Вести:

Sunday, March 6, 2022

Сепаратистима са Косова и Метохије није место у НАТО

Sunday, March 6, 2022 | Уреднички колегијум 0

Сепаратистима са Косова и Метохије није место у НАТО

Петр Бистрон, посланик Алтернативе за Немачку (АфД) у Бундестагу сматра да Косову (шиптарским сепаратистима са окупиране српске покрајине) није место у НАТО.

Сепаратистима са Косова и Метохије није место у НАТО
Петр Бристон / Фото: Лична архива










Бистрон каже да је бомбардовањем Југославије и отцепљењем Косова и Метохије направљен преседан, којим је започела епоха враћања Хладног рата, а тај пројекат се сада завршава у Украјини. Он је интервју дао за "Вести" чији несрећни, да избегнемо термин "неписмени" или "издајнички" новинари формулисањем питања показују или да не познају стање довољно, једва и површно или да раде за своје финансијере који желе да они тако извештавају. У питањима која су поставили српску окупирану покрајину дефинишу као већ де-факто засено целину што никако није случај осим ако се не помиње као окупирана покрајина. Па и тада, из назива се не сме изоставити - Метохија који про-западни, аутошовинистички настројени медији махом користе. зато смо, како би избегли обмањивање наших читалаца, неправилности новинара поменутог портала - исправили и обликовали како треба, у скалду са чињеничним стањем.


У јавности су се појавили предлози да Косово и Метохија постану члан НАТО алијансе. Какав је ваш став по том питању, имајући у виду да партија којој припадате годинама сматра да је Косово и даље део Србије?

– Отцепљење Косова од Југославије већ је био преседан. Уследио је противно међународном праву напад НАТО на суверену европску земљу. Као што се види та творевина није у стању да преживи и подстакнута је војно и финансијски од САД и ЕУ. Косово до данас бројне земље света нису признале као државу, међу којима и светске силе као што су Кина и НАТО чланица Шпанија. У таквој ситуацији примити ту творевину у НАТО било би као сести на буре барута и упалити фитиљ.

Ви сте један од ретких политичара на Западу који је повукао паралелу са садашњим дешавањима у Украјини и некадашњим на Косову и Метохији. Говорили сте да Запад нема морално право да критикује Русију.

– Паралеле су јасне – у оба случаја је војно нападнута суверена земља, у оба случаја су напад осудиле УН. Агресор у Украјини је Русија, а агресор у Југославији био је НАТО. Како сада неко из НАТО може прстом да показује на Русе, када тачно зна да на тим прстима има још увек крви недужних жртава бомбардовања српских градова? Ко сам крши правила губи тиме морално право да друге критикује за исто кршење правила.

Обраћајући се посланицима у Бундестагу, ви сте били против санкција Русији. Образложите нам зашто?

– Зато што су санкције бескорисне. Од 2014. имамо механизам санкција ЕУ против Русије. Да ли су оне водиле ка томе да Русија врати Крим? Не. Да ли су водиле ка томе да је руска привреда доживела крах? Не. Шта се уместо тога догодило? Руси су део роба које су до тада увозили из ЕУ заменили изградњом сопствене производње или увозом из других земаља, пре свега САД и Кине. Санкције нису донеле жељене циљеве, већ су нанеле штету немачкој извозној привреди. Профитирале су САД и Кина. Зашто тако нешто поновити? ЕУ и САД би могле да уведу другачије санкције, које би стварно погодиле Русију, али то не чине. САД су искључиле увоз сирове нафте из Русије од санкција. Русија је у међувремену постала други испоручилац сирове нафте САД. Искључење из међународног платног промета СНјИФТ погађа само неколико руских банака, не све. Руси ионако имају сопствени платни систем, преко којег обављају 80 одсто свих финансијских трансакција. Ако би их потпуно искључили из СНјИФТ -а они би обављали финансијске трансакције са Кином преко тамошњег система. Европљани би тада морали да се њему прикључе или да пређу на размену робе. То нико не жели. Живимо у глобално умреженом свету у којем постоји међусобна зависност. Није лако великог играча као што је Русија искључити из тог система без да сами себи нанесете штету. Не би требало да испустимо из вида да Кина, нити Индија нису гласали за осуду Русије у УН. То је јасан сигнал.



Како гледате на то што је немачка влада променила политику када је реч о испорукама оружја Украјини и одлучила да Кијеву пошаље 1.000 комада противтенковског оружја и више хиљада ракета, као и да много новца инвестира у Бундесвер?

– То је значајан преокрет у немачкој политици – како у вези са испоруком оружја, тако и у вези наоружавања Бундесвера. Већ деценијама постоји друштвени консензус у Немачкој да се не испоручује наоружање ратним регионима. То је сада прекршено. Зашто? Да ли да би се Украјина ефективно заштитила од руског напада? Засигурно не. Геополитичка линија је већ исцртана. Запад се војно неће ангажовати. То су Американци и НАТО јасно пренели. Као што су 1938. Енглеска и Француска бациле Чехословачку Хитлеру пред ноге, као што нико није 1939. желео да умре за Пољску, 1958. за Мађаре тако данас нико неће да се бори за Украјину. Испорука наоружања треба да скрене пажњу и створи утисак да се помаже Украјинцима. То је хладна геополитика, скривена у хуманитарни гест. Испоручено наоружање неће зауставити конфликт, само ће га продужити. Више ће руских и украјинских војника умирати. Два, иначе братска народа, годинама ће бити подељена, а на Западу ће се зацементирати, годинама стварана слика да је Русија лоша. Када је реч о наоружавању Бундесвера, сада сви поздрављају годинама захтевано повећање војног буџета, које није спроведено. НАТО је дуго Русију приказиво као претњу, али нико није осећао опасност и захтеви за наоружавање су увек одбијани, пре свега од социјалдемократа. Бундесвер је стално смањиван, чак је и војна обавеза укинута. Сада Руси воде рат у Украјини и тиме дају потврду сценарију претње, тако да је социјалдемократски канцелар Олаф Шолц најавио до сада невиђени план наоружавања у вредности од 100 милијарди евра. У претходне три деценије смо пропустили шансу да створимо европску безбедносну архитектуру без САД, али уз укључење Русије. Епоха Европе без непријатељских блокова се приводи крају, нова Челична завеса се подиже. Нападом на Југославију и одвајањем Косова је процес растућих конфронтација почео, а ратом у Украјини је тај пројекат спроведен до краја. Линија раздвајања се повлачи. Сматрам да ће ићи посред Украјине.

Како видите одлуку Србије да не уводи санкције Русији? Београд је због тога под све већим притиском ЕУ.

– То је веома паметна одлука, како економски, тако и политички. Економски Србија санкцијама не може ништа добити. Напротив, механизам санкција који друге земље држи подаље од руског тржишта, отвара простор за српска предузећа. А политички? Зашто би Србија дозволила да је на моралну осуду Русије терају људи који су пре 23 године бомбардовали Београд и који су ишчупали Косово из српске државе?

 

* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

Post a Comment

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.

 
Copyright © 2014 - 2021 КМ Новине