Вести:
Приказивање постова са ознаком Православље. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Православље. Прикажи све постове

уторак, 12. новембар 2019.

Беседа о. Дамјана у манастиру Светог Саве у Жеровници на КиМ (ВИДЕО)

У недељу 21. по Духовдану када се чита Јеванђеље о Господу и семену, славимо и Светог Арсенија Сремца, светитеља из српског рода.

#Манастир #Свети #Сава #Жеровница #Косово #Метохија #Отац #Дамјан
Манастир Светог Саве, Жеровница, Косово и Метохија






Благоверни народ који окупио се у катакомбном манастиру Светог Саве у Жеровници, при Епархији Рашко-призренској у егзилу, свечано је прославио празник а онда и био духовно окрепљен беседом оца Дамјана, настојатеља ове светиње.

"Као што каже Господ, 'семе је реч Божија'.  Дакле, то семе је увек исто, само од подлоге зависи шта ће бити са тим семеном. А та подлога, браћо и сестре, то је наше срце. Да ли је наше срце пут, по коме ђаволи шетају слободно, или је наше срце окамењено или обремењено неким бригама, које као трње загушују, или је земља нашега срца плодна и растресита па ова реч Божија, кад падне на ту 'земљу' доноси стоструки род. То је оно што сви треба да се запитамо. Дакле, наше је, да ту 'земљу' нашега срца оградимо, да ђаволи не шетају по њој. Да очистимо то велико камење, да очистимо те велике грехе, да дајемо што више милостиње, да омекшамо ту земљу, такође да се не заносимо разноразним бригама и богатством, како каже Господ, јер и то гуши" подсетио је о. Дамјан сабране, на речи Божије додајући да "тако ни ми не треба да бринемо о ономе што је пролазно и краткотрајно већ да наша брига једино буде спасење наше".

Као пример примене овог дела науке Божије, о. Дамјан је навео управо светитеља Светог Арсенија Сремца, кога Црква тог дана прославља.

Њега је сам Свети Сава одредио за свог наследника "и ту би смо могли и да завршимо причу о Светом Арсенију јер шта више и коју већу похвалу можемо ми да кажемо о некоме кога је Свети Сава изабрао за наследника, још за живота. А како га је избарао, браћо и сестре? Није га питао да му прича о теологији Светог Максима или Светог Јована Дамаскина или Светог Јована Златоустог, или Василија Великог, Григорија Нилског... ништа га то није питао. Већ му је само дао сирће и  рекао 'узми попиј ово вино' и он је попио, није сени намрштио, и када га је  питао 'јел'добро' овај је одговрио 'јесте'. Дакле, кроз послушање је искушао Свети Сава Светог Арсенија Сремца, и он се показао као достојан наследник. Кроз то се видело све, браћо и сестре, што треба да има један архијереј. А то је да ће он бити послушан и да ће држати оно чему је научен.

Део са богослужења на овај празник и беседу у целости, можете видети и послушати у следећем видеу:

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

петак, 08. новембар 2019.

Свети Великомученик Димитрије

Свети великомученик Димитрије рођен је у Солуну. Овај славни и чудотворни светитељ био је једино дете добрих и благородних, али бездетних родитеља. Измољен од Бога, као једини и дуго чекани, с великом пажњом је однегован и васпитаван.

 #Sveti #Velikomučenik #Dimitrije #Kosovo #Metohija #Kosovska #Mitrovica #Slava


Отац му је био војвода, а кад је он умро, христоборни цар Максимијан поставио је Димитрија уместо оца за солунског војводу, и том приликом му рече: Чувај отачаство своје, и очисти га од безбожних хришћана и убиј свакога који призива име Распетога… Димитрије се, примивши се тог положаја, трудио да на сваки начин помогне хришћанском живљу. Неко време успевао је тајно то да ради; међутим, како то није могао сакрити, он поче јавно да штити хришћане и да народ одвраћа од многобоштва и упућује их на Христов пут. Када је цар сазнао за дела Димитријева, разгневи се и одлучи да сам то провери. Једном враћајући се из рата са Самаритима цар посети Солун и одмах стаде проверавати да ли је истина оно што је чуо о Димитрију.

А Димитрије сазнавши унапред да ће цар посетити Солун предаде своме верном слузи Лупу своје имање и богатство и нареди му да све раздаде сиромасима. Сам се стаде молити и постити припремајући се за мученички венац. Када га цар позва к себи, он неустрашиво пред њим исповеди да је хришћанин и наружи незнабожачко многобоштво, за што га цар одмах даде затворити у тамницу. Док сеђаше у тамници, њега посети анђео Божији, који му се јави у великој светлости са прекрасним рајским венцем, и рече му: Мир ти, страдалче Христов, буди храбар и крепи се. Ово виђење распали у срцу Димитријевом љубав к Богу, и он све јаче жељаше да крв своју пролије за Христа.

Једном к Димитрију у тамницу дође по благослов хришћанин Нестор, кога је сами Димитрије привео истинитој вери хришћанској. Он тражаше молитвену помоћ и благослов од Димитрија да победи истакнутог царевог мегданџију Лија, који је већ многе хришћане мученичком смрћу уморио. Добивши благослов и укрепљење у вери од Димитрија, који му пророчки говораше: Лија ћеш победити, али ћеш за Христа пострадати, Нестор оде на мегдан са Лијем и с Божијом помоћу победи га. Лијева погибија силно ожалости цара, и он одмах нареди да блаженог Нестора посеку мачем. Но смрт Несторева не утеши цара, а дознавши да је овај изашао на мегдан Лију са Димитријевим благословом, нареди да Димитрија убију копљима.

У рано јутро 26. октобра, џелати су пошли да убију Димитрија у тамници. Тамо затекоше великомученика како се без страха моли Богу. Са лица му је, каже легенда сјала нека светлост. Џелати нису смели да му приђу, па су га из даљине гађали копљима и тако убили. Тако исповедник Христов предаде свету душу своју у руке Господа свога Христа. Тело његово хришћани тајно узеше и сахранише часно.

После доста времена, када гоњење хришћана престаде, над гробом Светог Димитрија би подигнут мали храм. И биваху у њему многа чудеса, и разни болесници се исцељиваху од својих болести. Слуга пак Димитријев Луп беше у тамници када војници прободоше светитеља копљима, и он узе ризу господара свог, оквашену часном крвљу његовом, а прстен његов умочи у крв. Том ризом и тим прстеном он чињаше многа чудеса, исцељујући сваку болест и изгонећи зле духове. Глас о тим чудесима пронесе се по целом Солуну, те се сви болесни стадоше стицати к Лупу. Када за то сазнаде цар Максимијан, он нареди да ухвате блаженога Лупа и да му одсеку главу. Тако и добри слуга оде за господарем својим Светим Димитријем ка Господу.

Свети великомученик Димитрије је заштитник града Солуна и покровитељ Сибира, који је Русији припојен 26. новембра 1581. године. У Солуну постоји више предања како је Димитрије и после смрти штитио свој град, чинећи га неосвојивим за непријатеље. Један од варварских освајача дуго је опседао Солун, али не могавши да га освоји разбеснео се и опљачкао сурово околину града, повевши у робље много народа. Међу робљем су биле и две девојке, познате везиље, које је овај пагански војсковођа као посебан поклон дао своме цару. Чувши за њихову ненадмашну вештину, али и за светитеља који штити Солун, цар је везиљама наредио да извезу лик Димитрија Солунског. Плачући и везући лик заштитника Солуна, девојке су му се непрестано молиле и тражиле помоћ. Вече уочи празника посвећеног Светом Димитрију, светитељ им се јавио и на чудесан начин их избавио из ропства, преневши их у храм у Солуну где се народ био окупио на свеноћном бденију у част заштитника свог града, а у славу Божију. На икони Свети Димитрије се представља у војводском оделу на коњу, како пробада неког човека копљем, који лежи под копитама његовог коња. Тај човек је онај Лиј кога је Нестор помоћу благослова и молитве Димитријеве победио.



Вињета 1

Тропар, глас 3.


Велика обрјете в бједах, тја поборника всељенаја, Страстотерпче, јазики побјеждајушча: јакоже убо Лијеву низложил јеси гордињу, и на подвиг дерзновена сотворил јеси Нестора, тако, свјате Димитрије, Христу Богу молисја, даровати нам велију милост.



Кондак Димитрију, глас 2.


Кровеј твојих струјами Димитрије, Церков Бог обагрив давај тебје крјепост непобједимују, и собљудаја град твој невредим: того бо јеси утвержденије.



Тропар Димитрију, глас 3. 


У невољама нађе Васељена великог заштитника, тебе мучениче, који побеђујеш многобошце. Као што си уништио Лијеву гордост и за борбу оснажио Нестора, тако се моли, Свети Димитрије, Христу Богу, да нам дарује велику милост. 



Кондак Димитрију, глас 2. 


Потоцима твоје крви, зацрвени Бог Цркву, Свети Димитрије, који ти је дао непобедиву снагу, и који чува неоштећен твој град Солун, јер си ти његово утврђење. 



Тропар трусу (земљотресу), глас 8. 


Христе Боже наш, који гледаш на Земљу и чиниш да се она тресе, избави нас од претњи страшног земљотреса, пошаљи нам Твоју изобилну милост и спаси нас молитвама пресвете Богородице. 



Кондак трусу, глас 6. 


Избави све нас, Господе, од тешког земљотреса и несносних рана због наших грехова. Поштеди, Господе, Православни народ Твој, који си стекао Крвљу Твојом и не допусти да град пропадне од страшног земљотреса, јер не знамо за другог Бога осим Тебе. Зато реци онима који певају: Ја Сам са вама и нико не може против вас.


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 14. октобар 2019.

Протосинђел Дамјан: Распеће Светог Саве

Није ли баш он, а да се још часно није ни сместио у трон Светог Саве, покренуо поступак против епископа Артемија и тиме нанео штету телу СПЦ каква се не памти у новијој историји наше цркве.

Епископ Артемије и Протосинђел Дамјан










Пише: Протосинђел Дамјан



октобар 13, 2019
И би вече и би јутро и тако три пута и Бог створи небо и земљу. И би вече и би јутро и тако три пута и обрука се Српска Православна Црква пред небом и земљом. Све ово што се дешавало од недеље до уторка увече још једна је брука СПЦ или речима светог Јустина Ћелијског „још један крст и на њему распет Свети Сава.“ То што није било директног преноса централне прославе осам векова аутокефалности наше цркве ни на једној телевизији са националном фреквенцијом ваљда је само покушај да се сакрије брука. Срамно је то колико је скромно обележен овако велики јубилеј. Јубилеј од националног значаја. Били ви верник или не, ипак се мора признати да је мало народа на овој земаљској кугли који могу да се похвале да имају било шта што траје већ осам векова. И баш то чини бруку већом. Сетимо се само како је обележавано 1700 година Миланског едикта. Онолико приче, помпе, емисија, а за осам векова аутокефалности цркве имамо само параду својеглавости црквених великодостојника. Толика својеглавост да нису нашли за сходно ни да скупа оду до Пећке патијаршије, на свето Косово. Велики број епископа је имао нешто прече, баш тог дана и баш у овом тренутку. Они који су отишли до Пећке патријаршије доделили су симболично орден Светог Саве свештенству, монаштву и деци са Косова и Метохије. Упоредо се појавило и разногласије по питању доделе ордена Светог Саве председнику Србије и још неким политичарима. И ту се пројавила озбиљна подела међу епископатом. Заиста је сумануто додељивати орден деци са Косова и Метохије и председнику чијом „мудром“ политиком та иста деца не могу без докумената да дођу до Рашке, што је новина у двадесетогодишњем истјазавању Срба са Косова и Метохије од како је оно окупирано од стране Нато снага. Но, то је још један плод како Патријарх рече „лавовске борбе“ председника за Косово и Метохију. Какав лицемерни еуфемизам за тиху предају и издају Косова и Метохије. Док је додељивање ордена деци било симболично, њихова немогућност слободног кретања је и те како реална.

И док се ових дана много прича о томе да ли је председнику Србије требало доделити орден Светог Саве или не (наравно да није требало) јер је за многе дискутабилно да ли је то што ради председник Србије одбрана или издаја Косова и Метохије, занимљиво да се нико не пита да ли је Патријарх заслужио орден Светог Саве, јер то се ваљда као подразумева. (КМ Новине су о томе прецизно и аргументовано писале писале што можете прочитати на линку овде⇗  - прим. ред.) А да ли је баш тако? Ако је сва проблематика достојности председника за овакво одликовање своди на његов однос према Косову и Метохији да ли то исто важи и за Патријарха? Није ли баш садашњи Патријарх, тада још епископ нишки, био онај који је предавао накарадно од Шиптара обновљене цркве и парохијске домове епископу Артемију? И то не само да је предавао него још и хвалио како су добро обновљени и како би он радо живео у њима. Није ли баш он, а да се још часно није ни сместио у трон Светог Саве, покренуо поступак против епископа Артемија и тиме нанео штету телу СПЦ каква се не памти у новијој историји наше цркве. Отеравши пастира лако се одрекао и дела монаштва које је кренуло за својим духовним оцем рекавши „оно што виси нека отпадне.“ Зар тако сме да говори онај који је патријарх свима, наследник Светог Саве и многих других светитеља који су изгарали само да би што више сакупили, да се ништа и нико не изгуби, да ништа и нико не пропадне? О штети која је настала најбоље може да каже народ са Косова и Метохије коме је наметнут пастир чији глас ово словесно стадо не познаје. Додуше није у том делу био сам, имао је здушну подршку многих из Сабора а за егзекутора својих наума изабрао је саборско недоношче епископа Атанасија.[1] Но ни ту се не завршавају Патријархова огрешења о Косово. Иако се сада Председник и његова странка много оптужују за угуравање Срба са КиМ у институције лажне шиптарске државе, између осталог и позивањем на гласање на изборима које расписује „држава“ Косово, као да су многи заборавили да је исти такав позив пре неколико година дошао управо од Патријарха и то ни мање ни више него из порте Пећке патријаршије. Није ли гласање на изборима које расписује тзв. Влада Косова још једна издаја Косова? Није важно за кога гласате, за Српску листу или неке друге листе, српске или шиптарске, свеједно је. Сваки гласачки листић попуњен од стране Срба је једна марамица која брише кап српске крви са до рамена крвавих руку шиптарских терориста, свидело се то некоме или не. Зато је Шиптарима важно да Срби излазе на те изборе. Зато су и дали тих 10 места у својој скупштини. И управо из ових разлога је позив Патријарха био толико страшан. Позив је био упућен октобра 2013. године и тиме је практично дат благослов на потписивање противуставног Бриселског споразума[2] из априла те године. Немушти су били сви гласови против овог патријарховог „испада.“ Благослов је остао. И не само да тада није повучен него никад више ни Патријарх лично ни у име СПЦ није званично позвао Србе са Косова на бојкот шиптарских избора. А то је онда заправо прећутна сагласност. Није ли то издаја равна овој која се приписује актуелном председнику Србије? Како онда да је председник недостојан а патријарх достојан ордена? Да ли је ово мало што је побројано уз очигледну поделу у епископату Српске цркве доказ те „мудрости и одговорности показане на трону предстојатеља Српске Православне Цркве“ због које му се додељује орден? Шта би било да није било такве мудрости па да је сачувао монаштво и да су данас пуни Косовски манастири и да се у њима свакодневно врши литургија, као што је то не тако давно било? Шта би било да је било више одговорности за изречену реч па да Срби нису позивани да учествују на шиптарским изборима? Шта би било да је из трона светосавског долазила подршка надлежном епископу у очувању светолазаревског завета а не да се шаљу казнене експедиције и да се уништава оно што је двадесет година с муком стварано? Шта би било кад би Патријарх показао мало више куражи у одбрани оног што је вечно а мало мање слугерањства онима на власти који су на тој функцији, колико год дуго били, ипак само привремено? Било би то да би СПЦ имала у лику Патријарха достојног наследника Светог Саве а сада на жалост имамо човека чија је једина веза са Светим Савом то што му је заузео трон и од пре неки дан има и његов орден. Кад ни увођење у трон Светог Саве није било довољно да га обавеже да о свему подробно размисли неће га обавезати ни орден, те стога можемо очекивати само даље урушавање СПЦ како изнутра тако и споља, на радост наших непријатеља.

Има и патриота који се неће сложити са оваквим ставовима с извором да не треба дирати Цркву, још нам је једино она остала, једино нас она може ујединити, али такво ћутање не води ничему. Без суочавања са истином и реалношћу нема исцељења. Јер не ради се овде о Цркви. Црква нам је мајка као што нам је и Србија мајка. Друге немамо нити нам треба. Али као што државне вође силују Србију и подводе је глобалистима тако исто и највећи део епископата на челу са Патријархом силује Српску Цркву и подводи је екуменистима и у исто време, и државници и епископат, нам се намећу као очеви и оци. О њима је реч и немамо права на ћутање управо ради добра наше цркве и наше државе.



[1]Тешко је заборавити како се епископ Атанасије ко турски паша сеирио по манастирима рашко-призренским неуморно тражећи пропусте не би ли још јаче пљунуо на оно што је с муком у тешким условима рађено. Занимљиво је да пропусте своје духовне деце, макар били догматске или канонске природе, марљиво обавија густом тишином.
[2]Сетимо се овде оне богохулне представе у Београду када је митрополит Амфилохије држао парастос за „покој душе“ Владе Србије. Но то му није сметало да се после само четири месеца измири и грли са тадашњим Премијером Србије у Васојевићима иако је споразум остао на снази.






КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Kosovo, #Metohija, #Srpska_Lista, #Izbori, #Izdaja, #Vučić, #Laž,  #Šiptari, #Albanci, #Ekstremisti, #Srbija, #Separatisti, #kmnovine,

петак, 11. октобар 2019.

Миодраг Зарковић: О ордену

Не постоји оправдање за додељивање ордена Светог Саве човеку који седам година опстаје на власти искључиво због тога што на окупираном подручју Косова и Метохије затире и државу Србију, и српство, па и само светосавље.





Пише: Миодраг Зарковић



Александар Вучић је од 2012. године: поставио границу између КиМ и остатка Србије; потписао противуставни Бриселски споразум у којем се над целим КиМ примењује ”Устав Косова”; погазио уставни поредак Србије не би ли спречио Уставни суд да се изјасни о уставности Бриселског споразума; укинуо српску локалну самоуправу у четири северне општине КиМ; увео шиптарску локалну самоуправу у те четири општине (то што шиптарску самоуправу тренутно обавља нешто што се зове Српска листа само је још већа срамота); укинуо многе званичне и незваничне српске установе на северу КиМ, од митровачког суда који је предат у руке шиптарског ”правосуђа” па до цивилне заштите која је заправо представљала један од стубова одбране Северне Митровице; подигао преговоре о КиМ на највиши могући ниво чиме је наставио једнако погубну политику претходне власти...

На све то треба додати голготу коју пролази обичан народ на северу КиМ, оличену у претњама, уценама и притисцима да се изађе на шиптарске изборе (последњи пут смо то видели пре неколико дана, у недељу 6. октобра), да се предузећа и уопште правни субјекти региструју у шиптарском правном систему, затим у постепеном распростирању шиптарских полицајаца и специјалаца широм севера КиМ, који је иначе до тада за њих био недоступан, итд.

Ово је иначе било само овлаш набрајање његових већих непочинстава у погледу КиМ. Ништа боља није ни његова политика према Републици Српској (где му је сметао чак и референдум о државном празнику!), или Црној Гори, са чијим режимом одржава најблискије односе и помаже му у суманутом ”процесу века”, упрско томе што Подгорица континуирано крши људска права тамошњих Срба а на међународном плану вуче један за другим противсрпским потезом.



Александар Вучић је неко ко, од како је на власти, није повукао нити један једини потез за који би се могло рећи да је у складу са светосавском традицијом. Напротив, његово деловање углавном нарушава ту традицију, чак и у изјавама и јавним наступима.

Све до њега, Србија никада у својој историји није била непосредни учесник међународног иживљавања над сувереним државама којима је једини грех то што се супротстављају империјалном походу Запада. Напротив, раније смо се увек супротстављали таквим походима. Под Вучићем им помажемо, тако што у сарадњи са САД снабдевамо терористе на другом крају света. Било која од тих држава које разара српско оружје, може једног дана с пуним правом да покрене судски поступак против Србије. Ето још једног Вучићевог доприноса.



Миодраг Зарковић


Несхватљиво је да такав човек добије орден Светог Саве. То је унижавање и историјске улоге и вишевековног значаја Светог Саве.

Кажу неки да би требало уздржати се од осуда тог чина, како не бисмо још једном међусрпском завадом олакшали посао непријатељима. Такве бих поново упутио на горњи део ове објаве, па нека ми кажу да ли српским унутрашњим и спољним непријатељима помажу они који у Вучићу виде кобну националну штеточину, или пак сам Вучић који је урадио све што набројах.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Kosovo, #Metohija, #Srpska_Lista, #Izbori, #Izdaja, #Vučić, #Laž,  #Šiptari, #Albanci, #Ekstremisti, #Srbija, #Separatisti, #kmnovine,

среда, 09. октобар 2019.

Иван Максимовић: Издали веру и државу па накачили ордење за то

Српска јавност је огорчена одлуком патријарха Иринеја да додели орден Светог Саве Александру Вучићу, Милораду Додику али и - себи! Пре свега јер су сва тројица де-факто издала Косово и Метохију пре него што су се окитила ордењем и на дан обележавања 800 година аутокефалности Српске православне Цркве.

Ко је коме патријарх?


















Пише: Иван Максимовић



Реакције су бројне, разумевања мало. А како би га и било када се оваква одлука коси са истином, стањем на терену али и здравим разумом уопште?

Ово је понајвише изненадило оне који до сада нису желели да виде очигледно стање у СПЦ, а то је приврженост екуменизму кога је својевремено Свети Јустин Ћелијски називао - свејерес!

"Екуменизам је заједничко име за псевдохришћанства, за псевдоцркве Западне Европе. У њему су срцем својим сви европски хуманизми, са папизмом на челу. А сва та псевдохришћанства, све те псевдоцркве нису друго већ јерес до јереси. Њима је заједничко еванђелско име: свејерес".
Из књиге "Православна Црква и екуменизам", ст 123 - 140. Хиландар 1995., видети овде

Оваква одлука није изненадила не мали број верника који је видео безочан пад у свејерес екуменизма патријарха Иринеја а за шта није требало ни мало богословског ни теолошког знања јер је то изјавио и сам патријарх у интервјуу за агенцију Танјуг 29. септембра 2010. године. За себе је тада рекао да је он екумениста и пацифиста и да подржава долазак папе у Србију на обележавање годишњице Миланског едикта која је била у припреми.

"И нека Бог да да га (Сабор) позове и да он дође" рекао је патријарх Иринеј⇗, молећи Бога за помоћ у зацарењу свејереси.

Долазак папе оценио је као "прилику за екуменски сусрет" погледајте и послушајте, а онда упоредите са горе наведеним речима Светог Јустина Ћелијског:



Онај део верника који није затварао очи на почетку али ни током каснијег застрањивања у свејерес екуменизма протеклих десетак година, није изненађен али огорчен јесте.

Јер ордење је додељено свој тројици која су прво издала Косово и Метохију па онда на груди окачила орден Светог Саве и то, када је Вучић у питању, "за очување Косова и Метохије у саставу Србије" иако он то не само да није чинио, нити је икада рекао да то чини, већ ни на овој церемонији није потврдио. Како и би када је управо он најистакнутији политичар у укупној историји Србије који се свим снагама труди управо да Косово и Метохија више не буду у саставу државе Србије? Али, кренимо редом.

Први и најтежи ударац СПЦ, нарочито на Косову и Метохији, била је незаконита и неканонска одлука да из Епархије рашко-призренске буде прогнан епископ Артемије. Без икакве кривице, која није не само утврђена већ није ни дефинисана до данас, ни 10 година након прогона, протеран је стожер одбране српске државе на КиМ и највећа препрека "косовској независности" како су га називали амерички политичари. А управо то је била прва одлука патријарха Иринеја одмах по избору на то место, што су многи протумачили као "враћање дуга" за указану му позицију.

Ондашња америчка амбасадорка у Србији, Мери Ворлик, са којом се патријарх састао фебруара месеца у јеку прогона владике Артемија⇗, када је оцењено да ће "СПЦ после смрти вољеног патријарха кренути модернијим путем".

Након тога је свака одлука црквених власти на Косову и Метохији и сама била неканонска. Тако је одмах постављен нови лажиепископ Теодосије а наредне 2011. године, Видовданске свечаности финасијски је подржала општина у оквиру "републике Косово" коју је представљао градоначелник Бојан Стојановић. Патријарх Иринеј се јавно, пред народом, срео са њим и "благословио" његов рад у тој сепаратистичкој "институцији"! 

Патријарх Иринеј у Грачаници са шиптарским градоначелником, спонзором Видовданских свечаности!

Врло брзо ће Бојан Стојановић постати први Србин који се састао са Рамушем Харадинајем и то - испод фотографије са патријархом српским који му је и дао благослов за даљи рад.


Док су Срби трпели страховите притиске Вучићеве камариле на северу покрајине да не пристану на илегалне сепаратистичке изборе којима се учвршћује албанска а поништава српска надлежност на КиМ, патријарх Иринеј ће позвати Србе на КиМ, испрва увијено а онда сасвим јасно и јавно да "изађу и изабере најбољег међу њима". Ово нису једини али су најсликовитији ирази издаје Косова и Метохије коју је починио Иринеј Гавриловић, намесник на месту патријарха СПЦ, слободно се може рећи - најнесрећнији међу српским патријарсима.

Главни лик у причи, а ко би то и могао да буде него Александар Вучић, прави поприличне проблеме код стављања у контекст издаје Косова и Метохије. Немогуће је набројати ни укратко, најважније уступке и помоћ коју је ружио шиптарским сепаратистима у њиховим настојањима да створе своју државу на КиМ.

И пре него што је дошао на власт, Вучић је још 2012. најавио "болне" потезе за српски народ. Сви су знали да се то односи на Косово и Метохију.

И опет, све што је радио ишло је у корист интереса америчког режима ан челу са Клинтновима које је, као што знамо, у последњем кругу и финансирао парама српског народа кога су тако брутално убијали масакрирали и терорисали од Крајине, преко Босне до Косова и Метохије.



А онда се 2013. укључио у Бриселски дијалог, за који се клео заједно са Томиславом Николићем да ће га поништити док није дошао на власт, а онда је омогућио да Ивица Дачић потпише споразум по коме је постављена граница између, до тада слободног севера КиМ и остатка Србије. 

Затим је уследило растакање српске полиције, Цивилне заштите и других државних служби које су штитиле српски народ, посебно на северу покрајине. Свим припадницима је понуђено да приступе сепаратистичким службама чиме је појачана шиптарска власт, контрола и надлежност. Овако испољена државничка слабост, предаја и очигледан чин издаје КиМ од стране државног врха на челу са Вучићем, подстакао је шиптарске екстремисте да активније покрену таласе насиље над Србима. Од тада почињу учесталији напади на Србе на северу КиМ како од наоружаних албанских јединица тако и од цивила који су у неколико наврата покушали и убиства српских младића и деце али и палили имовину, скрнавили црквене и приватне поседе.⇗

Запаљене просторије Црквеног одбора на Малом Звечану.

Упркос свему, Вучић је уложио војну и полицијску силу, специјалне јединице и Жандармерију да силом натера Србе на КиМ да прихвате сепаратистичку власт, да се интегришу и постану "косовари" а престану да буду Срби.

Антидржавни терор Вучићеве власти је настављен и уследило је укидање општинских органа, Судова чије су судије морале да полажу заклетву тзв "републици Косово" пред ратним злочинцем правоснажно осуђеним за убиство српских припадника МУП-а, Хашимом Тачијем.⇗ И све друге значајне државне институције доживеле су идентичну судбину. Сви ти притисци ни овај пут нису успели да натерају једва 15-так % Срба са КиМ да изађе на сепаратистичке квази-изборе. Па ипак, Вучић је сав озарен и радостан прогласио "победу" скривајући истину да су избори туђе и илегалне државе на КиМ бојкотовани од стране Срба. Такорећи, тог дана је објављено да ће добити орден Светог Саве за своју "борбу за Косово и Метохију". Тако испада да патријарх Иринеј награђује оне који се боре за независност Косова и Метохије.

Чак шта више, ово није једини случај. Управо у време борбе против сепаратистичких институција на северу покрајине, новембра 2013. године, патријарх Иринеј Гавриловић је доделио Орден Светог Саве Свере Јохану Квалеу, Норвежанину који је "у својству приватног лица" лобирао да Хашки трибунал ослободи Рамуша Харадинаја.

У писму које је Квале послао Трибуналу, између осталог, пише:
 Косово је нова држава која покушава да нађе пут ка потпуно развијеној парламентарној демократији, а Алијанса за будућност Косова је једина опозициона партија на Косову која има јасан профил, пре свега захваљујући Харадинају – похвалио га је Јохан Квале који је истакао да о њему има најбоље могуће мишљење јер га лично и дуго познаје.


Чак и да СПЦ то није знала, а што је било мало вероватно, то јест немогуће јер је "Блиц" ту вест са набитнијим наводима из писма, објавио 08. августа 2010. године⇗, остаје чињенца да је Квале обављао функцију "амбасадора Норвешке" у Приштини. Дакле, Квале је био представник државе која је признала независност Косова и Метохије а он носилац и представник управо те одлуке. Додељивањем Ордена Светог Саве⇗, патријарх Иринеј је индиректно али снажно и недвосмислено изразио сагласност и помирљивост са таквим ставом!

Свере Јохан Квале прима Орден Светог Саве од српског патријарха, у присуству узурпатора Теодсија и Саве Јањића.

Разлоге да Квалеу додели овај Орден, нико од представника београдске патријаршије, па ни сам Квале - никада нису изнели у јавност!

Све то као да није било довољно па је Квале у Дечанима добио чак и портрет!

Теодосије са Квалеом у Дечанима и са потретом норвешког лобисте на зиду манастирског конака у позадини, 2013. година.








 
Истовремено је Орден Светог Саве додељен и Александру Вулину и то у тренутку када се жестоко, коришћењем неизмерних медијских лажи али и употребом силе против Срба који нису желели да им се наметне јарам шиптарске власти на Косову и Метохији, чинио до тада најконкретније облике издаје свете српске земље. Ни разлози да се Вулину додели Орден, јавности никада нису саопштени.

Срећни добитници Ордена Светог Саве са Вулином, који ће касније изјавити да не верује у Бога, у средини.








Нажалост, примера издаје Косова и Метохије од стране представника београдске патријаршије, толико је много да ни овде изнето није ни загребало површину.

Што се Милорада Додика тиче, ни он није остао недужан у овој играрији, барем ако се држимо питања Косова и Метохије. По Божићу 2017. године на прославу Дана Републике Српске, Додикова администраја је позвала "Србе" из шиптарских квази - институција, а затим их је Додик у поздравном говору, који је уживо преносила РТРС, ословио као представнике тзв., "Косова" редом уз представнике страних драва! Више о томе овде

Неколико месеци касније, Народни покрет Отаџбина је осудио следеће Додиково калкулисање и трговину Косовом и Метохијом речима: "Не може се градити срећа једног дела српког народа на несрећи другог дела српског народа, а то су Срби са Косова и Метохије, којима се одрађује судбина да треба да живе у независном Косову". У истом саопштењу Срби са КиМ су подсетили и на раније Додикове издаје током борбе за очување КиМ што можете видети овде

Осим што је подржао сву дотадашњу политику Александра Вучића према КиМ, а она је као што знамо очигледно антидржавна и у корист албанских сепаратиста, Додик је пожурио и са подршком идеје о "разграничењу". Ово је било јасно и страним извештачима од којих је цењени руски публициста млађе генерације, Андреј Корибко, који је 2018. записао:

Председник Републике Српске у Босни недавно је изразио своју подршку Вучићевом плану о подели, тзв. „разграничењу“ Косова, али док покушава да одене своје аргументе као прагматизам, Додик је заиста само забринут за промоцију сопствених интереса.

Додик у тренутку признања тзв., "Косова"

Свакако да и ово није једини случај наказне политике према јужној српкој покрајини са чијом се издајом не успорава. Тако да имамо случај да су поводом 800 година аутокефалности Српске православне Цркве, од њеног патријарха награђени они који су свој труд уложили управо у разбијање и предају српских земаља, нарочито косова и Метохије.

А такво јавно спрдање са светињама и њихово унижавање, а за које су кроз историју небројено много Срба дали животе остављајући мајке, сестре, очеве, супруге и децу у сузама и болу због свог своје погибије, мора се реално и директно рећи, води само у пропаст и погибао. Судећи по овоме, уколико се одмах не промени срамни курс државних и црквених власти у Србији а народ све то дозволи, Србија неће моћи да избегне још једну Божију лекцију и призив а то значи ново страдање народа. Са оваквим властима, сасвим сигурно и највеће до сада.

Овај догађај ме је подсетио на разговор од пре десетак година са монахињом у њеним дведесетим годинама, а која у манастиру живи од своје 16-те. Све време је изгледало као да је "одсутна" гледајући у под док су окупљени узбуђено покушавали да јој "објасне" шта се дешава у Цркви. У једном тренутку је подигла поглед према нама, из кога се јасно видело да је много свеснија ситуације него што смо мислили, и рекла: "молите се децо, много се молите" наговештавајући зла времена која ће наступити. А по свему судећи, већ јесу.



#Patrijarh #Irinej #Orden #Svetog #Save #Kosovo #Metohija #Vučić, #Dodik #kmnovine
https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.


Рођен је и живи на Косову и Метохији.

КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::  Хвала на интересовању

субота, 21. септембар 2019.

Рођење Пресвете Богородице-Мала Госпојина

Рођење Пресвете Богородице-Мала Госпојина Велики празник и велику радост Црква Христова слави на дан рођења Пресвете Богомајке. Овај дан велики је за читаву васељену, јер се овога дана рађа најчудеснија личност после Господа Христа, која је ходала овом трошном планетом на којој живимо, а то је Пресвета Богородица.







У њој се испунило обећање које је Бог дао Адаму, које је касније понављао кроз уста светих пророка Својих, обећање о најчудеснијем очовечењу Бога Логоса, Сина Божјег, Једног од Свете Тројице.

У рођењу Превете Богородице овај завет Божји, овај најбитнији догађај за цео свет, почео је да се испуњава. Пресвета Богородица је постала најсветије и најсветлије оличење најузвишеније чистоте коју је човечанство принело Богу у свом подвижничком и трудбеном животу, животу у побожности, у посту, у молитви и у сваком другом богоугађању. Пресвете Богородица је тога ради постала врата кроз која је Господ Исус Христос ушао у овај свет и спасао род наш.

Пресвета Богородица је због своје чедности и чистоте и савршенства постала знак благовољења Божјег и то оног највећег које се не може никада до краја схватити, благовољења по коме Јединородни Син Божји кроз њу, Пречисту Дјеву, постаје Један од нас, тј. човек у свему сличан нама, осим у греху.

Преузвишенoст Пресвете Богородице, чије рођење славимо, у моралном и духовном смислу, учинило је Њу знаком помирења Бога и људи. Њу зато називамо „Евиним исправљањем“, јер је она својом савршеном и светом послушноћу Богу и Божјим заповестима, исправила непослушање наших прародитеља, због кога је читава твар гурнута у понор палости, огреховљености и одвојености од Бога.

Слављењем рођења Пресвете, ми славимо све те њене чудесне особине и њена света и богоугодна дела, која ће бити од спаситељног значаја за читав род људски. Због свега тога преподобни Јустин Ћелијски велегласно објављује о овом празнику следеће:

„Овај данашњи велики Свети Празник носи радост целе васељене, како се вели у дивној песми: данас Пресвета Богомајка уводи Господа Христа у васељену! Као да је Бог протеран са земље – и јесте протеран са земље. Бог је протеран са земље од нас људи, од прве прамајке наше Еве. Пресвета Дјева враћа Бога у свет.“[1]

Због толиког значаја који Пресвета има у подвигу и делу спасења рода Адамовог, рода људског, свети Јустин о њој додаје и следеће:

„Никада краја и нигде краја песмама у славу Њену, Њеног великог подвига, Њеног безгрешног живота. Заиста, Она нам је донела лек од смрти, а то је најважнија потреба и највећа Благовест за сва људска бића. Смрт, ужас над ужасима, а Богомајка родила Бога! Данас се у тропару вели да је радост засијала целоме свету, јер се родила Она Која је родила Победитеља смрти – Господа Христа! Да, само Она безгрешна, само Она сва Пречистаја, сва чиста, чистија од Херувима и Серафима, донела је ту велику радост нама људима на земљи, људима који су протерали Бога са земље. У овоме свету много је болести, али најстрашнија болест је смрт. Пресвета Богомајка, ето, јавља се као први истински лекар који лечи од смрти, јер лечи од греха, лечи од свега демонског и враћа човека Богу. Заиста, Она је уселила, увела Бога у овај свет и у човека, обоје.“[2]

А свети владика Николај сажето о надахнуто описује догађај рођења Пресвете Богородице следећим речима:

„Света Дјева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а матер од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се из ње родити, као Цара и Првосвештеника. Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном. Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука! Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, олтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане. Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест св. архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.“[3]

О Пресветој Богородици чије рођење данас славимо, путеводитељки рода људског на путу спасења и вечног живота, који имамо у Сину њеном, Господу и Богу Исусу Христу, свети Јустин додаје и следеће пробране речи:

„Јер, Пресвета Богомајка свакога од нас води путем спасења, путем велике радости коју нам је данас донела, да бисмо ми заслужили, донекле заслужили својим подвизима, својим молитвама, иако слаби и немоћни, да би заслужили Небеско Царство, ради кога је Господ и дошао у овај свет да нам га да; да га ми остваримо кроз сав свој живот, да би још овде на земљи живели Небом и служили Господу Христу, а то можемо увек са успехом само ако смо вођени и предвођени Пресветом Богомајком, Којој част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.“[4]



shara03
Тропар, глас4.
Рождество Твоје Богородице Дјево, радост возвјести всеј всељењеј, из Тебе бо возсија Солнце правди, Христос Бог наш и разрушив кљатву даде нам благословеније, и упразнив смерт дарова нам живот вјечни.
Тропар, глас4.
Твоје рођење, Богородице Дјево, објави радост целој Васељени, јер из Тебе засија Сунце правде, Христос Бог наш, који разрушивши прародитељску клетву даде благослов, а уништивши смрт, дарова нам Живот Вечни.
Кондак, глас4.
Јоаким и Ана поношенија безчдства, и Адам и Ева од тљи смертнија свободистасја, Пречистаја во свајтем Рождествје Твојем, то празнујут и људије Твоји, вини прегрешениј избављшесја вњегда звати Ти: Неплоди раждајет Богородицу и Питатељницу жизни нашеја.
Кондак, глас4.
Јоаким и Ана срамоте безчадија, а Адам и Ева смртне трулежности ослободише се Пречиста, светим Рођењем Твојим, то празнује и народ твој, избављајући се кривице греха када ти кличе: Нероткиња рађа Богородицу и Чуварку нешег живота.
Инфо служба
———————————————————————————————————————————————————————————-

[1] Преподобни Јутин Ћелисјки, „Беседа 1. на Рођење Пресвете Богородице“, 1964. године у манастиру Ћелије.

[2] Исто.

[3] Свети владика Николај Жички, „Охридски пролог“, зачало за 8. септембар.

[4] Преподобни Јустин Ћелијски, „Беседа 1. на Рођење Пресвете Богородице“, 1964. године у манастиру Ћелије.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању