Аутобусом из косовске беде да би на Западу прошли кроз пакао и вратили се као екстремисти

---

Хиљаде људи је последњих месеци напустило Косово у потрази за бољим животом. Организовано и илегално одлазе у Западну Европу. Они који су враћени сведоче о ужасу мађарских затвора и оптужују власт у Приштини за беду.

...

Аутобуска станица у Призрену врви од људи. Сада је пола осам увече, стижу путници који ће за пола сата кренути ка Београду.

Многи настоје да буду непримећени. Већина њих је млада, али има и оних са децом школског узраста. Званично иду у Београд на лечење јер овде лекари „нису толико стручни“. Немају пуно пртљага са собом. Мало ко жели да разговара на тему одласка пут Западне Европе, плаше се јер се последњих неколико седмица пуно о томе говори у јавности.


„Боримо се за живот, а политичари за фотеље“

Уз обећање да му име неће бити објављено, један 28-годишњи Шипптар ипак почиње да говори: „Пре четири године завршио сам факултет. Конкурисао сам на десетак места и ништа. Нема ко да ме погура иако сам био спреман да да и пет хиљада евра колико се плаћа радно место у некој од тзв. "државних институција". Не помаже ни то. Не могу више. Запад ми је једини спас. Многи су већ стигли и кажу да су се снашли. Знам да ме чека велика неизвесност, али немам другог избора“, каже овај младић. Додаје да на бироу рада у Призрену на посао чека око хиљаду факултетски образованих људи – лекара, стоматолога, инжењера. И још педесетак хиљада са нижим степеном образовања. Чекају годинама.

Охрабрио се још један који рече да има 30 година. Ожењен је, има двоје деце. Породица је остала код куће. „Прво ја да прођем па ћу наћи неку могућност да повучем и фамилију. Узајмио сам новац, ако не успем да вратим, продаћу њиву. Видите, док се ми боримо за голи живот, наши политички представници се боре за фотеље. Немамо Владу пет месеци. Што даље одавде – то боље“, каже он.

Србија је опет спас... Каква "држава" такав и живот - нема га... (Фото: БЕП)

Током разговора наилази директор фирме која вози ка Београду са још седморицом својих сарадника, псује, прети да ће полупати фотоапарат и диктафон. Посебно је био бесан због могућности да буде објављена нека од фотографија која би приказала аутобусе са логотипом његове фирме. Ако се то деси, каже, он ће се лично обрачунати са репортером DW-а, инсистира да се пред њим све избише са камере, гура ме са перона, тражи да напустим аутобуску станицу. Сва срећа стигао је полицајац па спречио већи инцидент...

Намеће се питање зашто се власник ове фирме плаши јавности када је све „легално“?

Криви су новинари?

Аутобус, који за неколико минута креће, није пун. Пре тога саговорници рекоше да ће се сигурно попунити уз пут на још неким станицама у Призрену, затим у Сувој Реци, Штимљу, Липљану или Приштини. До 21 сат на истој линији званично крећу још два аутобуса. Циљ већине путника је да преко Мердара и Београда стигну до Суботице. Тамо их, тврде упућени, наводећи при том тачан назив ресторана, чекају они који ће их преко Мађарске пребацити до Немачке или Француске и за то наплатити око три и по хиљаде евра. Последњих дана, како тврде они који аутобусима путују из рубних делова Косова према Приштини, претреса их полиција. Са Мердара је током протекле седмице, под сумњом да илегално желе да се домогну Западне Европе, враћено шест аутобуса са око 300 путника.

"Кажи зашто ме остави..." - Војну, политичку и логистичку помоћ Немачка је Шиптарима са Косова у изобиљу слала до 1999. године.

Валон Краснићи, директор тзв., "одељења за држављанство, азил и миграцију Министарства унутрашњих послова тзв., Косова", каже да је „у овој години са тзв., "Косова" отишло 14 хиљада особа а прошле 21 хиљада“. Овај најновији талас миграната кренуо је када су недавно бројни медији објавили низ чланака, цитирајући наводне изјаве званичника амбасада Шведске и Канаде на Косову као и наводну тврдњу француске владе да је „Косово несигурна земља“ што су многи протумачили као зелено светло за одлазак у ове земље.

Званичници амбасада побројаних држава су све накнадно демантовали.

Али клица је била већ посејана. У текстовима, који су преплавили већину косовских медија, објављене су у висине плата оних који ће радити у појединим секторима а оне су астрономске за овдашње прилике.

И тако се хиљаде, углавном младих, одлучује да крене према бољем животу. Многи су, међутим, завршили у мађарским затворима у којима, како тврде представници тзв., Центра за социјални рад у Приштини који су их посетили, владају „нељудски услови". То су потврдили и неки који су прошли те затворе и вратили се на тзв., "Косово". Људи попут Јадрија Сулејманија. „То је био прави пакао“, каже он, апелујући на младе да не крећу његовим стопама. Осим Владе, он је за ситуацију оптужио и неке туристичке агенције, које су, како је рекао, спреме на све зарад брзог богаћења.


Социјални немири

Хамз Битићи, власник онлајн агенције Промокос травел која ради на попуњавању докумената за Канаду, у изјави за DW међутим, за збрку оптужује новинаре појединих. „Ми смо за годину дана имали око 25.000 бесплатних онлајн апликација, од тога само 115 њих је платило за попунајвање докумената. Наплаћујемо пет евра по страници, што је 84 евра по особи. Колико ја знам, само три породице су добиле визу за Канаду јер су високи критеријуми. Новинари су све ово закували, вероватно зарад тиража или гледаности. Иако ми је у интересу да зарађујем, поручио бих да они који се спремају на пут још једном добро размисле у шта се упуштају“, каже нам Битићи.

Све ово не изненађује Сафета Грђалиуа, председника тзв., "Привредне коморе Косова" и универзитетског професора. Каже да је годинама уназад упозоравао власт да ће доћи до ове врсте социјалног бунта ако се нешто не предузме на економском плану. „Бесмислено је очекивати социјални мир и европске интеграције без економског развоја. На тзв., "Косову" у последње време нема перспективе, нема страних инвестиција а тиме ни радних места па данас извозимо само готов новац. Властима мора највећа опомена да буде ово што млади масовно покушавају да иду на Запад.“

Грђалиу тврди да ће огромна већина ускоро поново бити на тзв., "Косову" – јер их ниједна западна земља неће тек тако прихватити. А онда ће тек настати прави проблеми. „Већина је позајмила новац или продала куће да оде на Запад. Велики проблеми за будућност тзв., "Косова" настаће када се ови људи врате.“

Нису исто доживљавали реч "помоћ и пријатељство". Амерички војник на припремама за окупаторску мисију на КиМ.

Према званичним подацима око 40 одсто грађана живи у сиромаштву, од тога је половина екстремно сиромашна. Политичари су обећали отварање 200.000 нових радних места у наредне четири године. Али тада је била изборна кампања.


Аутор: Рефки Алија,
Призрен, Дојче Веле