњака и прошарано дугиним бојама а можда ће се Српски инат пробудити у нама пре него што Премијер подигне свој ''генетски чекић''. Можда ће се тада у нама ослободити она два шарпланинца која незаустављиво јуре медведе по Шарским пољанама.
 |
| Фото: Илустрација |
Пише: Бранислав Марковић
Имам и рођаке горе а један од њих, већ одавно покојни ловац Суља, који је својевремено угостио Тита у својој кући у којој је Тито и преспавао. За тај крај и оно време велики догађај. А оно што је важно за нас је да је тај ловац Суља имао неколико Шарпланинаца од којих је један пар, мужјак и женка постао легенда Шар Планине по томе што су убили мечку која се спустила близу куће њиховог газде. У беспоштедној борби у којој су се јурили по Шарпланинским ливадама један од њих је убрзо угинуо од задобијених рана а овај други од туге за својим партнером брзо после тога. Угинуо од оне безграничне туге и љубави како само пси знају да воле и тугују.
Сећам се добро и тог народа са Шар планине. Сећам се тог народа, тих горштака и бунтовника када су се негде 2000-те сукобили са КФОР-ом, наравно голоруки. Цео крај је био блокиран и војници су на крају пустили псе а Шарпланински Горштаци су вратили истом мером и пустили своје псе - чувене Шарпланинце. Беспотребно је причати о крају борбе где су се борили они чији су се преци борили са медведима, који спавају напољу на –30 степени Целзијуса, и који једу удробљен хлеб, против оних који спавају у плетеним прслуцима и једу месо специјално прављено за њих и које морам рећи мирише толико добро да би се свако од нас преварио да га макар проба а многи од нас жељни укуса меса и пробали. Тада су и Шарпланински горштаци и њихови пси показали од чега су саздани и колико је тврдо то Шарпланинско стење и камење.
16 година након тога десило се нешто крајње необично на тој Шар Планини. Личивши више на овце које неко уводи у тор него на оне који су имали срца борити се медведима, 3000 Срба сјатило се да поздрави бурним аплаузом и да се учлани у друштво истих оних који су их и продали. Да поздраве оне који су их продали као људе, и да поздраве друге који су их продали и као људе и као робу. Да поздраве и оне који су продали Шарпланину за брдо пара које они никад неће добити. Иако нема тих пара које су смеле купити планину са које је гледао своје царство онај који нам је подарио законитост и образ, иако није смело бити тих пара које могу купити планину и ливаде где су се Шарпланинци јурили са Шарским медведима, они су то ипак учинили – продали су и нас и планину, да планина добије неко друго име а да Шарпланинци постану неки други пси. Бурно и као у хипнози, дугим аплаузима поздравили су оне који су их преко ноћи начинили да личе на стадо оваца, бацајући са себе крзно отпора и неустрашивости а навлачивши ошишану овчју кожу чије је руно већ одавно продато, оставивши им да се огрну кожом протканом брабоњцима како би им се непријатељи лепше смејали. Широм Душановог царства од Ибарског Колашина па до Новобрдске тврђаве наше вође подарише још хиљада овчијих крзна улепљених брабоњцима да свој народ утерују у торове и да га праве и слепим и глувим.
Симболика Српске пропасти све више добија на материји и полако почиње да добија облик и обрисе Српских мутаната који ходају искривљени и увијени подсећајући на карикатуре које симболишу подаништво.
Где је та Европска цивилизација да осуди једноумље оних који користе економску силу да притиска економску немоћ народа који постаје марва и који мора да кликће и аплаудира само зато да не би изгубио тај оброк са којим ће нахранити децу? Где су ти силни проевропски НВО-и који мере свако слово које угрози неко право или пак слободу изражавања и изјашњавања? Где су они који нас деценијама уче разноликости и ''лепоти разнобојности пинк, црвене, зелене,... и осталих боја''? Зар Европи не смета у срцу Европе образац ''учлањивања'' у партију сличан оном учлањивању у ''Боко Харам'' или ''ИСИС странака'', па нећу погрешити ако кажем, идентичан оном ''Национал Социјалиста'' из 30-их прошлог века. Зар Европи требају нове Орвелове бригаде које мисле исто, обучене у идентичне плаве униформе аплаудирајући нечему што нису добро ни чули а камоли разумели? И на крају свега да ли то треба нама Србима ''ван Европе''?
Шта се то толико променило у Србима? Шта се то променило са свима нама који некад бејасмо они Шарпланинци који се рваху са медведима? Како смо постали овце које ће ускоро можда и да бацају цвеће на камионе и тенкове који превозе вукове који нас убијаху и клаху? Иза непрозирних и непробојних стакала смејаће се нашим брабоњцима у које нас обукоше наше вође док ће ходити земљом и вероватно пролазити поред гробова оних који погинуше да они не би ту ходили у својим оклопњацима.
Одговор ће бити познат месеца маја кад се топи снег на Шар Планини. Имамо само две опције. Можда ћемо до краја мутирати у овце обучене у руно прожето минивалом од умазаних брабоњака и прошарано дугиним бојама а можда ће се Српски инат пробудити у нама пре него што Премијер подигне свој ''генетски чекић''. Можда ће се тада у нама ослободити она два шарпланинца која незаустављиво јуре медведе по Шарским пољанама.
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2016 :: Молимо за навођење извора
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.