Трбухозборац Александра Вучића (Драган Ј. Вучићевић) најавио је на сва
звона да након избора у Србији неће бити дозвољено било какво окупљање
грађана, и да ће бити спречено. То је изјавио поводом наговештаја
опозиционих кандидата да ће позвати грађане на протест, ако Вучић лажира
и покраде гласове на изборима.
Већ пет година Вучићевић, за рачун Вучића, прети полицијом грађанима и полицију користи као тоалет папир. Да ли српска полиција, обесправљена, унижена, са платама од којих не могу службеници ни да се прехране, има разлога да се сукобљава са такође обесправљеним грађанима? Две приче показују како су и полицајци данас потпуно незаштићени.
У Приштини је 1998. године Томо Одаловић, тада малолетни син Вељка Одаловића, данас генералног секретара Министарства спољних послова и десне руке Ивице Дачића, возећи аутомобил без дозволе, у којем је био и његов брат Угљеша, налетео је на двојицу припадника саобраћајне полиције ПС Дарданија. На лицу места погинуо је полицајац Звонко Станојевић из села Парлово, а његов колега, Радиша Ристић је успео да изађе из клиничке смрти, са тешким повредама и преломима. Био је годину дана на боловању.
Вељко Одаловић заташкава случај. Његов син Томо је данас запослен у
Београдској пословној школи, а брат Угљеша је на Дипломатској академији!
Несрећни полицајац Радиша Ристић је, након бомбардовања, пресељен у Куршумлију, али га Одаловић, као опомену, шаље у Сенту, са циљем да га истера из службе, ако га већ његов син није усмртио.
Након 5. октобра 2.000 године један Мађар из Сенте помаже Радиши да га прими тадашњи министар Зоран Живковић, који га шаље у Куршумлију на рад. А, Вељко је затро све трагове злочина свог малолетног сина. Звонку није ни споменик подигнут.
Тешко повређен и истраумиран, Радиша се распитивао шта је са предметом, који се налазио у суду у Нишу. Када се 2008. године преселио да ради у Нишу, Одаловић користи положај Ивице Дачића - министра унутрашњих послова и Радиша добија отказ 2010 године. Остаје без посла. Бог је хтео да га врати у живот, али Вељко не прашта. Ако његов син неко погази, тај има да је мртав.
Вељко Одаловић је пребогат човек. Припрост, необразован, али га Дачић користи као своју десну руку за свој леви џеп. Његов син Томо напредује у служби. Постаће и доктор наука!
ПОСЕТИТЕ САТЈ МАГАЗИНА ТАБЛОИД:
Прошло је скоро годину и по дана од како је у Сјеници, испред изнајмљеног стана у коме је живео, убијен полицајац Јеврем Ђуровић, а појединости о његовој смрти ни до данас нису разјашњене. Наиме, дана 10. децембра 2015. године, полицајац Јеврем Ђуровић, насилним путем је лишен живота, о чему говори и обдукциони записник који је сачинио Институт за судску медицини из Београда, а на захтев Вишег јавног тужилаштава у Новом Пазару. Обдукциони записник су потписали др Слободан Николић и др Снежана Павлекић, а у закључку пише:
"...На основу обдукционог налаза и података из медицинске документације, смрт је насилна и наступила је услед оштећења за живот важних можданих центара и насталих компликација". Даље, доктори Николић и Павлекић кажу да је "...Оштећење за живот важних можданих центара, преломи костију лобање, као и друге описане спољашње и унутрашње повреде, нанесене су тупином замахнутог механичког оруђа".
Вест о смрти полицајца Јеврема Ђуровића, стигла је и до ресорног министра Небојше Стефановића, који је породици Ђуровић упутио телеграм саучешћа и то је било све од њега. Стефановића овај случај даље није занимао. А, да га је занимао, имао би шта и да сазна. Наиме, покојни Јеврем Ђуровић, пронађен је у свом стану, у кревету, пред укљученим телевизором, смрскане главе у потиљачном делу и бројним повредама на предњој страни тела (чеони део, грудни кош, горња страна стопала...).
Овако унакажен и тешко повређен, Ђуровић је пребачен до најближе
здравствене установе у Сјеници а одатле у Ужице, па потом у Клинички
центар у Београду, где је и подлегао повредама на Неурохируршкој
клиници. Мишљење судског вештака неуропсихијатра др Зорана Ђурића, било
је сасвим супротно обдукционом налазу! Др Ђурић је закључио да је смрт
била "задесна", тачније, да је полицајац Јеврем Ђуровић повреде задобио
"при паду". Још горе, овај "вештак" је тврдио да је несрећни Ђуровић сам
себе убио, тако што је "пао са сопствене висине, најмање два пута, о
чему говоре повреде задњој и предњој страни главе"!
То у судској медицини није никад забележено, да је себи неко разбио лобању од позади! Судски вештак је потпуно прескочио да помене повреде на предњој страни тела и то повреде на челу, повреде на грудима, па чак и на горњем делу стопала! Како је несрећни Ђуровић мога у таквом стању да скине одећу са себе и укључи телевизор?
Отац покојног полицајца Ђуровића био је примљен и код представника дирекције Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије и имао је контакт са службеницима Дамиром Душтинцем и Слободаном Курибаком. Ни од тога ништа није било. Неко је одлучио да цео случај заташка.
Полицајац Јеврем Ђуровић је био миран и скроман младић, није био алкохоличар. Ко би таквог човека убио и зашто? Али, већ на сахрани, било је очито да се неки од његових колега понашају неуобичајено чудно.
После извесног времена, почеле су да стижу информације да је он убијен и да главну улогу у његовој ликвидацији има његов колега Миле Недић пензионисани радник полицијске станице у Сјеници. И он се на сахрани понашао чудно. Након што ми је изјавио саучешће, иако га нико ништа није питао, почео је да прича како је покојни Јеврем био епилептичар, да његов отац то није знао а да он има обавештење и информацију да му је син у болници у Ужицу имао епи-напад.
Јевремов отац је ово категорички демантовао, јер никада никаквих знакова било какве болести током његовог детињства, одрастања и школовања није било. Уосталом ни у здравственом картону никаквих назнака било какве болести нема, а све прегледе као полицајац уредно је прошао.
Убрзо, о пензионисаном полицајцу Милету Недићу, сазнало се да је током деведесетих година, као припадник Милошевићеве полиције, правио хаос у Санџаку, да је претукао и усмртио више особа (угланом Муслимана-Бошњака). Организовао је "продају" (на црно) државног оружја преко својих доушника, па је од купаца тог оружја покупио огромне износе у новцу, а затим све те купце приводио тукао, злостављао и свашта им радио. Има пуно случајева са смртним исходом. Код једног броја таквих људи узимао је готов новац и вредне ствари - "да их заштити" од гоњења. Осакатио је батинама Ризвана Гашанина, из села Дунишићи, Општина Сјеница, кога је везивао, тукао и слично. Од Ризванових рођака је узео трактор потпуно нов - да би им помогао да не иду у затвор за оружје које је код њих нађено а чију продају њима је он организовао.
Сазнало се да се Недић обраћао докторки Нурадији Мујагић, запосленој у Дому здравља Сјеница, која се изјаснила на више места да је имала у рукама медицински налаз и да на основу тежине и локације повреда сматра да је полицајац Јеврем Ђуровић убијен. Недић јој је због тога претио ("...да не забада нос у ове ствари" и да "...убудуће не сме да се изјашњава да је Ђуровић убијен").
Ђуровићев отац се сетио да му је покојни син причао како га је Недић кињио, јер није хтео да узима мито кад је био распоређен према државној граници, те да Недић силне новце узима од шверцера и криминалаца који преносе оружје, наркотике и слично...
Очито да је господи у врху МУП-а Србије јасно какве би последице имала истрага и процесуирање пензионисаног полицијског службеника, Милета Недића, човека који је изгледа по злу запамћен у овом крају и који, сигурно није био без заштите кад је чинио зулуме деведесетих година у полицијској униформи.
 |
| Фото: Илустрација |
Ни чувари реда нису под заштитом - Закон ћутања у земљи без закона
Већ пет година Вучићевић, за рачун Вучића, прети полицијом грађанима и полицију користи као тоалет папир. Да ли српска полиција, обесправљена, унижена, са платама од којих не могу службеници ни да се прехране, има разлога да се сукобљава са такође обесправљеним грађанима? Две приче показују како су и полицајци данас потпуно незаштићени.
У Приштини је 1998. године Томо Одаловић, тада малолетни син Вељка Одаловића, данас генералног секретара Министарства спољних послова и десне руке Ивице Дачића, возећи аутомобил без дозволе, у којем је био и његов брат Угљеша, налетео је на двојицу припадника саобраћајне полиције ПС Дарданија. На лицу места погинуо је полицајац Звонко Станојевић из села Парлово, а његов колега, Радиша Ристић је успео да изађе из клиничке смрти, са тешким повредама и преломима. Био је годину дана на боловању.
 |
| Вељко Одаловић |
Несрећни полицајац Радиша Ристић је, након бомбардовања, пресељен у Куршумлију, али га Одаловић, као опомену, шаље у Сенту, са циљем да га истера из службе, ако га већ његов син није усмртио.
Након 5. октобра 2.000 године један Мађар из Сенте помаже Радиши да га прими тадашњи министар Зоран Живковић, који га шаље у Куршумлију на рад. А, Вељко је затро све трагове злочина свог малолетног сина. Звонку није ни споменик подигнут.
Тешко повређен и истраумиран, Радиша се распитивао шта је са предметом, који се налазио у суду у Нишу. Када се 2008. године преселио да ради у Нишу, Одаловић користи положај Ивице Дачића - министра унутрашњих послова и Радиша добија отказ 2010 године. Остаје без посла. Бог је хтео да га врати у живот, али Вељко не прашта. Ако његов син неко погази, тај има да је мртав.
Вељко Одаловић је пребогат човек. Припрост, необразован, али га Дачић користи као своју десну руку за свој леви џеп. Његов син Томо напредује у служби. Постаће и доктор наука!
ПОСЕТИТЕ САТЈ МАГАЗИНА ТАБЛОИД:
Министар изјављује само саучешће
Истина о суровој смрти сјеничког полицајца Јеврема Ђуровића, који је, сасвим извесно, убијен из разлога јер је много знао о прљавим пословима неких својих колега, и даље се заташкава и склања од очију јавности због страшних чињеница које стоје иза целог случаја. Отац убијеног Јеврема, сигуран је да су све лажи, подметања и спекулације у вези са смрћу његовог сина, последица тога. Како "налаз" судског вештака, тако и измишљена прича о епилептичном нападу и слично. Врх МУП-а о свему ћути.Прошло је скоро годину и по дана од како је у Сјеници, испред изнајмљеног стана у коме је живео, убијен полицајац Јеврем Ђуровић, а појединости о његовој смрти ни до данас нису разјашњене. Наиме, дана 10. децембра 2015. године, полицајац Јеврем Ђуровић, насилним путем је лишен живота, о чему говори и обдукциони записник који је сачинио Институт за судску медицини из Београда, а на захтев Вишег јавног тужилаштава у Новом Пазару. Обдукциони записник су потписали др Слободан Николић и др Снежана Павлекић, а у закључку пише:
"...На основу обдукционог налаза и података из медицинске документације, смрт је насилна и наступила је услед оштећења за живот важних можданих центара и насталих компликација". Даље, доктори Николић и Павлекић кажу да је "...Оштећење за живот важних можданих центара, преломи костију лобање, као и друге описане спољашње и унутрашње повреде, нанесене су тупином замахнутог механичког оруђа".
Вест о смрти полицајца Јеврема Ђуровића, стигла је и до ресорног министра Небојше Стефановића, који је породици Ђуровић упутио телеграм саучешћа и то је било све од њега. Стефановића овај случај даље није занимао. А, да га је занимао, имао би шта и да сазна. Наиме, покојни Јеврем Ђуровић, пронађен је у свом стану, у кревету, пред укљученим телевизором, смрскане главе у потиљачном делу и бројним повредама на предњој страни тела (чеони део, грудни кош, горња страна стопала...).
 |
| Фото: Илустрација |
То у судској медицини није никад забележено, да је себи неко разбио лобању од позади! Судски вештак је потпуно прескочио да помене повреде на предњој страни тела и то повреде на челу, повреде на грудима, па чак и на горњем делу стопала! Како је несрећни Ђуровић мога у таквом стању да скине одећу са себе и укључи телевизор?
Отац покојног полицајца Ђуровића био је примљен и код представника дирекције Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије и имао је контакт са службеницима Дамиром Душтинцем и Слободаном Курибаком. Ни од тога ништа није било. Неко је одлучио да цео случај заташка.
Полицајац Јеврем Ђуровић је био миран и скроман младић, није био алкохоличар. Ко би таквог човека убио и зашто? Али, већ на сахрани, било је очито да се неки од његових колега понашају неуобичајено чудно.
После извесног времена, почеле су да стижу информације да је он убијен и да главну улогу у његовој ликвидацији има његов колега Миле Недић пензионисани радник полицијске станице у Сјеници. И он се на сахрани понашао чудно. Након што ми је изјавио саучешће, иако га нико ништа није питао, почео је да прича како је покојни Јеврем био епилептичар, да његов отац то није знао а да он има обавештење и информацију да му је син у болници у Ужицу имао епи-напад.
Јевремов отац је ово категорички демантовао, јер никада никаквих знакова било какве болести током његовог детињства, одрастања и школовања није било. Уосталом ни у здравственом картону никаквих назнака било какве болести нема, а све прегледе као полицајац уредно је прошао.
Убрзо, о пензионисаном полицајцу Милету Недићу, сазнало се да је током деведесетих година, као припадник Милошевићеве полиције, правио хаос у Санџаку, да је претукао и усмртио више особа (угланом Муслимана-Бошњака). Организовао је "продају" (на црно) државног оружја преко својих доушника, па је од купаца тог оружја покупио огромне износе у новцу, а затим све те купце приводио тукао, злостављао и свашта им радио. Има пуно случајева са смртним исходом. Код једног броја таквих људи узимао је готов новац и вредне ствари - "да их заштити" од гоњења. Осакатио је батинама Ризвана Гашанина, из села Дунишићи, Општина Сјеница, кога је везивао, тукао и слично. Од Ризванових рођака је узео трактор потпуно нов - да би им помогао да не иду у затвор за оружје које је код њих нађено а чију продају њима је он организовао.
Сазнало се да се Недић обраћао докторки Нурадији Мујагић, запосленој у Дому здравља Сјеница, која се изјаснила на више места да је имала у рукама медицински налаз и да на основу тежине и локације повреда сматра да је полицајац Јеврем Ђуровић убијен. Недић јој је због тога претио ("...да не забада нос у ове ствари" и да "...убудуће не сме да се изјашњава да је Ђуровић убијен").
Ђуровићев отац се сетио да му је покојни син причао како га је Недић кињио, јер није хтео да узима мито кад је био распоређен према државној граници, те да Недић силне новце узима од шверцера и криминалаца који преносе оружје, наркотике и слично...
Очито да је господи у врху МУП-а Србије јасно какве би последице имала истрага и процесуирање пензионисаног полицијског службеника, Милета Недића, човека који је изгледа по злу запамћен у овом крају и који, сигурно није био без заштите кад је чинио зулуме деведесетих година у полицијској униформи.
мајор Горан Митровић
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.