Вести:

Thursday, November 26, 2015

Не вреди Сабору већина када је у јереси

Thursday, November 26, 2015 | КМ новине 3

У емисији ''Ћирилица'', Миша Ђурковић и грешни Милоје расправљали су катастрофалну ситуацију у СПЦ.
 


















Пише: Марко Пејковић



Обратимо пажњу на став Мише Ђурковића у вези Милојевих замерки на доказани папизам најмоћнијих епископа и самог патријарха.

Ђурковић: Владике и патријарх су били катастрофа и у турско време, као и данас. И тада су вршени притисци споља на цркву и архијереји нису били по вољи народа, нити су се достојно понашали, нити су учили веру чисту до краја (сиц!), али је народ ћутао и трпео. Тако и ми морамо данас. Не смемо у ''раскол'', шта ГОД радио врх Цркве ми морамо остати уз њега...

Без обзира на углавном добре анализе Ђурковића у другим областима, овде је показао заиста крајње непознавање како црквене историје тако и канона.

Идемо редом:

1
) Није тачно да су патријарси и владике СПЦ пре 2010. године, дакле пре Иринеја Гавриловића и његове клике били подједнако лоши као ови данас, поготово не они од пре пар векова. Иако нису били савршени, били су драстично бољи од ових данас у сваком погледу, барем у погледу јавног исповедања вере. Нико од њих није служио мисе са римокатолицима као Гавриловић, нико се није молио са јеретицима, нико није певао филиокве, нико није палио Меноре по синагогама, нико није говорио за папу ''свети отац'' или ''блажени'', нико му није љубио руку, нити узимао прстен, нити је хулио на Символ тврдњама да имамо две ''цркве'' - источну и западну. Списак злочина је бескрајан...



Епископ Григорије - због вишеструке издаје Христа једно од најсрамнијих имена епископа које је СПЦ икада имала у својим редовима.
 Ако је и било епископа који су покушали јавно да заговарају јеретичка учења, њих је српски народ наглавачке истеривао из владичанских дворова и цркава. Најбољи пример за то је из 1821. - Венедикт Краљевић. Само на вест да покушава да њиховој деци доведе унијатске учитеље, далматински Срби су га вилама напали када је он пуком срећом побегао и једва извукао живу главу, а неки његови учитељи су убијени. Захваљујући таквом гарду, Срби Далматинци остадоше православци, а несрећни Венедикт утече у Млетке да умре као последњи пацов у венецијанским каналима издржаван на папским мрвицама.

Силом су свргавали и православни Византинци своје заблуделе архипастире који би покушали да им наметну папизам. Сетимо се како је физички са трона патријарха свргнут Јован Век који је потписао Лионску унију. Био је изложен руглу, претучен и на крају је умро на неком пасјем гробљу као цркотина. Свргли су га заједно правоверни цар Андроник и верни народ.

Одрицање лојалности јеретичким клирицима је сагласно речима Светих Отаца и канонима Цркве (речи св. Јована Златоустог и 15. канон Првог-другог цариградског сабора...).

Оно што нам најмање дугује Сабор СПЦ данас нама као верницима, то је да врати канонски поредак у СПЦ, врати рашчињене владике у позив па да им се тек онда канонски суд, а не хајдучки, тј. да се сви клирици који су се оглушили о православље сагласно канонима казне и по сваку цену јавно одрекну својих речи и поступака које сведоче о њиховој јереси. А да вршимо вербални притисак у том правцу као и да не идемо у храмове који су под јеретичким епископом (екуменистом), имамо право и обавезу.

Митрополит Амфилохије предају Мајку Божију у руке јеретика. Најодговорнији је за зацарења безакоња у Епархији рашко - призренској која је постала гнездо и уточиште свих јереси наносећи штету и држави и цркци и народу. По соспственом признању најмање деценију спремао је прогон епископа Артемија истовремено често бивајући његов гост издајући се са верног брата у Христу.


2) Ђурковић поптуно маши појам раскола. Расколник није онај који је осуђен од Синода или Сабора. Расколник је онај који проповеда учење супротно православљу. По Ђурковићевој логици, својевремено су и свети Максим Исповедник и Палама и Златоусти били јеретици и расколници само зато што их је у оно време осудио комплетан скуп владика на челу са патријархом. А они су били сами самцати на удару! Међутим, ми знамо да су данас расколници били не ова тројица, него сви ти лажни сабори и лажни патријарси који су тада били у великој већини. Никаква већина им није вредела када се показало да су притом били у јеретичкој прелести.

Теодосије, узурпатор Епархије рашко - призренске предвоник је међурелигијског дијалога. На Косову и метохији екуемнизам има вишеструки циљ а међу главнима је стварање шиптарске "државе" на територији Србије и то од њених примеса, кварење вере православне у целом народу јер КиМ јесу света земља и Срби је тако и виде, те трајна промена српског идентитета кроз лажно приказивање српских вредности као лажних, изграђених на темељима туђих што је потпуна неистина.


Тако и данас. Расколници нису Артемије, нити остале владике које су као не-екуменисти хајдучки збрисани, него Буловић, Григорије, Амфилохије и остали који жаре и пале Црквом, уз помоћ западних агентура и шире јерес, али не још дуго. Како је рекао за њих њихов школски друг отац Сава Арсенић, за оно што су се огрешили о веру, а преко тога и о Артемију, пресудиће њима цело српство врло брзо!


Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2015 ::    Молимо за навођење извора

3 comments:

  1. Грешни Милоје је потпуно у праву. Црквом управља Господ а не људи. Није то људска творевина, да је мењају по своме схватању и својој вољи.
    Господ нам је казао да ће бити мало спашених. Шта да кажемо за садашње стање, у свету, када на земљи имамо 7 милијарди житеља, од тих 7 милијарди биће веома мало спашених.Пред Богом, нема вредност већина и накараднос понашања, већ само исправно понашање људи и испуњавање воље Божије.
    Пошто је Црква Божија творевина, ту људи неби смели ништа да уносе нешто своје, ако немају одобрење од Господа, а то је вођење Светим Духом.
    Ако се само један човек држи Господа а сви остали иду погрешним путем, то значи да ће сви они отићи својим путем у пакао, а овај један право у рај
    Грешни Милоје, је по моме мишљењу, потпуно у праву. Владина Артемије није расколник , који не жели екуменизам, већ они , који одступају од Православља, а то је црквени врх, који себе сматрају владикама, али они су само владике по оделу, а пред Бога су одступници од Бога, за што ће они пред Богом одговарати за издајство своје и за погрешно вођење Божијег народа и за сваку изгубљену овцу.
    Љубиша

    ReplyDelete
  2. Требамо знати да послушност ,,православним" екуменистима,није послушност Цркви.Јер јеретици нису Црква.

    Такође,није баш тачна констатација коју сте навели:
    ,,Није тачно да су патријарси и владике СПЦ пре 2010. године, дакле пре Иринеја Гавриловића и његове клике били подједнако лоши као ови данас..."

    Сетимо се од стране комуниста изабраног патријарха Викентија...

    Сетимо се црвеног патријарха Германа,који је био и председник јеретичког Светског савета цркава.У септембру 1966. у Београду су основане две међуправославне комисије за преговоре са англиканцима и старокатолицима. Тај догађај запечатио је улазак последње велике аутокефалне Цркве, Србске, у екуменистички покрет. “Обраћење” Србске Цркве у екуменизам постало је могуће са “избором” Германа за патријарха СПЦ.1960. архимандрит Јустин Поповић, кога су назвали “савест Србске Цркве”, писао је: “… Атеистичка диктатура је већ изабрала двојицу патријараха… На тај начин она је цинично погазила света права Цркве, а такође и свете догмате”.

    ***

    Сетимо се патријарха Павла.Његово одступништво од вере Православне није ништа мање од Иринејевог.Само што је и сам то вешто прикривао маском "скромности".

    Послушајте и Павлову беседу пред францисканцима у Саборној цркви 1997. године(укуцајте на гуглу Павлова беседа пред францисканцима у Саборној цркви 1997. године - Беседа и кликните на први резултат који вам избаци)


    Сетите се такође за шта се залагао архијеретик Јован Павле II и колико је мрзео Србе.А ево речи патријарха Павла,које је изговорио у римокатоличкој катедрали после мисе,која је служена за архијеретика Јована Павла II:

    Патријарх Павле обратио присутнима са молитвама да Господ буде милостив према папи Јовану Павлу II, да папа може бити међу онима које Господ признаје као своје верне слуге, а "да Господ и нама помогне,такође, када се нађемо на другој страни ". Када је патријарх Павле завршио обраћање катедрала је била испуњена са јаким и трајним аплаузом.

    ***

    Божићна честитка патријарха Павла кардиналу Винку Пуљићу

    Патријарх Српске православне цркве Павле, како извјештава КТА из Сарајева, упутио је божићну честитку кардиналу Пуљићу у којој му упућује "братске честитке и најбоље жеље уз наш народни поздрав: Мир Божји – Христос се роди!". Бог није одустајао од свога створења и није престајао да чини све како би подигао палог човјека, Адама. Чинио је чудеса, слао пророке и на крају, када се навршила пунина времена, послао је Сина свога Јединорођенога да постане нови Адам, нови Човек. Дошао је Месија Христос - Спаситељ, који исцељује болесне, подиже понижене, изобличава силне и победи грех, ђавола и смрт", пише, између осталога, патријарх, изражавајући на крају најбоље жеље и изразе поштовања те закључујући: "Остајемо у заједничком нам Кристу Спаситељу".

    ***

    Ево још једног занимљивог документа који говори о томе какву "веру" је исповедао патријарх Павле и да ли се она разликује од "вере" коју исповеда патријарх Иринеј:

    ЕКУМЕНИСТИЧКА ПОСЛАНИЦА ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ
    ПАВЛА УПУЋЕНА РИМСКОМ ПАПИ 29. 12. 1992.*

    Његовој Светости папи Јовану Павлу II

    ...Ми смо искрено радосни томе што ће се та заједничка молитва одржати у Асизију, у постојбини праведеника и истинитог слуге Божијег. Његово духовно наслеђе и учење чине га апостолом смирења, покајања, мира и љубави. Он је саградио истински мост између хришћана Запада и Истока.

    Ви можете бити уверени, Ваша Светости, да се у тај дан као и уопште у сваки дан који нам је Бог даровао ми налазимо, а и налазићемо се у општењу са Вама у молитви за мир и спасење свих. То је управо тако, мада онај који Вам смирено пише ове редове, на жалост нема могућност да и лично и физички присуствује на молитви у Асизију...

    ***

    Недуго после екуменистичке молитве у Асизију,земљотрес је разрушио јеретички храм у коме је отелотворена идеја глобалне религије.


    ReplyDelete
  3. Такође,проблематичне су и ове речи:
    "Оно што нам најмање дугује Сабор СПЦ данас нама као верницима, то је да врати канонски поредак у СПЦ, врати рашчињене владике у позив па да им се тек онда канонски суд, а не хајдучки, тј. да се сви клирици који су се оглушили о православље сагласно канонима казне и по сваку цену јавно одрекну својих речи и поступака које сведоче о њиховој јереси. А да вршимо вербални притисак у том правцу као и да не идемо у храмове који су под јеретичким епископом (екуменистом), имамо право и обавезу."

    Неће враћањем рашчињених владика да се врати канонски поредак у СПЦ.
    СПЦ молитвено општи и са расколницима новокалендарцима(Грчка ПЦ,Румунска ПЦ,Бугарска ПЦ),са Финском ПЦ(новопасхалци),са Антиохијском патријаршијом(која има молитвено општење са јеретицима монофизитима) и са помесним црквама које су ССЦ(уосталом и СПЦ је члан ССЦ).
    Требала би да и сама изађе из ССЦ,да прекине молитвено општење са свим овим помесним црквама да би говорили "о враћању канонског поретка",да се рашчине сви они који у богослужење уводе новотарије и који проповедају свејерес екуменизма у СПЦ...Али сви одлично знамо да се то,на жалост,неће десити.

    ***

    А наша је обазеза,као Православних хришћана,да немамо молитвено оптење са јеретицима,да са њима не би и сами били осуђени.Јер јеретици су непријатељи Божији,самим тим нити су Црква,нити имају благодати Божије.Свејерес екуменизма је анатемисана од стране РПЗЦ.

    Послушајмо речи Светих Отаца о јереси:

    Тешко онима који поклањају пажњу духовима преваре и учењима демонским, јер ће са њима бити осућени у другом животу... Тешко онима који прљају свету веру јеретичким учењима и онима који се друже са јеретицима... Помрачиће се њихов ум и пролиће горке сузе, када чују ону болну одлуку "Идите од мене, проклети, у огањ вечни." (Мт. 25, 41) Преподобни Јефрем Сирин

    И шта треба много говорити? Сви Учитељи Цркве, сви Сабори и сва божанска Писма саветују нас да бежимо од другачије мислећих (јеретика) и да избегавамо општење са њима.
    Св. Марко Ефески

    Ходећи незаблудивим и живоносним путем, ископајмо око које нас саблажњава, не телесно већ умно. Ако се, наиме, Епископ или презвитер, који су очи Цркве, неблагочестиво понашају (у овом случају се мисли на јерес) и саблажњавају народ, треба се издвојити од њих. Боље се, дакле, без њих окупљати у неком молитвеном дому него ли са њима бити свргнут као са Аном и Кајафом у Геену огњену.
    Св. Атанасије Велики

    Да ли је пастир јеретик? Онда је он вук! Мораш да побегнеш од њега, и не дај се преварити и не прилази му чак ако је наизглед миран и љубазан. Бежи од заједнице и приче са њим онако како би побегао од отровне змије.
    Св. Фотије Велики

    ReplyDelete

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.

 
Copyright © 2014 - 2021 КМ Новине