У времену урушавања националне свети Српског народа, када се
злонамерно мења историја, а часна и света прошлост покушава избрисати,
Свесрпска народна организација “СРБИ НА ОКУП“, сваке прве суботе у
септембру традиционално обележава годишњицу битке на Гучеву.
Како се односимо према прошлости, таква ће нам бити будућност, зато смо решили да од заборава отргнемо једну од највећих битки српске војске у Првом светском рату. О тој јуначкој борби, надчовечанској издржљивости, огромној жртви који су поднели наши часни преци на Гучеву, најбоље говори оно што су написали у Келнским новима из 1918.године: “Мало војника се тукло онако како се тукао српски војник. Он је умирао тамо где му је било наређено да се држи!“ или речи аустроугарског војника и писца Егона Ервина Киша: “Сјајни су момци ови Срби, они умеју да бране своју земљу. Тек у Србији 1914. схватио сам да је љубав према слободи малих народа јача сила од насиља великих и моћних“.
Све за Христа, Христа низашта!
Испред музеја“Меморијална галерија битка на Дрини“ у Бањи Ковиљачи, дана 05.09.2015.године у 10 часова кренуло је око осамдесет одважних Срба (мушкарци, жене и деца) према спомен костурници на Гучеву, са великим Часним Крстом који је освећен на Христовом гробу у Јерусалиму, са барјацима, иконама, заставама Србије, Русије и Новорусије, док се из грла заорило “У бој крените јунаци сви…“. И ако је до тада сунце сијало, када је Литија кренула, почела је киша која је падала све време, само различитог интезитета. Тако је било и прошле године, ваљда да нас подсети да је све време Гучевске битке била присутна киша, али и да је време за покајничке сузе народа Србског. Међутим лоше време није никога поколебало, а Литија је после обиласка око парка певајући песме “Марш на Дрину“, “Помози нам вишњи Боже“ и “Ој Косово косово“, кренула да се пење уз Гучево са молитвом “Господе Исусе Христе сине Божији, помилуј нас грешне“.
“Ко сме, тај и може!“ Војвода Мишић
Била је то дирљива слика малог али одабраног Христовог стада, које одлучно и храбро прелази тих десетак километара, као некада гучевски јунаци, само уместо пушака и топова, држали су Крст, Барјаке и иконе, а уместо муниције, они су изговарали Христову молитву. По доласку код спомен костурнице, учесници су редом прилазили целивали Часни Крст, а затим узимали благослов од О.Симеона (настојатеља Катакомбног манастира Св.краља Милутина у Бадовинцима) који им је том приликом давао иконицу “Сабор србских Светитеља“.
Умрли су за нас, зато ми живимо данас.
После кратког предаха и освежења, почео је парастос за Гучевске јунаке и за све србске војсковође и војнике који су дали своје животе у Првом светском рату за Крст часни и слободу златну. Заједно са кишом која није престајала, низ лице присутних сливала су се и сузе, због бола што народ србски више није достојан својих часних предака који су помињани у парастосу. И гле чуда, како се парастос завршио, престала је киша и појавило се сунце.
Чувајмо успомене на наше часне претке и њихову жртву, будимо их достојни!
Затим је почела академија посвећана успомени на наше славне, неустрашиве, храбре и достојанствене претке, на којој су се уз беседе, песму, гусле подсетило на њихов надчовечански подвиг и жртву. После химне “Боже правде“ коју су отпевале сестре Елена и Ирена, обратио се о.Димитрије, настојатељ катакомбног манастира у Бечу, који нас је подсетио на жртву, подвиг и речи наших часних предака из Првог светског рата. Уз Дисове стихове, Милица Живковић нам је показала какви су “Наши дани“. Пуковник у пензији Милош Дејановић је изнео јасно и убедљиво све битне чињенице везане за битку на Гучеву, а гуслар Милутин Ђуричић нам је то дочарао кроз гусле. Зашто волимо Русију, а не запад објаснила нам је Матеја Какућа, а сестре у Христу Слађана Живковић и Јелена Петровић су нам то и кроз песму о Русији и Србији потврдиле. Члан Свесрпског националног већа “Срби на окуп“ професор историје Игор Војиновић, који је уз велики напор дошао из К.Митровице, у својој више него надахнутој беседи, показао је огромну разлику између Срба данас који су обузети равнодушношћу и наших предака који су се одлучно борили за Крст часни и слободу златну, са закључком “устанимо или нестанимо“.
Поносна сам, јер сам Србкиња!
Најмлађи учесник литија десетомесечна Марија
Наш велики писац Антоније Ђурић је рекао: “Поносити се својим прецима а не бити их достојан – чин је вредан само презрења“, а то се данас догађа Србима. Пре сто година Срби су имали веру у Бога, а затим веру у себе, имали су част и образ и огромну љубав према Богу, роду и отаџбини, која их је покретала да чине надчовечанска дела. Њихови потомци данас су изгубили прво веру у Бога, а онда и веру у себе, затим своју част, образ и љубав, одрекли се слободе коју им је Господ дао и прихватили да буду обични робови новог светског поредка.
Срби скините са очију екуменистичко-глобалистичку паучину и погледајте овај свет очима Светосавским и видећете: да живимо у земљи која има грб са круном, а није краљевина, у којој не влада Божији помазаник краљ, већ се на власти од 1945.г. смењују тирани без карактера и осећаја, који све раде против народа Србског; у земљи у којој владају права и слободе за све, само за народ Србе то не важи; у земљи у којој се прогоне они који исповедају Православну веру какву нам је Господ дао преко Светог Саве и Светих отаца; у којој се прогоне патриоте, они које воле своју земљу и боре се да нам претече антихриста САД, ЕУ, НАТО и Ватикан не отимају крваво стечену ђедовину, а народ не прогоне и убијају; у земљи којој се прогоне они који желе да живе у складу са хришћанским вредностима које нас чине људима; у земљи у којој се силом намећу антихришћанске гадости (хомосексуализам, педофилија, разврат, блуд, сатанизам); у земљи у којој се систематски уништава Србски народ, и истовремено у ову земљу увозе људе чудне ћуди и са истока и запада (арапи, шиптари и цигани) које неће та културна и хумана Европа, и који никада нису живели у овој земљи, осим што су можда кроз њу само прошли; у земљи у којој желе да се уједине са онима који су нас бомбардовали, убијали, распарчавали, са нашим органима трговали, који су нас тровали и све то и даље чине; у земљи у којој је све дозвољено, осим бити нормалан човек Србин који воли своју веру, своју земљу и своју породицу; у земљи за коју су наши часни преци на Гучеву дали своје животе да би била слободна, а коју данас екуменисти и евроунијати претварају у велики резерват за истребљење једног од најстаријих и најчаснијих народа на свету, народа Србског!
Богом дани вођа, око кога треба да се саберу Срби да би опстали и остали!
Србија се једино може спасти од пропасти у коју срља, ако се народ пробуди, покаје, очисти, достојно причести и сабере под један Светосавски барјак у одбрану своје Православне вере и Отачаства. Тај Светосавски барјак је данас подигао једини Архијереј* у СПЦ који се супроставио издаји Бога и отаџбине од стране духовне и световне власти, а то је Преосвећени Владика Артемије. Он је високо подигао Светосавски барјак, да га сви виде, позивајући Србски народ да му се придружи у борби за Православну веру, Србски народ и Србију по благослову Господа и Светих предака. Он је данас Богом дани вођа, око кога треба да се саберу Срби да би опстали и остали.
Како радили, тако нам Господ помогао!
Уз Божију помоћ догодине у Призрену!
Дана 08.09.2015.године.
Свесрпска народна организација “СРБИ НА ОКУП“
месни одбор Шабац – Мачва
* Богу хвала, добили смо још двојицу Архијереја верних Богу и роду, а то су духовна чеда Владике Артемија и то хорепископ старорашки и лознички Николај и хорепископ новобрдски и панонски Максим.
Како се односимо према прошлости, таква ће нам бити будућност, зато смо решили да од заборава отргнемо једну од највећих битки српске војске у Првом светском рату. О тој јуначкој борби, надчовечанској издржљивости, огромној жртви који су поднели наши часни преци на Гучеву, најбоље говори оно што су написали у Келнским новима из 1918.године: “Мало војника се тукло онако како се тукао српски војник. Он је умирао тамо где му је било наређено да се држи!“ или речи аустроугарског војника и писца Егона Ервина Киша: “Сјајни су момци ови Срби, они умеју да бране своју земљу. Тек у Србији 1914. схватио сам да је љубав према слободи малих народа јача сила од насиља великих и моћних“.
Све за Христа, Христа низашта!
Испред музеја“Меморијална галерија битка на Дрини“ у Бањи Ковиљачи, дана 05.09.2015.године у 10 часова кренуло је око осамдесет одважних Срба (мушкарци, жене и деца) према спомен костурници на Гучеву, са великим Часним Крстом који је освећен на Христовом гробу у Јерусалиму, са барјацима, иконама, заставама Србије, Русије и Новорусије, док се из грла заорило “У бој крените јунаци сви…“. И ако је до тада сунце сијало, када је Литија кренула, почела је киша која је падала све време, само различитог интезитета. Тако је било и прошле године, ваљда да нас подсети да је све време Гучевске битке била присутна киша, али и да је време за покајничке сузе народа Србског. Међутим лоше време није никога поколебало, а Литија је после обиласка око парка певајући песме “Марш на Дрину“, “Помози нам вишњи Боже“ и “Ој Косово косово“, кренула да се пење уз Гучево са молитвом “Господе Исусе Христе сине Божији, помилуј нас грешне“.
“Ко сме, тај и може!“ Војвода Мишић
Била је то дирљива слика малог али одабраног Христовог стада, које одлучно и храбро прелази тих десетак километара, као некада гучевски јунаци, само уместо пушака и топова, држали су Крст, Барјаке и иконе, а уместо муниције, они су изговарали Христову молитву. По доласку код спомен костурнице, учесници су редом прилазили целивали Часни Крст, а затим узимали благослов од О.Симеона (настојатеља Катакомбног манастира Св.краља Милутина у Бадовинцима) који им је том приликом давао иконицу “Сабор србских Светитеља“.
Умрли су за нас, зато ми живимо данас.
После кратког предаха и освежења, почео је парастос за Гучевске јунаке и за све србске војсковође и војнике који су дали своје животе у Првом светском рату за Крст часни и слободу златну. Заједно са кишом која није престајала, низ лице присутних сливала су се и сузе, због бола што народ србски више није достојан својих часних предака који су помињани у парастосу. И гле чуда, како се парастос завршио, престала је киша и појавило се сунце.
Чувајмо успомене на наше часне претке и њихову жртву, будимо их достојни!
Затим је почела академија посвећана успомени на наше славне, неустрашиве, храбре и достојанствене претке, на којој су се уз беседе, песму, гусле подсетило на њихов надчовечански подвиг и жртву. После химне “Боже правде“ коју су отпевале сестре Елена и Ирена, обратио се о.Димитрије, настојатељ катакомбног манастира у Бечу, који нас је подсетио на жртву, подвиг и речи наших часних предака из Првог светског рата. Уз Дисове стихове, Милица Живковић нам је показала какви су “Наши дани“. Пуковник у пензији Милош Дејановић је изнео јасно и убедљиво све битне чињенице везане за битку на Гучеву, а гуслар Милутин Ђуричић нам је то дочарао кроз гусле. Зашто волимо Русију, а не запад објаснила нам је Матеја Какућа, а сестре у Христу Слађана Живковић и Јелена Петровић су нам то и кроз песму о Русији и Србији потврдиле. Члан Свесрпског националног већа “Срби на окуп“ професор историје Игор Војиновић, који је уз велики напор дошао из К.Митровице, у својој више него надахнутој беседи, показао је огромну разлику између Срба данас који су обузети равнодушношћу и наших предака који су се одлучно борили за Крст часни и слободу златну, са закључком “устанимо или нестанимо“.
Поносна сам, јер сам Србкиња!
Најмлађи учесник литија десетомесечна Марија
Наш велики писац Антоније Ђурић је рекао: “Поносити се својим прецима а не бити их достојан – чин је вредан само презрења“, а то се данас догађа Србима. Пре сто година Срби су имали веру у Бога, а затим веру у себе, имали су част и образ и огромну љубав према Богу, роду и отаџбини, која их је покретала да чине надчовечанска дела. Њихови потомци данас су изгубили прво веру у Бога, а онда и веру у себе, затим своју част, образ и љубав, одрекли се слободе коју им је Господ дао и прихватили да буду обични робови новог светског поредка.
Срби скините са очију екуменистичко-глобалистичку паучину и погледајте овај свет очима Светосавским и видећете: да живимо у земљи која има грб са круном, а није краљевина, у којој не влада Божији помазаник краљ, већ се на власти од 1945.г. смењују тирани без карактера и осећаја, који све раде против народа Србског; у земљи у којој владају права и слободе за све, само за народ Србе то не важи; у земљи у којој се прогоне они који исповедају Православну веру какву нам је Господ дао преко Светог Саве и Светих отаца; у којој се прогоне патриоте, они које воле своју земљу и боре се да нам претече антихриста САД, ЕУ, НАТО и Ватикан не отимају крваво стечену ђедовину, а народ не прогоне и убијају; у земљи којој се прогоне они који желе да живе у складу са хришћанским вредностима које нас чине људима; у земљи у којој се силом намећу антихришћанске гадости (хомосексуализам, педофилија, разврат, блуд, сатанизам); у земљи у којој се систематски уништава Србски народ, и истовремено у ову земљу увозе људе чудне ћуди и са истока и запада (арапи, шиптари и цигани) које неће та културна и хумана Европа, и који никада нису живели у овој земљи, осим што су можда кроз њу само прошли; у земљи у којој желе да се уједине са онима који су нас бомбардовали, убијали, распарчавали, са нашим органима трговали, који су нас тровали и све то и даље чине; у земљи у којој је све дозвољено, осим бити нормалан човек Србин који воли своју веру, своју земљу и своју породицу; у земљи за коју су наши часни преци на Гучеву дали своје животе да би била слободна, а коју данас екуменисти и евроунијати претварају у велики резерват за истребљење једног од најстаријих и најчаснијих народа на свету, народа Србског!
Богом дани вођа, око кога треба да се саберу Срби да би опстали и остали!
Србија се једино може спасти од пропасти у коју срља, ако се народ пробуди, покаје, очисти, достојно причести и сабере под један Светосавски барјак у одбрану своје Православне вере и Отачаства. Тај Светосавски барјак је данас подигао једини Архијереј* у СПЦ који се супроставио издаји Бога и отаџбине од стране духовне и световне власти, а то је Преосвећени Владика Артемије. Он је високо подигао Светосавски барјак, да га сви виде, позивајући Србски народ да му се придружи у борби за Православну веру, Србски народ и Србију по благослову Господа и Светих предака. Он је данас Богом дани вођа, око кога треба да се саберу Срби да би опстали и остали.
Како радили, тако нам Господ помогао!
Уз Божију помоћ догодине у Призрену!
Дана 08.09.2015.године.
Свесрпска народна организација “СРБИ НА ОКУП“
месни одбор Шабац – Мачва
* Богу хвала, добили смо још двојицу Архијереја верних Богу и роду, а то су духовна чеда Владике Артемија и то хорепископ старорашки и лознички Николај и хорепископ новобрдски и панонски Максим.
Извор: Срби на окуп :: © 2014 - 2015 :: Молимо за навођење извора
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.