Вести:
Приказивање постова са ознаком Православље. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Православље. Прикажи све постове

субота, 15. фебруар 2020.

Сретење Господње

Сретење Господње, хришћански празник посвећен сусрету праведног старца Симеона с новорођеним Исусом Христом, Српска православна црква светкује 15. фебруара.

Сретење Господње
-
Свето писмо каже како четрдесети дан по Рождеству Христову донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова.

Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој...“ Још рече Симеон за Христа Младенца: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити“ (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду.

Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.



http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Беседа владике Артемија на Сретење (ВИДЕО) - КМ Новине

На празник Сретења Господњег, 2/15. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свете Великомученице Марине у Дудовици код Лазаревца, уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), протојереја Жељка (Марића) и јерођакона Паладија (Матића). #владика #дудовица #епархија #рашко-призренска, #егзил, #сретење,




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Србија се данас присећа државности - КМ Новине

Сретење - Дан државности Србије је државни празник који се празнује 15. и 16. фебруара, а установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издан и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије - Сретењски устав.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Скупштина АП КИМ одржаће Свечану седницу на Сретње - КМ Новине

Поводом дана државности републике Србије, а на Сретење 15.фебруара, Скупштина АП Косовo и Метохијa одржаће Свечану седницу амфитеатру Техничке школе у Косовској Митровици. На дневном реду ће се наћи Дан државнoсти Републике Србије и актуелно политичко - безбедносна ситуација. Седница ће почети у 11.00 ч., и биће јавна.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

среда, 12. фебруар 2020.

Данас су Света три јерарха

Сабор три светитеља Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог.

#Света_три_јерарха, #Вера, #Православље, #Косово, #Метохија, #Србија,


Света Три јерарха су крсна слава многих породица, цркава, манастира. Празник се, у црквеном светачнику, обележава црвеним словом.

Три јерарха су историјске личности Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти, а празник је, у њихову част, установљен 1076. године.

Свети Василије Велики је познат као велики световни и духовни учитељ цркве. Свети Григорије Богослов је и прозван као Богослов јер је ненадмашно тумачио догму, а свети Јован Златоусти је упамћен као недостижан проповедник Јеванђеља, због чега је тако и назван.

Тек што се младо хришћанство ослободило свог великог непријатеља - многобоштва и почело да се у миру и слободи развија, појавише се многе јереси и расколи, који су низ година раздирали и потресали Христову цркву. У то време, које је тражило храбре и одлучне браниоце православља, појавише се и три учена и знаменита човека: Василије Велики, Владика ћесарије Кападокијске, Григорије Назијанзин Богослов и Јован Златоусти, васељенски патријарси. Својим делом и речју, ова тројица, који су били савременици, остали су истрајни поборници за чистоћу Христове науке, не зазирући ни од самих царева.

За време цара Алексија Комнена, настаде велика расправа у Цариграду око тога ко је међу том тројицом светитеља најзнаменитији и највећи. Сваки светац имао је своје присталице, те се тако поделише на три табора: василијевце, григоријанце и јовановце.

Василијевци узношаху светог Василија Великог, називајући га високоглагољивим и по врлинама анђелима равним, који као да ничег људског није имао.

Григоријанци су хвалили светог Григорија, као великог познаваоца грчке науке и састављача многих богословских списа.

Присталице светог Јована истицали су га као слаткоречивог говорника и доброг учитеља.
Напослетку, Јовану, епископу града евхаитског, јавише се у сну сва три светитеља и рекоше да ни један од њих није већи а други мањи, већ да су равни и једнаки и да су сви послати ради људског спасења.

Као што су сва тројица на истом послу радили, требали би им и један празник одредити и заједно их прослављати. Зато им епископ Јован, пошто им се сваком понаособ помен чини у јануару месецу, одреди 30. јануар (12. фебруар по новом календару) као заједнички празник, саставивши им каноне и тропаре и тако установи нов празник Три Јерарха, који се и данас празнује.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Српске светиње на Косову уврштене на УНЕСКО-ву листу светске баштине - КМ Новине

Српске светиње на Косову уврштене на УНЕСКО-ву листу светске баштине #Косово #Метохија #Срби #Вера #Црква #Православље #Баштина #УНЕСКО Србија је земља која чува изузетно вредне средњовековне споменике у виду манастира и цркава, а оне најстарије су смештене управо на простору Косова и Метохије.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

БиБи-Си напао ''језиво'' православље у Грузији јер не трпи секте и Запад - КМ Новине

БиБиСи агресивно напао православну Цркву у Грузији као - језиву, јер се противи Западном утицају на омладину. Директно "указују" на Путинове инструкције свештенству да се бори против мужеложника јер су они највећи непријатељи његовог режима али и против других секти.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Мора ли СПЦ бити мирођија у свакој екуменистичкој чорби? - КМ Новине

среда, 02. март 2016. | КМ новине За који дан, тачније 5. марта , у част седамсто година од оснивања Базилике Свете куће у Лорету (Анкона, Италија). Представници православних цркава Албаније, Грчке, Грузије, Русије Румуније и Србије, „окупиће се у молитви" , заједно са делегацијом Понтификата и Православне епископске конференције Италије и Малте.






КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

субота, 08. фебруар 2020.

Док залудели уздижу Амфилохија, он допушта Милу да из српског храма који отима, шаље ''поруке мира''

Портал "Српско уједињење" из Црне Горе пита се ко је одговоран у СПЦ што је Милу омогућено да шаље лажне поруке мира из храмова СПЦкоје отима криминалним законом због којих дуже од месец дана на стотине хиљада људи протестује!

#Crna_Gora #Milo #Đukanović #Amfilohije_Radović #Izdaja
Чланови "Савјета младих Демократске партије социјалиста" из Никшића јуче су преплавили друштвене мреже ''спотом'' и спонзорисаном ''изјавом'' које су снимили ни мање, нити више, него у храму Светога Василија Острошкога у Никшићу. 

С обзиром да црквени посед није прометна саобраћајна станица, каквом га желе направити они који су донели Закон о слободи вероисповести, поставља се логично питање – како је то Милов подмладак ''пронио'' бројне камере и дронове да би, ваљда, доказао да силом донесени Закон живи, односно да почиње да се, како се то модерно каже, имплементира. Јер, камере и дронови нису игле. Поготово не оне покретне камере у унутрашњости цркве и то у термину који не траје само 10 или 15 минута.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


Подсетимо се...

Једино се чудом Светога Василија Острошкога и снагом његових молитви може описати оволики број људи на литијама широм Црне Горе пише портал "Српско уједињење" управо из из Црне Горе очигледно не придајући ову заслугу Амфилохију јер, свако ко је чуо његове изјаве, и да не зна за издају вере пре тога, могао је да разуме да Амфилохије покушава да спроведе издају.

Моћ његовог (Светог Василија Острошког) заузимања пред Господом и благослов онима који истрајавају од Пљеваља до Херцег Новог, пробудили су и Србију и Републику Српску. Показала се након више од две деценије снага српске саборности интегрализма, чудом Божијим пробуђени из Црне Горе, након што је кивот овог Светитеља стигао у Никшић по доношењу спорног Закона. 

Зато је важно раздвојити жито од кукоља и не дозволити да они који намеравају да отимају цркве, шетају њима да би снимали спотове и поруке у прилог спорном Закону.

Објашњења о томе да је црква отворена за све и свакога, ипак су, најблаже речено – немушта. И није примерена баш оволика толеранција. Поготово не за оне који мошти Острошког светитеља назива костима.

Не треба заборавити - ни Христос није Јуду молио, након што га је апостол издао, него му је поручио да одради оно што је наумио. Зашто појединци толеришу Ђукановића?

Јер, ред мора да постоји. Као што се некрштен, човек који није постио или будиста не може причестити, тако политички ''војници'' Мила Ђукановића ваљда не би могли да снимају спотове у српским храмовима, сем уколико ово није пробна порука да је Закон ступио на снагу. Ваљда нико нормалан не би дозволио Аљбину Куртију да сними сличан спот у Пећкој Патријаршији, нити Бакиру Изетбеговићу у Херцеговачкој Грачаници или Тврдошу. 

Још се чека званични акт о анатемисању лица која имају формално православно име и презиме, а која су гласала за свежи Закон о ''слободи вероисповијести''. Шта се чека?

Свакоме своје... Жито житу, кукољ кукољу.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Десета годишњица окупације Црне Горе од Монтенегра - КМ Новине

Знам, да сам, прије свега православни Србин, па Старохерцеговац, Дурмиторац, а тек на крају Црногорац, као што су и сви моји стари били. Мој прађед Неђељко је рођен као Херцеговац у племену Пива, а умро је као Црногорац, јер је моја Пива тек 1878. пришла тадашњој Србској Спарти Црној Гори.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Раде рекао да је Црна Гора српска, одељење му аплаудирало, а наставник га казнио - КМ Новине

„Управо тако се десило. Наиме, то ће бити први пут у историји овдашњег образовног система да ученик добије негативну оцену, а да запрво наставник није знао", прича отац малог Радета, Вељко Рачић. Прича гласи овако: Рачићу, реци ми нешто о настанку Црне Горе? - Црна Гора је прва српска држава која се прије звала...




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Црногорска демократија: против признања тзв ''Косова'' било 85% грађана али имали смо визију - КМ Новине

Црногорски премијер Душко Марковић у интервјуу за шиптарску телевизију са КиМ, да је црногорска влада имала визију када је признала самопроглашену независност Косова, упркос томе што је више од 85 одсто грађана било против тога. Како преноси сајт РТК на српском језику, уочи посете шиптарским сепаратистима из Приштине 6.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

субота, 01. фебруар 2020.

Европа говори о миру а засужује рат (ВИДЕО)

"Луде ће убити мир њихов, а безумне ће погубити срећа њихова (Приче Сол. 1, 32). Содом и Гомор нису пропали од рата него од мира, од безбожног мира."

Фото: DW

Последњих година у Србији су приметни ужасно страшни напори да се обезбеди "трајни мир" иако на потпуно неправедан начин који недвосмислено наноси штету Србима. Осим што се безрезервно и у свему попушта Шиптарима на Косову и Метохији, предаје државна надлежност, територија, народ... слично се дешава и са мигрантском политиком и попуштањем Западу толико да држави прети права и истинска пропаст. Због чега је то тако понајбоље је објаснио Свети владика николај Велимировић у књизи "Рат и Библија" из које преносимо део.

У дну текста можете погледати видео где су се на једној територији среле две различите и непријатељске врсте - мрави  и термити. Уз пун опрез, кордоне стражара који штите раднике, они несметано функционишу. Зашто иако та створења они не могу да размишљају? Једино зато што су настројени по божанском промислу и понашају се у кладу са заповестима и сходно устројству свог Творца - за кога чак и не знају! Једноставно, живе по Божијим законима. Када престану тако да живе, десиће се оно што се дешава нама а то можете да видите када се осврнете око себе.

~ *** ~

Дозволите, генерале, да прочитамо још два три листа из Светог писма Божјег, па да затворимо, Свети пророци Божји јасно су видели, да Бог попушта на безбожне људе и народе рат онако исто као што попушта помор, глад, сушу, земљотрес, гусенице, скакавце и друге беде, које би требало да уразумеју безбожне и врате их к Богу. Бих вас сушом и медљиком; (Медљика је нека слатка роса која пада по воћу и суши га). гусјенице изједоше обиље у вртовима вашим – ипак се не обратисте к мени, говори Господ. Послах у вас помор као у Мисир, побих мачем младиће ваше – ипак се не обратисте к мени, говори Господ (Амос 4, 9-10).

Све ове беде сналазиле су Европу, али се она не обрати ка Господу, него говори о миру кад заслужује рат. Али – нема мира безбожницима, вели Господ (Ис. 48, 22). Јер мир скрнаве гресима и безакоњима, ратујући против Бога. Луде ће убити мир њихов, а безумне ће погубити срећа њихова (Приче Сол. 1, 32). Содом и Гомор нису пропали од рата него од мира, од безбожног мира. Узео сам мир свој од тога народа, говори Господ (Јер. 16, 5). Зашто би благи Господ узео мир од једнога народа? Зато што устима говоре о миру с пријатељима својим а у срцу намјештају засједу. Зато ли их нећу походити? Због те дволичности и лицемерства мртва ће тјелеса људска лежати као гној по њиви и као руковети за жетеоцима, којих нико не купи (Јер, 9, 8, 9, 22). Лицемерство велико овладало је старешинама хришћанских народа, те говоре много о миру а праве тајне уговоре један с другим. Сваки пак тајни уговор њихов значи рат. Безбожнике ће дати под мач, говори Господ (Јер. 25, 31). И давао их је, и даће их.

О пропасти Јерусалима и Јевреја свети пророци су прорекли све до појединости. Постасте Гори од народа, који су око вас; не ходисте по мојим уредбама и не извршивасте мојих закона (Јез. 5, 7). Је ли који народ промијенио богове, ако и нијесу богови? а мој народ промијени славу своју на ствар залудну (Јер. 2,11). Хришћански народи постали су у многоме гори од народа нехришћанских у свакодневним безакоњима својим. И док се нехришћански народи још тврдо држе својих „богова“, идола, дотле је међу хришћанским народима не само пропаганда него читава отворена хајка против Христа Бога. Исто је тако било међу једнобожачким Јеврејима пред пропаст. Док су се идолопоклоници око њих верно држали својих идола, дотле су Јевреји одбацивали Бога јединога и газили Божји закон. Бог је кажњавао Јевреје, али они су остајали и на даље при своме безбоштву и својим неделима. Зато пророк вапије: Господе, бијеш их, али их не боли; сатиреш их, али неће да приме науке; тврђе им је лице од камена, неће да се обрате (Јер. 5,3). А Господ опомиње народ: одбаците од себе сва безакоња која чинисте, и начините себи ново срце и нов дух: зашто да мрете, доме Израиљев? – Јер ми није мила смрт онога који мре, говори Господ (Јез. 18, 31-32). Зар не шибаше Бог хришћанске народе, тај Нови Израиљ, али њих не боли? Зар их не сатираше помором и ратом, али они не примише науке? Када их сналажаше невоља, они онда вапијаху к Богу, и Бог им опрашташе и даваше им мир, да их поново шиба новим ратом због поновљених грехова.


Исто као и са Јеврејима. Господе, у невољи тражише те, изливаше покорну молитву кад си их карао (Ис. 26, 16), јадикује се свети пророк. И сам Господ је претио: отићи ћу и вратићу се на своје мјесто докле не признаду своју кривицу и потраже лице моје; кад буду у невољи тражиће ме (Ос. 5,15). Није Бог човек, да не зна. Зна Бог, да невоља обраћа грешне људе к Истини, зато и шаље невољу. У миру и обиљу људи постају безбожни и себични, зато Бог шаље невољу, да их отрезни. Отуда је код Срба постала изрека: без невоље нема богомоље. Зато што је дом мој пуст, а ви сваки трчите за свој дом, зато се затвори небо над вама да нема росе, и земља се затвори да нема рода њезина; и дозвах сушу на земљу (Агеј 1, 9-10). А кад не помогну мање невоље, Бог попушта врховну невољу, невољу над невољама – рат. Од мана ће погинути сви грјешници између мојега народа, који говоре: неће доћи, нити ће нас задесити зло (Амос 9, 10). Тако се данас говори у Европи и Америци: неће нас задесити зло! Међутим зло се призива у госте и спрема му се гозба са милијардама и милијардама злата, са којима се купује рат. Свуда хучи од спреме за рат, јер свуда се ратује против Христа. Каквим гресима оптерети себе Израиљ, те навуче пропаст? Скупите се на горе Самаријске и видите велике народе у њој и насиље у њој. Не знају чинити право, говори Господ, сабирају благо насиљем и грабежем у дворима својим. Зато овако вели Господ: непријатељ је око земље и обориће ти силу твоју, и оплијениће се дворови твоји (Амос 3, 9-11). Неред, насиље, грабеж! Погледајте данас по Европи, у којој се приносе жртве великом идолу – култури, па реците, да се нису повратила времена Самаријска? Главни узрок ратовима и пропасти лежао је у поглавицама и старешинама народним: чујте поглавице Јаковљеве и кнезови дома Израиљева, не треба ли вам знати што је право… који мрзите на добро и љубите зло… и једете месо народа мојега и садирете кожу с њих и кости им пребијате… вичете мир, а ако вам ко не да ништа у уста дижете рат на њ – чујте ово: зато ће се због вас Сион преорати као њива и Јерусалим ће постати гомила (Михеј 3). Ево ја ћу пустити зло на то мјесто, да ће зујати уши свакоме ко га чује, јер ме оставише. (Јер. 19, 3-4). Не зује ли уши по свему свету од онога што снађе Јевреје? Не зује ли и уши васцелога света данас од прошлог Рата? Оно што је пророк прорекао за Стари Израиљ, дословце се испунило. Зар ће се мање испунити за Нови Израиљ, коме је обећани Месија сам Бог? И учинићу да падну од мача пред непријатељима својим… и мртва ћу тјелеса њихова дати за храну птицама небеским и звјерима земаљским (Јер. 19,7). Ваистину, нагозбиле су се птице небеске и звери земаљске, како је проречено, не само у Старом Израиљу, него и у Новом, у време многих ратова. Нарочито су се птице и зверови гозбили прошлога рата по планинама балканским, и европским. На пољу мач а унутра помор и Глад; ко буде у пољу, погинуће од мача: а ко буде у граду – њега ће Глад и помор прождријети. А који утеку – биће по горама (Јез. 7, 15-16). Није ли то верна слика будућега рата? Ево ја ћу их походити, младићи ће њихови изгинути од мача, синови њихови и кћери њихове изгинуће од глади (Јер. 11, 22). На све ове и овима сличне претње Израиљци су се чудили, какав ће то народ њих тако моћи сатрти, кад нису видели близу себе ни један народ толико силан. На та чуђења одговара им Господ кроз пророка: Гле, ја ћу довести на вас народ из далека, доме Израиљев, вели Господ), народ јак, народ стар, којему језика нећеш знати (Јер. 5, 15). Тај народ су били Вавилонци. Овако вели Господ): Ево ја ћу предати тај Град у руке цару Вавилонском, и он ће га спалити огњем. (Јер. 34,2). И цар Вавилонски Навуходоносор заиста је дошао, разорио Јерусалим, и спалио га огњем, а народ одвео у ропство. Зар не може Бог довести Кинезе на Европу? Некад је требало дуже путовати од Вавилона до Јерусалима него ли сада од Пекинга до Беча.

Резултат слика за syrian refugees"


Наравно, Бог је шибао и друге народе ратовима а не само народ Израиљски. И то су свети пророци провидели и прорекли.

За Вавилон: Што си оплијенио многе народе, тебе ће оплијенити сав остатак народа… Тешко оном који гради град крвљу, и оснива град неправдом (Авакум 2). Вавилон бејаше златна чаша у руци Господњој, којим опоји сву земљу; вина његова пише народи, зато полудјеше народи. Уједанпут паде Вавилон и разби се (Јер, 51, 7-8). Од вина Европске културе пише народи и полудеше. За Вавилон Говори Господ: Ти си ми био маљ, оружје убојно, и тобом сатрх народе и тобом расух царства (Јер. 51,20). Ево ме на тебе, поносити, говори Господ, Господ над војскама, јер дође дан твој, вријеме да те походим (Јер. 50, 31). Мач на Халдејце, говори Господ, и на становнике Вавилонске и на кнезове његове и на мудраце његове. Мач на лаже његове, и полудјеће. Мач на јунаке његове, и препашће се. Мач на коње његове, и на кола његова и на сву мјешавину што је усред њега, и постаће као жене. Мач на благо његово и разграбиће се јер је земља идолска (Јер. 50, 35-38). Ево ја ћу подигнути и довешћу на Вавилон збор великих напада из земље сјеверне, који ће се уврстити да се бију с њим и узеће га (Јер. 50, 9). И заиста уврстили су се против охолога Вавилона Миди и Персијанци и узели га. И Вавилон урес царствимабиће као Содом и Гомор кад их Бог затре. Неће се у њему живјети нити ће се населити од кољена до кољена, нити ће Арапин разапети у њему шатора, нити ће пастири почивати онуда – Ондје ће настанити сове, и авети ће скакати онуда (Ис. 13, 19). Дословце испуњено. Зна се да сада каравани журе да прођу место где је некада био Вавилон, јер људи не смеју да законаче на овом месту од аветских привиђања.

За Асир: Асирац ће пасти од мача не човечјега (Иса. 31, 8). Асир ће пропасти у рату зато што се срце његово понијело (Јез. 31, 10).

За Ниниву: тешко граду крвничком, сав је пун лажи и отимања, грабеж не избива из њега… Непријатељима твојим биће зато широм отворена врата од земље твоје (Наум 3).

За Мисир: Ево ме на Фараона цара Мисирског и сломићу му мишице…, и укријепићу мишицу цару Вавилонском, а даћу му у руку свој мач… Да, укријепићу мишице цару Вавилонском (за то што га је изабрао за оруђе казне), а Фараону ће мишице клонути (Јез. 30, 32). Јер мора клонути мишице ономе, кога Бог хоће да казни за безакоња.

За Тир: И Тир сагради себи град, и сабра сребра као праха, и злата као кала по путу. Гле, Господ ће га отјерати, и вратиће у море силу његову, и он ће огњем изгорјети (Зах. 9, 3-4). Не помаже, дакле, сребро ни злато ништа, када се препуни чаша безакоња и безбоштва, и када се рука Господња замахне.

За Сидон: Од мноштва безакоња својега, од неправде у трговини својој оскврнио си светињу своју; за то ћу извести огањ испред тебе, који ће те прождријети, и обратићу те у пепео на земљи… и неће те бити до вијека. (Јез. 29). И заиста Сидону се данас једва зна место где је био. А био је у време оно сувише богат, сувише културан, но и сувише охол и безбожан. Данас му се не зна место. Послаћу помор у њ, и крв на улице његове, и побијени ће падати усред њега од мача, који ће навалити на њих са свијех страна, и познаће да сам ја Господ (Јез. 28).

За Едом: Крви ћу те предати и крв ће те гонити, јер не мрзиш на крв, крв ће те гонити,… Зашто? Величасте се супрот мени устима својима (Јез. 35, 6, 13).

И тако редом за друге незнабожне народе. Разбићу их једног од другог (Јер. 13, 23), говори увређени Господ. То је рекао, то је и учинио. Ко ће Му на супрот стати? Нико. Ко ће Га умилостивити? Покајник: Народи и племена грешише, закон Божји газише, име Бога живога по ругаше, срцем се понеше, делима се руку својих поклонише, опомене Божје не чуше, знаке Божје не разумеше, не покајаше се, зато од мача пропадоше. Овако се читају и разматрају ратови.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:
Живот по Божијем устројству - опрез, јер не знате какве су намере непријатеља и штитие своје и себе, али сте у миру јер нико не жели рат.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Српска шизофрена упорност за мир са Шиптарима и њихов повампирени фашизам - КМ Новине

Вест да су Шиптари са Косова и Метохије регистровали "Балистичку странку" није одјекнула Србијом. А и како би кад власт врши све већи притисак да се са њима склопи мир (читај - прихвати незаслужени пораз). #Šiptari #Balisti #Stranka #Fašisti #Kosovo #Metohija #Srbija #kmnovine Про-сепаратистички медији са КиМ, углавном на српском језику, јављају да је "ЦИК спреман за изборе".





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Александре Вучићу: прихватите мирнодопско Уставно решење - КМ Новине

Александре Вучићу: прихватите мирнодопско Уставно решење #Вучић Устав #Косово #Метохија #Србија "Ова признања да сте ви, сви ви који сте били на власти у периоду од 1990., а Ви лично од 1993., до данас, чинили велике политичке грешке повлаче ваше одговорности. Та признања су деловала као Ваша лична покајања, али нису још".





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Живадин Јовановић: Селективно у корист противника - КМ Новине

Живадин Јовановић: Селективно у корист противника #Kosovo #Metohija #UN Rezolucija1244 #Živadinjovanović У иступањима српских званичника о Косову и Метохији уобличио се врло необичан манир бирања, истицања па чак и конструисања искључиво оцена и теза које су отежавајуће за Србију и њену преговарачку позицију. Набрајање примера узело би превише простора.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

уторак, 28. јануар 2020.

Српске светиње на Косову уврштене на УНЕСКО-ву листу светске баштине

Србија је земља која чува изузетно вредне средњовековне споменике у виду манастира и цркава, а оне најстарије су смештене управо на простору Косова и Метохије.

#Косово #Метохија #Срби #Вера #Црква #Православље #Баштина #УНЕСКО
Пећка Патријаршија / Фото: КМ новине - Иван Максимовић















Њихов духовни, историјски и културни значај препознат је и од стране међународних организација, између осталог и Унеска, који је три манастира и једну цркву са овог подручја уврстио на своју листу светске баштине под обједињеним називом “Средњовековни споменици на Косову и Метохији”. Због изостављеног префикса "српски" нопходно је да непрестано инсистирамо на томе да су то наше светиње. 

Зашто су толико важни и шта одликује најзначајније српске манастире и цркве са Косова и Метохије, прочитајте у наставку текста.



Манастир Грачаница - духовни светионик Срба на Косову

На левој обали реке Грачанке, надомак Приштине, смештен је још један споменик српске средњовековне културе, манастир Грачаница. Од првобитног манастирског комплекса, изграђеног по жељи краља Милутина 1321. године, данас је остала само црква посвећена Успењу пресвете Богородице.

Црква је изграђена као петокуполна грађевина са основном у облику крста и фасадом коју чине наизменични низови опеке и камена. Управо је ова црква највећим делом заслужна за то што се манастир Грачаница сматра градитељским ремек-делом средњег века.







Иконопис овог манастира, између осталог, верно осликавају родослов Немањића, као и сцене Страшног суда по којима је манастир познат. Међу фрескама се нарочито издваја она која приказује лик краљице Симониде, супруге краља Милутина, чија лепота и данас зрачи у манастиру, иако је фреска током година делимично оштећена.

Манастир Грачаница је данас женски манастир, мада су манастиру у време његовог оснивања и дуго након тога служили монаси.

Манастир Грачаница је претрпео велике губитке и оштећења током историје, што преостали, очувани садржај манастира данас чини још цењенијим. Овај манастир је у Унескову листу светске баштине уписан 2006. године.


Пећка патријаршија - духовно и политичко средиште Срба кроз историју

На улазу у Руговску клисуру у близини Пећи лежи један од најзначајнијих историјских, културних и верских споменика који је значајно обележио српску историју у њеним најтежим временима.

Манастирски комплекс Пећка патријаршија је вековима био стециште српских архиепископа, патријарха, теолога, па и књижевника и уметника, док је током турске владавине на нашим просторима био врло важно, уједно и једино средиште Срба.

Манастирски комплекс се састоји од четири цркве: црква Светих Апостола, црква  Св. Димитрија, црква Свете Богородице Одигитрије (путеводитељице) као и црква Светог Николе. Претпоставља се да најстарија од њих, црква Светих апостола, датира још из прве половине тринаестог века, док су остале цркве подигнуте током четрнаестог века.

По турској окупацији Балкана, Пећка патријаршија је у више наврата била озбиљно оштећена, али је сваки пут обновљења и поновно осликана како би одржала свој значај за Србе у том периоду.

Данас у манастир чини сестринство од више од 20 монахиња, а манастир је један од најпрепознатљивијих, и то због своје тамно црвене боје која га чини врло лепим и аутентичним верским објектом. Баш попут манастира Грачаница, и Пећка патријаршија је од 2006. године на Унесковој листи светске баштине од изузетне вредности.


Манастир Високи Дечани - вековна светиња несвакидашње лепоте
Југозападно од Пећи, у долини речице Дечанска Бистрица налази се једна од најстаријих српских светиња, несвакидашње лепоте и немерљивог значаја за српски народ. Задужбина је краља Стефана Дечанског и цара Душана, изграђена 1335. године, на чијим се фрескама радило и наредних петнаест година.






Објава коју дели Иван Максимовић (@ivan_maksimovic_photo) дана


Манастир Високи Дечани, који се вековима поносно издиже из подножја планинског масива Проклетије, највећи је очувани хришћански храм из средњег века на Балкану. Сваки кутак овог манастира прожет је снажном духовношћу на коју нису имуни ни страни туристи, посетиоци овог манастирског комплекса.


Дечански иконопис - најбогатија манастирска ризница у Србији

Ипак, оно што изазива највеће дивљење је чувена дечанска ризница - најбогатија међу манастирским ризницама у Србији. Овај манастир чува око хиљаду српско-византијских фресака са више хиљада ликова, као и најлепше иконе које су у манастир доспевале током векова.

Међу њима се издваја икона Богородице Пелагонитисе, насликана крајем четрнаестог века, као и велика икона Светог Стефана Дечанског коју је насликао и манастиру даровао познати зограф Лонгин. Манастир Дечани са свим својим фрескама и иконама представља вероватно највреднији иконопис којим српски народ може да се похвали, а његова вредност је препозната и широм света.

Манастир Високи Дечани је један од ретких српских сакрланих објеката средњег века који су током времена остало готово нетакнути. Да је реч о јединственом месту на целој планети, потврдио је и Унеско 2004. године, када је Високе Дечане сврстао на листу светске културне баштине.


Црква Богородице Љевишке - дом “заштитника” Призрена
Црква Богородице Љевишке, древна српска црква у Призрену, задужбина је краља Стефана Милутина, подигнута почетком четрнаестог века. Црква је посвећена празнику Успења Пресвете Богородице, а духовну вредност коју ово здање носи са собом није могла да наруши ни штета настала паљењем цркве 2004. године, након чега до данас није обновљена.

Богородица Љевишка










Ватра је током ових немилих дешавања прогутала олтар и најстарије фреске, док су оне које су опстале до данас само делимично очишћење и враћене у нормално стање. Међу очишћеним фрескама се налази Исус Призренац, који се сматра заштитником Призрена, заједно са “Богородицом Љевишком” по којој је црква добила име.

Црква Богородице Љевишке је уврштена на Унескову листу светске културне баштине, као део читавог ансамбла средњовековних споменика на Косову, који уједно важе и за угрожене споменике културе.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

''Косово је света земља натопљена српском крвљу'' - КМ Новине

"Ако се Косово посматра са верског гледишта, онда постаје јасно зашто је Србима тако важна та колевка српског хришћанства". Управо на тој земљи Срби су изложени свим могућим гоњењима", тврди руски научник Никита Бондарев, а преносе руски медији. - Косовско мучеништво је настављено бомбардовањем од стране НАТО-а.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Душановим градом ни Бистрица не тече - КМ Новине

Косовски Албанци свом снагом брутално фалсификују историју и мењају историјске чињенице. У Призрену оваквих чуда је напретек. Цео свет, па и ми, протестује када се скрнаве национални споменици културе у Авганистану, Јемену, Ираку, Ирану, Сирији, а када се то исто догађа од стране екстремних Албанаца на Косову и Метохији готово нико не подиже глас.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Подсећање: Ставови власти и ЕРП о ''Меморандуму о обнови цркава'' 2005. - КМ Новине

Радне група за обнову и заштиту српске културне баштине на Косову и Метохији, Епископа Артемија, свештенства и монаштва епархије рашко-призренске, поводом потписивања „Меморандума о разумевању о договореним општим принципима за обнову објеката Српске Православне Цркве", од стране Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, 24. марта 2005.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 27. јануар 2020.

Данас обележавамо највећег из рода српског, Светог Саву

Житије преподобног и богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа Српског

#Свети_Сава #Србија #Светосавље #Православље


Овај предивни изданак рода Српског рођен је 1169. године. Био је најмлађе дете Великог жупана српског, самодржца Стефана Немање. Мати му је такође била царског порекла – ћерка грчког цара Романа. Обоје су били побожни, богобојажљиви, убогољубиви. Његово рођење било је плод молитве његових родитеља. Крштено име Светога оца нашег Саве било је Растко.

Лепотом тела и душе мали Растко превазилазио је браћу своју Стефана и Вукана. Родитељи су га богобојажљиво васпитавали у сваком доброверју и чистоти и при томе се трудили да им љубимац од раног детињства буде поучаван небеском мудрошћу светих књига. Још као дете задивљавао је све својом памећу.
Већ у петнаестој години добија од оца на управљање Хумску област, између Неретве и Дубровника. Међутим, младога Растка је срце вукло на другу страну – у манастир. Млади Растко је био благ, кротак, љубазан према свима, волео је сиротињу, и веома је поштовао монашки чин.
Устремљен својом христочежњивом душом ка свему небеском, божанском, бесмртном, Растко се ревносно и упорно отимао и одвајао од свега световног, земаљског, пролазног. По навршеној шеснаестој години родитељи његови намеравали су да га ожене, а та намера је одлучно утицала на Растка да жељу душе своје претвори у одлуку и приведе у дело. Томе је много допринео долазак светогорских монаха баш у то време. Са једним руским светогорским монахом млади Растко успева да побегне од родитељског дома и дође до руског манастира Светог Пантелејмона где прима монашки постриг са именом Сава, по Светом Сави Освећеном.
После краћег времена монах Сава прелази у манастир Ватопед. Свако послушање млади монах Сава је вршио смерно, предано, свим срцем, свом душом, свом снагом.
О монашким подвизима овог светила Цркве његов животописац Теодосије казује: „Хлеба и воде окушаше, и то оскудно; вина и уља по мало кушаше, те изнураваше младићку снагу. У све часове дневне и ноћне непрестано се мољаше Богу, a y недељне ноћи никада не затвараше очи своје на сан, док не би свануло. Носио је само худу власену хаљину, тек да покрије наготу тела; и тако се мрзнуо од зиме. Ходио је увек бос, те му кожа на ногама тако очврсну, да се није бојао убоја од оштрог камења. Презрев овај привидни живот и славу и све сласти земаљске, он по све дане многим трудовима мучаше тело своје. Тако радећи, он биваше некакав немилостив и љут непријатељ своме телу, да су се игуман и сви остали дивили такој ревности његовој и благој промени. Но, иако непријатељ своме телу, он према свима беше предусретљив и кротак: у обитељи се дивљаху, како у тако младим годинама и за тако кратко време он могаде достићи такво духовно савршенство, какво је недоступно и многогодишњим подвижницима“.
Због своје велике помоћи у зидању цркава и конака у Ватопеду назван је и другим ктитором Ватопеда.
На његов подстицај Стефан Немања и сам оставља царски престо и прима, заједно са својом супругом Аном, монашки лик 1196. године у Студеници. Њихова монашка имена беху Симеон и Анастасија. Новембра месеца 1197. године и монах Симеон из Студенице одлази на Свету Гору у манастир Ватопед, где поред свога сина Саве наставља свој монашки подвиг. Ту су се подвизи сјајнога сина и уздаси смиренога оца к Богу, као и двострука молитва њихова, сливали у једно. Они су у Ватопеду многа порушена здања обновили а запустела насељавали, засадили многе винограде и обновили многе манастире.
Нешто касније од цара Алексија Комнена, свог пријатеља, Симеон и Сава добијају на дар запустели грчки манастир, звани Хилендар. За кратко време га обнављају и насељавају монасима. Хилендар је био довршен јуна 1199. године. Манастирску цркву ктитори су посветили Ваведењу Пресвете Богородице. Уз то измолили су од цара Алексија да манастир Хилендар буде ставропигијaлан. Хрисовуљом од јуна месеца 1198. године, цар Алексије III удостојио је потпуном слободом манастир Хилендар, дарује Симеону и Сави допуштење да их „украсе како год хоће, и да их васпоставе у манастир који ће служити као склониште људима из српског народа, што се одају монашком животу, и то у манастир ником неподложан, нити самом проту Горе Атонске, нити игуману манастира Ватопеда, него самосталан, својевластан и самоуправан, као год што се сами собом управљају манастир Иверски и Амалфитански, што постоје на тој Гори“.
Свој манастир Симеон и Сава предају под власт благочестивом самодршцу српском Стефану, зету грчкога цара Алексија, да се стара о њему као о своме отачаству. Христољубиви Стефан поклања Хилендару многа имања, покретна и непокретна, те је манастир Хилендар од тога времена постао стварно српски. Хиландар је све до XVIII века био највећа српска школа и расадник српске духовности, просвете и културе.
Свети Симеон се после краћег монашког подвига упокојио у Господу 13. фебруара 1200. године.
Свети Сава је великодушно помагао многим манастирима на Светој Гори. Манастир Каракал откупљује и поново га предаје протераном игуману и братији. Манастир Ксиропотам излишно помаже – заложена манастирска имања откупљује, порушено обнавља, цркву живопише и украшава сваким благољепијем. Због тога је и назван ктитором ксиропотамским. Многим златом помаже и довршење светогорског манастира Филотеј. Уопште, милостивост његова била је неисказана, сва прожета самилосном молитвеношћу и плодотворном испошћеношћу. Заједно са оцем Стефаном, Свети Сава је изградио 14 манастира, постајући тако ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.
По прослављењу свог оца Симеона, богомудри Сава му је и житије написао. У Хилендару је Сава, од стране тадашњег епископа града Јерисе Николаја, рукоположен за ђакона, а наредног дана и за презвитера. После неког времена добија и чин архимандрита.
1207. године, са моштима Светог Симеона Мироточивог, архимандрит Сава се враћа у Србију и у манастиру Студеници мири око власти завађену браћу Стефана и Вукана.
На молбу брата Стефана том приликом Сава остаје у Србији где је постављен за игумана у манастиру Студеници. Примивши ову малу власт, богоносни Сава је апостолски проповедао Еванђеље, јереси искорењивао, цркве, школе и болнице подизао. У Студеници је основао 1209. године болницу, прву на подручју српске државе. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности па је стога и заштитник просветних установа.
На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I Ласкариса хиротонише Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска Православна Црква аутокефална, са благословом да српски архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године, на сабору у манастиру Жичи који је постао седиште самосталне Српске Цркве, Сава од својих најбољих ученика изабра и посвети неколико епископа и разасла их у епархије широм отачаства. У Србији је Свети Сава подигао многе цркве, манастире и школе. Приљежно ради на организацији Цркве (оснива епархије).
У својој личности Свети Савва је објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља. Својим богоугодним животом он је од Господа примио дар чудотворства. Тако је молитвама својим и помазивањем миром духове нечисте изгонио, болесне исцељивао, раслабљене подизао, и многа друга чудеса чинио.
Он је уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добро свију, због чега је и био поштован и вољен од свију Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу српске државе.
Свети Сава је у два наврата путовао у Свету Земљу. Пре другог поласка, на престо Српске Архиепископије поставља свог оданог ученика Арсенија Сремца. Приликом повратка са поклоничког путовања, упокојио се у Бугарској, у Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године. Краљ Владислав је, 1237. године, уз највише црквено-државне почасти пренео мошти светитеља Саве у манастир Милешеву.
Присуство његових светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни, али и политички значај, а нарочито у време турског ропства. Године 1594. на Врачару у Београду, Синан паша је спалиo мошти Светог Саве. Међутим, није спалио спомен и дело Светога Саве, напротив, само је распламсао љубав Срба према свом највећем просветитељу, учитељу и ујединитељу, а себи потпалио огањ вечни.
У Цркви је служба Светоме Сави установљена убрзо после његове смрти, још у 13. веку.





shara4

Тропар, глас 3.
Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси, и породив тоје Духом Свјатим, јако древа маслинаја, в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада: тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолна, чтушче тја молим, моли Христа Бога, даровати нам велију милост.
Пута који води у живот био си наставник, архипастир и учитељ. Јер најпре дошавши, светитељу Саво, отаџбину твоју си просветио, и породивши је Духом Светим, као маслинова дрвета у духовном рају засадио си свеосвећена чеда твоја. Зато те као сапрестолна Апостолима и светитељима поштујући молимо: моли Христа Бога да нам дарује велику милост.
Тропар други, глас 8.
Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти, всељенија свјетилниче, Ахијерејев Богодохновеноје удобреније, Саво премудре: ученми твоими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Свети Саво премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше.
Кондак, глас 8.
Јако первосвјатитеља великаго, и апостолов соопшчника, церков прослављајет тја људеј твојих преподобне; но јако имјеја дерзновеније ко Христу Богу, молитвами твоими от свјаких нас бјед избави, да зовем ти: радујсја, оче Саво, богомудре.
Као великог првојерарха и заједничара апостолскога, прославља те Црква народа твојега, преподобни. Но, имајући смелост пред Христом Богом, спасавај нас молитвама твојим од свих невоља, да ти кличемо: радуј се, оче Саво, богомудри!


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Светосавска посланица - Савиндан 2018. - КМ Новине

Светосавска поланица Епархије рашко - призреснке у егзилу, о Савиндану 2016. годне. Свакако прочитати! Веома се радујемо, браћо и сестре, да смо данас на овај велики празник у овако великом броју окупљени овде, у овом Божијем храму да заједнички прославимо предивног угодника Божијег из рода нашега - Светитеља Саву.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Јединствена фотографија - Свети Сава благосиља српску децу! - КМ Новине

На фотографији се виде деца која се моле испред светог Саве, заштитника српских школа, народа и државе. Сигурно знате и видели сте репродукцију, а можда и оригиналан рад српског сликара Уроша Предића под називом "Свети Сава благосиља Српчад" из 1921., која се налази у Народном Музеју у Београду.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Протосинђел Дамјан: Распеће Светог Саве - КМ Новине

Протосинђел Дамјан: Распеће Светог Саве #Kosovo, #Metohija, #Izbori, #Patrijarh, #Irinej, #Izdaja, #Vučić, #Laž, #Orden #Sveti #Sava #Separatisti, #kmnovine, октобар 13, 2019 И би вече и би јутро и тако три пута и Бог створи небо и земљу. И би вече и би јутро и тако три пута и обрука се Српска Православна Црква пред небом и земљом.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању