Вести:
Приказивање постова са ознаком Православље. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Православље. Прикажи све постове

недеља, 02. август 2020.

Опљачкана црква у Паралову, Косовско Поморавље (ВИДЕО)

Црква светог цара Kонстантина и мајке му Јелене у селу Паралово, у новобрдској општини,  нашла се на мети вандала.




Непознати починиоци обили су врата и украли икону и пар хиљада динара у ситним апоенима. Случај је приметио Синиша Симијоновић и одмах је обавештена такозвана "косовска полиција" која је убрзо стигла и обавила увиђа.  Мештани, већ навикли на овакве нападе, кажу да није велика материјална штета али да је циљ да се преосталим Србима улије додатни страх како би се одселили.

"Ово се највероватније десило у ноћи 29. јула. Долазила је полиција и направила увиђај. Процена је да ће покушати да дело окарактеришу као прибављање имовинске користи. Међутим, ми мештани који овде живимо, нас пар душа, немамо апсолутно никаквог разлога да верујемо у то. Што се нас тиче, циљ је јасан, да се додатно узнемири нас неколицина који још живимо у овом засеоку", каже за Пулс Драган Стојковић.



http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html



Изградња цркве почела је 2018. године средствима тзв "републике Косово" уз сагласност узурпатора трона Епархије рашко - призренске, Теодосија(Шибалића).

Ово није прва црква која се гради новцем шиптарских сепаратиста. Занимљиво је да је изградњу овог објекта помогао први Вучићев "градоначелник" Грачанице и заменик такозваног "премијера Косова" који је у то време био Хашим Тачи. Он је такође учествовао и у почетку изградње цркве у Чаглавици коју је такође финансирала илегална "општина Грачаница" при администрацији тзв "републике Косово а о чему смо такође благовремено писали. О томе можете читати путем линка у дну овог текста.

Општина Ново Брдо, такође у систему албанских сепаратиста, обезбедила је грађу за кров и столарију, док је спољна изолација, завршена ове године, углавном добровољним прилозима мештана и оних који су се одселили а којим није правилно објашњено какав је подухват у питању.

Овакви подухвати раде се не како би се ојачала вера у народу већ како би Шиптари могли да кажу да су цркве њихове, с обзиром да су они плаћали њихову изградњу иако преко појединих "институција" иапк су оне у њиховом систему и располажу новцем из њиховог буџета. Све то представља припрему за проглашење "Косовске цркве" о чему је још раније писано.

Село Паралово чини 16 раштрканих махала у којима живе Срби и Албанци. Овде је сада још око 115 Срба, а до рата их је било око 700. Напади на преостале Србе су чести а нападачи веома бахати. Медији о њима махом не извештавају. Управо њихова одбаченост јесте најповољније подручје за умножавање оваквих грађевина јер жељни минималне пажње, при том лоше и непотпуно обавештени, они бивају веома срећни таквим постпуцима ни мало свесни да је то на њихову штету и постепену асимилацију у вештачки народ "Косовара" који се активно стварају и дефинишу на светом Косову и Метохији не би ли тиме заувек преотели овај део земље од остака Србије.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Теодосије 'освештао' прву цркву коју гради тзв ''република Косово''! - КМ Новине

Почетак изградње новог храма на територији Епархије рашко-призренске финансираног парама тзв. "републике Косово", по свему судећи представља и почетак изградње "косовске православне цркве", посебно имајући у виду редовне међуверске сусрете и Теодосијево ангажовање у њима. Ова, слободно можемо рећи, политичка "црква", посвећена је једном од најуспешнијих српских владара и једном од највећих бораца и државника за све време постојања Србије - светом Деспоту Стефану Лазаревићу.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Теодосије на Косову распродаје српску земљу (ФОТО, ДОКУМЕНТ) - КМ Новине

Крајем прошле године, свесно злоупотребљавајући део имовине српског народа на Косову и Метохији над којом има надлежност, епископ викарни Теодосије повукао је један од најтежих потеза у оквиру издаје коју, координисано са српским властима у Београду, спроводи на Косову и Метохији већ дуги низ година.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

У сред поста - Теодосије испија пиво на Бир Фесту! (ВИДЕО) - КМ Новине

У сред поста - Теодосије испија пиво на Бир Фесту! (ВИДЕО) Бир-фест, који се одржава у току Богородичиног поста, посетио је и узурпатор трона Епаргхије рашко - призренске Тедосије Шибалић, преносе српски медији.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

недеља, 07. јун 2020.

Беседа Владике Артемија на празник Педесетнице 2003.године у манастиру Сопоћани

„Али, као што је Црква победила све своје непријатеље у току дуге историје од две хиљаде година, сигурно је да ће она изаћи као победник и из ове садашње борбе и страдања. Ма ко да устане на Цркву биће побеђен…“



У име Оца и Сина и Светога Духа,

Благодат Светога Духа данас нас сабра у овој нашој обитељи светој сопоћанској, браћо и сестре. Сабра нас Свети Дух из близа и из далека да заједно овде данас са братијом овога светога манастира прославимо храмовни празник, Свете Духове, којима је овај Манастир посвећен од својих светих ктитора. Данас је Света Тројица, празник када се прославља Отац, Син и Свети Дух, Бог једини и истинити.

На данашњи дан, браћо и сестре, завршило се дело спасења рода људскога које је Господ Христос извршио својим доласком на Земљу, својим животом међу људима и својом проповеђу, својим страдањем и васкрсењем и својим узласком на Небо. Јер, одлазећи на Спасовдан, када смо славили Вазнесење Његово, одлазећи од својих ученика на Небо Он им је обећао: „Седите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу с висине.“ И, ученици Његови десет дана седели су у Јерусалиму у Сионској горници, проводили време у молитви и у сећању на свога Божанског Учитеља. И, гле, у десети дан, а у педесети дан од Васкрсења Христовога, десило се ово велико чудо пред тада великим бројем народа који се био сабрао у Јерусалиму, сишао је Дух Свети на апостоле у виду огњених језика. И, гле чуда! Они, прости људи, они галилејски рибари, они који нису никакве школе завршили, испунивши се Духа Светога почеше говорити на разним језицима величине Божије. А у граду Јерусалиму био је тада јеврејски празник Педесетнице, било се сабрало народа са свих крајева света и разних језика и сви су сада они чули да ови апостоли, ови обични људи говоре страним језицима, говоре њиховим језицима и беше им то чудо, а неки из оних који су гонили Господа Христа, који су га осудили на распеће, који су покушали да сакрију Његово Васкрсење и сада покушавају да ово чудо Божје објасне тиме што ће оптужити апостоле. „Напили су се вина, каже, а тек је девети час ујутру. Кад стигоше да се напију?“, а апостол Петар устаде пред свима и обрати се и каже: „Нису они, браћо, пијани од вина него од силе Духа Светога.“ И, почевши од пророка Јоиља, који је предвидео ово преславно чудо, поче им проповедати свети апостол, а сви они разумеваху на својим језицима. Проповедаше им о Господу Христу, о Његовоме страдању, о Његовоме Васкрсењу и о свему ономе чему их је Он учио и што им је говорио за четрдесет дана, од Васкрсења до Вазнесења. Тада, тада велики број народа, чувши и видевши ово што се пред очима њиховим догађа, поверовали су у Господа Христа, њих око три хиљаде.

Тога првога дана Педесетнице Црква Божија се родила и одмах почела да расте и да се умножава. Зато се данашњи празник рачуна, браћо и сестре, као завршетак дела спасења које је Господ извршио, али и као рођендан Цркве Божије у овоме свету, Цркве која је кроз векове, ево две хиљаде година Црква Божија живи у овоме свету основана на Господу Христу а вођена Духом Светим, она је прошла кроз многе невоље, кроз многа страдања, кроз многа гоњења, али је остала непобедива, онаква као што је Господ и рекао: „Основаћу Цркву своју и врата паклена неће је надвладати.“ И, заиста, Црква је после сваког гоњења, после свакога страдања излазила јача, излазила чистија, излазила светлија као што злато, кад прође кроз огањ, излази још светлије него што је било. Тако и данас, браћо и сестре, Црква Божија у овоме свету страда. Страда, не само овде код нас, у лицу нашега побожнога народа на Косову и Метохији и у свим местима у којима Срби живе, него страда и у свим осталим православним народима гоњена од спољних непријатеља и гоњена од унутрашњих непријатеља, од разних јереси, од раскола, од секташа, од свих оних који Христа нису примили као Сина Божијега и нису поверовали у Њега. Али, као што је Црква победила све своје непријатеље у току дуге историје од две хиљаде година, сигурно је да ће она изаћи као победник и из ове садашње борбе и страдања. Ма ко да устане на Цркву биће побеђен, биће поражен јер Господ Христос је тај камен, на кога падне сатрће га а ко на њега падне разбиће се, каже у Светоме писму.

Данашњи свети велики празник који нас је сабрао овде, браћо и сестре, у овако лепоме броју, он нас испуњује надом и радошћу, надом у истинитост речи Христових да ће Црква Његова одолети свим непријатељима, а и надом да ће Дух Свети, који је сишао на апостоле, сићи и на нас овде сабране, на цео наш побожни народ, да нас препороди, да нас очисти од наших грехова, да нам улије снаге и ревности да истрајемо на путу Божјем, да живимо онако као што су наши славни свети преци живели, да држимо веру као што су они држали, да преносимо нашу веру нашим млађим покољењима, деци и омладини, јер на млађима свет остаје, на њима треба да остану ове наше светиње и ови наши обичаји и наша Крсна слава свакога дома нашега, да би се име Божје славило у нашем народу кроз будуће векове као што се славило и кроз прошле векове, да бисмо сви, живећи у овој вери и овом вером, удостојили се када пођемо одавде да се и ми нађемо тамо где се сви светитељи Божији налазе, у Царству Христовоме, да и ми тамо са њима и са анђелима Божијим славимо Свету једносуштну Тројицу, Оца, Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Да ли сте се запитали шта значи кад честитате неки муслимански (иноверни) празник? - КМ Новине

Да ли сте се запитали шта значи кад честитате неки муслимански (иноверни) празник? #Vera #Praznik #ISlam #Pravoslavlje #Čestitanje #Saglasnost Пред Вама је текст Свештеномученика Данила Сисојева, који је један од оних који су животом платили што су и речима и животом проповедали Васкрслог Господа!



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Хорепископ Наум: Православље и информационе технологије - КМ Новине

Хорепископ Наум: Православље и информационе технологије #Pravoslavlje #Vera #Internet #Beseda #Duhovnost Тројични Бог је Творац свега видљивог и невидљивог. Све што је Бог створио добро је по самој природи својој. И Он сам је изрекао Своју оцену, да све што је створио „беше добро веома" (Пост. 1, 31).



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Објасните ђакону (Н. Илићу) да напуштање православног предања неће привући иноверне, већ супротно - КМ Новине

Објасните ђакону (Н. Илићу) да напуштање православног предања неће привући иноверне, већ супротно Ђакон Ненад Илић, нарочито популарна личност међу лаицима и неутврђеним верницима због своје лажне "умерености", објавио је текст у коме лукаво подмеће идеју о напуштању "застарелог календара".




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Пастир добри    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

субота, 06. јун 2020.

О празнику Задушница

Наша Црква је прописала посебне дане, Задушнице, и то четири пута годишње, када се посебно молимо за покој душа у Господу уснулих.

Задушнице су црквени празник када хришћани посећују гробове својих ближњих и узносе молитве Богу за њих. Увек падају у суботу.

На дан задушница се иде у цркву, где се служи Света Литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, после службе се иде до гробова покојника. Тамо се пале свеће, а свештеник обави кратки обред и окади гробове.

Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. Поред ових помињања и молитава за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.

Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у цркву, где се одслужи помен, а Господ види и зна.

 Приликом одласка на гробље треба знати да даће никако не смеју да буду гозбе са много скупоцених јела и пића. Уместо на нехришћанске гозбе, новац треба да се употреби у племените сврхе и то према могућностима. Колико ко може, треба да помогне некој сиромашној породици, избеглицама, болеснима или сирочади.

На задушнице се дели милостиња. Како на гробљима тада има највише просјака, треба сваком уделити по неки прилог, јер је боље поћи са благословом, него да иза леђа просјаци проклињу.

Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига.

Књига духовног садржаја се може, на спомен и за помињање у молитвама, дати неком ко не може да је купи, затим, такве књиге се могу поклањати библиотекама, где ће већи број људи моћи да дође до праве литературе, а то је право дело духовне милостиње, или духовну књигу поклонити црквеној библиотеци.

Начин обележавањa Задушница

Задушнице обележавају сећање дана одвајања душе од тела, члана Цркве. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. Кољиво или кувано жито се носи у парохијски или манастирски храм, као и на гробље. На дан задушница се служи Света Литургија, и тада свештеник вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника. Поред гробова се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на њихове гробове, читав обред се служи у храму.

Жито нас симболично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.

Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.

Свећа је симбол светлости Христове. Он је рекао: Ја сам светлост свету. Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.

Даће и подушја се не дају да се „нахрани“ покојник, односно, да душа његова „једе“, него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника.

На задушнице се дели милостиња. Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига или каквог другог душекорисног духовног добра. књиге се могу поклањати ближњима,. храму или црквеним и библиотекама у којима ће оне бити достуипне многима на читање.



Датуми обележавања

Задушнице могу бити:
• ускршње, пред почетак ускршњег поста,
• петровске, пред почетак петровског поста
• великогоспојинске, пред почетак великогоспојинског поста,
• божићне, пред почетак божићног поста,
• а негде и јесење – митровске или “велике” задушнице.


Овом треба додати и установу задужбина или разних доброчинстава која се чине за покој душа, односно да би се очувала успомена на умрле.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Задушнице на Косову и Метохији - КМ Новине

Електронско гласило Срба са севера Косова и Метохије




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

На Задушнице Срби обишли гробља на КиМ, стање катастрофално, прогон траје - КМ Новине

Срби са Косова и Метохији, расељени и они који још увек ту живе, на Задушнице обишли гробља. Стање на гробљима из године у годину, све лошије. Насловна фото: Задушнице - Гробље у Приштини, архива.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

На гробљу у Косовској Митровици ''више нема шта да се поруши'' - КМ Новине

Више стотина Срба обишло је, на Духовске задушнице, гробље у јужном делу Косовске Митровице, где су Шиптари уништили више од 90 одсто надгробних споменика. Прилику која се Србима пружа само за Задушнице, искористила је данас и Зденка Живковић, да обиђе гроб свог гроб свог сина.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

субота, 30. мај 2020.

Да ли сте се запитали шта значи кад честитате неки муслимански (иноверни) празник?

Пред Вама је текст Свештеномученика Данила Сисојева, који је један од оних који су животом платили што су и речима и животом проповедали Васкрслог Господа!




. . .

Драга браћо и сестре у Христу, да ли сте се запитали шта значи кад честитате неки муслимански празник?

Када некоме честитате неки празник, значи да саучествујете с том особом у прослављању тог неког догађаја. Значи да подржавате мишљење те особе.

А мишљење муслимана јесте да Христос није васкрсао, да није био Син Божији, а да Пречиста Девица Марија није била девица.

Ако неко ко каже или сматра себе за припадника хришћанске вероисповести честита празник ономе ко негира Бога у Христу, има ли права та особа да себе убраја у оне који иду за Христом и да се причешћује Телом и Крвљу Христовом?

Ако Вам се учини ово мишљење сувише ригидно, сетите се да су древни Свети Мученици били људи хришћанске вероисповести који су страдали само зато што нису хтели да честитају паганима њихове празнике!

Да не буде забуне, не кажем да хришћани треба да зазиру од муслимана, напротив, хришћанин треба свакога да воли и поштује, но управо из љубави према човеку као брату у Адаму треба волети само човека, а не и његове заблуде.
Можете поштовати сваког човека, али и даље задржати поштовање према Богу.


Неко ће, пак, рећи да је Бог један и да му се муслимани клањају на начин на који они знају.
Свештеномученик Данило Сисојев

Но шта ћемо онда са оним речима које је сам Христос изрекао: "Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца - Ја и Отац једно смо!"

И шта ћемо, понављам, с тим што припадници мухамеданске вероисповести негирају Божанство Христу и сматрају Га тек за неког доброг човека, пророка, Чији се живот завршио на Крсту, а којег ми, "луди" хришћани поштујемо као Бога.

Шта ћемо, даље, са чињеницом да муслимани сматрају да Бога не можемо приказати (због чега своје џамије украшавају искључиво орнаментиком, без икаквих људских ликова), а хришћани целивају иконе целивајући тиме посредно благодат лика који икона изображава?

Како ћемо стати пред Бога који шаље Своју силу, па иконе мироточе и крвоточе, оживљавају пред нама...?

Син Божији нам је оставио две јасне заповести:


1. Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом,
2. и љуби ближњега као самога себе.


Прво иде љубав према Богу, па тек онда према човеку. У супротном, љубав према човеку бива идолопоклонство.

Неко ће, ето, рећи да из љубави према ближњем честита муслиману празник, јер му је пријатељ, комшија, итд.

А да ли је благословена љубав према човеку ако се преузноси над љубављу према Богу, јер тај човек (не)свесно хули на Бога?

Треба неговати међуљудске односе, никад се не зна ко ће прећи у хришћанску веру, нико вам не брани да и живот свој положите за свог пријатеља или комшију муслимана, да му дате и свој последњи комад хлеба ако имате а он нема, али немате право да издајете своју веру и да љубав према човеку стављате изнад љубави према Богу.

Наравно, говорити данас истину јако је опасно и најчешће се плаћа животом.

. . .


Свештеномученик Данило је свештеник који је пострадао као мученик - убијен је од стране припадника мухамеданске вероисповести.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Поштуј своје, да би те и други поштовали - КМ Новине

''Постоји реална могућност да се прикривен испод фереџе налази килограм експлозива''. Поштуј своје, да би те И други поштовали Другарица две године ради у Катру. Било је преко 45 степени, таксијем је ишла на посао, и док се возила скинула је џемперчић који је носила преко мајице кратких рукава.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Колера и света икона - Богородица Пећка - КМ Новине

Колера и света икона - Богородица Пећка #Kosovo #Metohija #STaraSrbija #Srbija #Ikona #Bogorodica #Vera #Pravoslavlje #Kolera #Virus #Korona #Covid19 Између Глободера и Бабиног Моста на Косову логоровао је један батаљон анадолске војске 1911.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Џихадисти отели 300 жена, преобратили их у ислам и сваку продали за по 1.000 долара - КМ Новине

Око 300 жена секте Јазида које су заточили припадници Исламске државе приморано је да се преобрати у ислам, а потом су неке продате да би силом биле удате за припаднике екстремне организације у Сирији, саопштила је Опсерваторија за заштиту људских права.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 18. мај 2020.

Хорепископ Наум: Православље и информационе технологије

Тројични Бог је Творац свега видљивог и невидљивог. Све што је Бог створио добро је по самој природи својој.

#Pravoslavlje #Vera #Internet #Beseda #Duhovnost

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, број 35/36 (101/102), Београд 2019, стр. 66-77.

И Он сам је изрекао Своју оцену, да све што је створио „беше добро веома“ (Пост. 1, 31). Човек као разумно биће и круна Божјег стварања, и сам ствара, изумљује, гради, користећи материју коју је Бог створио. Због тога зло не постоји у стварима и направама људским, него у злоупотреби ствари или направа људских.

Стање људске способности комбиновања материје да би се направили пожељни производи и људско знање о свему што се може произвести називамо „технологијa.“ „Информациона технологија“ је општи термин који описује технологију која помаже производњи, манипулацији, складиштењу, комуникацији и дистрибуцији информација. Она је мајка савремених дигиталних уређаја (дигиталне телевизије, рачунара, мобилних телефона…) и појава везаних за њих попут интернета, друштвених мрежа и слично, који су за кратко време направили револуцију у људском животу.

Сведоци смо процеса „дигитализације живота.“ Дигитални уређаји освајају све сфере: породица, рад, информисање, образовање, пријатељство и међусобне односе. Рачунари и интернет постају инфраструктура за свакодневни живот људи, привређивање, информисање, одлучивање, трговину, образовање, управу, здравство и све друге делатности. Свуда око себе видимо примену дигиталних уређаја и интернета. „Дигитализација живота“ утиче и на трансформацију људске комуникације, начина живота, погледа на свет па и на сам однос верника према Богу и Цркви. Због тога је и овај феномен потребно сагледати у светлу Јеванђеља Христовог и дати одговор на горућа питања људског духа везана за њега.

Информационе технологије Црква не одбацује као зло само по себи, него их користи разумно у славу Божју, освећујући их, као и све раније цивилизацијске тековине. При томе нас учи да не робујемо техници и да избегнемо манипулације које као сенка прате информативне медије. Црква нас у том погледу упућује на расуђивање, меру и трезвеност у свему, подсећајући нас на речи Светог Апостола Павла упућене Коринћанима: „Све ми је дозвољено, али све не користи. Све ми је дозвољено али не дам да ишта овлада мноме“ (1. Кор. 6, 12).

Однос Цркве, према интернету и телевизији, сличан је односу Светог Апостола Павла према атинском Ареопагу. Апостол се није гнушао Ареопага као нечистог места где се обављају празне дискусије незнабожаца, него га је искористио за проповед Јеванђеља Атињанима, који се ни за шта друго нису занимали, него да штогод ново говоре или слушају (види Дап. 17, 21). Данашњи човек са својим слабостима, склоности ка празним дискусијама и знатижељом сличан је Атињанима Павловог времена а интернет и телевизија са њиховом злоупотребом представљају виртуелни Ареопаг нашег времена. Црква се не гнуша овог савременог Ареопага него и овде, по угледу на Светог Апостола Павла, проповеда Истину Христову. Извесно је да се међу „слушаоцима“ проповеди Цркве налази неки нови Дионисије Ареопагит и други са њим, као у Павлово време, који ће поверовати и прославити Бога животом својим (види Дап. 17, 34). Само једна људска душа вреди више него читав створени свет.

Црква користи виртуелне интернет друмове, телевизију и друге изуме људске за проповед Јеванђеља свим људима добре воље као што су некада апостоли користили најмодерније римске друмове, бродове и запрегу да би ишли на проповед до најудаљенијих места Римске империје, иако су исте користили и римски војници и разбојници за своје нечасне активности. И савремена комуникациона средства се могу искористити за добро, да се реч Божија „шири и доноси многе плодове“, да се испуни заповест Господња: „Идите по целом свету и проповедајте Јеванђеље свој твари“ (Мк. 16, 15). Доступност интернета сваком човеку одмах и свуда без обзира на језик, државу, границе, народност, такву могућност чине лако остварљивом, за разлику од било ког часописа, радио или телевизијске станице. Та слобода, доступност и мали расходи чине га веома погодним за проповедање Православља. Злоупотреба интернета и дигиталне технологије Цркву не спречава да их користи и освети. Супротно мишљење одводи у заблуду манихејске јереси, која је порицала све материјалне тековине човековог духа.




Последице злопутребе информационе технологије

Мобилни телефони, интернет и телевизија представљају велики проналазак човека, то су медији и средства који могу да служе људима на добро. Донели су неисцрпне изворе информација и брзу комуникацију али и нове грехе и грешне навике које настају у виртуелном свету али на душу и тело делују крајње реално. Овај рад првенствено о томе говори, и то са намером да се разоткрију неке замке демонске, тих духовних разбојника који вребају на „интернет друмовима.“

Када се интернет посматра као простор у који се пресликавају све активности човека, онда је сасвим логично да се у овом виртуелном простору нађу и добре и лоше појаве, као и у обичном животу. На жалост, много је више лоших појава. Статистика показује да је више од 50 посто капацитета на интернету испуњено порнографским садржајима. Они су и најгледанији. Преко интернета и телевизије се воде префињени психолошки и сајбер ратови, шире садржаји, угрожава приватност људи и обавља низ других друштвено неприхватљивих активности. Настале су нове зависности од интернета, телевизије и друштевних мрежа. Стручњаци тврде да је ова врста зависности већа од оних које изазивају дрога, дуван и алкохол.

Оне су део ширег плана и идеје духовног поробљавања човека тј. припреме човечанства за прихватање антихриста. Глобализам је његова главна полуга, а екуменизам сарадник његов.

Због тога се може рећи да је злоупотреба дигиталних уређаја, телевизије и интернета много већа од њихове правилне употребе, много већа од злоупотреба Нобеловог динамита и да су многи злоупотребом упали у вртлог виртуелног света.

Злоупотреба динамита донела је смрт или рањавање многих људских тела, док злоупотреба информационе технологије, пре свега интернета, доноси убиство или рањавање многих људских душа. Колико је душа претежнија од тела толико је ова друга злоупотреба претежнија од прве. Овај изум људски постао је најубојитије оружје, убојитије од свих борбених авиона и нуклеарних ракета.



Циљ живота и његово достизање кроз молитвено стражење над чулима тј. трезвоумље

Човек је небоземно биће, тајанствени спој видљивог и невидљивог, тела и душе, неба и земље. Са спољним, видљивим светом он комуницира преко својих чула: вида, слуха, мириса, додира и укуса. Они су врата и прозори душе. Са Богом, пак, човек комуницира молитвом. Она је дисање душе и канал кроз који Бог улива у душу сваку врлину. Молитва чини да човек постане свој Богу, да живи у заједници са Богом, да наследи блаженство. Због тога демони мрзе дејство молитве и чине све како би човека одвојили од тог најспасоноснијег подвига.

Човек се не може другачије усамити у себи самоме до помоћу будне молитве и то будне молитве Исусове, учи нас богоносни отац Цркве Свети Игњатије Брјанчанинов.

Циљ нашег живота је обожење тј. живо сједињење са Богом кроз непрекидну умно-срдачну молитву. Молитва нам пре свих врлина помаже да задобијемо благодат Духа, будући да нам у свако време и на сваком месту стоји на располагању, благовести преподобни Серафим Саровски.

Да бисмо постигли свој циљ потребно је затворити врата и прозоре душе за лопове и убице душе, тј. за грех и греховне утиске. Другим речима, потребно је стражење над чулима, њихово „уразумљивање“ (стављање под контролу разума), нарочито над чулом вида, јер 80% података које наш мозак обрађује долази преко чула вида.

Најбољи пример стражења над собом пружа нам Пресвета Богородица. Ево како се описује њен живот у свету, у Назарету, у дому њеног заручника, старца Јосифа, који јој беше и сродник:

„У дому Јосифовом Пресвета Дјева продужи живети исто као и у храму Соломоновом, проводећи време у читању Светог Писма, у молитвама, богоразмишљању, посту и ручном раду. Готово никад из куће не излажаше, нити се интересоваше светским стварима и догађајима. Мало је с ким уопште говорила, и никад без нарочите потребе. Најчешће је у кући општила са двема кћерима Јосифовим“[1].

Видимо, дакле, код Пресвете Богомајке стражење над својим чулима и одбацивање знатижеље о светским стварима. Због тога се удостојила да буде мајка Спаситеља, Богочовека Христа, часнија од херувима и неупоредиво славнија од Серафима, најсветије биће у свим световима после Бога.
Супротно видимо код наших прародитеља у рају. Нестражење над собом и знатижеља учинили су да наша праматер Ева у рају окуси од дрвета познања добра и зла јер „виде да је плод на дрвету добар за јело (похота тела) и да га је милина гледати (похота очију) и да је дрво врло драго ради знања (надменост живота)“ (1. Мојс. 3, 6). Наговорила је праоца Адама да окуси од забрањеног плода, те су тако обоје најпре умрли душом а потом и телом. Нестражење и знатижеља и данас, када човек на длану, преко мобилног телефона и интернета, има читав свет са његовим „чарима“ само на „клик“ од себе, чине да човек више него икад једе са забрањеног дрвета греха, вођен похотом тела, похотом очију и надменошћу живота (1. Јн. 2, 16). Прозори који „искачу“ на екранима рачунара и телефона додатно подстичу његову знатижељу за многим знањем, одговорима и информацијама. Због таквог „бомбардовања“ чула информацијама различитог карактера (што везаних за послове које обавља, што потпуно сувишних) и прљања саблажњивим садржајима, његова молитва бива расејана или се потпуно одбацује. Њихов утицај на душу је сличан утицају отровних гасова на ум. Вољу Божју у свему може творити само човек који се срцем не везује за било шта земаљско, трезвоуман човек, тј. ревнитељ молитве.


Неразумно коришћење информационе технологије као убица молитве

Молитвени подвиг је увек био тесан пут. Истински ревнитељи молитве су увек били малобројни. Молитва је наш штит и мач у невидљивој духовној борби. Она је мајка свих врлина. Због тога нам Господ заповеда да не малакшемо у молитви. Молите се непрестано, учи нас Свети Апостол Павле (Еф. 6, 18). Молитву су дужни да творе сви хришћани, без обзира на послове којима се баве, на места и призвања. Она није посао само монаха, јер једно исто Јеванђеље важи и за монахе и за хришћане у свету.

Ревнитељ молитве, богољубац, због тога ће ограничити своје информационо поље на разумну меру, тј. отвориће врата душе само за неопходне информације, које су потребне за послове којима се бави и оне које користе души. Сувишну радозналост, која хоће да испитује без поретка и циља, одбациће. То захтева напор, нарочито ако је човек навикао да се опија душегубним садржајима који се нуде у различитим телевизијским емисијама, шоу и риалити програмима, многим интернет порталима забавног и саблажњивог садржаја, тј. ако је постао „дигитални зависник.“ Овде је потребно имати на уму речи Господње: „Ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе; јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао. Ако ли те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе; јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи да све тело твоје буде бачено у пакао“ (Мт. 5, 29–30).

Они најревноснији у молитви, пре свих монаси, потпуно ће одбацити све што омета њихову молитву, од новина и позоришта, преко мобилних телефона и телевизије до интернета и друштвених мрежа.

Грчки старац Пајсије је препоручивао хришћанима, ревнитељима молитве, да ни вести не гледају. Преподобни Силуан Атонски[2] говорио је да ревнитељ молитве не треба да чита новине и часописе јер: „Истински молитвеник у срцу од Бога добија информацију о стању у свету и моли се са болом у срцу за цео свет, без потребе да слуша или гледа вести.“ Шта би данас, у ери интернета, богоносни старац рекао?

Благо оном хришћанину који данас практикује „информационо тримирје“[3] или макар „информационо сухоједење“[4]. Уз пост и чисту и честу молитву избећи ће све замке духова злобе у поднебесју и сјединити се са Господом, и то још овде у телу.

Живљење у благочешћу и богозаједничарењу веома је тешко и захтева велики труд, нарочито у почетку. Извор наше снаге при томе је Благодат Божија коју као магнет привлачи само ватрена ревност човекова за службу Богу. Пламен ове ревности у великој мери се смањује због неразумног, прекомерног коришћења интернета, телевизије, мобилног телефона, честих контаката на друштвеним мрежама… То је све „вода“ којом сами гасимо „огањ свете ревности“ у себи. Без овог „светог огња“ служба Богу постаје права мора, претешко бреме, досада, тескоба. Можемо слободно рећи да је наш нараштај млак према Богу и спасењу у великој мери због робовања дигиталним уређајима. За ову млакост Господ је рекао: „Будући да ниси ни врућ ни хладан, избљуваћу те из уста својих“ (Откр. 3, 16).

Мобилни телефони, рачунари и интернет донели су револуцију у људској комуникацији. Физичка удаљеност и цена више нису препреке за комуникацију међу људима. Због тога савремени човек драматично увећава клуб својих саговорника. У именику савременог „дигиталног човека“ записано је и по неколико хиљада бројева или имејл адреса. Човек је у сваком тренутку потенцијални саговорник великог броја људи у визуелној или звучној форми. Слаби и овде падају.

Чести разговори чине да снаге душе буду разједињене, неспособне за сталну молитву у унутарњој клети срца. Они су убице усрдне молитве, као и радозналост, љубопитство и слично. Када се на то додају и њихови зли сапутници: празнословље, осуђивање, оговарање и злословље, од којих нарочито болује данашњи човек, онда се може рећи да злоупотреба телекомуникационих уређаја врши до сада невиђен масакр молитве, тј. људских душа, и да је данашње друштво препуно духовно мртвих људи, духовних прељубника, „дигиталних идолопоклоника“. Најстрашније од свега је што „дигитални идолопоклоници“ постају једно са својим идолима. Јер при свакој љубави човек се утапа у предмет своје љубави, који постепено постаје право биће његовог бића, било да се ради о јелу, пићу, уређају, новцу, оделу, части, власти, многоглагољивости, љубопитству, радозналости или некој другој страсти. Као што је написано у Светом Писму: „Ходише за ништавилом и посташе ништавни“ (2. Царев. 17, 15). „Дигитални човек“ због тога и сам постаје „мобилни телефон” тј. бездушна маса од крви и меса, духовна леденица, легло многих страсти а мобилни телефони и рачунари постају: отпорници побожности, појачивачи самољубља и индивидуалности, трансформатори људске заједнице и општења међу људима.

Најгоре од свега је то што се при томе руши породица, та основна ћелија друштва, јер човек занет виртуелним светом, мобилним телефоном, рачунаром, телевизијом, друштвеним мрежама, интернетом и игрицама и не примећује своје укућане и њихове потребе, губи љубав према њима и ближњима, постаје агресиван, нетрпељив, егоистичан, депресиван, тужан, безвољан, склон самоубиству. Једина пак права љубав и занетост, јесте љубав према Богу и занетост духовним, вечним вредностима, Царством Небеским. Брак душе са Богом је једини законити и спасоносни брак душе. Сваки други брак, који се не рађа из овог брака, као зрак од сунца, јесте прељуба душе, смрт и проклетство.

Диван пример ватрене ревности за стицање сабране молитве и спасења налазимо у житију великог светилника Цркве Божје, равноангелог монаха Христовог Преподобног Арсенија Великог, који је педесет пет година провео као пустиножитељ. У његовом житију читамо:

„Једном, када се он мољаше Богу и говораше: Господе, научи ме како да се спасем! опет би глас с неба који му говораше: Арсеније, бежи од људи и проводи живот у ћутању, јер је то корен безгрешности.

Послушавши овај глас, Арсеније устаде и оде дубље у пустињу, направи себи малу келију, и живљаше сам у њој, старајући се на све могуће начине да практикује ћутање. У том циљу он избегаваше сваки разговор. Устремивши сав ум свој к небеском, он телом борављаше на земљи а духом друговаше са небеским силама. Сваке недеље и празника он је долазио у цркву; по свршетку богослужења одмах се ћутећи враћао у своју келију; при томе ништа ни са ким није разговарао, осим ако би га некад упитао неко поводом неке врло важне ствари; и тада би одговорио кратко, и журио одмах у своје безмолвије, у своје молитвено тиховање. И сви оци који живљаху у Скиту дивљаху се врлинском животу преподобног Арсенија.

Једном га ава Марко упита: Оче, зашто бегаш од нас? Арсеније му одговори: Бог зна да вас ја љубим, али не могу да будем једновремено и са Богом и са људима, јер на небу, иако има хиљаде хиљада и милиони милиона вишњих Сила, ипак сви имају једну вољу и једнодушно славе Бога, а на земљи много је људских воља и разних мисли, јер сваки човек има своју вољу и своју мисао, и зато ја не могу, оставивши Бога, живети с људима.“[5]

Пример Преподобног Арсенија, свакако, није за подражавање човеку који живи у свету, али може му бити подстицај да контакте и разговоре сведе на разумну меру, увек нађе време за разговор са Богом у осами, у најусрднијој молитви, слободној од свих животних брига. У њој је извор снаге за свакодневну борбу са искушењима, она даје знање које свет не може дати. То знање је свету непознато. Њоме и само њоме човек изучава себе, живот у овоме свету, будући вечни живот и невидљиви духовни свет који нас очекује и у којем верна душа остаје вавек.

Виртуелна духовност

Свети Оци нас уче да наше срце треба да буде испражњено од свих греховних жеља и светских маштања и испуњено једино стремљењем Богу и љубави према Богу, очишћено од гордости и смирено пред величанством силе и мудрости Божје.

Провођење времена поред телевизора, рачунара, на друштвеним мрежама и забаве на интернету у човеку подгревају чулне насладе. Када чулне насладе испуне срце, када лажни сјај и саблажњиви призори који зраче из различитих медија приону за срце заједно са метежношћу и пустоши овога света, тешко је водити богоугодни живот. Хаотичност која се тада усваја је отров за душу.
Против отров који Црква нуди савременом човеку јесу различити духовни садржаји који се емитују преко званичних црквених сајтова, црквених телевизија и радија и то: Реч Божја у дигиталној форми, проповеди Речи Божје епископа и свештеника, светоотачка литература, духовне трибине и слично. Овде не мислимо на многе „славује православља” који своју делатност на интернету обављају без благослова надлежног епископа и потребног теолошког знања.

Међутим, и у гледању чисто духовних садржаја потребна је мера, јер светлост са екрана негативно утиче на очи и ум. Утицај покретне слике са екрана на очи и ум је сличан утицају генетски модификоване хране на желудац и цело тело. Покретна електронска слика одређене фреквенције замара ум и чини га хладним за молитву. Због тога, све што се може прочитати у штампаној форми не читајмо са екрана. Читање житија светих и светоотачке литературе у штампаној форми ствара у души сасвим другачији осећај, загревајући је за молитву и друга духовна делања. Они су незаменљива духовна храна.

Амбијент у коме душа цвета није сурфовање по православним сајтовима него присуство на црквеним Богослужењима и делатни врлински живот. Духовна топлота храма и богослужења загревају душу за службу Богу више од било ког духовног садржаја на интернету. А круна свих Богослужења је Света Литургија, која је Царство небеско на земљи.

У усрдној молитви у храму сва чула се освећују: чуло вида – гледањем икона и фресака, чуло слуха – црквеним појањем, чуло мириса – мирисом тамјана, чуло укуса – нафором (антидором), чуло додира – благословом свештеника, целивањем икона, помазивањем руку светим јелејем. Читаво биће човека, и душа и тело, освећују се на Литургији причешћем Пречасним и Пресветим Телом и Крвљу Христовом. Тада се и душом и телом сједињујемо са Господом. Све ово не могу нам дати духовни садржаји на интернету и телевизији.

Уместо вишечасовног присуства на православним порталима и форумима боље је бавити се корисним радом у славу Божју са сећањем на Бога јер и само сећање на Бога весели душу, као што се говори у псалму: Сетих се Бога и развеселих се (Пс. 76, 4). Делатни духовни живот, често присуство на црквеним богослужењима, послушност духовнику, телесни трудови са разумом уз одбацивање маштарења, доносе духовну топлоту, трезвеност, разборитост и смирење. Другим речима, доносе осећај благоуханог „мириса Православља“ тј. љубави. Њега не може задобити човек који „виси“ на интернету, тј. „виртуелни хришћанин.“ Такав човек задобија: штетни дух рационализма који влада у царству интернета и на друштвеним мрежама – својевољност, непослушност, мртво знање које човека чини гордим, као што учи апостол: „Знање надима, а љубав изграђује“ (1. Кор. 8, 1). Дух рационализма је извор јереси и раскола. Због тога су „виртуелни хришћани“ велика опасност за цркву ако се докопају црквених чинова, нарочито епископског.



Штетни утицаји на здравље тела

Вишечасовни рад за рачунаром негативно утиче и на здравље тела с обзиром да је повезан са седењем, тј. физичком неактивношћу. Статички притисак на кичму и мишиће врата тада је повећан, руке приликом куцања на тастатури и држање миша су најчешће у неприродном положају, циркулација крви кроз организам је отежана, екран монитора негативно утиче на вид и мозак. Ово могу бити узроци многих болести тела. Због тога је приликом коришћења информационе технологије потребно одржавати и нормалан физиолошки ритам потребан за одржање телесног здравља јер је „и тело за Господа, и Господ за тело“ (1. Кор. 6, 13), како у овом привременом тако и у вечном животу. Оно је свештени храм Духа Светог, свето и неприкосновено и неизменљиво вечно обиталиште душе, свети члан и уд Тела Господа Исуса Христа, Коме нека је и од нас „дигиталних хришћана“ слава и хвала, са Оцем и Духом Светим, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.





[1] Архимандрит др Јустин Поповић, Житија светих за март, Ваљево, 2005, стр. 460.
[2] Преподобни Силуан Атонски – велики светогорски подвижник, упокојио се 1938. године, у време када није било телевизије.
[3] Тримирје – потпуно уздржавање од било које врсте хране и пића у току прва три дана Великог и Часног поста.
[4] Сухоједење – узимање „суве хране“ (хлеба и воде) једанпут на дан, и то у „девети час“ односно око 3 сата после подне.
[5] Архимандрит др Јустин Поповић, Житија светих за мај, Београд, 1996, стр. 198.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Хорепископ Наум: Света Литургија је извор Вечног Живота а не заразе! - КМ Новине

Хорепископ Наум: Храм Божији и Света Литургија су извори душевног и телесног здравља и Вечног Живота а не заразе! #Вера #Православље #Победа #Васкрс "Принесмо Богу бескрвну жртву за спасење наше, за Живот Вечни наш, за здравље душевно и телесно - за спасење целога света, одслужисмо службу од које нема веће ни на небу ни на земљи.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

О јереси у последњим временима и храбром исповедању вере - КМ Новине

О јереси у последњим временима и храбром исповедању вере #Вера #Православље #Јерес #Прогон #Црква "Ништа не описује ни једну садашњост тако верно као оно што је о њој речено у прошлости". Провели смо дане Васкрса под притисцима и претњама да ће верници сносити последице ако покушају да прославе Васкрсење Христово онако како је то чињено 2000 година уназад.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Посланица са петог црквено - народног сабора у Лозници код Чачка - КМ Новине

Саборска посланица са петог Молитвеног црквено-народног сабора одржаног у манастиру Светог Николаја у Лозници код Чачка 11. јуна 2017. године. Верујем у једну свету, саборну и апостолску Цркву...




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

субота, 25. април 2020.

О јереси у последњим временима и храбром исповедању вере

"Ништа не описује ни једну садашњост тако верно као оно што је о њој речено у прошлости".

По први пут у хришћанској историји, свештенство је закључало храмове за Васкрс! / Илустрација: КМ Новине 2020.

Провели смо дане Васкрса под притисцима и претњама да ће верници сносити последице ако покушају да прославе Васкрсење Христово онако како је то чињено 2000 година уназад. Запрећене су казне, иако само новчане, за оне који покушају да до храмова стигну. И све се то дешавало у мањој мери од очекиване, али ипак се дешавало.

Али много већи проблем од тога јесте то што су те мере усвојили они који се народу приказују за представнике Цркве. Они су апеловали да се у светиње не иде, из светиња избацивали људе, први пут су показали да их присуство људи у храмовима плаши(!) и поврх свега, закључавали су капије манастира како народ не би могао да присуствује богослужењима, да не би могао да се причести чак ни њиховим добрано оскрнављеним методама вршења служби! Многи су се смутили, што је и за очекивати, али за бригу је то што су и пренебрегли оно што се у цркви десило! Издају Бога Христа, страх од вируса наспрам вере у Победитеља смрти! Клир се одлучио за јалову изолацију уместо Васкрсења!


У жељи да се разуме наступајућа јерес, њихови очигледни знаци пропасти и одсуства благодати, објављујемо поуку Светог Анатолија Оптинског (млађег) свом духовном чаду а истовремено и свима нама о времену у коме живимо и владавини јереси:

***

Чедо моје, знај да ће у последње дане настати времена тешка, како говори Апостол. И, гле, због оскудице у побожности, и у црквама ће се појавити јереси и расколи, и као што су предсказали Свети Оци, тада на архијерејским престолима и у манастирима неће бити људи опитних и искусних у духовном животу. Због тога ће се јереси ширити посвуда и превариће многе. Непријатељ рода људскога дјеловаће лукаво да би, ако је могуће, у јерес увукао и изабране. Он неће одмах грубо одбацивати догмате о Светој Тројици, божанствености Исуса Христа, о Богородици, већ ће почети непримијетно да искривљује учење Цркве, које су нам предали Свети Оци од Духа Светога. Довијања непријатеља и његова лукавстава приметиће веома мали број њих, они који су најискуснији у духовном животу.

Јеретици ће завладати Црквом, свуда ће постављати своје слуге, а побожност ће бити занемарена. Али Господ неће оставити слуге Своје без заштите. Он је рекао: „По плодовима ћете их познати“, тако и ти по плодовима, то јест по делеовању јеретика, настој да их разликујеш од правих (истинитих) пастира. Ти духовни лопови који разграбљују духовно стадо “не улазе на врата у тор овчији него прелазе на другом мјесту“, као што је рекао Господ, то јест, ући ће на незаконит начин, уништавајући насиљем Божје уставе. Зато их Господ назива разбојницима (Јн. 10,1).

Заиста, њихова прва дужност је прогањање истинских пастира, њихово затварање, јер без тога се не може ни стадо разграбити. Зато, сине мој, кад у Цркви видиш поругање божанственог чина, отачкога Предања и Богом установљеног поретка, знај да су се јеретици већ појавили, мада ће можда до одређеног вријемена скривати своје зловерје, или ће непримјетно искривљивати божанствену вјеру, да би боље успјели, обмањујући и варајући неискусне.

Прогањаће не само пастире, него и слуге Божје, јер ђаво који руководи јересју не трпи благочашће (побожност). Препознаћеш ове вукове у овчијој кожи по њиховој гордељивој нарави, властољубљу, слатољубљу. Биће клеветници, издајници који свуда сију мржњу и злобу, зато је и рекао Господ да ћемо их по плодовима познати. Истинске слуге Божје су – смирене, братољубиве и Цркви послушне.

Св.Анатолије Оптински (млађи)
Велике притиске од јеретика трпеће монаси, а монашки живот тада ће бити изругиван. Осуће се обитељи, смањиће се број монаха, а они који остану трпјеће насиље. Ови мрзитељи монашког живота, који имају само изглед побожности, настојаће да привуку иноке на своју страну, обећавајући им заштиту и световна добра, а претећи изгнањем онима који се не покоре. Од ових пријетњи малодушне ће захватити велико очајање. Ако доживиш то вријеме, сине мој, радуј се, јер ће тада вјерници, који не буду имали никаквих других врлина, вијенце добијати само због остајања у правој вјери, по ријечи Господњој: “Сваког, ко Ме призна пред људима, признаћу и Ја пред Оцем Својим Небеским“. (Мт. 10,3).

Бој се Господа, сине мој!, да не изгубиш припремљени ти вијенац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вјечну. Храбро стој у вјери и, а као је потребно, с радошћу трпи прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ… и свети Мученици и Исповједници са радошћу ће гледати твој подвиг.

Али, тешко у те дане монасима који су се везали за имања и богатство, и који због љубави према комфору буду били ради да се потчине јеретицима. Они ће успављивати своју савјест, говорећи: „Сачуваћемо и спасти обитељ (манастир) и Господ ће нам опростити.“ Несрећни и заслијепљени, уопште и не помишљају на то да ће преко јереси и јеретика у манастир ући и демони, и тада они више неће бити света обитељ (манастир) већ – голе зидине, од којих ће занавек одступити благодат.

Али Бог је већи од врага и никада неће оставити слуге Своје и истинских хришћана ће бити до краја времена, али ће они бирати усамљени и пуста мјеста. Не бој се невоља, већ се бој погубне јереси, јер она отклања благодат и одваја од Христа. Зато је Христос и заповиједио да јеретика сматрамо за незнабошца и цариника.

И тако, крепи се, сине мој, у благодати Христа Исуса, са радошћу хитај у подвиг исповиједања и подношења страдања, као добар војник Исуса Христа ( 2. Тим. 11, 1-3), Који рече:“Буди вјеран до смрти и даћу ти вијенац живота“ (Откр. 2,10). Њему са Оцем и Светим Духом част и слава и сила у вијекове вијекова. Амин.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Ђакон Генадиј Кирилу - Од сад сте за мене лажни епископ и лажни патријарх! - КМ Новине

Зовем се Генадије Кондрашов. Ја сам ђакон подворја Оптине пустиње у Москви храма Светих апостола Петра и Павла у Јасеневу.






ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Митрополит Нафпактоса Јеротеј : Зашто сам одбио да потпишем документ „Односи Православне Цркве са остатком хришћанског света" - КМ Новине

Митроплолит је потврдио да „из теолошких разлога" није потписао текстове докумената „Односи Православне Цркве са остатком хришћанског света", а да је документе „Мисија Православне Цркве у савременом свету" и „Света Тајна брака и њене препреке" потписао са извесном резервом. 1. По његовом мишљењу, Критски сабор је заправо одбацио све амандмане које је предложила делегација Грчке Православне Цркве.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

ОКТОБАРФЕСТ У БЕОГРАДУ И ГЕЈ-„ЦРКВА" БУДУЋНОСТИ - КМ Новине

И поред мучнине која се догодила око одржавања тзв. геј-параде, овом бљутавом темом се и даље бави патријарх (ако је још увек патријарх) Иринеј. Он је управо, са својом сабраћом, завршио посету, између осталог, и својој колегиници архиепископици Шведске Антје Јакелен, оној која је прва жена-„архиепископ", тј. поглавар „цркве" у Шведској.






КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању