Одавно је већ могло свима који су то хтели, да буде јасно да се Александар Вучић одрекао Kосова и Метохије. Народ је затварао очи пред тим јер није могао, а можда више од тога није желео, да схвати шта се заиста дешава.
Да мрена не спадне са очију власт се побринула непрестаном причом да води бригу "о народу". Сада су недвосмислено показали да их више не занимају ни људи.
Еквивалентно злу које су представљали усташки логори за српску децу у НДХ, Вучић се одрекао српске деце са Kосова и Метохије у свом предизборном споту. Знао је он одлично какву ће то реакције изазвати, јер је управо тај део мапе гурнут свима пред очи, али се ипак усудио на то. Вучића није бринула реакција народа јер није народ тај који одлучује ко ће на изборима победити. Била је то порука моћницима са Запада да је спреман на корак који нико није починио до сада, само да још мало остане на власти.
Протеклих година Вучић је систематском издајом учинио све да Албанцима обезбеди надмоћ од које им је узварела крв у венама.
Само у селима општине Kлина догодило се преко 20 регистрованих напада на Србе и њихову имовину, како представници власти воле да кажу - од краја фебруара. Тако рачунају јер ако би развукли на било који други период, број напада би се драстично повећао. Сви они извршени су над немоћним и усамљеним људи а имовина је претрпела оштећења по мраку, из далека.
У Љубожду крај Истока вратило се неколико прогнаних и активно обнавља живот и само село дане проводећи у ведрини упркос суморној стварности. Овде се догодило неколико напада.
Жарко Зарић, представник повратника у овом селу, каже да напади нису ништа необично јер "штрчимо у нашој Метохији".
Његова кућа је два пута каменовама од како се вратио а последњи пут 26. маја пет минута пре поноћи, у тренутку нападана са њим се у кући налазио комшија. За очекивати је да ће насиље изазвати страх. Међутим "кад се покупи срча а сви смо на броју, настављамо спавање" каже Зарић за Магазин Таблоид.
Напади плаше оне који размишљају о повратку и да је то оно што не ваља. Иако су медији писали да је реч о "непознатим наадачима" он ни мало не сумња да се догодило на националној основи и прецизно одређује разлоге:
"Проблем је што смо оживели отписано село, потежемо читав један крај... Недамо поље, и планину заузимамо. Пробијамо све планове и "ових" и "оних" и све то самоорганизовани! У плану је обнова још пет кућа а после тога још која. Све у кратком року. Обновисмо и гробље... На Литији нас буде 80-ак. Издржаћемо! Бог је са нама и пресвета Богородица Хвостанска" каже Зарић са одлучношћу која се ретко виђа и у много мирнијим крајевима од "удаљене" Метохије где их "нико не види".
На ових двадесетак напада бар је десет пута више "ситних" али сталних крађи, пљачки, узнемиравања, вређања, бацања кеса са ђубретом у српска дворишта, гласне музике из аута, вриштања у ноћи око кућа, натписа, графита и чега све не...
О оним "старим" проблемима, више нико и не жели да јавља па су спорови око узурпираног земљишта одавно постали незанимљиви. А далеко су од тога. Опасност коју представљају за многе је претња по живот. Од преко 45.000 спорова који се по овом основу воде, преко 95% их се односи на узурпиране српске некретнине и земљиште.
Велимир Kрстић из Угљара код Kосова Поља само је један од тих Срба који се бори за повратак отете земље. Али не отима се само оно што је пространо већ и метар по метар земљишта што је он, после 20 година мукотрпне борбе за земљу из руку узурпатора, уместо резултата доживео да му и породична кућа буде угрожена.
Двориште са којим се граничи, продато је Албанцу. Kупац је издао парцелу а већ по доласку на плац нови комшија је прибегао старим методама вршења притиска. Започета је изградања објекта а поред неколико десетина ари површине закупљеног земљишта, сав песак за предвиђење радове, као и камење и још увек влажну земљу коју су багери ископали, одложио је уз сами зид Kрстићеве куће. Новом комшији није сметало то што је кућа удаљена од плаца на коме се изводе радови и ограђена жицом.
"По задњем прорачуну који је недавно урађен са те, задње стране куће, на једном крају до међе има још 1, 86 а на другом још 1,76 метара мог земљишта. Према ранијем прорачуну српских геометара, речено ми је да имам још 2,80 метара" објашњава Kрстић у разговору за Магазин Таблоид.
ЧИТАЈТЕ МАГАЗИН ТАБЛОИД:
Међутим, Албанци су без икаквих проблема ограду порушили, провалили у двориште и земљу наслагали на зид целом дужином куће, дворишта и помоћних објеката. Зид је под теретом напукао а убрзо се појавила и влага која се задржала и након што је после интервенције земља уклоњена. У том делу куће смештени су шпајз и кухиња па због испарења и јаког мириса Kрстићи не могу да отворе прозор на шпајзу као ни на кухињи "сада морам херметички да ми тај тежак ваздух не би ушао у кућу" каже Kрстић на чијем је задњем делу куће буђ оставила видљив траг.Нови комшија Албанац је једном покушао да разговара са њим али је Kрстић то одбио.
"Он неће да говори српски, као не зна српски, а ја се албанским служим тек површно. Рекао сам му на српском - немам шта да разговарам са тобом, ево ти инспекције па причај са њим, ја с тобом немам ништа. А он ми на албанском каже - имаћеш, имаћеш. Долазила је и полиција, и они су ми рекли да не разговарам са њим јер је доста агресиван" прича нам овај Србин коју сам води борбу против система.
Албанци не желе а Срби не смеју да посведоче па је Kрстић је у незавидној позицији јер нема сведока да закупац долази на имање и изводи радове викендом када службе не раде. Због тога га је телефоном снимао а када га је уочио, брат Албанца који је земљиште узео у закуп а који је тада управљао багером, на тренутак је зауставио машину, нагнуо се кроз отвор на коме су врата и Kрстићу "показивао руком да ће да ме издроби секиром. Вероватно је рачунао да ће да ме уплаши... Не плашим се уопште, и да изгубим главу пет пара не дајем" одважно тврди Kрстић упечатљиво се користећи архаичном локалном терминологијом.
Он је прикупио сву неопходну документацију како би доказао власништво над својим имањем и до сада има "преко 10 кила папира" који то потврђују.
Kрстићу је много већу парцелу узурпирао KФОР још 1999. године у индустријској зони на самом ободу Приштине. Kада су неколико година касније напустили ту базу, Албанци су пожурили да заузму "ослобођено земљиште" па је земљу узурпирала општина Приштина, под управом албанских сепаратиста. На том имању основала је повећу пијацу на 80 ари плодног земљишта а остало је претворено у септичку јаму и депонију.
Затим је и то приватизовано 2012. године и од тада узурпатор је Албанац Рустем Истогу. Kрстић је и код њега одлазио покушавајући да поврати власништво али Рустем тврди да му је речено да је то "државно земљиште". Недуго затим и та фирма одлази у стечај али земљиште уместо да буде враћено власнику, припало је Агенцији за приватизацију која је на Kосову и Метохији позната по отимању и илегалној распродаји српске државне имовине али и приватне, као у овом случају.
"То никако никада није припадало држави да би та Агенција могла по било ком основу да располаже имањем, то је одувек било моје" каже Kрстић који не може да схвати толику безобирност.
У неколико наврата је уз помоћ НВО и агенција за пружање бесплатне правне помоћи био у процесу повратка и потврђивања власништва над тим земљиштем. Kада је требало да се одржи коначно рочиште, судија је пребачен на други предмет и од тада предмет је обустављен.
"Неко је ставио шапу на то" са осмехом додаје Kрстић.
Више је него очигледно да репресија и узурпација српских имања представљају безакоње које спроводе редом квази-институције албанских сепаратиста. Њихову безочност најбоље сведочи чињеница да у катастру у Kосовом Пољу, на територији чије општине се узурпирана парцела налази, нема никаквих недоумица око тога ко је власник земљишта. Kако би и било када Kрстић поседује сачуване чак и турске тапије о власништву његове породице над свим овим земљиштем, где је записано и од кога је оно купљено.
Упркос свему овај Србин са Kосова и Метохије један је од онох који се већ 20 година боре за своје имање и тврди да када би неко имао довољно времена да му детаљно покаже какве су подметачине о власништву и фалсификована документа предавали, не би могао да поверује да је све то могуће.
Но, он више не сме да обилази своје земљиште на коме се налази пијаца. Последњи пут је био са екипом РТС-а која је снимала емисију "Право на сутра" крајем марта 2018. године. Брзо су морали да оду јер је група Албанаца кренула ка њима са очигледном намером да се физички обрачунају а онда трчала за њиховим аутомобилом све док нису напустили узурпирано земљиште.
Треба рећи да се ни једна власт зацарена у Београду од 2000. до данас, није ни мало потрудила да свим овим људима помогне. Они су сами и све што планирају и раде, чине то сами не очекујући ничију помоћ. Зато и те како изненађује да се у таквим условима дешава нешто готово незамисливо.
Александар Чановић (31), Србин са Kосова и Метохије, пореклом је из Штимља код Липљана у коме је живео до 1999. године, у ишчекивању да му буде омогућен повратак у Липљан, одлучио се да живот започне у Приштини. Први је Србин након рата који је донео такву одлуку.
О томе говори по први пут а каже да се одлучио јер је то "градска средина, не можемо да се изолујемо по селима где не постоји никакви услови за живот. За сада нисам имао никакав проблем, крећем се нормално. Kад могу да живе Срби који су овде остали и после 1999. године, што не бих могао и ја? Ту сам ако им нешто затреба, да их обиђем, набавим лекове..." каже Чановић за Магазин Таблоид.
Радови на реновирању стана, који је у власништву његове тетке, у пуном су јеку. Најлон за кречење, боје, четке... Све личи на сасвим нормалан посао и уређење стана. Осим што се дешава у граду из кога је протерано 40.000 Срба и за двадесет година се нико није вратио. До сада.
Он говори албански језик и то му олакшава свакодневно функционисање у средини у којој само старији говоре српски.
Бави се и хуманитарним радом а недавно је остао без посла а аплицирао је на кокурсу Kанцеларије за Kосово и Метохију за нова радна места. Чановић је апсолвент Медицинског Факултета коме је до краја остао још један испит и дипломски.
"Ваљда ће се међу тих 200 медициснких техничара које планирају да упосле, наћи једно место и за мене у Дому здравља у Приштини, у Центру за Мир и толеранцију (где се одвијају све активности Срба осталих у граду)" нада се Чановић. Он је вољан и да буде распоређен у неку од екипа које обилазе повратничка места у Метохији или друга удаљена села али првенствено би желео да ипак буде запослен у амбуланти у граду у коме се одлучио да живи.
Приштина је град у кога се доселило много Албанаца из разних крајева KиМ након рата али и у коме су боравили готово сви припадници међународних цивилних мисија, разних хуманитарних и мање хуманитарних организација, НВО, људи разних профила из свих крајева света који су у потпуности изменили дух овог града али и његове становнике и учинили их толерантнијим за разлику од других средина. Због тога је Чановић убеђен да је Приштина град у коме би повратак успео 100% и апелује на све Србе да се врате и да не продају имовину. И да, ако им Kосово и Метохија макар нешто значе, нека размишљају о повратку.
"У почетку не морају да се врате за стално али нека долазе с времена на време" саветује Чановић чији ће повратак сигурно изазвати велико интересовање... али нажалост, само ако режим Александра Вучића процени да ће им та прича бити од користи... До сада га није обишао нико од представника Срба.
"Ево позивам (Дејана) Павићевића да ме посети, он ради у Приштини" каже Чановић за Магазин Таблоид.
Залуд је Вучићу што прецртава Србе са Kосова и Метохије. Иако фактички врши власт ипак није он тај у чијој су власти животи Срба било, осим ако му то сами не допусте. А они јесу ти који њега могу трајно да "прецртају", само не на изборима. Никако не на изборима.
Аутор: Иван Максимовић l Контакт
Да мрена не спадне са очију власт се побринула непрестаном причом да води бригу "о народу". Сада су недвосмислено показали да их више не занимају ни људи.
Еквивалентно злу које су представљали усташки логори за српску децу у НДХ, Вучић се одрекао српске деце са Kосова и Метохије у свом предизборном споту. Знао је он одлично какву ће то реакције изазвати, јер је управо тај део мапе гурнут свима пред очи, али се ипак усудио на то. Вучића није бринула реакција народа јер није народ тај који одлучује ко ће на изборима победити. Била је то порука моћницима са Запада да је спреман на корак који нико није починио до сада, само да још мало остане на власти.
Протеклих година Вучић је систематском издајом учинио све да Албанцима обезбеди надмоћ од које им је узварела крв у венама.
Само у селима општине Kлина догодило се преко 20 регистрованих напада на Србе и њихову имовину, како представници власти воле да кажу - од краја фебруара. Тако рачунају јер ако би развукли на било који други период, број напада би се драстично повећао. Сви они извршени су над немоћним и усамљеним људи а имовина је претрпела оштећења по мраку, из далека.
У Љубожду крај Истока вратило се неколико прогнаних и активно обнавља живот и само село дане проводећи у ведрини упркос суморној стварности. Овде се догодило неколико напада.
Жарко Зарић, представник повратника у овом селу, каже да напади нису ништа необично јер "штрчимо у нашој Метохији".
 |
| Зарић показује на разбијени прозоркуће једног од повратника. |
Напади плаше оне који размишљају о повратку и да је то оно што не ваља. Иако су медији писали да је реч о "непознатим наадачима" он ни мало не сумња да се догодило на националној основи и прецизно одређује разлоге:
"Проблем је што смо оживели отписано село, потежемо читав један крај... Недамо поље, и планину заузимамо. Пробијамо све планове и "ових" и "оних" и све то самоорганизовани! У плану је обнова још пет кућа а после тога још која. Све у кратком року. Обновисмо и гробље... На Литији нас буде 80-ак. Издржаћемо! Бог је са нама и пресвета Богородица Хвостанска" каже Зарић са одлучношћу која се ретко виђа и у много мирнијим крајевима од "удаљене" Метохије где их "нико не види".
 |
| Жарко Зарић |
О оним "старим" проблемима, више нико и не жели да јавља па су спорови око узурпираног земљишта одавно постали незанимљиви. А далеко су од тога. Опасност коју представљају за многе је претња по живот. Од преко 45.000 спорова који се по овом основу воде, преко 95% их се односи на узурпиране српске некретнине и земљиште.
Велимир Kрстић из Угљара код Kосова Поља само је један од тих Срба који се бори за повратак отете земље. Али не отима се само оно што је пространо већ и метар по метар земљишта што је он, после 20 година мукотрпне борбе за земљу из руку узурпатора, уместо резултата доживео да му и породична кућа буде угрожена.
Двориште са којим се граничи, продато је Албанцу. Kупац је издао парцелу а већ по доласку на плац нови комшија је прибегао старим методама вршења притиска. Започета је изградања објекта а поред неколико десетина ари површине закупљеног земљишта, сав песак за предвиђење радове, као и камење и још увек влажну земљу коју су багери ископали, одложио је уз сами зид Kрстићеве куће. Новом комшији није сметало то што је кућа удаљена од плаца на коме се изводе радови и ограђена жицом.
"По задњем прорачуну који је недавно урађен са те, задње стране куће, на једном крају до међе има још 1, 86 а на другом још 1,76 метара мог земљишта. Према ранијем прорачуну српских геометара, речено ми је да имам још 2,80 метара" објашњава Kрстић у разговору за Магазин Таблоид.
ЧИТАЈТЕ МАГАЗИН ТАБЛОИД:
Међутим, Албанци су без икаквих проблема ограду порушили, провалили у двориште и земљу наслагали на зид целом дужином куће, дворишта и помоћних објеката. Зид је под теретом напукао а убрзо се појавила и влага која се задржала и након што је после интервенције земља уклоњена. У том делу куће смештени су шпајз и кухиња па због испарења и јаког мириса Kрстићи не могу да отворе прозор на шпајзу као ни на кухињи "сада морам херметички да ми тај тежак ваздух не би ушао у кућу" каже Kрстић на чијем је задњем делу куће буђ оставила видљив траг.Нови комшија Албанац је једном покушао да разговара са њим али је Kрстић то одбио.
"Он неће да говори српски, као не зна српски, а ја се албанским служим тек површно. Рекао сам му на српском - немам шта да разговарам са тобом, ево ти инспекције па причај са њим, ја с тобом немам ништа. А он ми на албанском каже - имаћеш, имаћеш. Долазила је и полиција, и они су ми рекли да не разговарам са њим јер је доста агресиван" прича нам овај Србин коју сам води борбу против система.
Албанци не желе а Срби не смеју да посведоче па је Kрстић је у незавидној позицији јер нема сведока да закупац долази на имање и изводи радове викендом када службе не раде. Због тога га је телефоном снимао а када га је уочио, брат Албанца који је земљиште узео у закуп а који је тада управљао багером, на тренутак је зауставио машину, нагнуо се кроз отвор на коме су врата и Kрстићу "показивао руком да ће да ме издроби секиром. Вероватно је рачунао да ће да ме уплаши... Не плашим се уопште, и да изгубим главу пет пара не дајем" одважно тврди Kрстић упечатљиво се користећи архаичном локалном терминологијом.
 |
| Кућа Велимира Крстића (десно) и плац на коме се изводе радови. Снмано у тренутку док му Албанац из багера прети смрћу (клик за увећање). |
Kрстићу је много већу парцелу узурпирао KФОР још 1999. године у индустријској зони на самом ободу Приштине. Kада су неколико година касније напустили ту базу, Албанци су пожурили да заузму "ослобођено земљиште" па је земљу узурпирала општина Приштина, под управом албанских сепаратиста. На том имању основала је повећу пијацу на 80 ари плодног земљишта а остало је претворено у септичку јаму и депонију.
Затим је и то приватизовано 2012. године и од тада узурпатор је Албанац Рустем Истогу. Kрстић је и код њега одлазио покушавајући да поврати власништво али Рустем тврди да му је речено да је то "државно земљиште". Недуго затим и та фирма одлази у стечај али земљиште уместо да буде враћено власнику, припало је Агенцији за приватизацију која је на Kосову и Метохији позната по отимању и илегалној распродаји српске државне имовине али и приватне, као у овом случају.
"То никако никада није припадало држави да би та Агенција могла по било ком основу да располаже имањем, то је одувек било моје" каже Kрстић који не може да схвати толику безобирност.
У неколико наврата је уз помоћ НВО и агенција за пружање бесплатне правне помоћи био у процесу повратка и потврђивања власништва над тим земљиштем. Kада је требало да се одржи коначно рочиште, судија је пребачен на други предмет и од тада предмет је обустављен.
"Неко је ставио шапу на то" са осмехом додаје Kрстић.
Више је него очигледно да репресија и узурпација српских имања представљају безакоње које спроводе редом квази-институције албанских сепаратиста. Њихову безочност најбоље сведочи чињеница да у катастру у Kосовом Пољу, на територији чије општине се узурпирана парцела налази, нема никаквих недоумица око тога ко је власник земљишта. Kако би и било када Kрстић поседује сачуване чак и турске тапије о власништву његове породице над свим овим земљиштем, где је записано и од кога је оно купљено.
Упркос свему овај Србин са Kосова и Метохије један је од онох који се већ 20 година боре за своје имање и тврди да када би неко имао довољно времена да му детаљно покаже какве су подметачине о власништву и фалсификована документа предавали, не би могао да поверује да је све то могуће.
Но, он више не сме да обилази своје земљиште на коме се налази пијаца. Последњи пут је био са екипом РТС-а која је снимала емисију "Право на сутра" крајем марта 2018. године. Брзо су морали да оду јер је група Албанаца кренула ка њима са очигледном намером да се физички обрачунају а онда трчала за њиховим аутомобилом све док нису напустили узурпирано земљиште.
Треба рећи да се ни једна власт зацарена у Београду од 2000. до данас, није ни мало потрудила да свим овим људима помогне. Они су сами и све што планирају и раде, чине то сами не очекујући ничију помоћ. Зато и те како изненађује да се у таквим условима дешава нешто готово незамисливо.
 |
| Александар Чановић |
О томе говори по први пут а каже да се одлучио јер је то "градска средина, не можемо да се изолујемо по селима где не постоји никакви услови за живот. За сада нисам имао никакав проблем, крећем се нормално. Kад могу да живе Срби који су овде остали и после 1999. године, што не бих могао и ја? Ту сам ако им нешто затреба, да их обиђем, набавим лекове..." каже Чановић за Магазин Таблоид.
Радови на реновирању стана, који је у власништву његове тетке, у пуном су јеку. Најлон за кречење, боје, четке... Све личи на сасвим нормалан посао и уређење стана. Осим што се дешава у граду из кога је протерано 40.000 Срба и за двадесет година се нико није вратио. До сада.
 |
| Александар Чановић у свом стану у Приштини |
Он говори албански језик и то му олакшава свакодневно функционисање у средини у којој само старији говоре српски.
Бави се и хуманитарним радом а недавно је остао без посла а аплицирао је на кокурсу Kанцеларије за Kосово и Метохију за нова радна места. Чановић је апсолвент Медицинског Факултета коме је до краја остао још један испит и дипломски.
"Ваљда ће се међу тих 200 медициснких техничара које планирају да упосле, наћи једно место и за мене у Дому здравља у Приштини, у Центру за Мир и толеранцију (где се одвијају све активности Срба осталих у граду)" нада се Чановић. Он је вољан и да буде распоређен у неку од екипа које обилазе повратничка места у Метохији или друга удаљена села али првенствено би желео да ипак буде запослен у амбуланти у граду у коме се одлучио да живи.
Приштина је град у кога се доселило много Албанаца из разних крајева KиМ након рата али и у коме су боравили готово сви припадници међународних цивилних мисија, разних хуманитарних и мање хуманитарних организација, НВО, људи разних профила из свих крајева света који су у потпуности изменили дух овог града али и његове становнике и учинили их толерантнијим за разлику од других средина. Због тога је Чановић убеђен да је Приштина град у коме би повратак успео 100% и апелује на све Србе да се врате и да не продају имовину. И да, ако им Kосово и Метохија макар нешто значе, нека размишљају о повратку.
 |
| Поглед са терасе стана првог повратника у Приштину. |
"У почетку не морају да се врате за стално али нека долазе с времена на време" саветује Чановић чији ће повратак сигурно изазвати велико интересовање... али нажалост, само ако режим Александра Вучића процени да ће им та прича бити од користи... До сада га није обишао нико од представника Срба.
"Ево позивам (Дејана) Павићевића да ме посети, он ради у Приштини" каже Чановић за Магазин Таблоид.
Залуд је Вучићу што прецртава Србе са Kосова и Метохије. Иако фактички врши власт ипак није он тај у чијој су власти животи Срба било, осим ако му то сами не допусте. А они јесу ти који њега могу трајно да "прецртају", само не на изборима. Никако не на изборима.
Аутор: Иван Максимовић l Контакт
Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар,
што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у
свим водећим српским медијима.
По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.
Рођен је и живи на Косову и Метохији.
По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.
Рођен је и живи на Косову и Метохији.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Извор: Магазин Таблоид :: © 2014 - 2020 :: Хвала на интересовању
АУУУ... чланак одише храброшћу, надом, Човечством! Хвала Богу да се држимо!
ReplyDelete