Само неколико реченица које је обичном поштом стигло у Србију у смирај 28. јула 1914. године било је довољно да цео тада познати свет окрене наглавачке. Погледајте шта је тачно писало у овом страшном писму.
...
После ултиматума који ниједна оновремена држава није могла да прихвати, а да при том не изгуби своју независност, а крајње попустљивог одговора Србије који је међу савезницима дочекан са одобравањем и као доказ крајње дипломатске вештине, 28. јула, пре тачно 100 година, у обичном телеграму, поштом, Аустроугарска монархија објавила је рат Србији.
Овај догађај, коначно је прешао границу без повратка и свет гурнуо у четворогодишње крвопролиће које је Србији донело победу, али и однело генерације младих и преко трећине становништва - изгинуло је или помрло због епидемија више од 1.100.000 људи, 450.000 војника и 650.000 цивила, што је било око 26 одсто становника Краљевине Србије.
Овај догађај, коначно је прешао границу без повратка и свет гурнуо у четворогодишње крвопролиће које је Србији донело победу, али и однело генерације младих и преко трећине становништва - изгинуло је или помрло због епидемија више од 1.100.000 људи, 450.000 војника и 650.000 цивила, што је било око 26 одсто становника Краљевине Србије.
Аустроугарска објава рата по начину на који је стигла представљала је преседан. Никада раније у историји ратовања једна земља није објавила рат другој поштом, у обичном телеграму који су сви могли да прочитају.
Овај судбоносни документ Никола Пашић, председник српске владе, примио је у нишком хотелу „Европа", док је ручао.
У сећањима поштара који је Пашићу уручио ратну објаву остала је забележена и његова реакција, као и прве речи.
– Аустроугарска нам је објавила рат. Наша ствар је праведна, Бог ће нам помоћи – рекао је тада Пашић.
 |
Две реченице које су изазвале крвопролиће
|
„Пошто Краљевска српска влада није дала задовољавајући одговор на ноту, коју јој је предао аустроугарски посланик у Београду, 23. јула 1914. године, царско краљевска влада налази за потребно да сама да задовољење својим правима и интересима и да ради тога прибегне оружаној сили. Аустроугарска сматра, дакле да се од овога тренутка налази у ратном стању са Србијом.
Министар спољних послова Аустроугарске гроф Бертхолд
Због необичног и суровог начина на који је стигла аустроугарска нота многи нису поверовали у њену аутентичност. Зато се у поподневним часовима догодио још један преседан – Политика је на насловној страни објавила погрешну вест.
У ванредном издању које је бесплатно дељено Београђанима преко целе прве стране је писало: „Рат није објављен".
А онда је пала ноћ... Аустроугарска војска почела је да бомбардује Београд. Први меци су испаљени на Сави, у данашњој Савамали, на месту које и данас постоји. Напад је трајао наредних шест дана и ноћи, а свет је неповратно хрлио ка отпочињану највећег ратног сукоба до тада.
Русија је још 28. јула наредила мобилизацију, а на ово је реаговала Немачка која је 1. августа објавила рат Русији. Два дана касније, у рат је ушла и Француска, а затим и Британија.
Први светски рат могао је да почне.
Извор: Дневно.рс
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.