Вести:
Приказивање постова са ознаком Светосавље. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Светосавље. Прикажи све постове

уторак, 25. јул 2023.

Икона Пресвете Богородице Тројеручице, тропари, акатист и молитва

Икона Пресвете Богородице Тројеручице, тропари, акатист и молитва "Пречиста Икона „Тројеручице“ остала је у лаври светог Саве Освећеног све до 13. века, када би дата светом Сави првом архиепископу Српском, заједно са чудотворном Иконом „Млекопитатељнице“."

"Пречиста Икона „Тројеручице“ остала је у лаври светог Саве Освећеног све до 13. века, када би дата светом Сави првом архиепископу Српском, заједно са чудотворном Иконом „Млекопитатељнице“."

Ова света и чудотворна икона Пресвете Богородице, звана „Тројеручица“, припадала је најпре светом Јовану Дамаскину. Када безбожни иконоборни цар Лав III Исавријанац (717- 741 г.) оклевета овог светог Јована, који беше ревносни заштитник светих икона, пред дамаским халифом (кнезом) за тобожњу издају државе и владара дамаског, халиф казни светог Јована јавним отсецањем његове десне руке.

Увече, када се стишао гнев халифов, Јован измоли од њега своју отсечену руку, и добивши је, дође са њом пред ову икону Пресвете Богомајке. Ставивши руку на њено место уз раме, светитељ припаде са сузама и усрдном молитвом Пречистој Владичици, просећи од Ње исцељење своје руке. Дуго се тако молећи пред Иконом, Јован пред њом и заспа. У сну му се јави Богомајка и исцели му руку као што је и била пре отсецања, једино што је видан био ожиљак на кожи, ради посведочења чуда. Из благодарности за исцељење, свети Дамаскин начини од сребра једну руку (тачније речено шаку) и приложи је свечесној Икони Богородице, која од тога и би названа „Тројеручица“. Иако је затим била откривена невиност светог Дамаскина, он ипак напусти халифов двор и Дамаск и отиде у велику лавру светог Саве Освећеног (која се налази између Јерусалима и Мртвог Мора), где се ускоро и замонаши, имајући свагда са собом и ову чудотворну Икону Пречисте Богоматере.

Пречиста Икона „Тројеручице“ остала је у лаври светог Саве Освећеног све до 13. века, када би дата светом Сави првом архиепископу Српском, заједно са чудотворном Иконом „Млекопитатељнице“. Свету „Тројеручицу“ донео је св. Сава Српски у Србију, а затим је она, због немира и бурних времена, чудесно отишла сама из Србије и на једном магарету, без ичије помоћи, стигла у Свету Гору, пред свету обитељ Хиландарску. Монаси хиландарски са радошћу су је дочекали и свечано унели у манастирски саборни храм Светог Ваведења.

Касније, када је једном настао спор око избора игумана у Хиландару, света Икона Тројеручица сама је дошла на чудесан начин у игумански престо, и мада су је оци враћали у олтар, то се чудо три пута понављало, док није најзад она ту и остављена и тиме света Тројеручица постала и до данас остала игуманија Хиландарска. Зато у српској лаври Хиландарској ни до данас нема игумана, него само проигумани (тј. заменици). Еклисиарх и сва братија увек узимају благослов за службу и остале манастирске послове од свете Иконе Тројеручице, правећи метаније пред њом, пошто она стално стоји у игуманском престолу (код десне певнице).

Митрополит Свете Горе Леонтије, боравећи у Русији 1686. године, саопштио је о овој светој Икони и ово: један живописац из Хиландарске обитељи, желећи да иконопише једну икону Пресвете Богородице, обележио је главне црте иконе на дрвету, па је онда накратко изишао из своје келије. Када се вратио, угледао је на оном нацрту иконе нацртану још једну трећу руку. Помисливши да је то урадио неко од братије, он узе и избриса ту трећу руку. Но преко ноћи та Трећа рука се опет појави, а он је опет избриса. Када се то понови и по трећи пут, он чу јасно глас Пресвете Богоматере, који му говораше: „Не усуђуј се да трећу руку избришеш; то је Моја воља!“ Повинујући се овом гласу, иконописац изради икону Богородице Тројеручице, и од тада се ова чудотворна Икона тако изображава свуда у Православним Црквама, то јест са три руке. Такву једну икону добио је на дар из Свете Горе руски патријарх Никон у 17. веку, а недавно је братија манастира Хиландара послала једну потпуно верну копију Тројеручице у манастир Светог Саве Освећеног у Палестину.

Молитвама Пресвете Владичице наше Богородице нека Господ помилује и спасе нас. Амин.


Преузето из књиге “Житија светих за јули“ Преподобног Јустина Ћелијског







Тропар, глас 4.

Јако звјезда свјeтозарјајушчаја, из Сербији на Атон чудесно пријде, всечеснаја икона твоја тројеручица, јуже обитељ хиландарскаја благоговјејно воспријемши, јако божествени дар свише прослављајет тја Владичицу, и умилно вопијет: не отстави милост твоју од нас, но пребуди снами во вјеки.

Тропар, глас 4.

Као светлозарна звезда из Србије, на Атон чудесно дође свечасна икона твоја Тројеручица. Побожно је примивши као божанстени дар с висина, обитељ хиландарска тебе слави, владичице, и усрдно вапије ти: Не удаљи милост твоју од нас, него буди с нама у векове.





Акатист Пресветој Богородици Тројеручици чита се у свакој невољи и патњи, и за ублажење истих. Богородица Тројеручица помаже свима који јој се молитвено обраћају, а нарочито српском народу. Чудотворна икона Богородице Тројеручице, која се налази у Хиландару, празнује се 25. јула по новом календару.


АКАТИСТ БОГОРОДИЦИ ТРОЈЕРУЧИЦИ


На почетку и на крају потребно је читати молитве пре читања акатиста

Кондак 1.

Храброј војвоткињи, богообрадованој Приснодјеви Богородици, која је јављањем своје тројеручне иконе походила Гору Атонску, и њоме многе милости даровала роду хришћанском, похвални песмопој сада узносимо. А ти, о Богомати, пошто имаш моћ непобедиву и материнско за нас старање, похитај нам у помоћ и од сваке невоље избави оне који ти кличу:

Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!

Икос 1.

Анђео земни и небесни човек, преподобни Јован Дамаскин, из топле љубави према теби, Богомати Владичице, потруди се да икону твоју нађе за себе. Поставивши је побожно у својој келији, он пред њом у усрдним молитвама теби говораше:

Радуј се, јер си радост вечну, Спаситеља света, родила!

Радуј се, јер си свепагубну силу ада породом својим сатрла!

Радуј се, јер си пророчких речи испуњење донела!

Радуј се, јер си преступ Адама и Еве загладила!

Радуј се, јер си једног од Тројице на рукама свијим лако носила!

Радуј се, јер си огањ божански, не опаливши се, у утробу своју сместила!

Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!

Кондак 2.

Преподобном Јовану Дамаскину, по клевети цара иконоборца, немилосрдно би одсечена десница, која је много писала у заштиту части и поклоњења светим иконама. Он одсечену десницу измоли од иноверног мучитеља и, приложивши је тамо одакле је била одсечена, пред часном иконом твојом са сузама ти се мољаше за исцељење. А ти, свеблага и свемоћна заступница рода нашега, његову молитву си брзо услишила и, јавивши му се у сну, подарила исцељење да би благодарно појао Богу: Алилуја!

Икос 2.

Разум људски не може схватити моћ чудесно пројављених благодатних исцељења твојом иконом, о Богомати, и не може објаснити велико чудо - како се одсечена десница преподобнога преконоћ цела и здрава обрете. На њој добра исцелитељка остави само црвени знак нестале ране, и због тога од нас слуша ове похвале:

Радуј се, брза утешитељко уцвељених душа!

Радуј се, радостотворна посетитељко страдалних срдаца!

Радуј се, јер безнадежне страдалнике надом на исцељење ободрујеш!

Радуј се, јер болеснике од лекара напуштене на три своје руке прихваташ!

Радуј се, јер си одсечену руку Божијег изабраника натприродно целом и здравом учинила!

Радуј се, јер теби ништа није немогуће, милосрдна посреднице, која нам увек заступништво пред Богом указујеш!

Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!

Кондак 3.

Познавши силу деснице Свевишњега у исцељењу одсечене деснице своје, богоречити Јован дивним те песмама, свеблага Владичице, прослави и изображење своје одсечене руке целебноме твоме лику приложи ради свагдашњег сећања на велико чудо. Од тада се ова икона твоја и назива "Тројеручица", будући да се на њој виде три руке, пројављујући тајну Свете Тројице, и чудесима која од ње бивају приводећи све ка похвалном клицању Господу: Алилуја!

Икос 3.

Имајући велику ревност по Богу, духовности песмописац свете Цркве и божанствени њен славитељ, слатки преподобни Јован похвалним песмама до краја живота свога прослављаше дивну милост коју си му указала, Богородитељко. У спомен чуда које се збило, он мараму, којом је његова одсечена рука била завијена, на глави носаше, а икону твоју многоцелебну као богато наслеђе после себе остави светој лаври преподобног Саве Освећеног, да сви верни целитељки душа и тела, на њој насликаној, овако кличу:

Радуј се, снажна противнице непријатеља Православне вере!

Радуј се, покровитељко проповедника јеванђелског учења!

Радуј се, заштито и похвало благочестивих хришћана!

Радуј се, утехо богољубивих монаха!

Радуј се, добра сатруднице оних који воде битку против света, плоти и ђавола!

Радуј се, превасходна помоћнице оних који ревнују за целомудреност и чистоту!

Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!

Кондак 4.

Бура двоумљених мисли смућује ми ум - како ћу недостојним уснама узмоћи да опевам славу твоју, пречиста Дјево, пројављеној у светој икони твојој, коју си нам даровала као помоћ и заштиту од видљивих и невидљивих непријатеља? Стога, величајући неизбројиве милости твоје према роду хришћанскоме, славим чудеса твоја и смирено певам Сведржитељу: Алилуја!

Икос 4.

Чувши за велике врлине архиепископа српскога Саве, монаси свете лавре Саве Освећеног, по твом надахнућу, Богомати, приликом његове посете лавре ради поклоњења, као благослов му уделише свету икону твоју "Тројеручицу". А Свети Сава је, као бесцен дар, са побожношћу донесе у српску земљу, поучавајући своју паству да ти кличе:

Радуј се, јер од истока до запада силу свемогућства Христовог иконом својом благовестиш!

Радуј се, јер недуг душевни и телесни иконом својом брзо исцељујеш!

Радуј се, јер си српској земљи икону твоју у залог благовољења подарила!

Радуј се, јер си чудесима твојим у њој Православље силно утврдила!

Радуј се, јер си државу Симеона Мироточивог благодатно проходила!

Радуј се, јер си паству Саве првопрестолног матерњим покровом твојим осенила!

Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!

Кондак 5.

Слична боговодећој звезди јави се икона твоја, Богородице, која по светој вољи твојој би на магаре постављена и отпуштена из Србије. Ни од ког вођено, магаре је донесе пред двери хиландарске обитељи. Монаси је примише као дар небески и поставише у олтар саборне цркве манастирске, кличући у дубоком умиљењу Дародавцу добара, Богу: Алилуја!

Икос 5.

Видевши твоју благу вољу према њима, Преблагословена Дјево, пројављену у чудесном доласку свете иконе твоје "Тројеручице", хиландарски монаси јој се с радошћу и љубављу клањаху, целивајући је, и у песмама ти кличићи овакве похвале:

Радуј се, путеводитељко подвижника побожности ка горњем Сиону!

Радуј се, јер пустинољубиве монахе приводиш небесном Јерусалиму!

Радуј се, је си твојој светој вољи бесловесно магаре чудесно покорила!

Радуј се, јер си на магарету икону твоју благодатну из Србије на Атон чудесно пренела!

Радуј се, јер си пустињу светогорску миомирисом светиње испунила!

Радуј се, јер си хиландарску обитељ милошћу својом облагодатила!

Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!

Кондак 6.

Хиландарска обитељ на Атону приповеда о обиљу милости и штедрости твоје, Богородице Дјево, и светло се весели, имајући свету икону твоју, "Тројеручицу" себи за игумана. Јер, воља твоја беше да икона "Тројеручица" пребива на игуманском месту у храму Божијем и у душама братије, која од тебе саме узима благослов за свако послушање. Због таквог благовољења Творца према њима, они похвално кличу: Алилуја!

Икос 6.

Хиландарским монасима, који беху смућени несагласјем при избору игумана, објавила си вољу своју, Богомати, у храму Божијем чудесно поставивши икону своју на игуманско место, једноме од њих у виђењу откривши да сама, иконом твојом часном, хоћеш да будеш игуманија у манастиру њиховом. Обрадовани због тога, они ти у умиљењу душа запеваше:

Радуј се, непоколебљива и свемоћна покровитељице монаха који се добро подвизавају!

Радуј се, њихова пред Сином твојим и Богом брза заступнице!

Радуј се, јер си жезал игумански у хиландарском манастиру невидљиво примила!

Радуј се, јер си обитељ ову досад читаву и добро уређену сачувала!

Радуј се, јер срца братије, која узима благослов од иконе твоје, испуњаваш страхом и побожношћу!

Радуј се, јер непобожне и дрске кажњаваш!

Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!

Кондак 7.

Желећи да не само Свету Гору, него и све друге православне земље, учиниш причасницима благодати великих чуда која се иконом твојом тројеручном изливају и збивају, ти си је, Пречиста Владичице, умножила по свим градовима, селима, црквама и манастирима, и дивним чудесима прославила. Зато сва верна чеда свету икону твоју "Тројеручицу" с љубављу поштују, и Христу, заједно с том на њој изображеном, усрдно кличу: Алилуја!

Икос 7.

Преблагословена Дјево, ти светом иконом својом "Тројеручицом" вернима дивно пројављујеш милости и благодатном силом Христовом преславна чиниш чудеса: слепима вид повраћаш, узете подижеш, болесне исцељујеш и свима који притичу целебној икони твојој брзо помоћ своју указујеш, постичући их да ти кличу:

Радуј се, јер си Свету Гору Атонску себи за удео изабрала!

Радуј се, јер си све православне области осенила покровом милости своје!

Радуј се, хиландарског манастира непроменљива Игуманијо!

Радуј се, јер си многима местима и пустињама непресушна ризница исцелења!

Радуј се, јер на Атону, у Србији, Русији и другим странама иконом својом преславно чудодјејствујеш!

Радуј се, јер од сваке невоље избављаш оне који те воле и поштују!

Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!

Кондак 8.

Необично је видети хиландарске монахе како прилазе икони твојој као Игуманија и од ње узимају благослов за своја послушања. О, Свеблага, као што њи милостиво примаш и благосиљаш, тако и нас недостојне немој лишити свога материнског милосрђа и старања, примивши милостиво молитве наше које пред светом иконом твојом узнсимо. Осени нас својим благодатним благословом, избави нас од сваког јада и чемера и научи нас да богоугодно певамо Троједином Богу: Алилуја!

Икос 8.

Сав је свет као богосветлим звездама преиспуњен чудотворним иконама твојим, Дјево Богородице, а међу њима, као лучезарна звезда Даница, благодатно предивним чудесима сија икона твоја "Тројеручица", знамењима твога милостивог снисхођења загревајући наша хла дна срца. Тога ради поштујемо свето изображење твога пречистог лика, кличући пред њим:

Радуј се, богообрадована и пренепорочна Приснодјево!

Радуј се, једина чиста и благословена међу женама!

Радуј се, нетљена и неискусобрачна Мати Јагњета и Пастира!

Радуј се, прекрасна и светлоносна палато најсветијег Слова!

Радуј се, миомирисни и снежнобели крине девствености и чистоте!

Радуј се, Царице и Владичице небеса и земље!

Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!

Кондак 9.

Сваки узраст верних убире благе плодове твога материнског старања, Владичице сведобра: децу милосрдно храниш, младе невидљиво руководиш, зреле у побожности утврђујеш, старе у немоћи укрепљујеш, а свима све добро и душекорисно дарујеш свесилним заступништвом твојим пред престолом Пресвете Тројице, којој благодарно појемо: Алилуја!

Икос 9.

Беседници људски не могу те достојно похвалити, Богородице, часнију од херувима и славнију од серафима, која си родила једнога од Тријице, Христа Животодавца. Ми, пак, љубављу према теби надахнути, смиреноумно се усуђујемо да ти певамо:

Радуј се, моћна заштитнице рода хришћанског!

Радуј се, благодушна мати свих ожалошћених и обремењених!

Радуј се, јер кротким сјајем својим мрак грехова и страсти наших разгониш!

Радуј се, јер нас на стазе покајања премудро упућујеш!

Радуј се, јер си нам свима у страшни час смрти тврда заштитница!

Радуј се, јер си нам пред праведним Судијама доброг одговора усрдна посредница!

Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!

Кондак 10.

Света и свечасна икона твоја, Богородице Дјево, дарова на се као залог спасења. Јер, као што си некада божанственом јеванђелисти Луки прорекла, са њом и до сада сила твоја благодатно пребива, преславним чудесима веру у нама утврђујући, болесне даром исцељујући, и на пут спасења душе наше приводећи како бисмо Цару неба и земље, који је до краја васељене прославио име твоје, певали: Алилуја!

Икос 10.

Тврђава си девојкама, и монашком лику, богоневесна Дјево, и свима који ти усрдно прибегавају, икону твоју побожно поштујући. Њу нам је, наиме, даровао Давалац добра Господ, као помоћ и лек у душевним и телесним немоћима. Због тога ти, усхићени певамо:

Радуј се, добра хранитељко младих девојака и сирочића без матера!

Радуј се, предводнице монаха и монахиња ка многожељним небеским наградама.

Радуј се, јер благодатном утехом посећујеш оне који чаме оковани у тамницама!

Радуј се, благослове домова и благочестивих бракова!

Радуј се, наставнице младих у целомудрености и уздржавању!

Радуј се, јер старе приводиш добром животу и мирном крају!

Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!

Кондак 11.

Песмопој наш молебни, који ти, пред пречистим ликом твојим, с вером и љубављу узносимо, милостиво услиши, свемилостива Госпођо, и сачувај нас од пагубних учења неверја и сујеверја, којима се напада наша светоотачка Православна вера. Избави нас од лукавих заблуда, сачувај нас и отаxбину нашу од сваке буне, метежа и злих кварења, које непријатељи вере и отаxбине наше подстичу, и удостој нас да у љубави и једномислију са свим верним чедима свете Христове Цркве, богодолично Творцу нашем певамо: Алилуја!

Икос 11.

Светлоносна свећа, икона твоја света, Богородице Дјево, сав свет сијањем чудеса својих просвећује, и срца наша љубављу разгорева према теби, Пречистој и Преблагословеној Матери најслађег Господа нашега Исуса Христа, који нам те је даровао као покров и заштиту против пукова војске сатанске, који страхују и дрхте од самога имена твога, јер знају силу твоју. Због тога те величамо и кличемо:

Радуј се, јер непријатеље наше видљиве и невидљиве премудро ометаш!

Радуј се, јер хулитеље свете православне вере невидљиво кажњаваш!

Радуј се, јер зле духове од нас моћно одгониш!

Радуј се, јер не допушташ да овладају над нама!

Радуј се, јер нас надахњујеш љубављу према Богу и ближњима!

Радуј се, јер све добре прозбе наше брзо испуњаваш!

Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!

Кондак 12.

Благодат одозго дарова се светој икони твојој "Тројеручици", преблага Владичице, како би ожалошћене тешила, болесне исцељивала, слепима вид враћала, раслабљене укрепљивала, верне у побожности утврђивала и неверне познању истине приводила. Својим знацима и чудесима, која се од ње догађају, и која надилазе људски разум, те се само вером постижу, она верне душе надахњује непрестаном слављењу Творца богољепном песмом: Алилуја!

Икос 12.

Хвалимо чудеса твоја, благодатна Богородице, не скривамо штедрости твоје, прослављамо неизбројну милост твоју према роду хришћанском, коју познају сви крајеви земље. Јер, од истока до запада хваљено је свето име твоје, благосиљано од свих племена, и у молитвама призивамо у свим областима. Зато ти и ми, прослављеној и узвеличаној Сином твојим и Богом, захвално кличемо:

Радуј се, тихо пристаниште оних који пливају по пучини животнога мора!

Радуј се, јер буру страсти смирујеш својим срдачним саучешћем!

Радуј се јер пале у чамотињу и очајање подижеш надом спасења!

Радуј се, јер знацима и чудесима уразумљујеш оне који се у сумњама колебају!

Радуј се, дародавко блаженог спокојства онима који се по монашким обитељима богоугодно подвизавају!

Радуј се, јер свога заступништва не лишаваш ни оне који у свету побожно живе!

Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!

Кондак 13.

О, свехвална Мати најслађег Избавитеља нашег Господа Исуса Христа, чуј молебни глас који ти пред светом иконом твојом смирено узносимо, и материнском молитвом својом од тебе Рођеном, најсветијем Слову, од сваке напасти и вечне муке избави све који молитвено призивају име твоје, и ради тебе захвално кличу Богу: Алилуја! (трипут)


Икос 1.

Анђео земни и небесни човек, преподобни Јован Дамаскин, из топле љубави према теби, Богомати Владичице, потруди се да икону твоју нађе за себе. Поставивши је побожно у својој келији, он пред њом у усрдним молитвама теби говораше:

Радуј се, јер си радост вечну, Спаситеља света, родила!

Радуј се, јер си свепагубну силу ада породом својим сатрла!

Радуј се, јер си пророчких речи испуњење донела!

Радуј се, јер си преступ Адама и Еве загладила!

Радуј се, јер си једног од Тројице на рукама свијим лако носила!

Радуј се, јер си огањ божански, не опаливши се, у утробу своју сместила!

Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!

Кондак 1.

Храброј војвоткињи, богообрадованој Приснодјеви Богородици, која је јављањем своје тројеручне иконе походила Гору Атонску, и њоме многе милости даровала роду хришћанском, похвални песмопој сада узносимо. А ти, о Богомати, пошто имаш моћ непобедиву и материнско за нас старање, похитај нам у помоћ и од сваке невоље избави оне који ти кличу:

Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!


МОЛИТВА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ ТРОЈЕРУЧИЦИ

О, Пресвета и Преблагословена Дјево Богородице Маријо, теби припадамо, и клањамо се пред светом тројеручном иконом твојом, сећајући се преславног чуда твога, прирастања одсечене деснице преподобног Јована Дамаскина, које се уз помоћ иконе ове догодило, и чији се знак и сада види на њој, оличен у трећој руци, икони твојој приложеној. Молимо ти се и просимо те свеблагу и свемилостиву Заштитницу рода нашега, услиши нас који ти се молимо. Као што си услишила блаженог Јована, који ти је у жалости и болести завапио, тако не презри ни нас, који смо ранама многоразличних страсти оболели и ојађени, и који теби, са скрушеном и смиреном душом, усрдно прибегавамо. Свемилостива Госпођо, ти видиш немоћи наше, невољу и потребу нашу за твојом помоћи и заштитом: одасвуд смо непријатељима окружени, и немамо помагача ни заштитника, ако се ти не смилујеш на нас, Владичице. Заиста, молимо ти се, саслушај болни вапај наш, и помози нам да светоотачку православну веру чисту сачувамо до краја живота, да у свима заповестима Господњим право ходимо, да истинско покајање за грехе своје увек Богу приносимо и удостојимо се мирног и хришћанског краја живота и доброг одговора на страшном суду Сина твога и Бога нашега. Њега умоли за нас материнском својом молитвом, да нас не осуди по безакоњима нашим, него да нас помилује по великој и неисказивој милости Својој. О, Сведобра, услиши нас, и не лиши своје моћне помоћи, да би смо ти, тобом спасење задобивши, певали и прослављали у земљи живих, као и Рођеног од тебе, Избавитеља нашега, Господа Исуса Христа, коме припада слава, моћ, част и поклоњење, заједно са Оцем и Светим Духом, сада и свагда и кроза све векове. Амин.



 
* * *


Због цензуре и блокирања свих медија и алтернативних погледа, пратите наш Телеграм канал


КМ новине су једини независни српски медиј са Косова и Метохије који се у потпуности ослања на подршку својих читалаца

Помозите наш рад



 

Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2023 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 24. јул 2023.

Екскурзија за децу при епархији Рашко-призренској у егзилу

Екскурзија за децу при епархији Рашко-призренској у егзилу Милошћу Господњом и благословом преосвећеног Епископа Ксенофонта, у периоду 17-18. јула организована је дводневна екскурзија за децу из Епархије рашко призренске у егзилу.

Милошћу Господњом и благословом преосвећеног Епископа Ксенофонта, у периоду 17-18. јула организована је дводневна екскурзија за децу из Епархије рашко призренске у егзилу.


Иако је интересовање било огромно, на прву организовану екскурзију, одлучено је да пође око 60-ак деце, узраста 4-15 година, а са подручја парохија Кулске, Сурдучке и Барајевске.

На овом кратком, али лепом путовању препуном активности, деца су имала прилику не само да посете неке од наших најдивнијих катакомби већ и лепу прилику да се друже са нашим владиком, игуманима, монаштвом. Да виде и осете дух наших манастира и монаштва у једној свакодневној, обичној и неформалној атмосфери; да виде неке нове пределе и природне лепоте наше земље. А оно што је посебно битно – имали су прилику да се друже са православним вршњацима и тиме стекну искрена духовна пријатељства.

Управо у томе је и био главни циљ ове екскурзије – духовна корист за нашу дечицу. Али не само кроз посету нашим манастирима, већ управо и кроз дружење, односно градњу пријатељстава са вршњацима истог духа. Но, не само православног духа у општем смислу, већ оног посебног типа и облика – православног духа који се негује унутар Епархије рашко-призренске у егзилу.

Првога дана деца су посетила катакомбни манастир Пресвете Богородице Тројеручице у селу Мушвете где их је дочекао предстојатељ наше Епархије, преосвећени Владика Ксенофонт. Своју простосрдачност и гостољубље владика је, између осталог, показао тиме што је и цео дан провеo у дружењу са децом. Тако су, после обиласка манастира и пригодног окрепљења, сви заједно отишли у обилазак оближње Стопића пећине и на вожњу Златиборском гондолом.

Рано ујутру следећега дана, како и доликује једној екскурзији православног формата, деца су присуствовала Светој Литургији у поменутом манастиру. Литургију је служио преосвећени владика Ксенофонт а нека од дечице су се и причестили пречистим и животворним Тајнама Христовим.


Са пуно лепих утисака и осмеха, сећањима на целодневно дружење са владиком, деца су кренула према селу Леушићи и манастиру Светог Преображења Господњег, а одатле у Лелић и манастир Нову Никеју. У оба манастира дочекани су од, видно радосних због њиховог доласка, игуманије Варваре и архимандрита Варнаве.

Певали су се тропари, духовне и родољубиве песмице, размењени поклони, али и вредне духовне поуке од стране игумана ових светих обитељи. Као и мати Варвара, и отац Варнава посебно је се осврнуо на речи Светога писма које нас позивају да сви треба да будемо као деца. Но, с обзиром да је он сâм провео године покрај владике Артемија, отац је деци пренео и своје запажање да је сâм владика Артемије, поготову у годинама пред упокојење, по свему више личио на једно невино дете, него на годинама и бригама оптерећеног старца. Тиме је упутио позив и настројење да и сви ми будемо као деца, а изнад свега – послушна деца.

И још је, са великом радошћу, посебно истакао да је ово прва организована дечија екскурзија која је посетила манастир Нову Никеју. Тиме су, и отац Варнава и мати Варвара, изразили наду да ће организација дечијих екскурзија ипак постати редовна активност наше епархије на радост свих нас.

Већ на измаку дана, уследило је заједничко фотографисање пред гробом Светог владике и на самом растанку веома упечатљиво певање 60 дечијих гласова песме „Са Косова зора свиће“.

Благословени овим дивним боравком у манастиру Нове Никеје деца су пре поласка за Београд и Нови Сад свратила и у манастир Лелић ради поклоњења моштима Светог владике Николаја Велимировића. Након отпојаног тропара и заједничког фотографисања пред храмом, деца су пуног срца кренула из овог, заиста Божијег села, својим кућама. Услед недостатка времена није се могло отићи и у манастир Ћелије, али се надамо да ће и то следеће године бити уприличено.




Да ли је екскурзија била успешна или не, на крају најбоље сведоче сама деца, који су сви до једнога веома бурно исказали жељу да се ова екскурзија што пре понови, уз детиње искрене речи: „оче ово је најбоља екскурзија на којој смо икада били!“

Нека Господ помогне да им заиста и ова, и свака друга екскурзија по нашим манастирима, увек буде искрено најбоља. Јер, докле год наша деца епитет „најбољег“ буду давала духовном искуству, заиста – има наде за све нас.

јереј Славен Стевановић

Још фотографија са ове екскурзије можете погледати на сајту Епархије рашко-призренске у егзилу, на овој страници.



 
* * *


Због цензуре и блокирања свих медија и алтернативних погледа, пратите наш Телеграм канал


КМ новине су једини независни српски медиј са Косова и Метохије који се у потпуности ослања на подршку својих читалаца

Помозите наш рад



 

Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2023 ::    Хвала на интересовању

петак, 27. јануар 2023.

Жезал Светог Саве, претпостааља се да једини преостали његов лични предмет (ВИДЕО)

Једини лични предмет за ког поуздано знамо да нам је остао од Светог Саве је овај архиепископски жезал (штап), који се чува у ризници задужбини српског краља Владислава, манастиру Милешева код Пријепоља.

#СветиСава #Милешева #Жезал #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti

Овај жезал је Свети Сава добио 1219. године у Јерусалимској патријаршији, као симбол достојанства православног архијереја, након што је од Цариградског патријарха Манојла I Сарантена добио томос о аутокефалности Српске православне цркве и био хиротонисан за првог српског архиепископа.

Пошто је Свети Сава 1236. године преминуо у бугарској престоници Трнову, његов синовац српски краљ Стефан Владислав је договорио да Савине мошти пренесу у манастир Милешево, своју задужбину.

Жезал се налазио у манастиру до 1594. године, када су по наредби Коџе Синан-паше мошти Светог Саве однете из Милешеве и спаљене у Београду, у циљу гушења Великог банатског светосавског устанка 1594. године који је до темеља уздрмао Османску империју.

У време тих догађаја, монаси из манастира Свете Тројице у Пљевљима су из манастира Милешеве однели кивот у којем су чуване мошти, руку Светог Саве која је остала сачувана, као и његов жезал. Жезал је касније враћен у манастир Милешеву, где се и данас чува.

Жезал је направљен од позлаћеног сребра. Висине је 143 центиметара и опточено је полудрагим камењем, а у глави жезла се налази горски кристал.

Током 17. века, милешевски монаси Лонгин и Висарион су извршили преправке на жезлу, заменивши стари оков жезла потпуно новим, на који су гравирали песме посвећене Светом Сави и тропар Вазнесењу Господњем.


Према речима др Андреја Вујновића, музејског саветника Историјског музеја Србије, глава жезла је највероватније аутентична, односно није промењена од времена Светог Саве.





* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 


Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: Историја Срба    :: © 2014 - 2023 ::    Хвала на интересовању

Данас обележавамо највећег из рода српског, Светог Саву

Житије преподобног и богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа Српског

#Свети_Сава #Србија #Светосавље #Православље


Овај предивни изданак рода Српског рођен је 1169. године. Био је најмлађе дете Великог жупана српског, самодржца Стефана Немање. Мати му је такође била царског порекла – ћерка грчког цара Романа. Обоје су били побожни, богобојажљиви, убогољубиви. Његово рођење било је плод молитве његових родитеља. Крштено име Светога оца нашег Саве било је Растко.

Лепотом тела и душе мали Растко превазилазио је браћу своју Стефана и Вукана. Родитељи су га богобојажљиво васпитавали у сваком доброверју и чистоти и при томе се трудили да им љубимац од раног детињства буде поучаван небеском мудрошћу светих књига. Још као дете задивљавао је све својом памећу.
Већ у петнаестој години добија од оца на управљање Хумску област, између Неретве и Дубровника. Међутим, младога Растка је срце вукло на другу страну – у манастир. Млади Растко је био благ, кротак, љубазан према свима, волео је сиротињу, и веома је поштовао монашки чин.
Устремљен својом христочежњивом душом ка свему небеском, божанском, бесмртном, Растко се ревносно и упорно отимао и одвајао од свега световног, земаљског, пролазног. По навршеној шеснаестој години родитељи његови намеравали су да га ожене, а та намера је одлучно утицала на Растка да жељу душе своје претвори у одлуку и приведе у дело. Томе је много допринео долазак светогорских монаха баш у то време. Са једним руским светогорским монахом млади Растко успева да побегне од родитељског дома и дође до руског манастира Светог Пантелејмона где прима монашки постриг са именом Сава, по Светом Сави Освећеном.
После краћег времена монах Сава прелази у манастир Ватопед. Свако послушање млади монах Сава је вршио смерно, предано, свим срцем, свом душом, свом снагом.
О монашким подвизима овог светила Цркве његов животописац Теодосије казује: „Хлеба и воде окушаше, и то оскудно; вина и уља по мало кушаше, те изнураваше младићку снагу. У све часове дневне и ноћне непрестано се мољаше Богу, a y недељне ноћи никада не затвараше очи своје на сан, док не би свануло. Носио је само худу власену хаљину, тек да покрије наготу тела; и тако се мрзнуо од зиме. Ходио је увек бос, те му кожа на ногама тако очврсну, да се није бојао убоја од оштрог камења. Презрев овај привидни живот и славу и све сласти земаљске, он по све дане многим трудовима мучаше тело своје. Тако радећи, он биваше некакав немилостив и љут непријатељ своме телу, да су се игуман и сви остали дивили такој ревности његовој и благој промени. Но, иако непријатељ своме телу, он према свима беше предусретљив и кротак: у обитељи се дивљаху, како у тако младим годинама и за тако кратко време он могаде достићи такво духовно савршенство, какво је недоступно и многогодишњим подвижницима“.
Због своје велике помоћи у зидању цркава и конака у Ватопеду назван је и другим ктитором Ватопеда.
На његов подстицај Стефан Немања и сам оставља царски престо и прима, заједно са својом супругом Аном, монашки лик 1196. године у Студеници. Њихова монашка имена беху Симеон и Анастасија. Новембра месеца 1197. године и монах Симеон из Студенице одлази на Свету Гору у манастир Ватопед, где поред свога сина Саве наставља свој монашки подвиг. Ту су се подвизи сјајнога сина и уздаси смиренога оца к Богу, као и двострука молитва њихова, сливали у једно. Они су у Ватопеду многа порушена здања обновили а запустела насељавали, засадили многе винограде и обновили многе манастире.
Нешто касније од цара Алексија Комнена, свог пријатеља, Симеон и Сава добијају на дар запустели грчки манастир, звани Хилендар. За кратко време га обнављају и насељавају монасима. Хилендар је био довршен јуна 1199. године. Манастирску цркву ктитори су посветили Ваведењу Пресвете Богородице. Уз то измолили су од цара Алексија да манастир Хилендар буде ставропигијaлан. Хрисовуљом од јуна месеца 1198. године, цар Алексије III удостојио је потпуном слободом манастир Хилендар, дарује Симеону и Сави допуштење да их „украсе како год хоће, и да их васпоставе у манастир који ће служити као склониште људима из српског народа, што се одају монашком животу, и то у манастир ником неподложан, нити самом проту Горе Атонске, нити игуману манастира Ватопеда, него самосталан, својевластан и самоуправан, као год што се сами собом управљају манастир Иверски и Амалфитански, што постоје на тој Гори“.
Свој манастир Симеон и Сава предају под власт благочестивом самодршцу српском Стефану, зету грчкога цара Алексија, да се стара о њему као о своме отачаству. Христољубиви Стефан поклања Хилендару многа имања, покретна и непокретна, те је манастир Хилендар од тога времена постао стварно српски. Хиландар је све до XVIII века био највећа српска школа и расадник српске духовности, просвете и културе.
Свети Симеон се после краћег монашког подвига упокојио у Господу 13. фебруара 1200. године.
Свети Сава је великодушно помагао многим манастирима на Светој Гори. Манастир Каракал откупљује и поново га предаје протераном игуману и братији. Манастир Ксиропотам излишно помаже – заложена манастирска имања откупљује, порушено обнавља, цркву живопише и украшава сваким благољепијем. Због тога је и назван ктитором ксиропотамским. Многим златом помаже и довршење светогорског манастира Филотеј. Уопште, милостивост његова била је неисказана, сва прожета самилосном молитвеношћу и плодотворном испошћеношћу. Заједно са оцем Стефаном, Свети Сава је изградио 14 манастира, постајући тако ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.
По прослављењу свог оца Симеона, богомудри Сава му је и житије написао. У Хилендару је Сава, од стране тадашњег епископа града Јерисе Николаја, рукоположен за ђакона, а наредног дана и за презвитера. После неког времена добија и чин архимандрита.
1207. године, са моштима Светог Симеона Мироточивог, архимандрит Сава се враћа у Србију и у манастиру Студеници мири око власти завађену браћу Стефана и Вукана.
На молбу брата Стефана том приликом Сава остаје у Србији где је постављен за игумана у манастиру Студеници. Примивши ову малу власт, богоносни Сава је апостолски проповедао Еванђеље, јереси искорењивао, цркве, школе и болнице подизао. У Студеници је основао 1209. године болницу, прву на подручју српске државе. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности па је стога и заштитник просветних установа.
На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I Ласкариса хиротонише Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска Православна Црква аутокефална, са благословом да српски архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године, на сабору у манастиру Жичи који је постао седиште самосталне Српске Цркве, Сава од својих најбољих ученика изабра и посвети неколико епископа и разасла их у епархије широм отачаства. У Србији је Свети Сава подигао многе цркве, манастире и школе. Приљежно ради на организацији Цркве (оснива епархије).
У својој личности Свети Савва је објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља. Својим богоугодним животом он је од Господа примио дар чудотворства. Тако је молитвама својим и помазивањем миром духове нечисте изгонио, болесне исцељивао, раслабљене подизао, и многа друга чудеса чинио.
Он је уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добро свију, због чега је и био поштован и вољен од свију Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу српске државе.
Свети Сава је у два наврата путовао у Свету Земљу. Пре другог поласка, на престо Српске Архиепископије поставља свог оданог ученика Арсенија Сремца. Приликом повратка са поклоничког путовања, упокојио се у Бугарској, у Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године. Краљ Владислав је, 1237. године, уз највише црквено-државне почасти пренео мошти светитеља Саве у манастир Милешеву.
Присуство његових светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни, али и политички значај, а нарочито у време турског ропства. Године 1594. на Врачару у Београду, Синан паша је спалиo мошти Светог Саве. Међутим, није спалио спомен и дело Светога Саве, напротив, само је распламсао љубав Срба према свом највећем просветитељу, учитељу и ујединитељу, а себи потпалио огањ вечни.
У Цркви је служба Светоме Сави установљена убрзо после његове смрти, још у 13. веку.




Тропар, глас 3.
Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси, и породив тоје Духом Свјатим, јако древа маслинаја, в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада: тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолна, чтушче тја молим, моли Христа Бога, даровати нам велију милост.
Пута који води у живот био си наставник, архипастир и учитељ. Јер најпре дошавши, светитељу Саво, отаџбину твоју си просветио, и породивши је Духом Светим, као маслинова дрвета у духовном рају засадио си свеосвећена чеда твоја. Зато те као сапрестолна Апостолима и светитељима поштујући молимо: моли Христа Бога да нам дарује велику милост.
Тропар други, глас 8.
Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти, всељенија свјетилниче, Ахијерејев Богодохновеноје удобреније, Саво премудре: ученми твоими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Свети Саво премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше.
Кондак, глас 8.
Јако первосвјатитеља великаго, и апостолов соопшчника, церков прослављајет тја људеј твојих преподобне; но јако имјеја дерзновеније ко Христу Богу, молитвами твоими от свјаких нас бјед избави, да зовем ти: радујсја, оче Саво, богомудре.
Као великог првојерарха и заједничара апостолскога, прославља те Црква народа твојега, преподобни. Но, имајући смелост пред Христом Богом, спасавај нас молитвама твојим од свих невоља, да ти кличемо: радуј се, оче Саво, богомудри!




* * *





Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

среда, 8. јун 2022.

Институт Арчибалд Рајс: Издаја у велеиздаји

Институт Арчибалд Рајс: Издаја у велеиздаји "Као и акт отписивања Македоније, и предаја Косова биће дочекана прво запрепашћеним муком, затим комбинацијом беспомоћне неверице и поданичких рационализација."

Institut Arčibald Rajs: Izdaja u veleizdaji


















Пише: Институт Арчибалд Рајс



Прошле године, када је тадашњи митрополит загребачко-љубљански Порфирије био проглашен за патријарха, изнели смо овакву оцену о њему и прогнозу о његовој делатности на челу Српске православне цркве:

„Митрополит Порфирије није помиритељ, ујединитељ или излечитељ, већ је у оквиру патријаршиског система, где је савршено прилагођен и плива као риба у води, ноторно контроверзни клирик, пандан многобројним 'контроверзним бизнисменима’ из световног домена, средине која данашњим црквеним функционерима није нимало страна. Анализа видљивих последица Порфиријеве досадашње делатности говори све о њему и његовој подобности. На пасторалном плану, његови резултати су ништавни или неоспорно штетни.“

Па даље наводимо, алудирајући на задатке црквено-политичког тандема у врховима Цркве и државе, чија се усклађеност још тада непогрешиво назирала:

„Главни задатак обојице јасно је зацртан. То је предаја и аминовање предаје Косова. И један и други доведени су и постављени, имајући у виду посебне склоности и карактерне мане свакога од њих, да би се уклопили на обављању тог примордијалног, нечасног задатка. Порфирије је зналачки изабран (не од колега епископа наравно, а свакако још мање од Светога духа) да би том скандалу дао једну вишу форму и ноту. Али не на вулгаран начин – јавно га благосиљајући, што би се вратило као бумеранг, него суптилније, тако што ће — демобилисањем Светосавске цркве да скандал не анатемише и да му се не супротстави — скандал цинично прећутати да би га затим језуитском казуистиком покварено изгладио.“

Institut Arčibald Rajs: Izdaja u veleizdaji
Порфирије, тада као митрополит, узима "благослов" од папе.

Тада нисмо могли ни да претпоставимо редослед, и да ће издаји Косова претходити одрицање од Македоније. Али управо углављена македонска коцкица, као увод у оно што следи, ретроспективно се савршено уклапа у мозаик бешчашћа који смо тада скицирали:

„Осамнаести фебруар [датум 2021. године када је Порфирије постављен на српски патријаршијски престо] је тужан дан у повести помесне српске Цркве и српске државности, до неба хваљене од стране отпадника на лицемерној комеморацији од пре само неколико дана [т.ј. на прослави Дана државности Србије исте године непосредно пре тога]. Коцкице се склапају и долазе на своје место за коначно и приближно истовремено дириговано разарање Државе и Цркве. Попут две куле у Њујорку, обе древне грађевине миниране су од врха до дна и све што се сада чека је притисак дугмета на даљинском управљачу.“

Подмукао и лаконски начин како је Македонија, са својим вишеслојним духовним, историјским и културолошким значајем за српску Цркву и српски народ, напречац, без чак ни привида саборности у одлучивању, самовољним чином Порфирија и његовог црквеног политбироа, била изопштена из српског цивилизацијског круга и предата у руке дрским самозванцима, наговештава вероватан начин како ће и косовска операција бити изведена. Као и у случају македонске, све ће се догодити на препад, без икакве расправе и по начелу свршеног чина. Као и акт отписивања Македоније, и предаја Косова биће дочекана прво запрепашћеним муком, затим комбинацијом беспомоћне неверице и поданичких рационализација.


Биланс Порфиријеве издаје (спроведене уз сагласност колега у мантији који се морално не разликују од њега) може се сажети у неколико простих и очигледних теза. Целокупна црквена и народна баштина на простору Македоније предата је лажној црквеној организацији и лажном клиру који се никаквим томосима никада не могу легализовати, зато што се њихово постојање и статус у потпуности темеље на одлукама Дрезденског конгреса Комунистичке партије Југославије 1928. године, касније спроведених по директивама тајне службе богоборачког комунистичког режима.


Признањем стања у Македонији насталог на овакав начин, Порфирије и његови саучесници отворили су Пандорину кутију са потенцијалом да се Српској цркви и култури нанесе још далекосежнија штета применом управо створеног преседана на извођење сличних сценарија у Црној Гори, Босни, вероватно у Хрватској, и свакако на Косову.


Усклађивањем званичног става Српске православне цркве са регионалном политиком српских властодржаца и са тежњом страних геополитичких чинилаца да се српски фактор, подједнако духовни као и политички, у највећој могућој мери ослаби и сузбије, Порфирије је дао кључан допринос преуређењу балканског простора на трајну и тешко надокнадиву штету Српске православне цркве и народа који је сачињава.

Patrijarh Porfirije uručio tomos arhiepiskopu Stefanu - Telegraf.rs
Порфирије уручио томос представнику такозване "МПЦ", тиме је у потпуности признато отимање дела српске Цркве и светиња које је започео Тито

Али упоредо са велеиздајом извршеном на најширем црквеном и националном плану, на ужем плану је на делу издаја која ће се подједнако лоше одразити на Српску цркву и њен народ. У својим политичким комбинацијама, лажни апостол љубави је хладно и не обазирући се пустио низ воду лојалне служитеље Српске цркве у Македонији који већ двадесет година трпе немилосрдни прогон македонских власти и расколничких структура у спрези са њом. Тај детаљ је привукао мало пажње, али по последицама је од примордијалног значаја. Канонска Охридска архиепископија на територији Македоније, у богослужбеном јединству са Српском православном црквом, где је сав православни народ без обзира на етничко изјашњавање могао да учествује у благодатном црквеном животу, волшебно је нестала да би била замењена истоименом структуром коју је 9. маја декретирао Фанар, уз благослов непосредно после тога Српске патријаршије. Где су јерарси и клирици који су до пре неколико дана у Македонији били верни Српској православној цркви? Апостол љубави постављен на српски патријаршијски престо није их ни поменуо нити се њиховом даљњом судбином бавио.

Тиме је увео још један злослутни преседан који ће у предстојећим догађајима скупо коштати Српску цркву и народ. Ко ће се после овога жртвовати за црквено и народно јединство када друга подручја у канонској надлежности Српске православне цркве ускоро буду дошла под удар унапред припремљених расколничких и сепаратистичких гарнитура? Зашто би се ико излагао прогону и годинама чамио у тамницама знајући да ће, као клирици и народ у Македонији, бити остављен на цедилу истога тренутка када се промени партијска линија београдске Патријаршије?

Једна од група на друштвеним мрежама. Очигледно се на тај начин ничим не постиже и све је само лажни активизам.

Као што је за очекивати од људи без морала и без црквене или националне свести, велеиздаја на крупном плану порађа издају свуда и свега чега се дотакну. Подли третман Охридске архиепископије (оне канонске и праве) деловаће као мина са одложеним дејством када под политичким притиском на ред буде дошло отцепљење других делова Српске цркве, а то по својој унутрашњој логици истовремено значи и програмирано отуђење и асимилација делова српског народа. Деморалисани поступком црквеног врха на челу са Порфиријем према лојалним јерарсима, клирицима и народу у Македонији, други православни Срби који ће се ускоро наћи на удару пре ће се определити за труле компромисе него што ће на страшном месту постојати.

За народе предодређене за одстрел, то је неизбежна последица када су им погрешни људи постављени на погрешна места у погрешно време.


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању