https://1.bp.blogspot.com/-mlNCiaaJGtw/YBljytHAOqI/AAAAAAAAEK8/HNNDuRfgNkoowVRPiBJBwUFeeUTO8ExZACLcBGAsYHQ/s468/%25D0%25B2%25D0%25B8%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25BE-%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B0.gif
Вести:
Приказивање постова са ознаком Православље. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Православље. Прикажи све постове

уторак, 10. мај 2022.

Фанар признао расколничку МПЦ као Охридску Архиепископију

Фанар признао расколничку МПЦ као Охридску Архиепископију

"Црквени проблем у данашњој Северној Македонији има дубоке корене и сеже најраније до времена од почетка Другог Светског рата."

Фанар признао расколничку МПЦ као Охридску Архиепископију
Предстојатељ расколничке МПЦ и епископат





Дана 9. маја 2022. године, на заседању Синода Константинопољске Патријаршије којем је председавао Патријарх Вартоломеј, детаљно је разматрано црквено питање Скопља, и oценивши га са позиције крајње инстанце у апелационом поступку, имајући у виду потчињавање Мајци Цркви од стране скопске Цркве, као и поновљени захтев Републике Северне Македоније о решавању тог питања, донете су одлуке:

1. да се прими у евхаристијско општење јерархија, свештенство и паства под Архиепископом Стефаном из скопске Цркве и да се на тај начин зацеле ране настале расколом, „зацељујући ране наше православне браће ‘вином и уљем’ „, о чему ће бити објављен Синодски и Патријаршијски акт.

2. да се успостави контакт са Српском Православном Црквом ради правног уређења детаља око односа између ње и Северне Македоније, у оквирима црквених канона и свештене традиције
3. да се скопска црква признаје се под именом Охридска Архиепископија под којом се подразумева искључиво територија државе Северна Македонија (- а парохије у дијаспори ће по свој прилици припасти Константинопољској Патријаршији – прим. ПЖВ), те у складу са писменим обећањима Константинопољској Патријаршији и њеном предстојатељу, искључујући појам „македонски“ као и без изведених речи из тог појма.


Вест о одлукама из Константинопољске Патријаршије објављена је на познатим интернет-порталима који се баве православном тематиком.

До овог момента, из Београдске Патријаршије нема никаквих коментара на ову вест. Међутим, током викенда, на појединим српским и македонским интернет порталима појавила се вест о проповеди Епископа зворничко-тузланског Фотија на празник Св. великомученика Георгија у којој је обнародовао вест о скором сусрету Синода Београдске Патријаршије са представницима тзв. Македонске Православне Цркве у Нишу и изразио оптимизам да на мајском заседању Сабора Београдске Патријаршије буде обновљено канонско јединство са „Македонцима“. Вест о томе да су преговори са Београдском Патријаршијом у току потврдио је и расколнички Митрополит Тимотеј, тзв. портпарол МПЦ. Занимљив детаљ јесте и вест о сусрету Патријарха Порфирија и америчког амбасадора Кристофера Хила од 7. маја 2022. године у седишту Београдске Патријаршије.

Фанар признао расколничку МПЦ као Охридску Архиепископију
Митрополит скопски
Јосиф Цвијић
Црквени проблем у данашњој Северној Македонији има дубоке корене и сеже најраније до времена од почетка Другог Светског рата. Наиме, доласком бугарских окупатора обновљена је политика „Бугарске егзархије“ из 19. века и уследио је прогон канонског епископата и свештенства Српске Православне Цркве из епархија са подручја тадашње Вардарске Македоније и преузимање истих под власт Бугарске Православне Цркве која се још тада налазила у расколу са остатком Православне Цркве. Током 1944. године, бугарску окупацију Вардарске Македоније постепено је сменила власт комуниста и започето је спровођење политике Коминтерне, према којој је било одређено да се оснује македонска нација као посебна у односу на Србе. Имајући у виду историјску снагу Српске Православне Цркве за српски национални корпус, локалне комунистичке власти су инспирисале и потпомогле локално свештенство да организује „Иницијативни одбор за обнову Охридске Архиепископије“ већ у другој половини 1944. године са основним захтевом – да се обнови Охридска Архиепископија али као македонска црква, самостална (аутокефална) у односу на Српску Православну Цркву. По завршетку рата, комунистичке власти су онемогућиле и забраниле повратак канонском Митрополиту скопском Јосифу као и Епископу охридско-битољском Викентију на епископске катедре у послератној Македонији. Током наредних тринаест година, црквени живот у комунистичкој Македонији одвијао се без епископа, под окриљем властима блиским свештеницима и са тенденцијом уништавања свега што је имало везе са канонским епископима (нпр. уништавани су антиминси са потписом Митрополита скопског Јосифа). Године 1957. „Иницијативни одбор“ је организовао „Црквено-народни сабор“ на којем се појавио и викарни Епископ топлички Доситеј Стојковић који је том приликом изабран за „архиепископа охридског и скопског и митрополита македонског”. Под даљим притисцима комунистичких власти, Сабор архијереја Српске Православне Цркве ипак је признао безакони акт бившег викарног Епископа Доситеја и свештенства у Македонији и у наредном периоду, како би показао фактичку надлежност и власт над епархијама у Македонији, Патријарх Герман је током канонске посете Скопљу 1959. године извршио чин рукоположења Епископа преспанско-битољског Климента, што се показало као наиван и врло штетан потез који је злоупотебљен у сврхе развијања сепаратистичке македонске црквене организације.

Фанар признао расколничку МПЦ као Охридску Архиепископију
Године 1967. године на „Другом црквено-народном сабору“ у Охриду проглашена је аутокефалност „Македонске Православне Цркве“ што је довело до дефинитивног раскола између Београдске Патријаршије и епархија на простору тадашње СР Македоније. Године потом обележене су прогонима и насиљем над српским монаштвом које се затекло у манастирима СР Македоније. Иста судбина задесила је и епископат, свештенство и монаштво из Македоније које је коначно прихватило Нишки споразум 2002. године и обновило канонско јединство са Српском Православном Црквом. Од тада, у данашњој Републици Северној Македонији, као канонска Црква постоји аутономна Православна Охридска Архиепископија у саставу Српске Православне Цркве (али блиска новотарско-екуменистичким структурама Београдске Патријаршије) са Архиепископом Јованом Вранишковским као предстојатељем и насупрот ње тзв. Македонска Православна Црква, комунистичка творевина, под окриљем македонске државе.

Да ли је Београдска Патријаршија била упозната са корацима које ће предузети Патријарх Вартоломеј и у којој мери је учествовала у томе? Шта су следећи кораци у погледу односа Српске Православне Цркве и „Охридске Архиепископије“ односно Константинопољске Патријаршије? Какав ће бити расплет и епилог Православне Охридске Архиепископије? Одговоре на ова питања очекујемо у блиској будућности. Оно што је извесно јесте да је „Пандорина кутија“ беспоретка у Православној Цркви отворена „Критским сабором“ 2016. године и да папистички апетити Патријарха Вартоломеја започети разбојничким упадом у Украјину 2019. године узимају маха и  неконтролисано расту из дана у дан.


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: ПЖВ    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

уторак, 26. април 2022.

Васкршња посланица Епископа Ксенофонта (ВИДЕО)

Васкршња посланица Епископа Ксенофонта (ВИДЕО)

"Зато не смемо икоме, икада, дозволити да нас одвоји од те Свесвештене Тајне Крста и Васкрсења, јер само Христом и Васкрсењем Његовим бивамо ово што јесмо, опстајемо и остајемо на овој ветрометини тужне земаљске долине суза и на овој нападнутој и раскопаној и обогаљеној раскрсници српских земаља".

#Episkop #Ksenofont #Eparhija #Епископ #Ксенофонт #Епархија #рашко-призренска #Егзил #ПРавославлје #Вера #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti
Епископ ЕРП у егзилу, Владика Ксенофонт / Архива













 

 

ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА 2021. године



К С Е Н О Ф О Н Т

по милости Божјој православни епископ
Епархије рашко-призренске
у егзилу

Свој духовној деци, монаштву, свештенству и верном народу
Епархије рашко-призренске
У ЕГЗИЛУ
сверадосни васкршњи поздрав

 


ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!


Анђео клицаше Благодатној: Чиста Дјево, радуј се, и опет велим: радуј се;

Твој Син васкрсе трећега дана из гроба, и подиже мртве; народи веселите се!



Блистај се, блистај, нови Јерусалиме, јер слава Господња тебе обасја.

Ликуј сада и весели се, Сионе, а Ти се радуј, Богородице Чиста,

због васкрсења Сина Твога.


(Ирмос IX песме канона Пасхе)




Овим речима, драга браћо и сестре, децо Наша духовна, обрадова Архангел Гаврило Пресвету Богородицу, када јој у Назарету, на празник Благовести, објави ту велику и дубоку тајну: да Син Вишњег постаје Син Дјеве, да Дух Свети силази на Девојку, да Сила Вишњега долази на Благодатну; да Бог постаје човек, да се проклетство Адама разрешава, да започиње спасење рода људскога, да је то, како и певамо у тропару празника Благовести: „почетак, темељ, нашег спасења и откривање вечне тајне…“ . И ето, радост, благовештена у Назарету, из гроба се излива, Ангели је објављују уплаканим Мироносицама и устрашеним Апостолима. Јављају ту радост и свима нама, браћо и сестре, који данас, у ову свештену и свепразновану и свеспаситељну ноћ празнујемо Светло и Преславно Васкрсење Христово.

Заиста, то: „ Радуј се!“, и то: „Радујте се!“ одзвања читавом Васељеном од оних дана до дана данашњег. Трепери та радост и на лицима свих вас и свих нас, који у ово васкршње јутро прослављамо и једним устима и једним срцем свету објављујемо ту велику и највећу радост за уморнога, осиротелога, уплашенога и усамљеног, умртвљеног и грехом обремењеног човека, дивним и сверадосним поздравом: „Христос Васкрсе!“

О, има ли за човека лепше вести него да и иза гроба има живота, да и после Крста има Васкрсења? „Устаде, није овде!“ моћним гласом објављују Ангели са гроба. И нема већег и славнијег имена под Сунцем од имена Христовог, и нема радоснијег поздрава од овог васкршњег, нема лепше и победоносније песме од тропара Васкрсења Христовог: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!“. О како кратка хришћанска химна, а у њој садржана сва суштина хришћанске победе кроз Васкрсење Онога који нам рече: „Не бојте се, јер ја победих свет!“; победе над ђаволом Онога који сатре преворнице адове и сломи његове капије, пробадајући само срце Ада дрвеним копљем крста и силазећи у Ад пречистом душом својом као Бог; победе над грехом онога који Телом Својим осуди грех; победе над смрћу Онога што из гроба као Богочовек васкрсе, да узнесе обожено Тело на престо Небески, где са Оцем и Духом царује у векове.

Диван је, заиста, овај дан који створи Господ, радујмо се и узвеселимо се у њему! У тај дивни дан покајани разбојник задобија на крсту рај, Адам уместо проклете због њега Земље, хвата се за десницу Господњу и оправдан из Ада исходи, Ева уместо проклетства многих мука, Бога сишавшег у Ад гледа, а женски род први слуша радосну вест да је празан гроб и платна сложена, а Учитељ из гроба устао и ка Оцу треба да узиђе.

Каквим дивним речима, дивним химнама и песмама, дивним поукама преиспуњен је овај дан, дан осми, дан непролазни, дан једини, дан у којем се радујемо истинском и непролазним радошћу духовном!

Јасно нам је, браћо и сестре, данас можда као никад, да наш непријатељ и исконски ненавидник покушава да затре у роду људском, у роду хришћанском, у роду православном, оно што нам је највеће, најважније и најспасоносније, а то је, реч и свест о Васкрсењу, кога без Крст,а који је Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост, не бива; јер је реч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо, како нас поучава Апостол народа, Павле, у првој глави своје Прве посланице Коринћанима.

Човек, данас, умањен до недостојности живинчета и скота, и поред свих повика за одбрану његових права и достојанства, усамљен и одбачен, изолован и посрамљен, лежи у јами у коју га изранављена бацише разбојници, слуге кнеза овога света, где полусвестан грца и јеца. А милостиви Самарјанин, чијом се раном ми исцелисмо, јер Он болести наше и немоћи наће узе на се, како нам пророкује велики пророк Исаија, вида нам те ране својим ранама, лечи нас својим страдањем, саваскрсава нас Својим Васкрсењем, како и певамо у канону Пасхе: „Јуче се сапогребох са Тобом Христе, данас устајем са Тобом, јуче се сараспех, мене самог прослави Спасе у Царству Твоме!“

Зато не смемо икоме, икада, дозволити да нас одвоји од те Свесвештене Тајне Крста и Васкрсења, јер само Христом и Васкрсењем Његовим бивамо ово што јесмо, опстајемо и остајемо на овој ветрометини тужне земаљске долине суза и на овој нападнутој и раскопаној и обогаљеној раскрсници српских земаља. И док, по речима светог Владике Николаја, за сав род наш на коленима пред Престолом Владичним клечи свети Сава Српски, моли се за нас, док свето лице његово обузима стид због грехова наших, трудимо се, драга децо духовна, да останемо на путу Светога Саве и осталих светих предака наших.

Ево, први Васкрс који прослављамо без нашег Свеосвештаног Старца, Епископа и духовника, свагда помињаног Епископа Артемија, који нас је оставио, верујемо, не сироте, овде на земљи, и прешао из ове Долине Суза у Земљу Живих. Присутство блажене успомене нашег Старца и даље молитвено осећамо и уздамо се у његово и даље над нама бдење и руковођење, ако је Богу, а верујемо да јесте, угодно. Трудићемо се да његово свештено завештање о чувању вере православне употпунимо и испунимо, како нас је делатно својом речју и животом учио и поучавао, ревнујући за Цркву Божију и Истину Божију, чувајући међусобну хришћанску љубав, братољубље и гостољубље по коме ће познати да смо Христови ученици и мала браћа Христа и Његових Апостола. И нашег светог Старца у овај свечани дан поздрављамо и духовно целивамо сверадосним Васкршњим поздравом: „Христос Васкрсе!“

Чувајмо се, децо Наша духовна, у ова времена у којима нас застрашују болестима, смрћу и страдањима, да бисмо могли сами себе и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предати, не дајмо се уплашити и поробити ни од какве силе овога света, да не робујемо људима, јер смо купљени скупо, крвљу Христовом, како нас, свагда, Апостол Павле поучава у Првој посланици Коринћанима. Зато, нека нам и света Тајна Причешћа Тела и Крви Христове, којом се данас причешћујемо, освећујемо и оживљавамо, буде залог да нећемо, како обећасмо: одати Тајну Христову непријатељима Његовим, нити му дати издајнички цјелив као Јуда. Не упрежимо се у исти јарам са безбожницима, не општимо са предатељима и јеретицима Тајне Христове, не умачимо са Јудом залогај, немајмо удела са силама таме овога света и са онима који чисто учење Христово кривотворе, кваре и новотаре, него једни друге неустрашиво поздрављајмо поздравом од кога дрхти и небо и земља, поздрав пред којим сваки ђаво и свака смрт узмиче: „Христос васкрсе!“

Сећамо се у ове благе и дивне дане и све наше браће страдалне и намучене у свим српским земљама, који чувају пламен кандила и иконе славске у својим домовима па све њих, а посебно нашу страдалну браћу и сестре на Светом Косову и Метохији, поздрављамо сверадосним поздравом: „Христос Васкрсе!“ Нека Светло Васкрсење Христово донесе радост и мир свакој души вашој, растуженој и намученој и брзо ослобођење свима, и вама и нама, од сваке тиранске и безбожне власти, која не тражи само царево и људско, него и оно што је Божје.

Поздрављамо поздравом духовним и сву нашу браћу и сестре православне, широм васељене, који су се одвојили и прекинули општење са екуменистичким јеретичким, новотарским Архијерејима који застранише и одвојише се од Цркве и Истине предане једном Свима Светима. И све њих, који се, исповедајући Истину Православља, ставише под свештени омофор нашег светог Старца, а сада и под Наш Омофор, у Русији, Украјини, Грчкој, Аустрији, Великој Британији, па све до далеке Америке, поздрављамо радосно и честитамо им Празник над Празницима, желећи им да свагда трезвено пребивају у свештном окриљу Светог Православља, ревнујући и даље по разуму за Цркву Божију. Свима вама, од краја до краја Васељене радосно кличемо: „Христос Васкрсе!“

Уз ове срдачне и молитвене, радосне поздраве свима вама, још једном вас поздрављамо и подсећамо, у ову дивну и свештену ноћ Васкрса, да свака овоземаљска сила траје за свог времена и земана, а само Сила и Правда Божија остају у век века. Са таквим мислима радујмо се и веселимо се у овај Дан сви, целивајући једни друге, радујући се једни другима, поздрављајући једни друге овим дивним поздравом:


Христос Васкрсе! – Ваистину Васкрсе!

Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом Христом:

+ Епископ рашко-призренски у егзилу – КСЕНОФОНТ

+ Хорепископ старорашки и лознички – НИКОЛАЈ

+ Хорепископ новобрдски и панонски – МАКСИМ

+ Хорепископ хвостански и барајевски – НАУМ

 

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:




О Васкрсу 2021. године,

У манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама




* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

уторак, 15. фебруар 2022.

Сретење Господње

Сретење Господње, хришћански празник посвећен сусрету праведног старца Симеона с новорођеним Исусом Христом, Српска православна црква светкује 15. фебруара.

Сретење Господње
-
Свето писмо каже како четрдесети дан по Рождеству Христову донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова.

Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој...“ Још рече Симеон за Христа Младенца: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити“ (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду.

Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.




http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Беседа владике Артемија на Сретење (ВИДЕО) - КМ Новине

На празник Сретења Господњег, 2/15. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свете Великомученице Марине у Дудовици код Лазаревца, уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), протојереја Жељка (Марића) и јерођакона Паладија (Матића). #владика #дудовица #епархија #рашко-призренска, #егзил, #сретење,




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Србија се данас присећа државности - КМ Новине

Сретење - Дан државности Србије је државни празник који се празнује 15. и 16. фебруара, а установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издан и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије - Сретењски устав.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Скупштина АП КИМ одржаће Свечану седницу на Сретње - КМ Новине

Поводом дана државности републике Србије, а на Сретење 15.фебруара, Скупштина АП Косовo и Метохијa одржаће Свечану седницу амфитеатру Техничке школе у Косовској Митровици. На дневном реду ће се наћи Дан државнoсти Републике Србије и актуелно политичко - безбедносна ситуација. Седница ће почети у 11.00 ч., и биће јавна.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

петак, 4. фебруар 2022.

Манастир Светог Саве у Жеровници свечано прославио своју храмовну славу

Манастир Светог Саве у Жеровници свечано прославио своју храмовну славу

Светом Сави, првом српском архиепископу, посвећен је мушки манастир Епархије рашко-призренске у егзилу у Жеровници на северу Косова и Метохије.

Манастир Светог Саве у Жеровници свечано прославио своју храмовну славу

И ове године манастир је свечано прославио своју храмовну славу Светом Архијерејском Литургијом. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење протосинђела Евтимија (Милентијевића), протосинђела Дамјана (Ковачевића), протосинђела Игњатија (Станића), јереја Игора (Данчетовића) и јерођакона Георгија (Радојичића). Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 150 верника из разних крајева наше отаџбине. Многи од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће.





После Литургије владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част Светог Саве принело манастирско братство и овогодишњи домаћини славе: Саша и Мирјана Милетић из Лепосавића, Милан и Весна Јездић из Лепосавића и Станика, Драгана и Мирјана Радосављевић из Лепосавића.





За наредну годину пријавили су се Владета и Мирјана Вуловић из Звечана и Филип Миладиновић са породицом из Косовске Митровице.

Својом архипастирском беседом Владика Ксенофонт је охрабрио и поучио присутни народ:

„Ево, браћо и сестре, ова наша тешка времена када многи отпадоше од Бога, када многи отпадоше од вјере Христове православне, када многи отпадоше од исправног, истинског вјеровања, када многи отпадоше од Светога Саве, позива нас Свети Сава да се Богу вратимо, позива нас Свети Сава да у једну саборну и католичанску Цркву, у једну саборну и апостолску католичанску Цркву вјерујемо, да вјеру правилно држимо, да се Богу молимо, да чувамо Цркву православну јер са многих страна, као што рече Св. Козма Етолски, алала и балала ударила на Цркву Божију па гледа како да је разбије, а ми држимо се Светога оца нашега Саве, држимо се апостолскога учења, држимо се живота побожнога у Христу, јер како кажем, уз све те дивне плодове које је тај највећи Србин остави нам до дана данашњега највише је и најпретежније чувати вјеру православну. Томе нас учи Свети наш отац Сава, зато се у нашим светим храмовима и у нашим светим катакомбама окупљамо да ту вјеру исповједамо, да ту вјеру печатимо животом својим, па ако је потребно смрћу својом да запечатимо и да посвједочимо.

Нека би дао Бог да нас се не стиди Свети Сава пред престолом Божијим. Оно блиједо лице његово нека се радошћу обасја, јер Срби који у невољи кукају живога се Бога не сјетише. Зато чувајмо се и трудимо се, браћо и сестре, у невољама које проживљавамо и које свакако још имају на нас да надолазе поготово на вас Србе на распетом Косову и Метохији, који живите и опстајете и остајете и трудите се да се име светосавско, да се име хришћанско да се име православно и српско не угаси на овим светим просторима. Нека вам Бог да снаге да и даље издржавате, да остајете и да опстајете и са ове и са оне стране Ибра и не само на светом Косову и Метохији него у свим српским земљама, гдје год се српско име исповједа, гдје год се Свети Сава слави, гдје год се данас пјева Светосавска химна да ускликнемо с љубављу светитељу Сави, да се њему помолимо, да сачува Господ, да поштеди остатак овога народа који остаде, који се Богу моли, који Светога Саву молитвама призива било гдје да је на Земљи овој, на шару овоме земаљском у свим српским земљама, па и по читавој Земљи, кажем, да се око Светога Саве окупљамо, око дивних наших празника, око дивних наших светиња, да ту име Божије исповједамо, да Светога Саву прослављамо и да само тако Србима можемо да се називамо до онога крајњега дана и часа нашега живота. Амин. Боже дај.“


ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:



Владика Ксенофонт је потом доделио захвалнице добротворима манастира. Захвалницу су добили Јустин и Данијела Величковић из Лепосавића. Захвалница је додељена за испољену делатну љубав у борби за очување чистоте светог православља и за ревност према храму Божијем и његовом благољепију.





Славски ручак и пригодан програм приређени су у прелепом амбијенту етно ресторана Завичај у Жеровници. Програм је обухватио презентацију житија Св. Саве у слици и речи преко кино пројектора и традиционалним рецитацијама најмлађих светосаваца.

Инфо служба




Фотографије:






















 

* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com

четвртак, 27. јануар 2022.

Данас обележавамо највећег из рода српског, Светог Саву

Житије преподобног и богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа Српског

#Свети_Сава #Србија #Светосавље #Православље


Овај предивни изданак рода Српског рођен је 1169. године. Био је најмлађе дете Великог жупана српског, самодржца Стефана Немање. Мати му је такође била царског порекла – ћерка грчког цара Романа. Обоје су били побожни, богобојажљиви, убогољубиви. Његово рођење било је плод молитве његових родитеља. Крштено име Светога оца нашег Саве било је Растко.

Лепотом тела и душе мали Растко превазилазио је браћу своју Стефана и Вукана. Родитељи су га богобојажљиво васпитавали у сваком доброверју и чистоти и при томе се трудили да им љубимац од раног детињства буде поучаван небеском мудрошћу светих књига. Још као дете задивљавао је све својом памећу.
Већ у петнаестој години добија од оца на управљање Хумску област, између Неретве и Дубровника. Међутим, младога Растка је срце вукло на другу страну – у манастир. Млади Растко је био благ, кротак, љубазан према свима, волео је сиротињу, и веома је поштовао монашки чин.
Устремљен својом христочежњивом душом ка свему небеском, божанском, бесмртном, Растко се ревносно и упорно отимао и одвајао од свега световног, земаљског, пролазног. По навршеној шеснаестој години родитељи његови намеравали су да га ожене, а та намера је одлучно утицала на Растка да жељу душе своје претвори у одлуку и приведе у дело. Томе је много допринео долазак светогорских монаха баш у то време. Са једним руским светогорским монахом млади Растко успева да побегне од родитељског дома и дође до руског манастира Светог Пантелејмона где прима монашки постриг са именом Сава, по Светом Сави Освећеном.
После краћег времена монах Сава прелази у манастир Ватопед. Свако послушање млади монах Сава је вршио смерно, предано, свим срцем, свом душом, свом снагом.
О монашким подвизима овог светила Цркве његов животописац Теодосије казује: „Хлеба и воде окушаше, и то оскудно; вина и уља по мало кушаше, те изнураваше младићку снагу. У све часове дневне и ноћне непрестано се мољаше Богу, a y недељне ноћи никада не затвараше очи своје на сан, док не би свануло. Носио је само худу власену хаљину, тек да покрије наготу тела; и тако се мрзнуо од зиме. Ходио је увек бос, те му кожа на ногама тако очврсну, да се није бојао убоја од оштрог камења. Презрев овај привидни живот и славу и све сласти земаљске, он по све дане многим трудовима мучаше тело своје. Тако радећи, он биваше некакав немилостив и љут непријатељ своме телу, да су се игуман и сви остали дивили такој ревности његовој и благој промени. Но, иако непријатељ своме телу, он према свима беше предусретљив и кротак: у обитељи се дивљаху, како у тако младим годинама и за тако кратко време он могаде достићи такво духовно савршенство, какво је недоступно и многогодишњим подвижницима“.
Због своје велике помоћи у зидању цркава и конака у Ватопеду назван је и другим ктитором Ватопеда.
На његов подстицај Стефан Немања и сам оставља царски престо и прима, заједно са својом супругом Аном, монашки лик 1196. године у Студеници. Њихова монашка имена беху Симеон и Анастасија. Новембра месеца 1197. године и монах Симеон из Студенице одлази на Свету Гору у манастир Ватопед, где поред свога сина Саве наставља свој монашки подвиг. Ту су се подвизи сјајнога сина и уздаси смиренога оца к Богу, као и двострука молитва њихова, сливали у једно. Они су у Ватопеду многа порушена здања обновили а запустела насељавали, засадили многе винограде и обновили многе манастире.
Нешто касније од цара Алексија Комнена, свог пријатеља, Симеон и Сава добијају на дар запустели грчки манастир, звани Хилендар. За кратко време га обнављају и насељавају монасима. Хилендар је био довршен јуна 1199. године. Манастирску цркву ктитори су посветили Ваведењу Пресвете Богородице. Уз то измолили су од цара Алексија да манастир Хилендар буде ставропигијaлан. Хрисовуљом од јуна месеца 1198. године, цар Алексије III удостојио је потпуном слободом манастир Хилендар, дарује Симеону и Сави допуштење да их „украсе како год хоће, и да их васпоставе у манастир који ће служити као склониште људима из српског народа, што се одају монашком животу, и то у манастир ником неподложан, нити самом проту Горе Атонске, нити игуману манастира Ватопеда, него самосталан, својевластан и самоуправан, као год што се сами собом управљају манастир Иверски и Амалфитански, што постоје на тој Гори“.
Свој манастир Симеон и Сава предају под власт благочестивом самодршцу српском Стефану, зету грчкога цара Алексија, да се стара о њему као о своме отачаству. Христољубиви Стефан поклања Хилендару многа имања, покретна и непокретна, те је манастир Хилендар од тога времена постао стварно српски. Хиландар је све до XVIII века био највећа српска школа и расадник српске духовности, просвете и културе.
Свети Симеон се после краћег монашког подвига упокојио у Господу 13. фебруара 1200. године.
Свети Сава је великодушно помагао многим манастирима на Светој Гори. Манастир Каракал откупљује и поново га предаје протераном игуману и братији. Манастир Ксиропотам излишно помаже – заложена манастирска имања откупљује, порушено обнавља, цркву живопише и украшава сваким благољепијем. Због тога је и назван ктитором ксиропотамским. Многим златом помаже и довршење светогорског манастира Филотеј. Уопште, милостивост његова била је неисказана, сва прожета самилосном молитвеношћу и плодотворном испошћеношћу. Заједно са оцем Стефаном, Свети Сава је изградио 14 манастира, постајући тако ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.
По прослављењу свог оца Симеона, богомудри Сава му је и житије написао. У Хилендару је Сава, од стране тадашњег епископа града Јерисе Николаја, рукоположен за ђакона, а наредног дана и за презвитера. После неког времена добија и чин архимандрита.
1207. године, са моштима Светог Симеона Мироточивог, архимандрит Сава се враћа у Србију и у манастиру Студеници мири око власти завађену браћу Стефана и Вукана.
На молбу брата Стефана том приликом Сава остаје у Србији где је постављен за игумана у манастиру Студеници. Примивши ову малу власт, богоносни Сава је апостолски проповедао Еванђеље, јереси искорењивао, цркве, школе и болнице подизао. У Студеници је основао 1209. године болницу, прву на подручју српске државе. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности па је стога и заштитник просветних установа.
На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I Ласкариса хиротонише Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска Православна Црква аутокефална, са благословом да српски архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године, на сабору у манастиру Жичи који је постао седиште самосталне Српске Цркве, Сава од својих најбољих ученика изабра и посвети неколико епископа и разасла их у епархије широм отачаства. У Србији је Свети Сава подигао многе цркве, манастире и школе. Приљежно ради на организацији Цркве (оснива епархије).
У својој личности Свети Савва је објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља. Својим богоугодним животом он је од Господа примио дар чудотворства. Тако је молитвама својим и помазивањем миром духове нечисте изгонио, болесне исцељивао, раслабљене подизао, и многа друга чудеса чинио.
Он је уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добро свију, због чега је и био поштован и вољен од свију Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу српске државе.
Свети Сава је у два наврата путовао у Свету Земљу. Пре другог поласка, на престо Српске Архиепископије поставља свог оданог ученика Арсенија Сремца. Приликом повратка са поклоничког путовања, упокојио се у Бугарској, у Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године. Краљ Владислав је, 1237. године, уз највише црквено-државне почасти пренео мошти светитеља Саве у манастир Милешеву.
Присуство његових светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни, али и политички значај, а нарочито у време турског ропства. Године 1594. на Врачару у Београду, Синан паша је спалиo мошти Светог Саве. Међутим, није спалио спомен и дело Светога Саве, напротив, само је распламсао љубав Срба према свом највећем просветитељу, учитељу и ујединитељу, а себи потпалио огањ вечни.
У Цркви је служба Светоме Сави установљена убрзо после његове смрти, још у 13. веку.




Тропар, глас 3.
Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси, и породив тоје Духом Свјатим, јако древа маслинаја, в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада: тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолна, чтушче тја молим, моли Христа Бога, даровати нам велију милост.
Пута који води у живот био си наставник, архипастир и учитељ. Јер најпре дошавши, светитељу Саво, отаџбину твоју си просветио, и породивши је Духом Светим, као маслинова дрвета у духовном рају засадио си свеосвећена чеда твоја. Зато те као сапрестолна Апостолима и светитељима поштујући молимо: моли Христа Бога да нам дарује велику милост.
Тропар други, глас 8.
Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти, всељенија свјетилниче, Ахијерејев Богодохновеноје удобреније, Саво премудре: ученми твоими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Свети Саво премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше.
Кондак, глас 8.
Јако первосвјатитеља великаго, и апостолов соопшчника, церков прослављајет тја људеј твојих преподобне; но јако имјеја дерзновеније ко Христу Богу, молитвами твоими от свјаких нас бјед избави, да зовем ти: радујсја, оче Саво, богомудре.
Као великог првојерарха и заједничара апостолскога, прославља те Црква народа твојега, преподобни. Но, имајући смелост пред Христом Богом, спасавај нас молитвама твојим од свих невоља, да ти кличемо: радуј се, оче Саво, богомудри!




* * *





Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

четвртак, 13. јануар 2022.

Божићна посланица 2021. владике Ксенофонта, епископа рашко-призренског у егзилу

Божићна посланица 2021. владике Ксенофонта, епископа рашко-призренског у егзилу

"Поздрављамо на овај дивни празник и све вас, дјецо наша духовна, који се налазите и ван Србије и српских земаља, не само српскога рода, него и све из других народа,  хришћанског православног имена и закона, с краја на крај васељене"

Божићна посланица 2021. владике Ксенофонта, епископа рашко-призренског у егзилу
Владика Ксенофонт


КСЕНОФОНТ

По милости Божијој

Православни Епископ

Епархије рашко-призренске

у ЕГЗИЛУ

Свему свештенству, монаштву и свим правовјерним
синовима и кћерима Српске православне цркве
сверадосни хришћански поздрав:

 

МИР БОЖЈИ!  ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Христос се рађа – прослављајте Га!

Христос с неба – сусрећите Га!

Христос на земљи – узвисите се!

Певај Господу, сва земљо!

И у весељу запевајте, људи,

јер се прослави!

(ирмос прве песме божићног канона)

Хладна је витлејемска ноћ и чудан је пар који тражи коначиште. Старац и Дјевојка, уморни од пута, дођоше да цару принесу царево и да се попишу, како је прописано. А смјештаја за њих нема, осим хладне витлејемске пећине. И управо ту, драга дjецо духовна, збива се овај чудесни догађај, овај сусрет Неба са Земљом овај чудесни сусрет и сједињење Бога и Човјека, долазак у свијет Богочовјека. С Неба Христос, срећемо га! На Земљи Христос, и ми се узвишавамо! Весело пјевамо и ми, на овај радосни празник, ове Свете Ноћи, како се у многим језицима Божић назива.

А како се све то чудесно збива, јављају нам свети Еванђелисти у својој Благој Вијести. Дјевојка рађа, а нема мјеста за њено обиталиште. У Дому Хљеба, Витлејему, једино се пећина као красна палата царице показује, да Хранитеља и Умножитеља хљеба прими. Хљеб небески силази нам с Неба, Христос се рађа у убогом обиталишту да би васкрсао онога кога је по лику и подобију Своме створио, а који паде због гријеха свога.

У убоге јасле полаже се Бог и гледамо га као човјека, Богомладенца повијеног у пелене. Јосиф се смућује и не зна шта да мисли, и заборавља на пророштво Михејево које каже: И ти Витлејеме, земљо Јудина, ни по чему ниси најмањи међу кнезовима Јудиним, јер ће из тебе изаћи Вођа који ће напасати народ мој, Израиљ.

А на посрамљење једнобожним Јеврејима, синовима истинитог Закона, долазе да се Јединоме поклоне мудраци са Истока, благочестиви звјездочатци, до тада незнабожни, приносе дарове: злато, тамјан и смирну; и траже Онога чију звијезду видјеше на истоку. Клањају му се прости и неуки пастири, славослове га Ангели. Чудесно и предивно сједињење Неба и Земље у овом скромном обиталишту.Безумни Ирод бјесни и тражи да погуби дјетенце, побојавши се за своју власт овоземаљску и убија хиљаде невиних младенаца витлејемских. А све му бива узалуд.

Како нас поучава богонадахнути српски Златоуст, свети Владика Николај Жички и Свесрпски, Христу су се поклонили најмудрији и најпростији свога времена, учени мудраци са Истока и прости пастири који чуваху у пољу своје стадо, а да су полуучена мудрост и искварена простота вазда били највећи непријатељи Христа, тј. Његове Истине, Његовог Јеванђеља, Његове Цркве. Запамтимо, драга дјецо духовна ове ријечи, јер, како онда, тако је и данас. Умни и прости једнако су Христа примали и примају у своје срце, а они који се само градише мудрима, полудјеше, како нас учи св. Апостол Павле.

И данас се свијет дијели на двије стране: они који се Христу клањају, који га истински прослављају и у смирењу, трпљењу и чистоме срцу плод доносе, по тридесет, по шездесет и по сто; и они који, са Иродом заједништво творе па би Христов спомен да униште, Његову благовијест и Његово учење, или макар да га умање до сићушне човјекоцентричне величине и да га поставе у срамни пантеон својих лажних богова.

Није ли и наше вријеме, браћо и сестре, мрачни и тужни свједок тога, кад, гледајући и распознајући знаке времена видимо да се свијет напунио оних који градећи се мудрима полудјеше, како је и пророковало велико пустињско свјетило, преподобни Антоније Велики: Вријеме долази када ће људи полудјети, и када виде некога ко није полудио напашће га говорећи: «Ти си луд, ти ниси као ми!»

Не говори ли ова свевремена поука управо о нашем времену, времену:»права, слобода, демократије, једнакости…», а уствари времена у којем у једном магновењу нестаде све оно чиме су се, расхристовљени Запад и обезбожена Европа, човјекоцентрични и богомрзећи, толико гордили и хвалили, до неба се подизали, градећи нову вавилонску кулу, а ето, већ се до ада сурвавају? Гдје је данас сва европска «слободарска» философија и умовање; гдје су тековине те многоопјеване културе и цивилизације, гдје је тај ничеовски «натчовјек», који је у својој «жељи за моћи» умјесто да у богочовјека узрасте, спустио се у потчовјека и из луднице виче: «Бог је мртав!», као што и пророкује Цар Давид: «Рече безумник у срцу своме: Нема Бога!» Јер управо, човјек и човјечанство који жеђ своје душе не утољава Богом, Богом Живим, како нас и учи цар Давид, осуђено је на пропаст и пропадање, на вјечиту смрт и умирање, такво човјечанство нема ни «циља, ни идеје ни плана» како и пише Шпенглер у «Пропасти Запада»!

А говорећи о Европи и Западу, Богом умудрени преподобни Јустин Ћелијски учи нас да: «Све мале и велике тајне европског духа састале су се и слиле у једну огромну и неизменљиву догму: догму о непогрешивости човека. Тиме су остварене главне тежње свеколиког европског хуманизма: и световног и религиозног. Човек је проглашен за човекобога. У самој ствари, догма о непогрешивости човека открила је главну тајну европског човека. Кроз њу, европски се човек јавно и искрено исповедио и земаљском и небеском свету, и казао шта је, шта хоће, чему стреми. Том догмом, он је одлучно и потпуно протерао из Европе Богочовека а зацарио човекобога. Тиме је заувек предодредио будућност Европе: она се неминовно мора кретати по начелима и смерницама непогрешивог човека – европског човекобога».

А отац Јустин ово богоодступништво и богоотпадништво Европе види, заједно са великим Достојевским,  управо у оном страшном паду папе и римокатолицизма који су продали Христа за земаљско господство и тиме били зачетници и узрочници европског материјализма и атеизма. Нека би Бог умудрио и просвијетлио све оне који, често и на епископским и патријаршијским катедрама, јересју екуменизма прљају свештену и урешену, богоукрашену одјећу божанске невјесте, Цркве православне, пристајући на молитвена општења са онима који су од Цркве отпали, јеретицима римокатолицима, као и свима онима које је касније та јерес породила.

Плодове, пак,  тог и таквог материјализма и атеизма видимо, даље, пред нашим очима, оличене у одузимању људских права, закључавањима, присиљавањима на вакцинацију од болести која није довољно испитана и од узрочника још мање доказаног, вакцинама које су су све само не медицински сигурне и испитане. Ово планско поробљавање човјека и човјечанства изискује да се свака хришћанска, макар мравља, али жеравична, савјест, успротиви и каже: не у моје име!

Зато, драга Наша дјецо духовна, пазимо како читамо, дакле, како разумијемо и како живимо науку и благовијест Христову. Данас, када многи божићне и новогодишње празнике проводе и прослављају, попут јеванђелског богаташа, сјајно се проводећи, обучени у скерлет и свилу фирмиране одјеће, по богатим домовима, па чак и ресторанима, хотелима и  зимовалиштима, уз вриску и необуздану музику и игру, треба се запитати прослављају ли на такав начин од Дјеве рођенога Богомладенца или, пак,  прослављају себе и своје страсти? Није ли и данас Христос у некој хладној уџерици и колибици, као некада у хладној пећини, са онима који су у тузи и немаштини, са неким сиромашком који се мрзне и гладује на децембарском мразу, јер су често у богатим и топлим домовима хладна срца, а у њима за Христа нема мјеста?

Загријмо и ми, браћо и сестре, срца своја љубављу према Господу и према ближњем, љубављу према вјери и Цркви православној, који данас тако страшно страдају и тугују. Сјетимо се своје мале и заборављене браће и нађимо им се у невољи, патњи и тузи, јер који помогне једном од те мале браће Христове, самом се Христу нашао и послужио, како нам у Своме Еванђељу Христос и обећава.

Сјетимо се, у ове благе дане, дјецо Наша духовна, и свих прогнаника, страдалника, избјеглица, расељених, који већ годинама, па и деценијама, не могу наћи правду на Земљи овој. Сјетимо се и своје браће и сестара на страдалном Косову и Метохији, који вијековима опстају и одстојавају, а посебно посљедњих двадесет и двије године од НАТО окупације Косова и Метохије и каснијег проглашења лажне државе Косово. Нека Господ и свима вама, који чувате свето Косово и свештену Метохију Богомладенац витлејемски да снаге да останете, да опстанете и да се радујете, јер, гле, обећао је Господ, велика је плата Ваша на небесима!

И сви ми, колико је до нас, да уложимо себе у борбу за очување Косова и Метохије и да истинска борба данас у Србији, поред очувања вјере православне, може бити само за очување светог Косова и Метохије, као и борба за очување људског и хришћанског достојанства и слобода, без наметања недоказаних и недоказивих присилних псевдомедицинских мјера у циљу контроле и експериментисања над људима, над читавим човјечанством. Само такву борбу можемо водити и подржавати, јер је Косово и борба за Косово увијек било Христоцентрично српско мјерило, од Кнеза Лазара до дана данашњег. Свака друга борба безуспјешна је и бескорисна, врло често инструментализовано и манипулативно завођење за Голеш планину, да се Власи не досјете!

Будемо ли се као слободни и храбри људи борили, чувајући чојство и јунаштво, благословиће нас Господ, као што и каже свети Владика Николај у пјесми:

Буди храбар и слободан,

Бог ти збори, Србине,

Ја ћу за те војевати,

Само држ’ се истине!

Поздрављамо на овај дивни празник и све вас, дјецо наша духовна, који се налазите и ван Србије и српских земаља, не само српскога рода, него и све из других народа,  хришћанског православног имена и закона, с краја на крај васељене, који сте, борећи се за свету Цркву и вјеру православну препознали у нашем блаженопочившем Старцу стјегоношу, барјактара, који високо држи развијен барјак Христов, а у исповједничкој Епархији рашко-призренској стуб и тврђаву Истине и Цркве Христове. Све вас, са краја на крај васељене поздрављамо и молимо Богомладенца Христа да вам да хришћанске снаге и крепости да издржите искушења кроз која пролазите и која све нас, заједно, очекују, да се не одрекнемо имена Христова и печата Духа Светога и слободе у Христу нам дароване, јер смо плаћени скупо.

Држимо се, дакле, Истине и Правде, Вјере, Наде и Љубави, драга браћо и сестре, дјецо Наша духовна, чувајмо свете врлине у души својој и приступајмо светој Цркви, молећи се и богослужећи у нашим храмовима-катакомбама, исповиједајући гријехе своје, причешћујући се светим Тајнама, и не плашећи се никакве силе вражије која по попуштењу Божијем, наилази на овај свијет, који, по ријечима Апостола Павла, …у гријеху лежи.

Јер, како и пјевамо на овај дивни и велики Празник, понављајући ријечи пророка Исаије: «јер нам се роди дијете и Син нам се даде…јер је с нама Бог». И то нам се роди Христос, за кога богослужбена пјесма каже: «Царство Твоје, Христе Боже, царство је свих вијекова, и владавина је Твоја у сваком нараштају»!

Такву вјеру исповиједамо, у таквог Бога вјерујемо, Богочовјека који постаде један од нас да би нас усинио и учинио Боговима по благодати. Зато сви заједно радосно запјевајмо: Поклањамо се Рођењу Твоме, Христе! Поклањамо се рођењу Твоме, Христе! Поклањамо се рођењу Твоме, Христе! Покажи нам и божанско Твоје Богојављење!

 

МИР БОЖЈИ! – XРИСТОС СЕ РОДИ!

О Рођењу Христовом, 2021. године,

Ваши молитвеници пред витлејемским Богомладенцем:

+Епископ Ксенофонт, предстојатељ ЕРП у Егзилу

+Хорепископ Николај, старорашки и лознички

+Хорепископ Максим, новобрдски и панонски

+Хорепископ Наум, хвостански и барајевски

* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт изабран за новог Епископа рашко-призренског у егзилу - КМ Новине

Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт изабран за новог Епископа рашко-призренског у егзилу Званична интронизација новоизабраног Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта обавиће се у недељу 17. јануара 2021. године у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.Досадашњи Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт, изабран је за новог Епископа рашко-призренског у егзилу.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Приступна беседа Хорепископа липљанског и ужичког, г. Ксенофонта (Томашевића) - ВИДЕО - КМ Новине

Архимандрита Ксенофонт (Томашевић), настојатељ манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама једногласном одлуком Епархијског савета Епархије рашко-призренске у егзилу, а на предлог Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г. Г. Артемија, изабран је за хорепископа, са титулом липљански и ужички. Eпископска хиротонија богољубезњејшег архимандрита Ксенофонта, изабраног хорепископа липљанског и ужичког, обављена је у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама, у недељу, 20.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Васкршња посланица 2021. године (ВИДЕО) - КМ Новине

Заиста, то: „ Радуј се!", и то: „Радујте се!" одзвања читавом Васељеном од оних дана до дана данашњег. Трепери та радост и на лицима свих вас и свих нас, који у ово васкршње јутро прослављамо и једним устима и једним срцем свету објављујемо ту велику и највећу радост за уморнога, осиротелога, уплашенога и усамљеног, умртвљеног и грехом обремењеног човека, дивним и сверадосним поздравом: „Христос Васкрсе!"





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: ЕРП у егзилу    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању