Готово нестваран догађај на Косову и Метохији - истинска хуманиторсност! Таман када је готово изгубљена нада у то, десило се.
Пре неколико дана десило се нешто што смо мислили да одавно припада само прошлости, да је данас готово немогуће. Група Срба, делом из расејања делом из централне Србије, посетила је нека од најудаљенијих српских села у којима живе Срби, наравно у јако тешким условима.
Пре неколико дана десило се нешто што смо мислили да одавно припада само прошлости, да је данас готово немогуће. Група Срба, делом из расејања делом из централне Србије, посетила је нека од најудаљенијих српских села у којима живе Срби, наравно у јако тешким условима.
Оно што је нестварно у овом догађају јесте то да је све протекло без пратње политичара, медија, "представника" Цркве.
Није било политичара, ни оних испред Владе Србије а ни оних испред "институција" шиптарских сепаратиста чије присуство увек аболира кривицу за очајан положај српског народа и афирмише отимачину српске покрајине.
Није било ни представника узурпиране Епархије рашко - призренске чије безакоње такође иде на руку онима који су оцрнили животе и судбине већ неколико генерација српске деце. Није редом побројано колико је "грама" чега донето и колико даривано јер је - даривано!
То их је "коштало" популарности и медијске пажње. Са њима, у ојађене српске средине међу напаћени али достојанствен српски народ, нису дошли новинари и екипе припремљених бљештавих светала и блицева режимских камера. Чуло се само оно због чега су и били ту - раздрагани дечији гласови и уздаси олакшања напаћеног народа и деце које им је посета донела.
Овим ћемо макар делом исправити неправду и са великим задовољством пренети вест о истинској хуманитарној акцији, објављеној тек на локалном интернет гласилу "Краљево 24ч".
Редакција КМ Новина се најсрдачније захваљује свима који су Косово и Метохију посетили на Ваведење, смерно и без галаме о томе како доликује када је посета искрена.
Хуманитарно друштво Божур из Чикага већ 16 година несебично прикупља помоћ и брине о деци која живе у тешким условима на Космету. Пут на Косово и Метохију био је и прилика да представници града (Краљева), лекари и начелник Рашког управног округа Небојша Симовић, посете српска села на осами и дају подршку Србима којима живот, ни најмање није лак.
Село Сушиће налази се на Косову у брдима. Најближа продавница, амбуланта, полицијска станица, удаљени су око десет километара а у селу, које има око 30 кућа, живи око педесеторо деце. Тако изгледа живот у енклави, српском селу надомак Штрпца. У том и околним селима, од скоро познатим и по деци глумцима у филму “Енклава”, боравили су првих децембарских дана повереници “Божура” из Чикага, и представници нашег града, у име свих Краљевчана којима су ова села, ово поднебље и сада већ малобројни српски народ у срцу и који такође, са задовољством помажу активности Друштва “Божур”.
Миле Милошевић, представник хуманитарног “Друштва Божур” из Чикага, каже да у овој организацији, сем искрених патриота различитог имовинског стања, нема великих бизнисмена.
Овим путем желим још једном да се захвалим свим члановима ХД Божур и посебно управи коју чине:
Ранко Дабижљевић, Сава Мандушић, Звонко Тијанић, Шакић Зоран, Богић Ристић, Владимир Петровић и Небојша Радовановић”
Док помоћ стиже, српске породице ће некако преживљавати. Углавном живе од социјалне помоћи чија висина зависи од броја деце. Упућени су, у својој муци, на институције Републике Србије и некако, живот тече. Углавном нико не ради, посла нема, фабрике су стале, земљиште није погодно за пољопривредне културе. Будућност је веома неизвесна. Посете, као што је ова у организацији “Божура” је нешто што њима значи наду у опстанак.
Румени образи, осмеси на лицима, бистар поглед и младост која рађа младост, су вибрације које шире оптимизам, и пркосе тешким животним условима. Овако су, на први поглед, оценили српске малишане у енклави краљевачки лекари др Мирјана Крчевинац, директорка Дома здравља и др Зоран Мрвић, директор Опште болнице “Студеница” .
“Сусрет са српском децом и овим поднебљем нас је емотивно додирнуо и жеља нам је да им помогнемо да опстану, да буду здрави и срећни", порука је краљевачких лекара.
На бескрајне снове у скученим енклавама, као и чињеницу да на њих имају сви имају право, доказује нам ведри младић Ненад Станојковић, чија породица броји 12 чланова, који је својих пет минута добио у филму Енклава, о животу деце на овим просторима.
‘’Да, ја сам глумац из филма Енклава! Било је то лепо искуство, а било би још боље када би ме поново позвали да глумим. Овде смо упућени једни на друге и највише волимо да се забавимо уз фудбал. Овде посла нема, живимо од помоћи других, а било би добро када би се нешто променило, каже Ненад.
Када се светла погасе, када се помоћ подели, када гости, иако пуни љубави за њих оду, остаје питање шта после?
Начелник Рашког управног округа Небојша Симовић је овим речима описао своје утиске:
“Осим новца, морамо овим људима пружити подршку и оваквим сусретима, да знају да имају ослонац. Ако полазимо од тога да је Косово срце Србије, ове позитивне емоције које су нас превладале морамо искористити за проналажење начина да њихов живот овде има смисла. Јер, ако њих не буде на овим просторима, нема ни нашег Косова! Ја сам по природи оптимиста, а емоције су ми помешане, јер Косово се увелико изграђује, али се то не види у српским селима. Морамо пронаћи начине да овим људима помогнемо", казао је Небојша Симовић.
Била је ово посета српској заједници која је остала да живи на Косову и Метохији у малим изолованим заједницама, енклавама. У општини Штрпце 14 је оваквих српских села у окружењу са албанским. Живе од помоћи Срба који живе лагодније, у неком срећнијем делу света, родољуба који су са собом понели хришћанску љубав према свом народу. Срби из Чикага окупљени у добро организованом Друштву “Божур”, овога пута, поделили су деци у енклавама, новац у вредности 20 хиљада долара, а у времену иза још миллион долара помоћи. Свако дете из најбројнијих породица, које у просеку броје петоро малишана, добило је по 200 долара. Емоцију коју последњих месеци српском народу али и целом свету успешно преноси актуелни филм “Енклава”, са глумцима који то и нису, јер живот којим живе и није глума, понели смо у срцима.
Хуманитарно друштво Божур из Чикага већ 16 година несебично прикупља помоћ и брине о деци која живе у тешким условима на Космету. Пут на Косово и Метохију био је и прилика да представници града (Краљева), лекари и начелник Рашког управног округа Небојша Симовић, посете српска села на осами и дају подршку Србима којима живот, ни најмање није лак.
Село Сушиће налази се на Косову у брдима. Најближа продавница, амбуланта, полицијска станица, удаљени су око десет километара а у селу, које има око 30 кућа, живи око педесеторо деце. Тако изгледа живот у енклави, српском селу надомак Штрпца. У том и околним селима, од скоро познатим и по деци глумцима у филму “Енклава”, боравили су првих децембарских дана повереници “Божура” из Чикага, и представници нашег града, у име свих Краљевчана којима су ова села, ово поднебље и сада већ малобројни српски народ у срцу и који такође, са задовољством помажу активности Друштва “Божур”.
Миле Милошевић, представник хуманитарног “Друштва Божур” из Чикага, каже да у овој организацији, сем искрених патриота различитог имовинског стања, нема великих бизнисмена.
“Ово је једна од најпоштенијих организација у којој су чланови возачи, радници, грађевинци, угоститељи… И сви имају исти циљ, да помогну српској деци на Косову и Метохији. У деценији иза, наш родољубиви народ у дијаспори, прикупио је око милион долара помоћи, помогао изградњу бројних кућа, стипендирао децу без родитеља и учествовао у разним другим акцијама!
Овим путем желим још једном да се захвалим свим члановима ХД Божур и посебно управи коју чине:
Ранко Дабижљевић, Сава Мандушић, Звонко Тијанић, Шакић Зоран, Богић Ристић, Владимир Петровић и Небојша Радовановић”
Док помоћ стиже, српске породице ће некако преживљавати. Углавном живе од социјалне помоћи чија висина зависи од броја деце. Упућени су, у својој муци, на институције Републике Србије и некако, живот тече. Углавном нико не ради, посла нема, фабрике су стале, земљиште није погодно за пољопривредне културе. Будућност је веома неизвесна. Посете, као што је ова у организацији “Божура” је нешто што њима значи наду у опстанак.
Румени образи, осмеси на лицима, бистар поглед и младост која рађа младост, су вибрације које шире оптимизам, и пркосе тешким животним условима. Овако су, на први поглед, оценили српске малишане у енклави краљевачки лекари др Мирјана Крчевинац, директорка Дома здравља и др Зоран Мрвић, директор Опште болнице “Студеница” .
“Сусрет са српском децом и овим поднебљем нас је емотивно додирнуо и жеља нам је да им помогнемо да опстану, да буду здрави и срећни", порука је краљевачких лекара.
На бескрајне снове у скученим енклавама, као и чињеницу да на њих имају сви имају право, доказује нам ведри младић Ненад Станојковић, чија породица броји 12 чланова, који је својих пет минута добио у филму Енклава, о животу деце на овим просторима.
‘’Да, ја сам глумац из филма Енклава! Било је то лепо искуство, а било би још боље када би ме поново позвали да глумим. Овде смо упућени једни на друге и највише волимо да се забавимо уз фудбал. Овде посла нема, живимо од помоћи других, а било би добро када би се нешто променило, каже Ненад.
Када се светла погасе, када се помоћ подели, када гости, иако пуни љубави за њих оду, остаје питање шта после?
Начелник Рашког управног округа Небојша Симовић је овим речима описао своје утиске:
“Осим новца, морамо овим људима пружити подршку и оваквим сусретима, да знају да имају ослонац. Ако полазимо од тога да је Косово срце Србије, ове позитивне емоције које су нас превладале морамо искористити за проналажење начина да њихов живот овде има смисла. Јер, ако њих не буде на овим просторима, нема ни нашег Косова! Ја сам по природи оптимиста, а емоције су ми помешане, јер Косово се увелико изграђује, али се то не види у српским селима. Морамо пронаћи начине да овим људима помогнемо", казао је Небојша Симовић.
Била је ово посета српској заједници која је остала да живи на Косову и Метохији у малим изолованим заједницама, енклавама. У општини Штрпце 14 је оваквих српских села у окружењу са албанским. Живе од помоћи Срба који живе лагодније, у неком срећнијем делу света, родољуба који су са собом понели хришћанску љубав према свом народу. Срби из Чикага окупљени у добро организованом Друштву “Божур”, овога пута, поделили су деци у енклавама, новац у вредности 20 хиљада долара, а у времену иза још миллион долара помоћи. Свако дете из најбројнијих породица, које у просеку броје петоро малишана, добило је по 200 долара. Емоцију коју последњих месеци српском народу али и целом свету успешно преноси актуелни филм “Енклава”, са глумцима који то и нису, јер живот којим живе и није глума, понели смо у срцима.
Симболично, на празник Ваведење, начелник Рашког управног округа је, после обиласка српских села, обећао да ће и Краљево, на свој начин, помоћи да деца у енклавама имају срећно детињство.
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.