Вести:
Приказивање постова са ознаком Православље. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Православље. Прикажи све постове

понедељак, 18. мај 2020.

Хорепископ Наум: Православље и информационе технологије

Тројични Бог је Творац свега видљивог и невидљивог. Све што је Бог створио добро је по самој природи својој.

#Pravoslavlje #Vera #Internet #Beseda #Duhovnost

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, број 35/36 (101/102), Београд 2019, стр. 66-77.

И Он сам је изрекао Своју оцену, да све што је створио „беше добро веома“ (Пост. 1, 31). Човек као разумно биће и круна Божјег стварања, и сам ствара, изумљује, гради, користећи материју коју је Бог створио. Због тога зло не постоји у стварима и направама људским, него у злоупотреби ствари или направа људских.

Стање људске способности комбиновања материје да би се направили пожељни производи и људско знање о свему што се може произвести називамо „технологијa.“ „Информациона технологија“ је општи термин који описује технологију која помаже производњи, манипулацији, складиштењу, комуникацији и дистрибуцији информација. Она је мајка савремених дигиталних уређаја (дигиталне телевизије, рачунара, мобилних телефона…) и појава везаних за њих попут интернета, друштвених мрежа и слично, који су за кратко време направили револуцију у људском животу.

Сведоци смо процеса „дигитализације живота.“ Дигитални уређаји освајају све сфере: породица, рад, информисање, образовање, пријатељство и међусобне односе. Рачунари и интернет постају инфраструктура за свакодневни живот људи, привређивање, информисање, одлучивање, трговину, образовање, управу, здравство и све друге делатности. Свуда око себе видимо примену дигиталних уређаја и интернета. „Дигитализација живота“ утиче и на трансформацију људске комуникације, начина живота, погледа на свет па и на сам однос верника према Богу и Цркви. Због тога је и овај феномен потребно сагледати у светлу Јеванђеља Христовог и дати одговор на горућа питања људског духа везана за њега.

Информационе технологије Црква не одбацује као зло само по себи, него их користи разумно у славу Божју, освећујући их, као и све раније цивилизацијске тековине. При томе нас учи да не робујемо техници и да избегнемо манипулације које као сенка прате информативне медије. Црква нас у том погледу упућује на расуђивање, меру и трезвеност у свему, подсећајући нас на речи Светог Апостола Павла упућене Коринћанима: „Све ми је дозвољено, али све не користи. Све ми је дозвољено али не дам да ишта овлада мноме“ (1. Кор. 6, 12).

Однос Цркве, према интернету и телевизији, сличан је односу Светог Апостола Павла према атинском Ареопагу. Апостол се није гнушао Ареопага као нечистог места где се обављају празне дискусије незнабожаца, него га је искористио за проповед Јеванђеља Атињанима, који се ни за шта друго нису занимали, него да штогод ново говоре или слушају (види Дап. 17, 21). Данашњи човек са својим слабостима, склоности ка празним дискусијама и знатижељом сличан је Атињанима Павловог времена а интернет и телевизија са њиховом злоупотребом представљају виртуелни Ареопаг нашег времена. Црква се не гнуша овог савременог Ареопага него и овде, по угледу на Светог Апостола Павла, проповеда Истину Христову. Извесно је да се међу „слушаоцима“ проповеди Цркве налази неки нови Дионисије Ареопагит и други са њим, као у Павлово време, који ће поверовати и прославити Бога животом својим (види Дап. 17, 34). Само једна људска душа вреди више него читав створени свет.

Црква користи виртуелне интернет друмове, телевизију и друге изуме људске за проповед Јеванђеља свим људима добре воље као што су некада апостоли користили најмодерније римске друмове, бродове и запрегу да би ишли на проповед до најудаљенијих места Римске империје, иако су исте користили и римски војници и разбојници за своје нечасне активности. И савремена комуникациона средства се могу искористити за добро, да се реч Божија „шири и доноси многе плодове“, да се испуни заповест Господња: „Идите по целом свету и проповедајте Јеванђеље свој твари“ (Мк. 16, 15). Доступност интернета сваком човеку одмах и свуда без обзира на језик, државу, границе, народност, такву могућност чине лако остварљивом, за разлику од било ког часописа, радио или телевизијске станице. Та слобода, доступност и мали расходи чине га веома погодним за проповедање Православља. Злоупотреба интернета и дигиталне технологије Цркву не спречава да их користи и освети. Супротно мишљење одводи у заблуду манихејске јереси, која је порицала све материјалне тековине човековог духа.




Последице злопутребе информационе технологије

Мобилни телефони, интернет и телевизија представљају велики проналазак човека, то су медији и средства који могу да служе људима на добро. Донели су неисцрпне изворе информација и брзу комуникацију али и нове грехе и грешне навике које настају у виртуелном свету али на душу и тело делују крајње реално. Овај рад првенствено о томе говори, и то са намером да се разоткрију неке замке демонске, тих духовних разбојника који вребају на „интернет друмовима.“

Када се интернет посматра као простор у који се пресликавају све активности човека, онда је сасвим логично да се у овом виртуелном простору нађу и добре и лоше појаве, као и у обичном животу. На жалост, много је више лоших појава. Статистика показује да је више од 50 посто капацитета на интернету испуњено порнографским садржајима. Они су и најгледанији. Преко интернета и телевизије се воде префињени психолошки и сајбер ратови, шире садржаји, угрожава приватност људи и обавља низ других друштвено неприхватљивих активности. Настале су нове зависности од интернета, телевизије и друштевних мрежа. Стручњаци тврде да је ова врста зависности већа од оних које изазивају дрога, дуван и алкохол.

Оне су део ширег плана и идеје духовног поробљавања човека тј. припреме човечанства за прихватање антихриста. Глобализам је његова главна полуга, а екуменизам сарадник његов.

Због тога се може рећи да је злоупотреба дигиталних уређаја, телевизије и интернета много већа од њихове правилне употребе, много већа од злоупотреба Нобеловог динамита и да су многи злоупотребом упали у вртлог виртуелног света.

Злоупотреба динамита донела је смрт или рањавање многих људских тела, док злоупотреба информационе технологије, пре свега интернета, доноси убиство или рањавање многих људских душа. Колико је душа претежнија од тела толико је ова друга злоупотреба претежнија од прве. Овај изум људски постао је најубојитије оружје, убојитије од свих борбених авиона и нуклеарних ракета.



Циљ живота и његово достизање кроз молитвено стражење над чулима тј. трезвоумље

Човек је небоземно биће, тајанствени спој видљивог и невидљивог, тела и душе, неба и земље. Са спољним, видљивим светом он комуницира преко својих чула: вида, слуха, мириса, додира и укуса. Они су врата и прозори душе. Са Богом, пак, човек комуницира молитвом. Она је дисање душе и канал кроз који Бог улива у душу сваку врлину. Молитва чини да човек постане свој Богу, да живи у заједници са Богом, да наследи блаженство. Због тога демони мрзе дејство молитве и чине све како би човека одвојили од тог најспасоноснијег подвига.

Човек се не може другачије усамити у себи самоме до помоћу будне молитве и то будне молитве Исусове, учи нас богоносни отац Цркве Свети Игњатије Брјанчанинов.

Циљ нашег живота је обожење тј. живо сједињење са Богом кроз непрекидну умно-срдачну молитву. Молитва нам пре свих врлина помаже да задобијемо благодат Духа, будући да нам у свако време и на сваком месту стоји на располагању, благовести преподобни Серафим Саровски.

Да бисмо постигли свој циљ потребно је затворити врата и прозоре душе за лопове и убице душе, тј. за грех и греховне утиске. Другим речима, потребно је стражење над чулима, њихово „уразумљивање“ (стављање под контролу разума), нарочито над чулом вида, јер 80% података које наш мозак обрађује долази преко чула вида.

Најбољи пример стражења над собом пружа нам Пресвета Богородица. Ево како се описује њен живот у свету, у Назарету, у дому њеног заручника, старца Јосифа, који јој беше и сродник:

„У дому Јосифовом Пресвета Дјева продужи живети исто као и у храму Соломоновом, проводећи време у читању Светог Писма, у молитвама, богоразмишљању, посту и ручном раду. Готово никад из куће не излажаше, нити се интересоваше светским стварима и догађајима. Мало је с ким уопште говорила, и никад без нарочите потребе. Најчешће је у кући општила са двема кћерима Јосифовим“[1].

Видимо, дакле, код Пресвете Богомајке стражење над својим чулима и одбацивање знатижеље о светским стварима. Због тога се удостојила да буде мајка Спаситеља, Богочовека Христа, часнија од херувима и неупоредиво славнија од Серафима, најсветије биће у свим световима после Бога.
Супротно видимо код наших прародитеља у рају. Нестражење над собом и знатижеља учинили су да наша праматер Ева у рају окуси од дрвета познања добра и зла јер „виде да је плод на дрвету добар за јело (похота тела) и да га је милина гледати (похота очију) и да је дрво врло драго ради знања (надменост живота)“ (1. Мојс. 3, 6). Наговорила је праоца Адама да окуси од забрањеног плода, те су тако обоје најпре умрли душом а потом и телом. Нестражење и знатижеља и данас, када човек на длану, преко мобилног телефона и интернета, има читав свет са његовим „чарима“ само на „клик“ од себе, чине да човек више него икад једе са забрањеног дрвета греха, вођен похотом тела, похотом очију и надменошћу живота (1. Јн. 2, 16). Прозори који „искачу“ на екранима рачунара и телефона додатно подстичу његову знатижељу за многим знањем, одговорима и информацијама. Због таквог „бомбардовања“ чула информацијама различитог карактера (што везаних за послове које обавља, што потпуно сувишних) и прљања саблажњивим садржајима, његова молитва бива расејана или се потпуно одбацује. Њихов утицај на душу је сличан утицају отровних гасова на ум. Вољу Божју у свему може творити само човек који се срцем не везује за било шта земаљско, трезвоуман човек, тј. ревнитељ молитве.


Неразумно коришћење информационе технологије као убица молитве

Молитвени подвиг је увек био тесан пут. Истински ревнитељи молитве су увек били малобројни. Молитва је наш штит и мач у невидљивој духовној борби. Она је мајка свих врлина. Због тога нам Господ заповеда да не малакшемо у молитви. Молите се непрестано, учи нас Свети Апостол Павле (Еф. 6, 18). Молитву су дужни да творе сви хришћани, без обзира на послове којима се баве, на места и призвања. Она није посао само монаха, јер једно исто Јеванђеље важи и за монахе и за хришћане у свету.

Ревнитељ молитве, богољубац, због тога ће ограничити своје информационо поље на разумну меру, тј. отвориће врата душе само за неопходне информације, које су потребне за послове којима се бави и оне које користе души. Сувишну радозналост, која хоће да испитује без поретка и циља, одбациће. То захтева напор, нарочито ако је човек навикао да се опија душегубним садржајима који се нуде у различитим телевизијским емисијама, шоу и риалити програмима, многим интернет порталима забавног и саблажњивог садржаја, тј. ако је постао „дигитални зависник.“ Овде је потребно имати на уму речи Господње: „Ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе; јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао. Ако ли те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе; јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи да све тело твоје буде бачено у пакао“ (Мт. 5, 29–30).

Они најревноснији у молитви, пре свих монаси, потпуно ће одбацити све што омета њихову молитву, од новина и позоришта, преко мобилних телефона и телевизије до интернета и друштвених мрежа.

Грчки старац Пајсије је препоручивао хришћанима, ревнитељима молитве, да ни вести не гледају. Преподобни Силуан Атонски[2] говорио је да ревнитељ молитве не треба да чита новине и часописе јер: „Истински молитвеник у срцу од Бога добија информацију о стању у свету и моли се са болом у срцу за цео свет, без потребе да слуша или гледа вести.“ Шта би данас, у ери интернета, богоносни старац рекао?

Благо оном хришћанину који данас практикује „информационо тримирје“[3] или макар „информационо сухоједење“[4]. Уз пост и чисту и честу молитву избећи ће све замке духова злобе у поднебесју и сјединити се са Господом, и то још овде у телу.

Живљење у благочешћу и богозаједничарењу веома је тешко и захтева велики труд, нарочито у почетку. Извор наше снаге при томе је Благодат Божија коју као магнет привлачи само ватрена ревност човекова за службу Богу. Пламен ове ревности у великој мери се смањује због неразумног, прекомерног коришћења интернета, телевизије, мобилног телефона, честих контаката на друштвеним мрежама… То је све „вода“ којом сами гасимо „огањ свете ревности“ у себи. Без овог „светог огња“ служба Богу постаје права мора, претешко бреме, досада, тескоба. Можемо слободно рећи да је наш нараштај млак према Богу и спасењу у великој мери због робовања дигиталним уређајима. За ову млакост Господ је рекао: „Будући да ниси ни врућ ни хладан, избљуваћу те из уста својих“ (Откр. 3, 16).

Мобилни телефони, рачунари и интернет донели су револуцију у људској комуникацији. Физичка удаљеност и цена више нису препреке за комуникацију међу људима. Због тога савремени човек драматично увећава клуб својих саговорника. У именику савременог „дигиталног човека“ записано је и по неколико хиљада бројева или имејл адреса. Човек је у сваком тренутку потенцијални саговорник великог броја људи у визуелној или звучној форми. Слаби и овде падају.

Чести разговори чине да снаге душе буду разједињене, неспособне за сталну молитву у унутарњој клети срца. Они су убице усрдне молитве, као и радозналост, љубопитство и слично. Када се на то додају и њихови зли сапутници: празнословље, осуђивање, оговарање и злословље, од којих нарочито болује данашњи човек, онда се може рећи да злоупотреба телекомуникационих уређаја врши до сада невиђен масакр молитве, тј. људских душа, и да је данашње друштво препуно духовно мртвих људи, духовних прељубника, „дигиталних идолопоклоника“. Најстрашније од свега је што „дигитални идолопоклоници“ постају једно са својим идолима. Јер при свакој љубави човек се утапа у предмет своје љубави, који постепено постаје право биће његовог бића, било да се ради о јелу, пићу, уређају, новцу, оделу, части, власти, многоглагољивости, љубопитству, радозналости или некој другој страсти. Као што је написано у Светом Писму: „Ходише за ништавилом и посташе ништавни“ (2. Царев. 17, 15). „Дигитални човек“ због тога и сам постаје „мобилни телефон” тј. бездушна маса од крви и меса, духовна леденица, легло многих страсти а мобилни телефони и рачунари постају: отпорници побожности, појачивачи самољубља и индивидуалности, трансформатори људске заједнице и општења међу људима.

Најгоре од свега је то што се при томе руши породица, та основна ћелија друштва, јер човек занет виртуелним светом, мобилним телефоном, рачунаром, телевизијом, друштвеним мрежама, интернетом и игрицама и не примећује своје укућане и њихове потребе, губи љубав према њима и ближњима, постаје агресиван, нетрпељив, егоистичан, депресиван, тужан, безвољан, склон самоубиству. Једина пак права љубав и занетост, јесте љубав према Богу и занетост духовним, вечним вредностима, Царством Небеским. Брак душе са Богом је једини законити и спасоносни брак душе. Сваки други брак, који се не рађа из овог брака, као зрак од сунца, јесте прељуба душе, смрт и проклетство.

Диван пример ватрене ревности за стицање сабране молитве и спасења налазимо у житију великог светилника Цркве Божје, равноангелог монаха Христовог Преподобног Арсенија Великог, који је педесет пет година провео као пустиножитељ. У његовом житију читамо:

„Једном, када се он мољаше Богу и говораше: Господе, научи ме како да се спасем! опет би глас с неба који му говораше: Арсеније, бежи од људи и проводи живот у ћутању, јер је то корен безгрешности.

Послушавши овај глас, Арсеније устаде и оде дубље у пустињу, направи себи малу келију, и живљаше сам у њој, старајући се на све могуће начине да практикује ћутање. У том циљу он избегаваше сваки разговор. Устремивши сав ум свој к небеском, он телом борављаше на земљи а духом друговаше са небеским силама. Сваке недеље и празника он је долазио у цркву; по свршетку богослужења одмах се ћутећи враћао у своју келију; при томе ништа ни са ким није разговарао, осим ако би га некад упитао неко поводом неке врло важне ствари; и тада би одговорио кратко, и журио одмах у своје безмолвије, у своје молитвено тиховање. И сви оци који живљаху у Скиту дивљаху се врлинском животу преподобног Арсенија.

Једном га ава Марко упита: Оче, зашто бегаш од нас? Арсеније му одговори: Бог зна да вас ја љубим, али не могу да будем једновремено и са Богом и са људима, јер на небу, иако има хиљаде хиљада и милиони милиона вишњих Сила, ипак сви имају једну вољу и једнодушно славе Бога, а на земљи много је људских воља и разних мисли, јер сваки човек има своју вољу и своју мисао, и зато ја не могу, оставивши Бога, живети с људима.“[5]

Пример Преподобног Арсенија, свакако, није за подражавање човеку који живи у свету, али може му бити подстицај да контакте и разговоре сведе на разумну меру, увек нађе време за разговор са Богом у осами, у најусрднијој молитви, слободној од свих животних брига. У њој је извор снаге за свакодневну борбу са искушењима, она даје знање које свет не може дати. То знање је свету непознато. Њоме и само њоме човек изучава себе, живот у овоме свету, будући вечни живот и невидљиви духовни свет који нас очекује и у којем верна душа остаје вавек.

Виртуелна духовност

Свети Оци нас уче да наше срце треба да буде испражњено од свих греховних жеља и светских маштања и испуњено једино стремљењем Богу и љубави према Богу, очишћено од гордости и смирено пред величанством силе и мудрости Божје.

Провођење времена поред телевизора, рачунара, на друштвеним мрежама и забаве на интернету у човеку подгревају чулне насладе. Када чулне насладе испуне срце, када лажни сјај и саблажњиви призори који зраче из различитих медија приону за срце заједно са метежношћу и пустоши овога света, тешко је водити богоугодни живот. Хаотичност која се тада усваја је отров за душу.
Против отров који Црква нуди савременом човеку јесу различити духовни садржаји који се емитују преко званичних црквених сајтова, црквених телевизија и радија и то: Реч Божја у дигиталној форми, проповеди Речи Божје епископа и свештеника, светоотачка литература, духовне трибине и слично. Овде не мислимо на многе „славује православља” који своју делатност на интернету обављају без благослова надлежног епископа и потребног теолошког знања.

Међутим, и у гледању чисто духовних садржаја потребна је мера, јер светлост са екрана негативно утиче на очи и ум. Утицај покретне слике са екрана на очи и ум је сличан утицају генетски модификоване хране на желудац и цело тело. Покретна електронска слика одређене фреквенције замара ум и чини га хладним за молитву. Због тога, све што се може прочитати у штампаној форми не читајмо са екрана. Читање житија светих и светоотачке литературе у штампаној форми ствара у души сасвим другачији осећај, загревајући је за молитву и друга духовна делања. Они су незаменљива духовна храна.

Амбијент у коме душа цвета није сурфовање по православним сајтовима него присуство на црквеним Богослужењима и делатни врлински живот. Духовна топлота храма и богослужења загревају душу за службу Богу више од било ког духовног садржаја на интернету. А круна свих Богослужења је Света Литургија, која је Царство небеско на земљи.

У усрдној молитви у храму сва чула се освећују: чуло вида – гледањем икона и фресака, чуло слуха – црквеним појањем, чуло мириса – мирисом тамјана, чуло укуса – нафором (антидором), чуло додира – благословом свештеника, целивањем икона, помазивањем руку светим јелејем. Читаво биће човека, и душа и тело, освећују се на Литургији причешћем Пречасним и Пресветим Телом и Крвљу Христовом. Тада се и душом и телом сједињујемо са Господом. Све ово не могу нам дати духовни садржаји на интернету и телевизији.

Уместо вишечасовног присуства на православним порталима и форумима боље је бавити се корисним радом у славу Божју са сећањем на Бога јер и само сећање на Бога весели душу, као што се говори у псалму: Сетих се Бога и развеселих се (Пс. 76, 4). Делатни духовни живот, често присуство на црквеним богослужењима, послушност духовнику, телесни трудови са разумом уз одбацивање маштарења, доносе духовну топлоту, трезвеност, разборитост и смирење. Другим речима, доносе осећај благоуханог „мириса Православља“ тј. љубави. Њега не може задобити човек који „виси“ на интернету, тј. „виртуелни хришћанин.“ Такав човек задобија: штетни дух рационализма који влада у царству интернета и на друштвеним мрежама – својевољност, непослушност, мртво знање које човека чини гордим, као што учи апостол: „Знање надима, а љубав изграђује“ (1. Кор. 8, 1). Дух рационализма је извор јереси и раскола. Због тога су „виртуелни хришћани“ велика опасност за цркву ако се докопају црквених чинова, нарочито епископског.



Штетни утицаји на здравље тела

Вишечасовни рад за рачунаром негативно утиче и на здравље тела с обзиром да је повезан са седењем, тј. физичком неактивношћу. Статички притисак на кичму и мишиће врата тада је повећан, руке приликом куцања на тастатури и држање миша су најчешће у неприродном положају, циркулација крви кроз организам је отежана, екран монитора негативно утиче на вид и мозак. Ово могу бити узроци многих болести тела. Због тога је приликом коришћења информационе технологије потребно одржавати и нормалан физиолошки ритам потребан за одржање телесног здравља јер је „и тело за Господа, и Господ за тело“ (1. Кор. 6, 13), како у овом привременом тако и у вечном животу. Оно је свештени храм Духа Светог, свето и неприкосновено и неизменљиво вечно обиталиште душе, свети члан и уд Тела Господа Исуса Христа, Коме нека је и од нас „дигиталних хришћана“ слава и хвала, са Оцем и Духом Светим, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.





[1] Архимандрит др Јустин Поповић, Житија светих за март, Ваљево, 2005, стр. 460.
[2] Преподобни Силуан Атонски – велики светогорски подвижник, упокојио се 1938. године, у време када није било телевизије.
[3] Тримирје – потпуно уздржавање од било које врсте хране и пића у току прва три дана Великог и Часног поста.
[4] Сухоједење – узимање „суве хране“ (хлеба и воде) једанпут на дан, и то у „девети час“ односно око 3 сата после подне.
[5] Архимандрит др Јустин Поповић, Житија светих за мај, Београд, 1996, стр. 198.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Хорепископ Наум: Света Литургија је извор Вечног Живота а не заразе! - КМ Новине

Хорепископ Наум: Храм Божији и Света Литургија су извори душевног и телесног здравља и Вечног Живота а не заразе! #Вера #Православље #Победа #Васкрс "Принесмо Богу бескрвну жртву за спасење наше, за Живот Вечни наш, за здравље душевно и телесно - за спасење целога света, одслужисмо службу од које нема веће ни на небу ни на земљи.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

О јереси у последњим временима и храбром исповедању вере - КМ Новине

О јереси у последњим временима и храбром исповедању вере #Вера #Православље #Јерес #Прогон #Црква "Ништа не описује ни једну садашњост тако верно као оно што је о њој речено у прошлости". Провели смо дане Васкрса под притисцима и претњама да ће верници сносити последице ако покушају да прославе Васкрсење Христово онако како је то чињено 2000 година уназад.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Посланица са петог црквено - народног сабора у Лозници код Чачка - КМ Новине

Саборска посланица са петог Молитвеног црквено-народног сабора одржаног у манастиру Светог Николаја у Лозници код Чачка 11. јуна 2017. године. Верујем у једну свету, саборну и апостолску Цркву...




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

субота, 25. април 2020.

О јереси у последњим временима и храбром исповедању вере

"Ништа не описује ни једну садашњост тако верно као оно што је о њој речено у прошлости".

По први пут у хришћанској историји, свештенство је закључало храмове за Васкрс! / Илустрација: КМ Новине 2020.

Провели смо дане Васкрса под притисцима и претњама да ће верници сносити последице ако покушају да прославе Васкрсење Христово онако како је то чињено 2000 година уназад. Запрећене су казне, иако само новчане, за оне који покушају да до храмова стигну. И све се то дешавало у мањој мери од очекиване, али ипак се дешавало.

Али много већи проблем од тога јесте то што су те мере усвојили они који се народу приказују за представнике Цркве. Они су апеловали да се у светиње не иде, из светиња избацивали људе, први пут су показали да их присуство људи у храмовима плаши(!) и поврх свега, закључавали су капије манастира како народ не би могао да присуствује богослужењима, да не би могао да се причести чак ни њиховим добрано оскрнављеним методама вршења служби! Многи су се смутили, што је и за очекивати, али за бригу је то што су и пренебрегли оно што се у цркви десило! Издају Бога Христа, страх од вируса наспрам вере у Победитеља смрти! Клир се одлучио за јалову изолацију уместо Васкрсења!


У жељи да се разуме наступајућа јерес, њихови очигледни знаци пропасти и одсуства благодати, објављујемо поуку Светог Анатолија Оптинског (млађег) свом духовном чаду а истовремено и свима нама о времену у коме живимо и владавини јереси:

***

Чедо моје, знај да ће у последње дане настати времена тешка, како говори Апостол. И, гле, због оскудице у побожности, и у црквама ће се појавити јереси и расколи, и као што су предсказали Свети Оци, тада на архијерејским престолима и у манастирима неће бити људи опитних и искусних у духовном животу. Због тога ће се јереси ширити посвуда и превариће многе. Непријатељ рода људскога дјеловаће лукаво да би, ако је могуће, у јерес увукао и изабране. Он неће одмах грубо одбацивати догмате о Светој Тројици, божанствености Исуса Христа, о Богородици, већ ће почети непримијетно да искривљује учење Цркве, које су нам предали Свети Оци од Духа Светога. Довијања непријатеља и његова лукавстава приметиће веома мали број њих, они који су најискуснији у духовном животу.

Јеретици ће завладати Црквом, свуда ће постављати своје слуге, а побожност ће бити занемарена. Али Господ неће оставити слуге Своје без заштите. Он је рекао: „По плодовима ћете их познати“, тако и ти по плодовима, то јест по делеовању јеретика, настој да их разликујеш од правих (истинитих) пастира. Ти духовни лопови који разграбљују духовно стадо “не улазе на врата у тор овчији него прелазе на другом мјесту“, као што је рекао Господ, то јест, ући ће на незаконит начин, уништавајући насиљем Божје уставе. Зато их Господ назива разбојницима (Јн. 10,1).

Заиста, њихова прва дужност је прогањање истинских пастира, њихово затварање, јер без тога се не може ни стадо разграбити. Зато, сине мој, кад у Цркви видиш поругање божанственог чина, отачкога Предања и Богом установљеног поретка, знај да су се јеретици већ појавили, мада ће можда до одређеног вријемена скривати своје зловерје, или ће непримјетно искривљивати божанствену вјеру, да би боље успјели, обмањујући и варајући неискусне.

Прогањаће не само пастире, него и слуге Божје, јер ђаво који руководи јересју не трпи благочашће (побожност). Препознаћеш ове вукове у овчијој кожи по њиховој гордељивој нарави, властољубљу, слатољубљу. Биће клеветници, издајници који свуда сију мржњу и злобу, зато је и рекао Господ да ћемо их по плодовима познати. Истинске слуге Божје су – смирене, братољубиве и Цркви послушне.

Св.Анатолије Оптински (млађи)
Велике притиске од јеретика трпеће монаси, а монашки живот тада ће бити изругиван. Осуће се обитељи, смањиће се број монаха, а они који остану трпјеће насиље. Ови мрзитељи монашког живота, који имају само изглед побожности, настојаће да привуку иноке на своју страну, обећавајући им заштиту и световна добра, а претећи изгнањем онима који се не покоре. Од ових пријетњи малодушне ће захватити велико очајање. Ако доживиш то вријеме, сине мој, радуј се, јер ће тада вјерници, који не буду имали никаквих других врлина, вијенце добијати само због остајања у правој вјери, по ријечи Господњој: “Сваког, ко Ме призна пред људима, признаћу и Ја пред Оцем Својим Небеским“. (Мт. 10,3).

Бој се Господа, сине мој!, да не изгубиш припремљени ти вијенац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вјечну. Храбро стој у вјери и, а као је потребно, с радошћу трпи прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ… и свети Мученици и Исповједници са радошћу ће гледати твој подвиг.

Али, тешко у те дане монасима који су се везали за имања и богатство, и који због љубави према комфору буду били ради да се потчине јеретицима. Они ће успављивати своју савјест, говорећи: „Сачуваћемо и спасти обитељ (манастир) и Господ ће нам опростити.“ Несрећни и заслијепљени, уопште и не помишљају на то да ће преко јереси и јеретика у манастир ући и демони, и тада они више неће бити света обитељ (манастир) већ – голе зидине, од којих ће занавек одступити благодат.

Али Бог је већи од врага и никада неће оставити слуге Своје и истинских хришћана ће бити до краја времена, али ће они бирати усамљени и пуста мјеста. Не бој се невоља, већ се бој погубне јереси, јер она отклања благодат и одваја од Христа. Зато је Христос и заповиједио да јеретика сматрамо за незнабошца и цариника.

И тако, крепи се, сине мој, у благодати Христа Исуса, са радошћу хитај у подвиг исповиједања и подношења страдања, као добар војник Исуса Христа ( 2. Тим. 11, 1-3), Који рече:“Буди вјеран до смрти и даћу ти вијенац живота“ (Откр. 2,10). Њему са Оцем и Светим Духом част и слава и сила у вијекове вијекова. Амин.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Ђакон Генадиј Кирилу - Од сад сте за мене лажни епископ и лажни патријарх! - КМ Новине

Зовем се Генадије Кондрашов. Ја сам ђакон подворја Оптине пустиње у Москви храма Светих апостола Петра и Павла у Јасеневу.






ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Митрополит Нафпактоса Јеротеј : Зашто сам одбио да потпишем документ „Односи Православне Цркве са остатком хришћанског света" - КМ Новине

Митроплолит је потврдио да „из теолошких разлога" није потписао текстове докумената „Односи Православне Цркве са остатком хришћанског света", а да је документе „Мисија Православне Цркве у савременом свету" и „Света Тајна брака и њене препреке" потписао са извесном резервом. 1. По његовом мишљењу, Критски сабор је заправо одбацио све амандмане које је предложила делегација Грчке Православне Цркве.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

ОКТОБАРФЕСТ У БЕОГРАДУ И ГЕЈ-„ЦРКВА" БУДУЋНОСТИ - КМ Новине

И поред мучнине која се догодила око одржавања тзв. геј-параде, овом бљутавом темом се и даље бави патријарх (ако је још увек патријарх) Иринеј. Он је управо, са својом сабраћом, завршио посету, између осталог, и својој колегиници архиепископици Шведске Антје Јакелен, оној која је прва жена-„архиепископ", тј. поглавар „цркве" у Шведској.






КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 13. април 2020.

''Карантин'' за светиње - у манастиру Раковица иконе окренуте ''леђима'' (ФОТО)

Током вештачки изазване светске пандемије Коронавируса, у Србији се дешавају многе ствари које се могу назвати "чудним" а уперене су против Свете православне вере. У томе учествују и представници СПЦ.

Иконе у манастиру Раковица

Још један у низу чудних догађаја који су последњих дана уперени директно против Српске православне Цркве и њеног светоотачког предања, а у коме учествују они који себе намећу за Њене представнике, јесте положај икона у манастирској продавници при манастиру Светих архангела Михајла и Гаврила, у Раковици, манастиру познатијем по том београдском насељу у коме се налази.

Неколико људи је поделило фотографије на друштвеним мрежама и бурно реаговало тражећи одговор на питање - зашто су иконе окренуте наопако?

Зашто су иконе окренуте за време карантина? Kо је ово наредио? Попови, зашто ово дозвољавате? - питају се верници који су објавили фотографије, дубоко погођени оваквим скрнављењем.















ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Узурпирана Епархија рашко-призренска помаже тзв., ''републици Косово'' у отимању српских цркaва (ВИДЕО) - КМ Новине

Узурпирана Епархија рашко - призренска на чијем су челу Теодосије (Шибалић) и Сава Јањић, незаустављиво помаже отимање српских светиња под плаштом обнављања и изградње цркава. Ово се не ради тек механички, протоколарно, већ са великом помпом и уз силне хвалоспеве, благослове, молитве за издајнике и захвалност Господу Богу што им је "послао човека".







ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Изјава Патријарха о одбрани светиња на КиМ - став ''карикатура режима'' - КМ Новине

У борби која замућује свест и чула, напорима како би се спречило чланство шиптарских сепаратиста у УНЕСКО, заборављамо да српске светиње, махом немањићке, не страдају само на Косову и Метохији. Постоји једна групица људи за коју највећи број медија остаје глув, нем и слеп.






ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Сведочење демона шта све данас подмећу људима како би их намамили у вечну паклену муку после телесне смрти - КМ Новине

Ево неколико ствари које су сами демони кроз опседнуте људе рекли - шта им причињава радост, а шта тугу; њима је једина жеља да ми овде пропаднемо духовно, да не маримо за своје спасење и да одемо к њима у вечну муку:







КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

недеља, 05. април 2020.

Хорепископ Наум: Света Литургија је извор Вечног Живота а не заразе!

Беседа Владике Наума 4. 4. 2020. – у суботу 5. недеље Великог Часног Поста

Хорепископ Наум / Фото: КМ Новине, архива





”Принесмо Богу бескрвну жртву за спасење наше, за Живот Вечни наш, за здравље душевно и телесно – за спасење целога света, одслужисмо службу од које нема веће ни на небу ни на земљи. На овој Пресветој служби сам је Господ Бог наш Исус Христос и Пречиста Мајка Његова и сви свети анђели Његови и сви свети, ево и ми грешни људи ту смо са њима у заједници. Каква Небеска заједница, каква света заједница, па ко може тој заједници да науди? Какви то микроби, какви бацили, какви вируси, какви непријатељи душевни и телесни….”

…”Опрости им Господе јер не знају шта раде… Опрости Господе многим маловернима, опрости Господе многим невернима данас, опрости Господе јер не знају шта раде!…Попустио си само један мали вирус и ГЛЕ сви се затворише у куће своје и не смеју да дођу у храмове твоје где Извор здравља душевног и телесног и Вечног Живота… О Господе какво искушење…а шта то показује браћо и сестре? Показује данашњи епископи, данашњи патријарси, данашњи хришћани не живе по Вољи Божијој…

…Драга браћо и сестре ја се радујем духовно…Благодарим Богу што су наше катакомбе управо у овим тешким данима препуне верника, више него икада су оне испуњене верницима, правим слугама Христовим, а ви се не бојте вируса, ви се не бојите никаквих демона и непријатеља вере – ви сте праве слуге Христове и због тога Господ да вас благослови и да вам подари опроштај свих грехова ваших и наслеђе са свима светима…Само тим путем, други не постоји…Други пут затварања храмова Божијих и цркава је пут Антихриста и табан је пута за његов долазак. Он је… Антихрист, Сатана дуго време припремао ово…”


ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Славље у правој вери и искреној радости (ВИДЕО) - КМ Новине

Слава катакомбног храма посвећеног Сабору Светог Архангела Гаврила, смештеног на Шари, најлепшој српској планини, а у околини Брезовице, и ове године окупила је вернике из свих крајева Србије. Нису жалили труд ни посустали у својој намери да прославе храмовну славу шесте године за редом у прогонству, али по први пут у новоизграђеном богослужбеном простору.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Епископ Артемије: Данас је нама припала у део борба против екуменске пошасти 🎥 - КМ Новине

Епископ Артемије: Данас је нама припала у део борба против екуменске пошасти 🎥 О празнику Светих Отаца I Васељенског Сабора, а поводом храмовне славе манастира у Лелићу, служена је Света Литургија у недељу, 15/28. маја. Светом Архијерејском Литургијом ће началствовао је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Канонизација Светог Харитона Косовског (ВИДЕО) - КМ Новине

Канонизација Светог Харитона Косовског (ВИДЕО) Канонизација Светог Харитона Косовског (ВИДЕО) Данас Светосавска Црква, у јеку борбе против свејереси екуменизма, канонизује светог мученика Харитона Косовског. Тиме отвара нови извор благодати и светих молитава за род светосавски и хришћански, у времену претешком и небивалом.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

четвртак, 26. март 2020.

Колера и света икона - Богородица Пећка

Између Глободера и Бабиног Моста на Косову логоровао је један батаљон анадолске војске 1911. године, јула месеца.


Икона Богородице Пећке над панорамом Пећи / Илустрација: КМ новине 2020.


(Напомена: Истинито приповедање од савременика догађаја Петра Д. Петровића из збирке "Приче из Старе Србије"⇗ објавила Агенција за издавачку делатност "ЛЕСТВЕ", Косовска Митровица, 2012. године)



* * *


      Како је било при крају лета кад је било доста воћа, уз то млад кукуруз, диње и лубенице, тикве и краставци и друго поврће, то је војницима било добро дошло да уз пилав и дебело овнујско месо то послужи као посластица. Свакако, да су се неки прејели и добили неку врсту дизентерије и стомачну грозницу. Али та стомачна грозница и дизентерија била је за Анадолце као обична грозница, но, кад она пређе међу Черкезе, који су живели у том делу Косова, она их поче косити. Прво добију пролив са бљувањем и после два-три дана наступи смрт. То доцкан примете лекари, тек кад је та епидемија узела маха на Косову, па се брзо пренела у Косовску Митровицу и Вучитрн. Тако половином августа пуче глас по Приштини да се појавила колера код Глободера и да немилице коси.

Фото: Илустрација

      Свет се нашао у чуду - шта ћемо сад?

      Турски санитет је чинио све да се колера не шири.

      Забрањено је сирово воће и поврће, а дозвољено је и то само кувано, слабо кретање и стајање. Где год одете и прођете мирише карбон и лизол. Креч се немилице троши бацајући га махом по нужницима и ћошковима улица где Турци врше малу нужду.

      Митровица извештава: Појавила се овде колера; данас једанаест мртвих у вароши.

      Нови Пазар: Данас је умрло двадест и седморо; колера узима све више маха.

      Пећ: Данас је умрло четрдесет и двоје; колера све више бесни.

Улица у Пећи

      Тако су сваког дана стизале депеша за депешом о стању ширења или опадању колере, као и бројно стање умрлих. Сваки дрхти, сваки стрепи, јер се човек бори са невидљивим микробима.

      Свет почео да пије, јер је једини лек био: коњак, ракија шљивовица или комовица.

      Највише плодног земљишта нашла је колера у Пећи и Новом Пазару. Томе су највише допринели потоци и јазеви да се што више прошири.

      У Пећи је сваки дан све већи број мртвих. Прекинути су потоци и јазови, ал је сад све доцкан.

      Турци јуначки подносе. Али, видећи како Срби пију ракију почеше и они пити, па и поједини који никад нису осетили алкохол. Неста коњака у вароши, али га брзо донеше из Митровице и Солуна.

      Многи су се Срби склонили са породицама ван вароши по околним селима: Љевоши, Црном Врху, Сиги и Брестовику.
Јадан прота Спаса, да га дохватите за нос, душа би му испала. Пребледео је, јер сваког часа очекује смрт. Он није смео побећи. Он је морао остати да са својим народом дели добро и зло.

      Они који су раније пили, па и сад, неколико њих, који су се без страха кретали и сахрањивали мртве. Од њих се колера бојала, јер су они били поштеђени до краја - до престанка колере.

      Турци се нису чували. Зато су имали највише жртава. - Дошао му еђељ!

* * *

      Осамнаестог септембра, тако пред подне, улази заптија у кућу проте Спасе Поповића. Како је прота био кући, то га одмах прими. Заптија поздрави проту и на турском језику изнесе му разлог свог доласка:

      - Звао вас мутесариф, ефендија!

      - Ево, одмах с тобом долазим.

      Пребаци мантију и пође са заптијом. После четврт часа већ је био код паше. Упавши у диванхану, даде паши пат (поздрав), и упита га:

      - Ви сте ме звали?

      - Седи, попа ефенди! И покаже му столицу ближе к себи.

      Прота Спаса седе.

      - Како је са колером? - упита прота.

      - Сваког дана је све већи број побољевања и смрти. Ако овако продужи, покосиће целу варош. Ово је чудо: децу не мори колера!!!

      - Свакако, јак организам.

      - Не знам, али и они који добро пију добро пролазе. Ја сам и раније пио, али сам сада удвостручио оброк!... Но, знате ли што сам вас ја звао?

      - Да чујем!

      - Причали су ми да ви у манастиру имате чудотворну икону Хазрети Мехреме. Причали су ми, да, кад год би била у вароши Пећи нека болест, ви би ту икону носили по вароши и болест би прошла. Како би било да ви ове недеље прођете са иконом по вароши, по вашем атару, и учините све што треба по вери, не би ли се Алах и Хазрети Мехрема смиловали да колера престане.

      - Како наредите, тако ћемо учинити!

      - Све што је потребно ми ћемо припремити.

      - Хвала вам, али ћу се ја постарати да у недељу буде све готово. Ако дозволите ја мислим да светимо водицу у касарни, Шадрвану и у основној школи, а после се враћамо назад у манастир Патријаршију.

      - Добар сте распоред направили! Дакле, ја вама, прото, остављам да се побринете за све.

      - Дако Бог дадне и Света Богородица, да престане ова несрећа, која прети да уништи варош. Причала ми је баба да се у јесен 1841. године појавила чума, врста колере и да је грдно много покосила људи по Европи. Рачуна се двадесет и пет милиона. Причали су да је било читавих села која су остала пуста и да није остало никога да сахрани мртваце. Страшно! Дозволите ми да идем!

      Устаје.

      - Данас је петак. Ја ћу известити народ у недељу да дође у цркву да што свечаније буде!

      Враћајући се кући, прота је свакога Србина или Српкињу које би срео у путу, известио да у недељу буду сви у цркви, јер ће сићи чудотворна икона, и да ће се светити водица: у касарни, на Шадрвану и у основној школи. Прота је просто летео. Више није презао од колере. Он се није бојао. Постао је душевно узвишен и морално расположен. Како и не би. кад иноверни траже помоћ и заштиту од чудотворне иконе, Свете Богородице из манастира Пећка патријаршија.

Албанац пред Пећком Патријаршијом - Жуј Весељи је био један од албанских "чувара" српских манастира на Косову  и Метохији. О њима је било спорадично речи у домаћим медијима али недовољно, такорећи уопште, није било и о оме да су они маанстирима и те како наплаћивали ту заштиту и од тога стварали сопствена богатства. Чињеница да су првом приликом, након окупације КиМ, порушили и попалили све манастире које су могли, довољно говори о њиховом односу према српским светињама.

      Истога дана сви су Срби знали за наређење мутесарифово.

      Прота Спаса се одмах побринуо да у недељу нађе Србе који имају припремити астал, шандал за свећу, чинију за воду и струк босиљка. Известио је и управу манастира.

      Сутрадан, у суботу је било око седамдесет смртних случајева. Свуда чујемо кукњаву и нарицање. Нестало је црних шамија и црнога платна. Све се распродало. Свет је утрнуо, јер свакоме виси мач смрти над главом. Недеља је. Леп дан са сунцем.

      Народ придолази у манастир, мушко и женско, да са литијом пође у варош.

      Кад се сврши света литургија, настојатељ манастира узима свету икону и полази из манастира са чирацима и црквеним барјацима. Омладина пева тропар светој Богородици:

Чудна јеси, помоштнице, пречистаја мати...

Радуј сја, заштитнице и спаситељице рода Сербскаго крестоноснаго...

      Омладина и народ певају и друге црквене песме о светој Богородици. Кад је народ изашао из цркве, већ је стигла чета турских војника, које је послао паша, не ради одржавања реда и безбедности, него из почасти. Народ остаје.

      Командир чете, Миљазим командује:

      - Пушке на поздрав!

      То чета одмах у тренутку изврши. Затим наређује, једна половина лево, а друга половина војника десно разређена дуж поворке.

      Народ плива у радости.

      И Турци су знали да ће бити литије, зато су изашли на пут где ће народ проћи.

Пећка Патријаршија

      У кругу касарне постављен је сто покривен лепим свиленим чаршавом. На столу су: шандал са свећом, чинија са водом и струк босиљка.

      Мало даље стоји Xафер Тајар, мутесариф, у парадном оделу. А до њега је официрски кор. Тишина.

      Улази литија. Омладина пева. Свештенство је у свечаном орнату, и одмах стају код стола окренути истоку. Сврши се водоосвећење.

      Литија креће и долази код Шадрвана, где је маса Турака прекрила цео простор. После свршетка водоосвећења, литија иде Песком.

      И долазе у основну школу где се има обавити водоосвећење. Сваки је тронут да немају речи да изразе своје одушевљење, своју радост. И лице им добило нову, поузданију боју, боју која улива наду - боју живота.

      После свршеног водоосвећења, чета војника се враћа у касарну, а народ продужи пут за Патријаршију да отпрати чудотворну икону Свете Богородице.

      Сутра дан прота Спаса извештава депешом митрополију: данас је било седам смртних случајева. Бог ће нас спасити од ове несреће.

Богородица Пећка - чудотворна икона



***

      Од куда је дошло да мутесариф паша, Xафер Тајар, тражи од проте Спасе да народ са литијом, носећи чудотворну икону свете Богородице, обиђе варош са јаком вером да ће престати колера?

      Једна девојка, ћерка некога Турчина у Капешници, сањала је једне вечери почетком септембра овакав сан:

      - Српски народ са литијом иде из цркве, а упоредо са Србима, са леве стране иду и Турци у варош. Један свештеник носи чудотворну икону Свете Богородице (Хазрети Мејреме). Света Богородица је пребацила крила и на једне и на друге, а из руку јој избија пламен.

      Пробудивши се она је одмах испричала оцу и укућанима свој сан. Како су тога дана Турци из Капешнице имали седницу у школи код Црвене џамије, то је овај Турчин присутнима испричао сан своје кћери.

      Не беше Турцима право. Онда је узео реч имам капешнички, мудериз Абдулах ефендија:

Издавач ЛЕСТВЕ⇗
      - Станите браћо, ово је снила и у сну видела Хазрети Мејрему једна безгрешна девојка. Ви знате добро, да кад год би се појавила нека болешчина у вароши да су Срби носили у варош икону Хазрети Мејреме и болест би прошла. Ви знате да и наш хазрети Мухамед добро каже за њу, па што не би умолили већила Деспот ефендије да прође кроз варош. Ја ћу одмах после подне отићи код мутесариф паше, Xафера Тајара, да то он лично одобри и нареди. Још и ово да знате: болест ће престати и ја ћу бити последњи курбан (жртва).

      Заиста, тог поподнева мудериз Абдулах ефендија је одмах отишао код паше и све му испричао. Као што је мудериз Абдулах ефендија прорекао, да ће он бити последња жртва колере, тако је и било. Четвртог дана он је пао на постељу и после неколико часова испустио је душу.

      Свечано је сахрањен, јер је уживао добар глас и велико поштовање код својих суграђана.


Вера твоја спасит сја! ...




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Чудотворна икона Богородица Кикоска из Мушутишта - КМ Новине

Чудотворна икона Богородица Кикоска из Мушутишта је копија чудотворне иконе Богородице из манастира Кикос на Кипру, коју је насликао Свети Лука у I веку наше ере. По узору на ову икону у 19. веку је насликана икона Мајке Божије која се по кипарској, такође, назива „Кикоска" или Кикотуса.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Икона Пресвете Богородице Тројеручице - КМ Новине

Ова света и чудотворна икона Пресвете Богородице, звана „Тројеручица", припадала је најпре светом Јовану Дамаскину. Када безбожни иконоборни цар Лав III Исавријанац (717- 741 г.) оклевета овог светог Јована, који беше ревносни заштитник светих икона, пред дамаским халифом (кнезом) за тобожњу издају државе и владара дамаског, халиф казни светог Јована јавним отсецањем његове десне руке.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Српске светиње на Косову уврштене на УНЕСКО-ву листу светске баштине - КМ Новине

Српске светиње на Косову уврштене на УНЕСКО-ву листу светске баштине #Косово #Метохија #Срби #Вера #Црква #Православље #Баштина #УНЕСКО Србија је земља која чува изузетно вредне средњовековне споменике у виду манастира и цркава, а оне најстарије су смештене управо на простору Косова и Метохије.






КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању