Вести:

субота, 23. август 2014.

Стратегија ЕУ: Трајни смештај расељених са КиМ на југу Србије под маском хуманости

субота, 23. август 2014. | КМ новине 0

У Врању и Куршумлији остваују се, кроз вид хуманитарне помоћи и солидарности, идеје које ће интерно расељене са косова и Метохије заувек настанити у овим областима. Учествују Немци, ЕУ, УНХЦР.

...

У насељу Огледна станица у Врању почела је изградња монтажних кућа намењених интерно расељеним лицима са Косова и Метохије који  су смештени у Врањској Бањи, преносе "Јужне вести".

Партнери у пројекту су немачка невладина организацији АСБ, Комесаријат за избеглице и, пре свега, Мисија ЕУ у Србији, а која је и обезбедила средства за изградњу кућа. Градоначелник Врања Зоран Антић са сарадницима обишао је јуче радове на изградњи монтажних објеката, где се захвалио финасијерима.

У оквиру овог пројекта гради се 6 монтажних кућа са 8 стамбених јединица, а укупна вредност радова, укључујући и неопходну инфраструктуру и земљиште које је обезбедио град, износи око 200.000 евра.

Помоћник комесара за избелице Иван Гергинов истакао је да је циљ овог пројекта затварање колективног цетра “Расадници“ у Врањској Бањи.

Како је најављено, завршетак радова се очекује за 50 дана.

Истовремено, у Куршумлији, 5 породица расељених са КиМ добило је донације у виду грађевинског материјала пише портал "Топличке вести".

Пет породица потписало уговоре о донацији грађевинског материјала. Фото: Куршумлија.орг

Породице су пре два дана, у просторијама Општине, потписале уговоре са невладином организацијом из Крагујевца "Визија" за донације којима ће адаптирати свој животни простор и донекле побољшати услове становања.

Укупна вредност пројкета износи два милиона динара а висина донације по породици, од којих свака живи у тешким материјалним условима и са више деце, је 400.000 динара. Цео пројекат финансира УНХЦР.

Представник НВО "Визија", Радиша Милутиновић, образложио је присутним породицама детаље уговора, нагласивши да је један од критеријума за добијање помоћи нерешено стамбено питање а приоритет су имале породице које живе као подстанари, преноси интернет страна општине Куршумлије.

Потписивању уговора присуствовали су предстваници савета за социјалну заштиту и повереништво за избегла и расељена лица при овој општини.

Овакви пројекти су углавном финансирани из фондова Еврпске уније и УНХЦР-а а утичу на трајно збрињавање расељених са КиМ ван територије покрајине. После 16 година у прогонству, најчешће са најминималнијим условима за живот, овим породицама то много значи.

Ипак, има оних са Косова и Метохије који се већ неко време питају - зар се такви пројекти нису могли остварити на територији Косова и Метохије? Зашто се куће не граде тамо где су расељенима и порушене или, где то није могуће, у српским енклавама или на северу Косова где претежно живе Срби?

Срби у селу Жач, Метохија. Иако су дошли као повратници крајем марта и зиму су дочекали у овим шаторима - донацији УНХЦР-а. Фото: РТС.



Готово свим повратницима УНХЦР је обезбедио - шаторе! Упркос сталном каменовању и оружаним нападима на њих - нема откривених починилаца у овом малом метохијском селу. Фото: Блиц


Овакви пројекти легализују прогон и насилно промењену слику етничког састава становништва Косова и Метохије. Што је још опасније и дугорочније, укидају статус расељених особама из јужне српске покрајине и озакоњују стање настало насиљем шиптарских терориста а уз пуну сагласност и послушнст српских власти на свим нивоима.

То потврђују и намера и рад на затварању колективних центара. Ова места, као најбеднија за живот људи у Србији, тешко је и нехумано одржавати и ту даље држати људе у условима где су им угрожени и физичко и психичко здравље и свако људско достојанство. Али, ако се то могло на југу Србије, или у неким другим општинама централне Србије, онда је било могуће и на самој територији Косова и Метохије.


Српска кућа у селу Граце, пут Вучитрн - Приштина. Никада обновљена. Фото: КМ Новине


То очигледно не одговара онима који би да политику сатирања српског народа и разбијања српске државе озваниче и заокруже као повољан геостратешки потез. Они се углавном појављују у улози "брижних" финансијера омогућавајући тек минимум наводног трајног збрињавања расељених који и даље остају у изузетно лошем материјалном и социјалном положају. Искреног труда у погледу повраћаја њихове имовине и надокнаде штете ниoткуда нема нити се наговештава.

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.