За време НАТО бомбардовања 1999. године, Нада Милић је сахранила двојицу синова, официра, годину дана касније од туге за њима умро је и трећи син, а пре четири године остала је и без супруга.
Нада Милић – Српска Мајка Храбрости – је од 1999. до 2000. године на Косову и Метохији, током НАТО бомбардовања, изгубила тројицу синова! И то у размаку од само 13 месеци.
Потресну исповест почиње речима: “Жива сам, а не живим”.
– Мој живот је окончан… Чекам само физички крај. За мене нема будућности. Постојим у прошлости, у данима среће које сам радосно делила с мојом децом и супругом.
Да трагедија буде још већа напустио је и супруг Драгољуб 2001. године.
Нада прича да не постоји већа несрећа, болнији осећај од оног када родитељ наџиви дете…
– А ја сам надживела сву своју децу! То ме је оборило, а смрт мужа задала ми је коначни ударац. Док је био жив, били смо једно другом подршка. Сад се сама носим са суровом судбином – тихо збори Нада листајући албуме с породичним фотографијама.
Њени близанци, Срђан и десет минута млађи Бобан, били су официри ондашње Војске Југославије, са службом на Косову, где су и живели. У пролеће 1999. имали су по 25 година. Ратовали су са албанским терористима и авијацијом НАТО.
– Срђан је рањен 31. марта, кад је возилом налетео на противтенковску мину. Умро је на Војномедицинској академији 4. априла. После његове сахране у Приштини, Бобан је кренуо у своју јединицу. Као да је знао да ни он неће дуго. Поручио ми је: „Мајко, запали свећу и за мене кад изађете на Срђанов гроб.“ Погинуо је 14. априла, кад је његово возило погодила авионска бомба. Пошто смо напустили Косово у јуну 1999, нисмо желели да њихови гробови остану у Приштини. У октобру те године пренели смо им тела у Краљево, где смо се преселили – плачући говори Нада.
Она, супруг Драгољуб и најстарији син Горан (27), економиста, запослен на царини, морали су да наставе даље. Али, било је тешко, посебно Горану.
– Није успео да се избори с тугом за Срђаном и Бобаном. У јутро 13. маја 2000. нашла сам га у соби, мртвог. Пресвиснуо је од бола – присећа се Нада трауматичног догађаја.
У знак сећања на своје соколове, како су их звали, Нада и покојни Драгољуб су некадашњи дневни боравак у својој кући у Краљеву претворили у спомен-собу. У стакленим витринама су ствари њихових синова, униформе, дипломе, фотографије, одликовања…
 |
| Трг браће Милића у Косовској Митровици. До нелегалног смењивања власти народ је редовно полагао венце, палио свеће и сећао се Милића. Актуелна, наметнута и нелегална власт у Косовској Митровици углавном организује концерте народне музике. Фото: И. М. |
– Сваког јутра уђем у собу и кажем: „Добро јутро, децо моја!“ – завршава Нада своју трагичну причу.
Не може да буде за утеху, али по Срђану, Бобану и Горану назван је трг у Косовској Митровици
и улица у Малом Мокром Лугу. Срђан и Бобан су постхумно одликовани Орденом за заслуге за народ, а на Дан државности ове године председник Томислав Николић одликовао је и Наду Сретењским орденом И степена.
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.