Вести:

субота, 13. септембар 2014.

Стручњаци окитили Београд плакатима Била Клинтона како 90-тих дува у саксофон

субота, 13. септембар 2014. | КМ новине 0

Маркетиншки стручњаци окитили су Београд сликама Била Клинтона који дува у саксофон како би рекламирали нову серију Деведесете: Деценија која нас је повезала.
...

То је део глобалне кампање коју "Национална географија" спроводи пред премијерно приказивање своје серије у 171 држави света, па и у Србији.

Проблем је што су у Србији деведесете упамћене по рату, санкцијама и хиперинфлацији, а Клинтон по бомбама, страдању и разарању. Нешто мање и по дувању, али не у саксофон. Када америчка компанија поручи Србима да нас повезују деведесете, Клинтон и дување, добијамо потпуни маркетиншки промашај. Наравно, рекламе су брже-боље уклоњене са јавних места.

Сада се маркетиншки стручњаци чуде зашто њихова глобална кампања није донела глобалне резултате. Они су очекивали исту реакцију у Вашингтону и Београду. Али београдски пролазник рекламу не гледа њиховим, већ својим очима, и природна реакција је да се сети како је деведесетих изнад ње горело небо.

Наш поглед на свет чини нашу културу. Различите националне културе могу различито тумачити исту поруку. Не морамо обићи 171 државу да бисмо се уверили у то, довољно је да останемо у Србији. Бил Клинтон нигде није мање добродошао него у Београду и нигде више него у Приштини, где има свој споменик и булевар. Такве обожаваоце нема ни у Литл Року у Арканзасу, где је саградио председничку библиотеку.

Маркетиншки промашаји због културних разлика дешавају се и најбољима. Ризик је нарочито велик у међународним корпорацијама из чијих прекоокеанских централа се дрво не види од шуме.

Поред свих диплома својих запослених, Мајкрософт је на индијско тржиште пласирао производ са мапом на којој Кашмир није део Индије. Свих 200.000 примерака морало је бити повучено, уз милионске губитке.

Мој фаворит је фармацеутска компанија која је маркетирала нови лек на арапско тржиште помоћу стрипа из три слике: човек се држи за главу – пије лек – насмејан је. Али Арапи читају здесна налево. Исте изазове имају и Арапи када наступају на страним тржиштима.

Из глобалне перспективе, Београд је Србија, а Србија Београд. Али, кад билборди "Славимо Београд" стигну из Емирата у Нови Сад, Ниш, Крагујевац, открива се далеко сложенија локална перспектива.
Ако желе да избегну промашаје, маркетиншки стручњаци морају узети у обзир локалну културу. Глобализација није укинула културне разлике, само је повећала број људи који испадају смешни јер их занемарују.

Вашингтонска централа "Националне географије" имала је прилику да послуша локал. Њен чувени часопис има српско издање, са домаћом редакцијом, ауторима и темама. Пре годину дана изашао је број Востани Сербије са српским војником на насловници и одличним чланком Николе Буре поводом сто година Другог балканског рата. Последњи број доноси чланак истог аутора поводом Првог светског рата.

Да је слушала локал, Национална географија се не би рекламирала Клинтоном у Београду, где је његова „ера“ остала заглушена бомбама. Открила би да постоје друге личности и деценије, чак и ратне, које су нас повезале.

Четрдесетих је амерички Србин и официр ОСС(претеча ЦИА) Џорџ Вујновић, уз помоћ четника Драже Михаијловића, спасао 512 америчких пилота у операцији Халијард.

Надам се да ћемо видети рекламе Националне географије са Вујновићем, Теслом, Пупином, и другим личностима које су нас повезале на истој и правој страни цивилизације.



Пише: Андреј Фајгељ, преноси: Интермагазин


 Припремиле: КМ Новине


Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.