Џонатан Пауел, бивши шеф кабинета британског премијера Тонија Блера, написао је књигу о начину владања свог шефа који покрива и време бомбардовања Србије.
Блер се залагао, поред бомбардовања, и за копнену инвазију НАТО снага на Косову. У томе га свесрдно подржавала Медлин Олбрајт, државни секретар САД. Међутим, Бил Клинтон је био против, чак је био изузетно љут кад је Блер дошао код њега с тим предлогом.
Авијација је однела победу, требало је проверити како је то могуће остварити и у садејству с копненим трупама. Србија би у том погледу могла послужити као одличан полигон, довољно изолована од света и без утицаја неког моћног савезника, просто се сама наместила за ову врсту показне вежбе. Било је то увежбавање за блеровске интервенције сутра, на другим подручјима где буде непослушних, и све то у име "демократије и људских права." Упаковати авијацију и тенкове у увежбаној варијанти и ето моћног жандарма света да распали по свим онима који се не повинују походу неолиберализма.
Можда је Блер хтео да се окити ордењем славне британске армије која је "ослободила" Косово, да буде други Черчил. Кад му је идеја пропала, покушао је преко својих медијских канала да пошаље поруку како је "он, ето, мачо мушкарац, а Клинтон слабић." (Џонатан Пауел). Као да се пубертетлије олако играју туђим животима - како другачије растумачити борбу немоћног са јакима, мале Србије са огромном концентрацијом најновије војне технике у снагама НАТО пакта. То је исти онај Блер који је одговарао пред Анкетном комисијом британског Парламента за лажну оптужбу о ирачком поседовању хемијског оружја за масовно уништавање што је био кључни мотив напада Запада на Ирак. Отворио се осињак из кога ни данас не знају како да изађу. Сви губе - само продавци оружја профитирају. Што криза дуже траје њима је све боље. Он, Олбрајтова и њима слични хтели су да буду оно што нису, да буду мачо мушкарци, што је већ сфера психологије, а не политике и рационалног расуђивања.
А онда стиже вест као гром из ведрог неба да је Влада Србије ангажовала консултантску кућу бившег британског премијера Тонија Блера за формирање стручних тимова у кабинету премијера Александра Вучића... Можда српски премијер није имао много избора.
Део је ово похода светског мондијализма, бомбардовања, инвазија, па ширење простора за "уградњу себе" у демократски ослобођене земље. Да би привукао инвестиције из Британије, добио наклоност Лондона, као и похвале широм Запада за фискалну консолидацију, наш премијер је можда морао да плати ову цену. Ми сатерани у штедне задруге, у штедњу, Блер се шири, најављује просперитет Србије, кабинета. Тако свет функционише. Не ради ово само Запад, ради то и Русија, ради природа капитала.
Са друге стране, стиже нам вест из ММФ-а да струја у Србији мора да поскупи за 15 одсто. Знам да је цена струје реално ниска; знам такође да је стандард грађана Србије низак, али то није оправдање за ниску цену струје. Међутим, брине блеровски начин размишљања, опет ММФ који каже да је у "нашем интересу" да имамо вишу цену струје с пролећа. Моје право питање је зашто морамо беспоговорно то да слушамо? Какве то комплексе ниже вредности лечимо и пред ким се то доказујемо, да смо већи католици од папе. Као економиста знам да свака она земља која призива ММФ самим тим чином признаје свој пораз, своју немоћ да сама влада процесима. Па, и кад то мора да уради, тиме се не хвали.
Нажалост, ни овде није крај. Претпоставимо да смо пензије морали смањити, али начин на који смо то урадили је дубоко блеровски. Ако верујемо у излаз, ко што владајући причају, могли смо увести порезе на две године, смањити пензије, а кад изађемо на зелену грану вратити пензије. Не, ми смо трајно смањили, нелинеарно, различито, људе довели у неравноправан положај у остваривању истих права, па уз све то још пензионерима директно у очи саопштили да је то у њиховом интересу. Као што нам ММФ каже да је повећање цена струје у нашем интересу. Боље ће живети за две године, на часну реч, рекоше неки из Владе.
Диктат међународног капитала је сувише суров, влади Србије објективно није лако, кроз ову врсту "топлог зеца" је скоро немогуће проћи без огреботина. Вештина је да те огреботине буду што плиће, а не да прерастају у читаве бразде, које су као дубоке боре утиснуте у лице Србије. Већинска Србија не може да издржи ударе свакодневног пада стандарда, прерано се уозбиљује, мршти, са њеног лица нестаје ведрине и оптимизма. Спиновање ту не може да помогне, напротив, може само блеровски да завара, одгоди, а онда ће цену данашњих илузија платити генерација која долази. Блеровски начин размишљања подразумева анкетне одборе, накнадна испитивања. То такође треба знати и на време укалкулисати.
Извор: Данас.рс
Пише: Синиша Копривица
Аутор је био члан Савезне владе
у кабинету Милке Планинц
Блер се залагао, поред бомбардовања, и за копнену инвазију НАТО снага на Косову. У томе га свесрдно подржавала Медлин Олбрајт, државни секретар САД. Међутим, Бил Клинтон је био против, чак је био изузетно љут кад је Блер дошао код њега с тим предлогом.
Авијација је однела победу, требало је проверити како је то могуће остварити и у садејству с копненим трупама. Србија би у том погледу могла послужити као одличан полигон, довољно изолована од света и без утицаја неког моћног савезника, просто се сама наместила за ову врсту показне вежбе. Било је то увежбавање за блеровске интервенције сутра, на другим подручјима где буде непослушних, и све то у име "демократије и људских права." Упаковати авијацију и тенкове у увежбаној варијанти и ето моћног жандарма света да распали по свим онима који се не повинују походу неолиберализма.
 |
| Шиптари дочекују Блера на КиМ |
А онда стиже вест као гром из ведрог неба да је Влада Србије ангажовала консултантску кућу бившег британског премијера Тонија Блера за формирање стручних тимова у кабинету премијера Александра Вучића... Можда српски премијер није имао много избора.
Део је ово похода светског мондијализма, бомбардовања, инвазија, па ширење простора за "уградњу себе" у демократски ослобођене земље. Да би привукао инвестиције из Британије, добио наклоност Лондона, као и похвале широм Запада за фискалну консолидацију, наш премијер је можда морао да плати ову цену. Ми сатерани у штедне задруге, у штедњу, Блер се шири, најављује просперитет Србије, кабинета. Тако свет функционише. Не ради ово само Запад, ради то и Русија, ради природа капитала.Са друге стране, стиже нам вест из ММФ-а да струја у Србији мора да поскупи за 15 одсто. Знам да је цена струје реално ниска; знам такође да је стандард грађана Србије низак, али то није оправдање за ниску цену струје. Међутим, брине блеровски начин размишљања, опет ММФ који каже да је у "нашем интересу" да имамо вишу цену струје с пролећа. Моје право питање је зашто морамо беспоговорно то да слушамо? Какве то комплексе ниже вредности лечимо и пред ким се то доказујемо, да смо већи католици од папе. Као економиста знам да свака она земља која призива ММФ самим тим чином признаје свој пораз, своју немоћ да сама влада процесима. Па, и кад то мора да уради, тиме се не хвали.
Нажалост, ни овде није крај. Претпоставимо да смо пензије морали смањити, али начин на који смо то урадили је дубоко блеровски. Ако верујемо у излаз, ко што владајући причају, могли смо увести порезе на две године, смањити пензије, а кад изађемо на зелену грану вратити пензије. Не, ми смо трајно смањили, нелинеарно, различито, људе довели у неравноправан положај у остваривању истих права, па уз све то још пензионерима директно у очи саопштили да је то у њиховом интересу. Као што нам ММФ каже да је повећање цена струје у нашем интересу. Боље ће живети за две године, на часну реч, рекоше неки из Владе.
 |
| Знамо га ко злу пару. |
Диктат међународног капитала је сувише суров, влади Србије објективно није лако, кроз ову врсту "топлог зеца" је скоро немогуће проћи без огреботина. Вештина је да те огреботине буду што плиће, а не да прерастају у читаве бразде, које су као дубоке боре утиснуте у лице Србије. Већинска Србија не може да издржи ударе свакодневног пада стандарда, прерано се уозбиљује, мршти, са њеног лица нестаје ведрине и оптимизма. Спиновање ту не може да помогне, напротив, може само блеровски да завара, одгоди, а онда ће цену данашњих илузија платити генерација која долази. Блеровски начин размишљања подразумева анкетне одборе, накнадна испитивања. То такође треба знати и на време укалкулисати.
Извор: Данас.рс
Пише: Синиша Копривица
Аутор је био члан Савезне владе
у кабинету Милке Планинц
Припремиле: КМ Новине
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.