Вести:

среда, 10. септембар 2014.

А шта је са Србима у Мађарској? - истраживање

среда, 10. септембар 2014. | КМ новине 0

О колективном положају српске мањине у Мађарској у  протеклих четврт века, откако су започеле крупне  друштвено-политичке промене, писао је млади истраживач Драган Вукелић.
... 

 
Драган Вукелић, политиколог-истраживач

Научни приступ положају српске заједнице у Мађарској

Тема научно-истраживачког радакоји је Драган Вукелић спровеоу Мађарској, била је: утицај промене политичког  система на правни статус мањина и живот заједница у Мађарској. Недавно је, на крају мастер студија на Катедри за  социологију ЕЛТЕ универзитета у Будимпешти, успешно одбранио свој научни рад. Овај двадесетшестогодишњак је на мастер студије стигао 2011. године, као стипендиста „Фонда Вишеград”, након завршених основних студија на Факултету политичких наука у Београду.

http://www.snnovine.com/img/news/5%20Dragan%20Vukelic%2035%202014%20-%20foto%201.jpg
Драган Вукелић
– На мојој групи било је нас шесторо студената из различитих земаља: Камеруна, Турске, Пољске, Индонезије, Азербејџана, и ја из Србије. У јуну месецу дипломирало нас је само троје и ми представљамо прву генерацију студената на енглеском језику који су одбранили мастер рад на овој катедри – каже Драган,  док нам показује свој рад од шездесетак страница, писан на енглеском језику.

– Овај рад се заснива на серији интервјуа које сам обавио, о кључним темама кроз које се прелама живот српске заједнице у Мађарској. Разговарали смо о култури, школству, медијима,  цркви, и наравно Самоуправи Срба у Мађарској, о томе како  ове области функционишу и шта оне значе за живот заједнице. Свакако, поред школе, медија и културних манифестација које јачају осећај националног духа, мој је закључак да је на овом простору била пресудна улога цркве као стожера заједнице, ма какве да је притиске српска заједница у прошлости трпела. У последњим деценијама се углавном склапају национално мешовити бракови, што асимилацију чини бржом. Међутим, дошло је доста људи из Србије, који су сада такође грађани Мађарске и може се рећи да су они својим ангажовањем освежили језик и саму заједницу – каже Вукелић.

У разговору са њим сазнајемо да рад обухвата и промене Закона о националним и етничким мањинама од 1989. године. Драган се бавио и питањем како је текла практична примена прописа и како се то одражавало на свакодневни живот обичних људи.

– У време када се Мађарска припремала за улазак у ЕУ, за земљу је било веома важно да усклади своје законодавство са законима Европске уније, па је и пажња јавности била више усмерена ка питању мањина и људских права. У то време ратификована је Међународна повеља о мањинама и људским правима. Мађарска је 1999. године постала чланица НАТО савеза, а 2004. званично и чланица Европске уније. Након тога, може се рећи да фокус на питања мањина слаби и Мађарска се сада бави много више Мађарима који живе у суседним земљама него домаћим мањинама – примећује овај истрживач.   

Студија истиче да, према попису из 2011. године, број Срба  који живе у Мађарској износи 10.038 и да је то значајан пораст, који се вероватно може објаснити развојем демократије и осећајем слободе појединаца да изразе своју националну припадност, али и чињеницом да се већи број наших сународника из матице у протеклом периоду доселио и наставио да живи у Мађарској. Они су данас, према важећим законима, равноправни припадници овдашње српске мањине. Једна четвртина српског живља сконцентрисана је у главном граду, а остатак углавном живи у јужним деловима Мађарске. Срби чине већинско становништо једино у Ловри, док у осталим насељима чине 2% до 5% становништва.

НАЈВАЖНИЈЕ ЈЕ ОЧУВАЊЕ ЈЕЗИКА У ПОРОДИЦАМА
Драган Вукелић каже да националне мањине у Мађарској имају утисак да нису посебно важне, да не постоји довољно интересовање медија за њихове проблеме, а у току је и процес централизације и јачања бирократије, па се дешава да се поједине месне мањинске самоуправе гасе. Проблем су, наравно, и финансијска средства, објашњава Вукелић и додаје:


– Ипак, треба истаћи да мађарска држава финансира мањинско школство, као и самоуправе. Значај и улога школа за сваку заједницу је очигледна, а очување језика од кључне важности за идентитет било ког народа.

– Најзначајнији задатак заједнице свакако је њен опстанак – објашњава Драган крајњи резултат свог истраживања и додаје:


– Пут до остварења тог задатка треба да води преко међусобне тешње сарадње мањина, пре свега на културном плану.


Сарадња између месних ирегионалних самоуправа са такозваним „великим” самоуправама, треба да буде законски регулисана, а потребна је и што већа повезаност са осталим институцијама. Улазак представника српске заједнице у Парламент свакако је важан корак, али је српској заједници потребан пуноправни представник који ће имати право гласа, како би се заједница заиста осећала законски признатом. Такође, када је у питању законска регулатива, увек је важан степен њене примене у пракси.

Драган Вукелић истиче да своје истраживање намерава да  настави и да је ово тема којом би желео и надаље да се бави, јер простор да се теза допуни и надогради постоји.



-
пуни и надогради постоји.
Аутор: Добрила Боројевић
Српске недељене новине, лист српске заједнице у Мађарској

Припремиле: КМ Новине









Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.