Промене у етничкој структури српских насеља на Косову и Метохији су се у периоду након Другог светског рата углавном одвијале (насилном и под притиском; прим. ред.)купопродајом имовине.
Након 1999. године са NATO окупацијом и формирањем сепаратичких албанских власти долази до спровођења новог метода албанизације српских насеља, који се одвија упоредо са старим, а то је планска изградња читавих албанских насеља на атарима српских насеља.
У овом прилогу су са упоредним сателитским снимцима, као и подацима са пописа становништва, приказани неки од најупечатљивијих примера.
Косово Поље
Овај некада већински српски град, који се махом састојао од породичних кућа, након 1999. године је због близине Приштини постао врло атрактиван за насељавање Албанаца. Централни део насеља је практично сравњен са земљом, а на месту дотадашњих кућа никли су густо збијени стамбени блокови зграда.
Попис становништва 1981. године: Срби – 5399, Албанци – 2831
Попис становништва 2011. године: Срби – 48, Албанци – 12295
.png)
Чаглавица
Ово насеље је у целости припадало општини Приштина до 2008. године, када подељено на два насеља према административној подели самопроглашене Републике Косово: највећи део самог села (источно од магистрале Приштина-Урошевац), али са мањим делом атара, припао је насељу Чаглавица и општини Грачаница, док је мањи део самог села (западно од магистрале Приштина-Урошевац), али са већим делом атара, припао насељу Чаглавица које је остало у општини Приштина. На подручју овог новог насеља Чаглавица изграђена су читава нова албанска насеља, чији број становника далеко прелази број становника дела Чаглавице који је припао Грачаници.
Попис становништва 1981. године: Срби – 1020, Албанци – 17
Попис становништва 2011. године (општина Грачаница): Срби – 403, Албанци – 285
Попис становништва 2011. године (општина Приштина): Срби – 41, Албанци – 4116
Бресје и Угљаре
Ова два српска села налазе се југозападно, односно југоисточно од Косовог Поља, па је ширење овог града захватило и атаре Бресја и Угљара, услед чега су се она практично спојила са градом.
Бресје:
Попис становништва 1981. године: Срби – 620, Албанци – 211
Попис становништва 2011. године: Срби – 74, Албанци – 2119
Угљаре:
Попис становништва 1981. године: Срби – 879, Албанци – 9
Попис становништва 2011. године: Срби – 377, Албанци – 798
Преоце
Ово насеље је припадало општини Приштина до 2008. године, када је припојено новоформираној општини Грачаница према административној подели самопроглашене Републике Косово. На атару овог насеља, западно од самог села, у сред ничега плански је изграђено елитно албанско насеље Маригона. С обзиром да је до изградње насеља дошло након последњег пописа из 2011. године, није познато колико се Албанаца тамо населило.
Попис становништва 1981. године: Срби – 512, Албанци – 2
Попис становништва 2011. године: Срби – 274, Албанци – 3
Ова два насеља се налазе југоисточно од Клине, с тим што се западни делови атара ових насеља налазе јужно од Клине уз магистрални пут који води ка Ђаковици и Призрену. Управо је на том подручју још за време социјалистичке Југославије започела изградња појединачних албанских кућа, да би након 1999. године дошло до изградње читавог насеља.
Дрсник:
Попис становништва 1981. године: Срби – 709, Албанци – 242
Попис становништва 2011. године: Срби – 10, Албанци – 1751
Долац:
Попис становништва 1981. године: Срби – 317, Албанци – 233
Попис становништва 2011. године: Срби – 3, Албанци – 273
Извори
Попис становништва 1981. године у СФР Југославији
Попис становништва 2011. године у самопроглашеној “републици Косово”
Геопортал Катастарске агенције самопроглашене “рРепублике Косово”
Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.