Еквилибриум Косово, односно уравнотежено Косово, је изложба и интелектуално вече које се данас одржава у Паризу.
Троје француских студената ће покушати да дају свој допринос успешном решењу односа између Срба и Шиптара на Косову и Метохији после рата крајем деведесетих.
Путовали су, упознавали, читали и слушали о Косову и Метохији. Не желећи да стану ни на једну страну, а са искуством које су до стекли, они се питају – да ли је могуће успоставити равнотежу у односу и на простору какав је овај?
Детаљније о пројекту сазнали смо од Оубина Гандиљоа, једног од аутора ове изложбе.
: Реците нам тачније, шта је суштина овог пројакета, који је циљ вашег рада на овом проблему?
Оубин: Ми смо троје младих француских студената. Прошлог јуна смо били на Косову како би се боље упознали са ситуацијом а превасходно нас је занимала проблематика међуљудских односа између Срба и Албанаца.
Сама изложба се састоји од фотографија, цртежа, слика и скулптура које су радили током боравка на Косову и Метохији али и касније, под утисцима које су понели.
Ми изложбом не говоримо о историји већ желимо да говоримо о актуелним међуљудским односимана тамо. Дакле, оно што ми желимо јесте да разоткријемо тај специфични однос између Срба и Албанаца у овом тренутку и то приближимо људима у Француске јер овде нико не зна шта се у ствари догађа код вас. Изложбом желимо да још промислимо о поновној изградњи односа Срба и Албанаца.
Обрађивали смо три теме; школе, то јест образовање и језик, затим међусобне односе и још веру, односно цркве, џамије и остало... оно што би могло бити фактор помирења.
: Одакле потреба да се бавите баш овим проблемом? Јесте ли активисти неког покрета, странке?...
Оубин: Нисмо политички ангажовани. Нисмо ни про-српски, ни про-албански оријентисани, ми смо само три радознала студента који желе да представе лепоту ваше земље и говоре о њој, као и о томе како би сте могли поново да живите заједно после рата.
Тешко да је могуће градити сигурну будућност без познавања прошлости.
Албанци су срушили или до темеља порушили преко 150 цркава и манастира, неки од њих су били средњевековни и поред верског карактера имали и непроцељиву вредност за светску баштину. Само протекле деценије уништили су готово све српске гробове које су могли. Јасно је да они просто не желе Србе као слободне људе иако су им потребни. Једино "интегрисани" Срби могу да докажу како нису протерани баш сви, како су прихватили њихову „државу“... Иако Косово то не може да буде јер је оно део Србије, сада под окупацијом.
Битно је рећи и то да је преко 2000 Срба киднаповано или убијено, некима су вађени органи и продавани на црном тржишту и нико, али баш нико није за то одговарао и поред признања истражних органа да има доказа.
: Како мислите да је могуће, у таквој друштвеној клими градити заједнички живот?
Младим уметницима гостоваће нека имена врло занимљива српској јавности.
Шеф Мисије ОЕБС-а на Косову Жан-Клод Шлумбергер који је одиграо посебну улогу у одржавању шиптарских избора на северу Косова по плану Бриселског споразума. Како су их Срби на северу Косова бојкотовали, мисија ОЕБС-а је тада грубо прекршила правило и напустила иборно место у техничкој школи у Косовској Митровици надајући се да ће неко упасти, поломити изборне кутије и разбацати материјал како би се избори лакше поновили. Нико није упао у ту школу и све је остало на свом месту укључујући и печате и остали најповерљивији материјал Шлумергер је тада изјавио „да је ОЕБС добро обавио свој задатак у помагања избора у четири општине на северу и оценио да су успешни избори на северу Косова отворили пут даљим демократским процесима на Косову“.
Сјајан опонент и велики поборник истине биће му бивши француски официр, пуковник Жак Огар. Он је био припадник окупационих НАТО снага које су ушле на Косово и Метохију одмах након агтесије 1999. године.
После искуства које је стекао и сазнања са терена, написао је кигу „Европа је умрла у Приштини“ а као закључак свега што се у овом делу Србије догодило у то време и касније пред његовим очима. Био је сведок многих злочина и напада Шиптара на Србе и како сам каже – он је поделио Косовску Митровицу, а то је Србима омогућило да остану у овом делу покрајине и после окупације.
Такође, поред њега појавиће се и Никола Мирковић, аутор књиге „Страдалничко Косово“, хуманитарни радник српског порекла који живи у Француској, одличан познавалац историје и сведок последњих догађаја на Косову и Метохији. Његово јасно, аргументовано, интелигентно и сликовито излагање, учинили су, по први пут, да се у Културном центру Србије у Паризу пола сата чека у реду за аутограм и да се прода пун кофер књига.
Све то је уприличено поводом 15. годишњице НАТО мржње, када је Мирковићев првенац, оптужујућа књига напунила салу. Стајало се, седело на поду. Већином Французи који су својим присуством доказали да нису званична Француска, да су прозрели игру великих, спознали бол за српским жртвама и да би радо помогли на путу истине.
Поред њих, „другу страну“ представљаће српској јавности непознати Хазис Вардар, активан у француском културном животу, иначе албанског порекла. Име изложбе је било врло проблематично за усвојити, каже Оубин. Да ли је могуће, у изворном значењу, створити еквилибријум Косово? Да ли је могуће успоставити равнотежу?
~ Ово свакако наговештава узбудљиво вече и оштру полемику. ~
Хоће ли поборници силе моћи против аргумената правде и истине у далекој Француској? Хоће ли се наћи неки могући модел помирења, макар теоријски?
Ако је ко у могућности да прво вече ове изложбе посети и слуша излагања, никако не би смео да дозволи себи да пропусти такву прилику.
Разговарао:
Иван Максимовић
 |
| Једна од сцена у школи и како је Оубин види. |
Путовали су, упознавали, читали и слушали о Косову и Метохији. Не желећи да стану ни на једну страну, а са искуством које су до стекли, они се питају – да ли је могуће успоставити равнотежу у односу и на простору какав је овај?
Детаљније о пројекту сазнали смо од Оубина Гандиљоа, једног од аутора ове изложбе.
: Реците нам тачније, шта је суштина овог пројакета, који је циљ вашег рада на овом проблему?
Оубин: Ми смо троје младих француских студената. Прошлог јуна смо били на Косову како би се боље упознали са ситуацијом а превасходно нас је занимала проблематика међуљудских односа између Срба и Албанаца.
Сама изложба се састоји од фотографија, цртежа, слика и скулптура које су радили током боравка на Косову и Метохији али и касније, под утисцима које су понели.
Обрађивали смо три теме; школе, то јест образовање и језик, затим међусобне односе и још веру, односно цркве, џамије и остало... оно што би могло бити фактор помирења.
: Одакле потреба да се бавите баш овим проблемом? Јесте ли активисти неког покрета, странке?...
Оубин: Нисмо политички ангажовани. Нисмо ни про-српски, ни про-албански оријентисани, ми смо само три радознала студента који желе да представе лепоту ваше земље и говоре о њој, као и о томе како би сте могли поново да живите заједно после рата.
Тешко да је могуће градити сигурну будућност без познавања прошлости.
 |
| Оубин Гандиљо |
Битно је рећи и то да је преко 2000 Срба киднаповано или убијено, некима су вађени органи и продавани на црном тржишту и нико, али баш нико није за то одговарао и поред признања истражних органа да има доказа.
: Како мислите да је могуће, у таквој друштвеној клими градити заједнички живот?
Оубин: Тако што немају избора. Наравно, није лако. Зато смо за прво вече овог догађаја организовали размену мишљења и позвали два срска историчара и једног албанског. Мислимо да ће бити сјајно чути мишљење тројице историчара јер они свакако знају много више него ми. Ми нисмо историчари.
Све је спремно за успешно одржавање овог догађаја.
Младим уметницима гостоваће нека имена врло занимљива српској јавности.
Шеф Мисије ОЕБС-а на Косову Жан-Клод Шлумбергер који је одиграо посебну улогу у одржавању шиптарских избора на северу Косова по плану Бриселског споразума. Како су их Срби на северу Косова бојкотовали, мисија ОЕБС-а је тада грубо прекршила правило и напустила иборно место у техничкој школи у Косовској Митровици надајући се да ће неко упасти, поломити изборне кутије и разбацати материјал како би се избори лакше поновили. Нико није упао у ту школу и све је остало на свом месту укључујући и печате и остали најповерљивији материјал Шлумергер је тада изјавио „да је ОЕБС добро обавио свој задатак у помагања избора у четири општине на северу и оценио да су успешни избори на северу Косова отворили пут даљим демократским процесима на Косову“.
Сјајан опонент и велики поборник истине биће му бивши француски официр, пуковник Жак Огар. Он је био припадник окупационих НАТО снага које су ушле на Косово и Метохију одмах након агтесије 1999. године.
После искуства које је стекао и сазнања са терена, написао је кигу „Европа је умрла у Приштини“ а као закључак свега што се у овом делу Србије догодило у то време и касније пред његовим очима. Био је сведок многих злочина и напада Шиптара на Србе и како сам каже – он је поделио Косовску Митровицу, а то је Србима омогућило да остану у овом делу покрајине и после окупације.
Такође, поред њега појавиће се и Никола Мирковић, аутор књиге „Страдалничко Косово“, хуманитарни радник српског порекла који живи у Француској, одличан познавалац историје и сведок последњих догађаја на Косову и Метохији. Његово јасно, аргументовано, интелигентно и сликовито излагање, учинили су, по први пут, да се у Културном центру Србије у Паризу пола сата чека у реду за аутограм и да се прода пун кофер књига.
Све то је уприличено поводом 15. годишњице НАТО мржње, када је Мирковићев првенац, оптужујућа књига напунила салу. Стајало се, седело на поду. Већином Французи који су својим присуством доказали да нису званична Француска, да су прозрели игру великих, спознали бол за српским жртвама и да би радо помогли на путу истине.
Поред њих, „другу страну“ представљаће српској јавности непознати Хазис Вардар, активан у француском културном животу, иначе албанског порекла. Име изложбе је било врло проблематично за усвојити, каже Оубин. Да ли је могуће, у изворном значењу, створити еквилибријум Косово? Да ли је могуће успоставити равнотежу?
~ Ово свакако наговештава узбудљиво вече и оштру полемику. ~
Хоће ли поборници силе моћи против аргумената правде и истине у далекој Француској? Хоће ли се наћи неки могући модел помирења, макар теоријски?
Ако је ко у могућности да прво вече ове изложбе посети и слуша излагања, никако не би смео да дозволи себи да пропусти такву прилику.
Разговарао:
Иван Максимовић
Припремиле: КМ Новине
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.